Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Posted in мистика, уметност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on април 30, 2009

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Stela_ (prevodilac) – Feb 11, 2004

„Strah od nepoznatog?“

Osecanja…….., hmmmmmmmm, zanimljiva tema Lunjo. Vidis, osecanja su toliko raznolika da je to neverovatno. Ti si navela mnogo razlicitih manifestacija osecanja a jedna od nih je i strah od nepoznatog. To je jedini strah koji ja ne posedujem a mogu samo u svoje ima da pricam. Sve sto je nepoznato, strano, novo, neodoljivo me privlaci kao dete, nova igracka. Ako je svet oko mene monoton, trudim se da sama stvaram nove situacije koje obogacuju emocije jer iz starih se, nema sta nauciti. Nove emocije, objasnjavaju i nedovoljno jasne stare emocije a prosto ti daju krila i otvaraju nove prostore u tvojoj dusi.

&Lunja& – Feb 11, 2004

STELA, n a j z a d !!! Gde se ti krijes zeno bozija???

Radi mail ali pisi na kucni, onaj drugi mi pravi probleme, objasnicu ti u pismu….

Osecanja nisu ni malo jednostavna. Ne mogu se tako lako objasniti.

Sto se nepoznatog tice, nemam nikakav strah od toga..jer to je neminovno, ne znam cega treba da se plasim..ne mogu nista da promenim, zar ne? Ljudsko bice moze da pravi milijarde kombincija kako da izbegne ili resi trenutno osecanje…

Nemoguce jer ljudi pricaju o Bogu ali koje stvorio Boga? Sta je bilo pre pocetka?

HypnoRADOMIR – Feb 11, 2004

Mozda da na pocetku pokusam da razgranicim dve kategorije emocija:

osecanja-osecaji

1. osećanja su priraslice misli, druga polovina koju dobijemo kada misao seciramo na EMOTIVNU i KONGITIVNU komponentu.

Ta osecanja imaju direktne veze sa onim sto mislimo, sa onim sto nam se desava, sa nasim egom, sa nasim ulogama na svetu.

2. osećaji su ona neobjasnjiva treperava izmaglica koja nam se smesi iz godina detinjstva i kao da se sve vise produbljuje sto dublje poniremo u proslost. Osecaji su ono sto dozivljavamo u zrelo jesenje vece, pred sastanak sa osobom sa kojom delimo magiju ljubavi. Osecaji su kada zalimo za prijateljima koji su nas prerano napustili.

Stela_ (prevodilac) – Feb 11, 2004

Boze mili, ovo je tako lepo receno, sva sam se najezila. Kako reci znaju biti „ubojite“ ……….!

&Lunja& – Feb 11, 2004

Radomire, lepo objasnjenje ali mislila sam vise na osecanja koja dolaze sa nama, koja su u nama od prvog daha zivota…Sta uslovljava sta – misao osecaj ili osecaj misao?

Ego, to je sasvim druga tema..mada, doci cemo na to, neminovno je.

&Lunja& – Feb 11, 2004

„Ubojitost“..e to je to…vidis kako se ta ubojitost „boji“…Ili je zbilja ubojitost, ostrinom, egom (eto, Radomire, sta sam ti rekla…), ili strahovitom dubinom, osecajem iz dubine duse koji cuvamo samo za sebe…Ili..kada se najezis od miline…

Vidis koliko je lepo krasti zvezde…Nedostaje mi Raskucin…

HypnoRADOMIR – Feb 11, 2004

Pa rekoh ti u vezi osećanja, Lunjo:

ona su nerazdvojiva komponenta misli. Vezivna pseudo-materija koja povezuje VIZIJU sa POTICAJNOM ENERGIJOM.

U zavisnosti od svog raspolozenja, ja prilicno tacno mogu da predvidim koje i kakve misli ce da mi dodju u glavu, cak mozda i kojim redosledom.

To uostalom moze svako, potrebno je samo malo SAMOPOSMATRANJA da bi se videlo da su misli nesto koncentrisaniji vid energije nego emocije, ali su u sustini jedno te isto. Narandza i semenke u njoj.

Uostalom, pre nekoliko decenija Rusi su izvrsili niz eksperimenata i dokazali da hipnotisani subjekt ne moze da vizuelizira nesto sto mu je sugerisano da zamislja sa leve strane, ako mu je snazno vestacko polje magnetno polje sa desne strane.

&Lunja& – Feb 11, 2004

Radomire, mene ces tesko da hipnotises…salim se, znam dobro sta si rekao ali..opet je to nesto drugo…osecaj koji nadodje u trenutku, uslovljenom, evo bas ovako, ovakvim recima…samo osecaj, nista drugo, kada bi mogao da se izdvoji od svega drugog…Ako se bice izdvoji od samo zemaljskog prisustva i postojanja…

Stela_ (prevodilac) – Feb 11, 2004

Zasto nas nekada obuzme osecanje od kojeg zatreperi dusa?

Zasto smo nekada tako ranjivi?

Zasto smo sazaljivi ako nismo od koristi osobi koju zalimo?

Zasto se ponekada stidimo da pokazemo sopstvene emocije?

Zasto smo ponekada kruti a zelimo da ispoljimo sav svoj vulkan koji posedujemo?

Zasto smo ponekada tako nepravedno povredjeni?

Sta je to sto upravlja nama?

HypnoRADOMIR – Feb 11, 2004

„Krune smrti, rasute po snegu, lepse su od najlepsih ruza“.

Mislim da osecaji postoje nezavisno od nas kao pojedinaca, vec da su proizvod vekova covekovog postojanja na zemlji. Koliko je u tim zivotima bilo neostvarenih ceznji koje se nisu mogle artikulisati u sliku, tacnije u misao.. ali od njih su postajale ENERGETSKE KOSNICE koje danas jedro trepte nad covecanstvom i uzimaju zrtve. Te zrtve, to su ljudi koji osecaju i za sebe i za pretke sada kada je formiranih slika i misli na pretek.

Ovo je samo jedna od mojih teorija, ne uzeti zaozbiljno !

Mackoljubac (portparol) – Feb 11, 2004

Umeti misliti o osecanjima, kakva privilegija čoveka kome je priroda u isto vreme podarila najvecu blagodet i osudila ga na najveću kaznu!

Kako je malo ljudi pod nebeskom kapom koji umeju i smeju da pretoce u reci osecanja: kako ih je neki pogled dotakao kao pljusak ili kao severac ili kao lahor ili kao prva jutarnja zraka sunca koje se budi.

Kada bi tu malu sacicu ljudi koja moze stati na jedan veci dlan neko providjenje moglo da odvoji od neuracunljivog i zlonamernog sveta, da ih sacuva srca takvih ljudi koja su kao harfe sa zicama od sna. Takve harfe svakog dana mozete cuti kako cvile pod prstima onih koji ne bi znali ni u serpe udarati.

alim – Feb 11, 2004

.. koliko su rijeci kontrolirane osjecajem .. ili .. odnos misli i osjecaja ..

.. mislim da su sve rijeci .. i sve misli .. izazvane osjecajem .. izazvane nekom potrebom koja se preko nekih osjecaja definira ..

.. ali te rijeci ili misli mogu imati veoma razlicite stupnjeve cistoce ..

.. rijeci i misli mogu stajati na svom objektu .. na sadrzaju .. moze se raspravljati o nekoj temi .. koja je vezana za osjete .. kao hrana za glad .. ili društvo vezano za osamljenost ..

.. ili je moguce .. bez obzira o cemu se prica .. koristiti rijeci kao alat .. za izrazavanje svojih osjecaja prema drugome ili prema necemu .. neovisno o sadrzaju price ..

.. vazno je procjeniti koji osjet postoji iza rijeci .. koji ih je osjet stvorio .. neovisno o sadrzaju ..

.. dakle pricu podjeliti na osjet i sadrzaj ..

.. osjet koristiti kao sliku onoga koji prica .. i tako pricu shvatiti kao nešto što je moralo biti ispricano ..

&Lunja& – Feb 12, 2004

Dragi moji sagovornici, odavno nisam bila ovako impresionirana odgovorima…otvorili ste se, otvorili ste duse…i to je divno…

Da, zaista, mackoljubac, i ja obozavam macice…i imam jedno cupavo cudo, koje lici na onu macektinu Lucifera iz Pepeljuge i ne znam da li bi svet bio isti da njega nema..Jel’ se i ovo racuna u smelost otvaranja? Ih ..i ja pitam gluposti, ma naravno da se racuna.

Kazes, ko jos pod kapom nebeskom sme i ume da otvori dusu? Pa eto..umem ja i zato htedose da me giljotiniraju ovde, zbog one kradje zvezda, koje smo samo nas troje one noci razumeli…Troje dece, troje odraslih, a jos uvek sposobnih da vide kocije upregnute u oblake, staze, sjajne, srebrom zvezdane prasine okovane, i svetlo, i cuti onu beskrajnu tisinu…Ko jos sme da se otvori? Ko jos sme da kaze, kako je divno i cisto i smirajem ispunjeno lutanje, kad mislima vodjen, kroz prostor ljudskoj stopi nedostupnim, stignes svuda?…

Alim kaze da je rec oruzje..kako da nije, za Boga miloga, nego sta je?!?! Rec..koja uvek ima tezinu, koja udara u dusu direktno..a motiv, ni da naslutis ne mozes, ponekad, vec mislis, i to je samo tek svet…

I ona teorija, pa jos da ne bude uzeta za ozbiljno? Pa dobro, i da je ne uzmem za ozbiljno, a..sta ako je uzme moja neka misao, misao kojoj ce prijati da se probudi u tom ljuljsakanju nekih novih talasa?

I kise..i sve one jeseni, sto tamo negde izlaze na pomen samo jedne reci, nepoznatog bica, u neko doba gluve noci…

Osecaj…kakvo bogatstvo, zar ne? Izaziva toplinu, samo kad mislis o njemu, samo kad pokusas da se sazivis sa novim danom, na dodir cveta usput, cveta cije se latice prospu pred bas tvoje korake, kao najlepsi cilim iz jos neodsanjanih snova…Mozda se od toga uzdrhti, od tog osecanja, ne od onog daha vetra sto se listovima opalim, pred ocima zamisljenim poigrao…

HypnoRADOMIR – Feb 12, 2004

Bre Lunjo, sestro, ti si mnogo EMOTIVNA devojka !

Sad me malo strah za tebe, kako li te neuvidjajni svet tretira, posto ljudi poput tebe znaju da PODIGNU ZIDOVE u odnosu na okolinu u strahu da ne budu povredjeni, sto nije najzdravija opcija !

Mackoljubac (portparol) – Feb 12, 2004 05:08 (registrovani član)

Da, Hipno, Lunja je odista nestvarno emotivna, pogotovo u ovim surovim vremenima.

Emotivnost nije nesto cega se treba stideti. Emotivni ljudi su posebni, imaju redak dar, dar da sa svima podele dusu.

Nazalost, empatija kao i revolucija jede svoju decu. Zidine su emotivnim ljudima neophodne da bi mogli da docekaju svitanje novog dana. Oni bez zidova postaju surovi, kao njihovi progonitelji, i sami ipak podignu zidove ili zavrse s druge strane bistorog uma (mada ko je merodavan da kaze koja je strana druga, a koja prva).

Gotovo svi nestvarno emotivni ljudi vole zivotinje. Razlog je jednostavan – da li ste ikada culi da je macka nekoj drugoj macki ukrala muza, da je konj konju slagao, da je pas psa prevario za novac…

Ljudi, nazalost u najvecem broju slucajeva funkcionisu po filozofiji palanke iliti mahale (kazu u Bosni), pa je sve tudje i njihova briga i o svemu imaju misljenje i u svaku corbu upletu svoje zlonamerne prste i noseve.

Oni koji nisu „palancani“ opet cesto zabrazde u drugu krajnost, potpunu ravnodusnost, a tamo nema, na primer, nasih dopisivanja.

Divim se emotivnim ljudima i gajim iskreno postovanje prema onima koji su ponosni na svoju inteligenciju i emotivnost, bez lazne skromonosti. Ne treba se utapati u mediokritete, ako vec imas dar koji malo ljudi poseduje.

Hajduk m.t. – Feb 12, 2004

Osecaj – slutnja – intuicija je poriv koji u nam aktivira zelju za misljenjem, delovanjem. Sam osecaj bez intelektualnog napora koji mora da mu sledi nas nigde ne vodi. Osecaj je embrion koji je potrebno oploditi intelektualnom energijom i strpljivo raditi na njegovom razvoju. Sa malo srece i mnogo neprospavanih noci bicemo iznenadjeni lepotom nasih slutnji.

&Lunja& – Feb 12, 2004

Radomire i mackoljubac, ne brinite se za mene, mada..moram reci, duboko sam dirnuta lepotom vasih misli.

U meni postoji strahovita snaga i zato o smem da izadjem iz same sebe, sa ovakvim osecanjima. Niko ne treba da se plasi sveta jer..to je ipak, samo svet. A sta on moze? Moze onoliko koliko mu se dopusti…Kada neko napada emotivne ljude, to je njihov sopstveni jad i kukavicluk, oskacenost duse i lazno ubedjenje, da blato u kome zive, je mnogo vise i „bistirji“ dijapazon kretanja…Jer kada bi im se reklo da se usmere na iste takve kakvi su i oni sami..oooo, to bi bilo uzas za njih, strah strahova jer..dobro znaju kako zlo udara. Oni imaju snage samo za one za koje su „ubedjeni“ da su slabiji od njih jer se otkrivaju emotivno i onda sa punom snagom krecu u napad. Kada nalete na prepreku, kada shvate da se u takvim prirodama i naravima krije i strahovita snaga, onda pocnu da se koprcaju, da udaraju sa svih strana, troseci strahovitu energiju..dzab dzabe…

I drhte od muke i besa jer se pred njima ne uzmice…

Tako se zivi u laznom ubedjenju da zlo „vlada“ svetom.

Jadno..jer zlo je slabo, zlo ne ide na jake, ono trazi slabije od onih koji su zli..jer samo tako moze da ima eventualnu „snagu“.

U borilackim vestinama, svu protivnikovu negativnost treba odbaciti, laganim pokretima, usmeriti ih ka njima samima, kao protivudarac.

Macevanje pruza izvrstan manevar, narocito macevanje sa drvenim macevima. I klasicno macevanje daje istu snagu, mentalnu jer zahteva apsolutnu posvecenost i koncetrisanost uma i pogleda.

Hajduce, kako plemenito razmisljas, kao pravi plemic…Kroz neprospavane noci dolazi se do one lepote koja se trazi, do slutnji, kojima se zivi…

Ljubav je nemilosrdna, tako si ti rekao, jer je pravedna

No=1 – Feb 13, 2004

„Samo da pozdravim dame!

„Osechaj!

„…Chula, razum i um.

Umni su ljudi vishi od razumnih, kao shto su razumni ljdi vishi od chulnih. Umni su oni ljudi,kod kojih um potpuno gopodari razmom, to jest kod kojh um samo prima iskustvo, koje mu donosi razum kao sirov materijal, koji on pretvara u neshto sasvim drugo, shto i ne lichi na razumom doneto mu iskusvo.

„SNOVI…!

Neka ti snovi budu uchitelj.Jer i snovi su medium,kroz koji dusha moze umnoziti poznanje same sbe.

„…U snovima chovek chesto dolazi do utanchanijeg poznanja svojih osechanja,grehova,strasti,mochi i nemochi,nedostatka i strasti,nego li studijama na javi.

Snovi su tajanstvena knjiga, koju dusha uchi bez chula.

varvara (student) – Feb 13, 2004

Pre nekoliko godina sam sanjala kako citam jedan tekst na nepoznatom jeziku.Jedino sta sam prepoznala bilo je sledece:“misao je mladja“.

Ne znam koliko to ima veze sa bilo cime.Mozda se prvo javi osecaj,potom misao.Bez mozda.

Hajduk m. t. - Feb 13, 2004

Upravo to:

Osećaj, misao, zamisao, smisao… i prica je zavrsena.

&Lunja& – Feb 13, 2004

varavara, da li si ikada citala Rudolfa Stajnera? On je pisao o nepoznanicama realnosti u snovima.

U jednim od svojih knjiga kaze da je san samo druga strana „ogledala“ stvarnosti. Taj svet u snovima, ma kako cudno delovao u budnom stanju, u sustini je putovanje duse, zapravo, astralnog tela i zato je osecaj istinitosti dogadjaja u toku sna, tako snazan. Fizicko telo ostaje na zemlji, prazno, odrzava ga eterno telo, to jest bioloske funkcije. Astralno se odvaja i sto je covek u budnom stanju otvoreniji, sto se vise prepusta ucenjima i istrazivanjima, ako mu je radoznalost vodic i inspiracija, tim vise, snovi su vividniji i „stvarniji“. (Stavljam ovo pod navodnike samo da bih naglasila njegove reci i istinost tih reci). Skepticizam budnosti, vrlo cesto zatvara emocije i misli.

Ljudi govore o mnogim stvarima, bilo da se ticu filosofije, psihologije, astronomije, astrologije, religije i teologije, medjutim, to „budno stanje“, ne samo da blokira misli i njihovu opustenost, vec i manulene pokrete jer je okolina zivljenja uvek u gardu, ceka na samo jedan bezazleni pokret, da bi izvrsila najzesci napad. O svemu se govori ali – kada dodje do toga da se to isto prizna, da se prihvati, onda nastaje kontraverznost svakoj izgovorenoj reci. Prica je pitka i ne trazi nikakvo ucesce svesti ali svest i te kako registruje, i javlja se, tek onda, kada se dodje do blokade osecaja. Osecaji, koji bi zeleli da u svom ‘okruzenju’ zive i dalje, koceni su svescu, potpuno razlicitom od onih dubokih misli koje, opet u vrtlozima, zbog budnosti, ne mogu da nadju nacina svojevoljnog opstanka.

varvara (student) – Feb 13, 2004

vrlo interesantno razmisljanje.

Citala sam neke druge autore sa slicnim shvatanjem ovovremenog, intenziteta, unutrasnjeg.

Napisacu ti nesto lichno. Kada sam videla svog oca mrtvog, bez pokreta, bez ikakvog pokazatelja da zna da sam tu, sledila sam se. Bio je to osecaj propadanja. Tada nisam mislila. Nisam znala ni da treba da bude sahranjen. Negde se javila misao da mozda oseca, ne secam se.

E posle sam chitala deveti uvid (celestinino prorocanstvo), ne znam zasto, negde mi je pomoglo.

&Lunja& – Feb 14, 2004

Varvara, moj otac je umro miran…bilo mu je dosta svega, vise nije zeleo ni lekare, ni pomoc, nista…Legao je i nakon nekoliko minuta sklopio oci. Nije se cak ni trgao, nije mu pala glava, nije mu se zaledilo lice…Izgledao je kao da spava.

Taj poslednji izdah, odisao je mirom.

Ja ni dana danas ne verujem da ga nema jer njegovo prisustvo osecam svuda, mogu skoro da mu cujem glas, kako mi stalno govori sta da radim, kako da postupim ali ne da me opominje, vec da mi prica pricu.

Imam osecaj da je smrt nalazenje mira.

alim - Feb 15, 2004

.. mislim da je potpuna nezavisnost osjeta upitna .. ali vjerujem da je ispravno misliti o njima kao o .. nezavisnim o meni .. slicno teoriji o morfogenicnim poljima ..

.. postoji polje iznad nas na koje se mogu vezati .. kao što postoji komšiluk oko mene na koji sam vezan .. pravi mi cipele koje kupujem .. filmove koje gledam .. muziku .. i kruh ..

.. svidja mi se kada fizicari traze jedan zakon .. cesto mi se cini da bi mogao i postojati ..

.. tako i misli i osjete smatram istom silom .. razne gustine ..

.. sve su misli izazvane .. i same nisu ništa .. niko ne radi nešto zato što bi to bilo pametno .. osjet je gospodar svake pameti ..

.. a misao je isto to za djelo .. triput razmišljamo .. da bi djelovali jedanput i dobro ..

.. osjet je gospodar covjeka .. i taj je iskopao kanale misli .. ili rijeci .. ili djela .. kao kiša korito dunava ..

.. ispravno je da je dunav nastajao sa isparavanjem vode sa oblacima sa kišom sa tokom prvih voda sa njihovim razvojem kroz vremena ..

.. sa vrtnjom u krugu koji je bio .. gotovo isti .. + .. sa promjenom tog kruga ..

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

About these ads

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

%d bloggers like this: