Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Сви су се у ЦГ изјашњавали као Срби док није заведена страховлада

Објављено у култура, књижевност, повесница, политика, SerbianCafe од Соларић на јул 26, 2009

Kome su to jezik iscupali?

Srpkinjica_18. jul 2009.

Pravopis „crnogorskog” jezika izradila je ekspertska grupa u kojoj su bili Milenko Perović, profesor filozofije u Novom Sadu, Josip Silić, lingvista iz Zagreba i Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine.

Najavljeno je da će „crnogorski” jezik dobiti svoj međunarodni kod koji dodeljuje Kongresna biblioteka u Vašingtonu.(RTS) …

Ove navodnike sam stavila ja, kad neće RTS.

Sve sami crni gorci radili na pravopisu.

A Srbi, čiji se jezik i pravopis krade, mudro cute i cekaju nebesku pravdu. Ili ih zabole patka kad će svi da govore „evropejski” posle 1 januara neke godine.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Ne vidim razlog da Crnogorci nemaj svoj jezik?
Ako je vuk karadzic izdajnik Crnogorskog naroda nisu svi Crnogorci protv svoje Države i kulture!
Jedino je to problem kod Srbijanaca sto su sebi zamislili da svi pravoslavci Balkana moraju da žive i da se žrtvuju za Srbiiju, a oni da s onom rabotom ne mrdnu!
Kad je Vuk mogao da proglasi Srpski jezik onda kad nije ni postojala Srpska država, zašto da to ne mogu Crnogorci kad imaju državu?
Prema tome Srpkinjice niko ne krade ničiji jezik vama i dalje ostaje poklon od Vuka Karadzica! Poklon koji vasi predci nisu bili u stanju niti ih je to itresovalo da naprave sami,

coofetime60
(pomazem komshiji)
***************************

ne seruckaj majke ti. Nikad se u CG nije pricao crnogorski niti je postojao crnogorski narod. Pa svi su se u CG izjasnjavali kao Srbi dok nije crvena marva zavela strahovladu pa pocela da stvara crnogorsku naciju! Ja sam iz CG pa dobro znam o cemu govorim. Ne trebaš ti da nam solis pamet kojim se jezikom prica u Cg, jer ti i onako pricas srpskim.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Da ne spominjem Bozicnu bunu i koliko je Srbijanska okupaciona vojska pobila Crnogoraca koji su pokusali da brane svoje!
******************************

Radovane kofitajm,

nisu ih ubijali Srbijаnci nego su se Crnogorci ubijali međusobno, kapish? To je bio rat kod nas kuci niti jedan oficir nije bio iz Srbije nego svi Crnogorci, to se naravno ne pominje. CG je tad bila podjeljenja i doslo je do rata kod kuce znaci kod nas a nisu Srbi dolazili da nas ubijaju. I znaš li kosu ti Crnogorci sto su „branili” svoje – to su ti bili brdski kriminalni i razbojnici koji su pljackali so CG.

I još nešto, reci mi ko je ubio 12 000 Crnogoraca u pohodu na Skadar? Jesu li tu Srbi(janci) krivi? Nisu Raso, nisu nego je kralju Nikoli zinula goozica, pa je digao narod u CG da bi poslije osvajanja Skadra morali da ga predaju Albaniji poslije 5 dana, na Berlinskom Kongresu čini mi se! To je najveca pogibija u Cg jer je tad cg brojala 100 000 ljudi! Ali ovo naravno niko ne spominje.

dituartu (eng) 19. jul 2009.

coofetime60 (pomazem komshiji)

Crna Gora nikad nije bila Srbija!

——————-
Za dvadeset godina preplavice vas Siptari po brojnosti i imacete zajednicu sa Albanijom.
Možda ste podsvesno to i hteli samo vam bilo teško da kazete.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Значи, ми са обе стране углавном прихватамо оно најгоре

Објављено у НСПМ, Србија, друштво, култура, музика од Соларић на јул 16, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Србија – машина за копирање

Миодраг Зарковић

субота, 11. јул 2009.

Непријатно сам се збунио претпрошле године, негде у летње доба, кад су ми познаници из Норвешке, који су први пут боравили у Београду, затражили да их одведем у неки ноћни клуб у којем могу да чују српску музику.

Чекај мало, зачудио сам се у себи: странци, а захтевају српску музику?! Не српске ратне злочинце, српску колективну кривицу или мултикултурно парче српске територије – с тим не би било проблема, такве робе имамо у изобиљу, увек спремне за све који је траже – него српску музику!

Океј, закључио сам, колико год ненормалан био њихов захтев, испунићу га, водићу их на такво место. Само, које?! У ком то београдском ноћном клубу пуштају српску музику? Постоји ли уопште српска музика прилагођена ноћном животу, панично сам се запитао…

Са истим тим проблемом који сам ја решавао пре две године, ових дана суочавају се волонтери на Универзијади. Оне хиљаде спортиста, пристиглих са свих крајева света, неминовно од својих домаћина траже да им покажу карактеристичне, оригинално овдашње знаменитости. Па и у ноћном животу. Поготово у ноћном животу! Могућности за добар вечерњи провод важно су обележје сваке метрополе, а они су све млади људи. Пожелеће да виде како се њихови вршњаци у Србији забављају кад падне мрак. Као и они моји луди Норвежани, затражиће од својих домаћина да их одведу у типично српски амбијент.

Они који су то већ урадили, мало се разочарали. Дневни лист “Блиц” је пре неколико дана пренео утиске појединих такмичара, придошлих са разних страна света, на почетку боравка у Београду. Поред укусне хране и лепоте овдашњих жена, што су већ општа места, истакли су и ноћни живот. Али, пожалили су се да није превише аутентичан. Тако је један турски спортиста (који је инсистирао на анонимности како га тренер не би казнио), рекао да су се он и његови саиграчи већ прве вечери искрали из универзитетског села и упустили у провод:

- Осим стране музике, пуштали су и српску, која је слична нашој, па не можемо да је слушамо баш целу ноћ – искрен је био млади Турчин.

Аустралијски кошаркаш Нејт Томлинсон каже да је потпуно одушевљен сплавовима, јер никада раније није видео клубове на води. Ипак, и он има примедбу:

- Једина замерка је што сам слушао страну музику, коју слушам и код куће. Волео бих да сам чуо нешто ваше.

Искуства ова два академца заиста верно одсликавају овдашњи ноћни живот, најурбанију страну Београда (и сваког другог велеграда). Клубови у Београду деле се на оне у којима трешти турбо-фолк, и оне у којима грувају западни хитови. У једном од ових првих био је млади Турчин, па му је досадило да слуша песме које су накарадне копије музике његове земље. У једном од ових других обрео се млади Аустралијанац, па му је недостајало нешто што не може да чује и у својој земљи.

Музика која се слуша по ноћном Београду ни по чему није специфична, јединствена, оригинална. У реду, та чињеница, сложићемо се, није највеће зло које може да снађе један град и земљу којој је он престоница. Али, није ни пријатна, јер указује на озбиљније проблеме од губљења музичког идентитета. Рецимо, на свеобухватно одумирање националног идентитета.

У школству је преписивање регулисано на врло једноставан начин – забрањено је законом! Зато ученик који преписује може од тога да има неку корист само ако га наставник не ухвати, па се из петних жила труди како би његова илегална активност остала непримећена. У српској политици, међутим, ствар стоји потпуно другачије. Преписивање као да је не само дозвољено, него и пожељно. Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо. Срећни смо када нас неко похвали да смо добро преписали и очекујемо неку награду за уложени труд, најпре “бели шенген“, а касније и чланство у Европској унији.

Насупрот очекивањима, такво одрицање од својствености и посебности не доноси никакве користи, нити олакшице. Нико не воли плагијаторе. Још мање цени. Анонимни Турчин, кошаркаш Аустралијанац и остали спортисти који буду схватили да је српска урбана култура ишчезла не само из ноћног, већ и из дневног живота, а да нам је национални идентитет страдао у транзицији, неће нас због тога нимало више поштовати. Управо супротно. …

Darko Andzic

8 субота, 11 јул 2009

Pa nije sve sto je u ovu zemlju doslo sa zapada bilo apriori lose. Ako sam protiv omogucavanja gej brakova ili legazizacije narkotika, nisam protiv klasicne muzike, rock n roll-a, jazz-a itd. Ja bih ta pomalo fundamentalisticka shvatanja cenio samo kod onih ljudi koji se odreknu svega sto dolazi sa zapada, to su dosledni ljudi. Sa druge strane za istok smo vezani pravoslavljem, slovenstvom, mentalitetom, kulturom ali iygleda da se nista od toga sa istoka ovde nije primilo, kao komunizam i turski mentalitet. Znaci, mi sa obe strane uglavnom prihvatamo ono najgore.

Ne vidim nikakav problem da uzivam i u srpskoj autenticnoj muzici (STAROGRADSKE,IZVORNE, KAFANSKA BOEMIJA) i rock muzici. Sa druge strane dosta tih sto na taj nacin srbuju,slusaju muziku koja se moze podvesti pod “radio teheran”, i taj melos nije nas, vec od onih koji su nas 500 godina kinjili i ubijali.

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали

Објављено у НСПМ, Србија, друштво, култура, књижевност, медији, повесница, политика од Соларић на јул 11, 2009

Izvor: Nova Srpska Politička Misao

Умеће дифамације

Слободан Антонић

среда, 08. јул 2009.

Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.

Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како “другосрбијанске” НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.

…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из “другосрбијанских” НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као “српски национализам” и “клерикализам”, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, “другосрбијанске” НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.

…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. “Поменута књига”, тврди ХОС, “није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја”[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него “жеља за (етничким) чишћењем”, као и “српски нацизам”. Стварно фасцинантно!

На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та “борба” очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или “косоварског” етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује “друга Србија”. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?

Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!?

Објављено у култура, повесница, политика од Соларић на јул 11, 2009

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Црногорски језик са 32 слова

Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће два нова слова – меко „ш” и меко „ж” и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 10. јула – Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”. Досадашњи правопис је имао 30 слова, а два нова су умекшано „ш” и умекшано „ж”. За сада у латиничној варијанти слова ће се писати са цртицом изнад. Правопис, који је јуче потписао министар просвете и науке Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Граматика и школски правопис још нису урађени.

Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађанина, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076, ромски 2.857 грађана.

Новица Ђурић

[објављено: 11/07/2009]


sana , 11/07/2009,

Crnogorci stvaraju svoj jezik po ugledu na Hrvate. Sada u Hrvatskoj rastu generacije koje ne pamte kako su ranije izgovarane neke reči kao zrakoplov i slično. U Crnoj Gori uvode i hrvatizme, vraćaju neke stare izgovore, arhaizme i lokalizme uobičajene za planinske zabiti i koje nemaju veze sa književnim jezikom. Ubacuju ijekavicu i ljekavicu tamo gde nikad nije bila. Ušao momak pre neki danu banku i kaže došao sam da vidim jesu li mi ljegle pare. To lj doneo je ko zna otkud, a profesori će ga moguće ubaciti u pravopis. Od zamešateljstva hoće da naprave jezik što različitiji od srpskog koji će zapamtiti buduće generacije. Najpre su u školama davali da roditelji prvaka popunjavaju anketu sa pitanjem koji jezik će učiti vaše dete, ali kad su videli masovne odgovore “srpski” batalili su anketiranje.

Srbi imaju pravo na školovanje na svom jeziku i ja neću odustati da moje dete uči na srpskom. Sada je u opticaju “maternji” i to znači da Srbi uče srpski, Crnogorci crnogorski, a svima se u svedočanstvu napiše da su učili onaj koji žele. Iako su učili isti. Sad će da upišu crnogorski i srpski, ali ja za ovaj prvi ne dam moje dete. Za ovaj njihov neka štampaju nove udžbenike ali će ih sigurno manjina kupiti. Bar za sada.

A kada mi moje djače dodje iz škole pa kaže mama šjedi da ti kažem što smo učili moraću da počnem da radim na tome da dete na više škole pošaljem u Srbiju. Hvala Bogu, kao i ja, pošto sam Srpkinja iz Srbije, ima srpsko državljanstvo. Znate li da na bankomatima Prve banke Đukanovićevih nude ukucavanje na crnogorskom, šiptarskom i još nekim jezicima, ali srpski nisam primetila.

Мудрац , 11/07/2009,

“100 godina samoce”-Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!? Зашто, када се ти језици ВИШЕ разликују него српски од “црногорског” или “босанског” (или већ како се зове). Зато што католичкој цркви, као главном заговарачу “осамостаљења” балканских народа на СВАКОМ ПОЉУ, то не одговара, јер она зна да то разара народе. А ови несрећници и нису свесни да играју како Запад (САД) хоће. Западу одговара што већа смутња на Балкану, јер после може да се појави као “спасилац” од нпр. крвожедних Срба. Ово са језицима још је један од начина да се мали народи Балкана скрену са животних проблема у својој земљи-са питања економије и опстанка.

Гледао сам пре око годину дана, мислим на Б92, емисију у којој су гостовали тадашњи амер. и британски амбасадори. На крају је британски рекао, уз смешак, да јеневероватно како се мали, новостворени балкански народи, упињу да искажу своју самосвојност, ПРЕ свега путем именовања језика и писма именом свога народа, иако је очито да је то ИСТИ ЈЕЗИК СА СРПСКИМ”.

Да ли ови паметњаковићи на овој страници који пљују нас Србе сматрају и да је овај Британац острашћени великосрбин?

Како то да се градске власти нису досетиле да мало поврате сјај овом ремек делу модерне пред рат?

Објављено у Србија, култура, политика од Соларић на јул 10, 2009

Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ

… Kako to da se gradske vlasti nisu dosetile da malo povrate sjaj ovom remek delu moderne pred rat? Da nemaju neku novu namenu za taj plac i čekaju da ova zgrad postane ruina?! Ma ne, to samo ja tako pričam, to je prosto nemoguće, Zavod za zaštitu spomenika mora da je zaštitio ovu zgradu i nikom valjda ne padaju na pamet valjda neke ružne misli o ovoj zgradi?!

Порнографија (душе)!

Објављено у НСПМ, Србија, друштво, култура, медији, политика, породица од Соларић на јул 7, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

“Тренутак истине”: Обичан човек у медијској машинерији

Драгана Кањевац

субота, 04. јул 2009.

У покушају наплате сопствене пропасти

Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:

Спавао бих са женином мајком

- ИСТИНА.

- Аплауз…

Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни

- ИСТИНА.

- Аплауз…

Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући

- ИСТИНА.

- Аплауз…

По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!

Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’

И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.

Излагање на научном скупу “Култура и медији у (пост)глобалној ери”, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ

Duško Kadić, Podgorica

субота, 04 јул 2009

Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.

Ala субота, 04 јул 2009

Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao “sund” i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra “instalacijom subkulture”?
Ne treba se cuditi “konzumentima kulture” vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).

Палата Гопчевић – Трст

Објављено у Срби у расејању, култура од Соларић на јун 25, 2009

Палата Гопћевић

палата породице Гопчевић у Трсту

палата породице Гопчевић у Трсту

Српска православна црква светог Спиридона у Трсту

После парада другу Титу синови пионира организују параде педера

Објављено у Србија, друштво, култура, политика, породица, SerbianCafe од Соларић на јун 23, 2009

Преузето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Педерску параду у Србији организује власт

neimar 13. jun 2009.

и нико други ако сте имали имали сумње у то.

‘Парада поноса’ је све само не за понос.
Ради се о крајње перфидној манипулацији нормалних људи од стране народу наметнутих *о**в***х елита у којој ненормално постаје ‘нормално’ у којој власт народу натура тотално стране концепте а све у име глобализације „културе” која негира породицу, традицију и хришћанство.

//Čiplić : Beograd i Srbija spremni za Paradu ponosa

Међународни Радио Србија
Beograd i Srbija su spremni za „Paradu ponosa”, izjavio je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, dodajući da resorno ministarstvo i Vlada Srbije neće na neki poseban način pomagati i promovisati gej paradu.Čiplić je Tanjugu izjavio da je tolerancija, koja prema njegovim rečima i dalje nedostaje Srbiji, zaživela u dovoljnoj meri da bi „Parada ponosa” bila organizovana i prošla bez ekscesa.

mostro (junior member)

13. jun 2009.

Pa narodu treba postaviti problem koji će da resava i o kome će da prica - da se nebi resavalo gde su nestale pare od kredita i privatizacije i kako je ko od tajkuna za dzabe kupio bogatstvo.
Naravno da sve to radi usrana vlast.

com_au_13. jun 2009.

zavisi od toga ko to finansira; ako su se ljudi „porezali”, svako ka’nuo po neku kintu, zašto da ne, neka paradiraju koliko im je volja, homoseksualnost se ne prenosi paradiranjem, ali ako je to organizovano i finansirano iz inostranstva ili iz poreskih para, e onda bi bilo mesta onome sto pricas.

neimar 13. jun 2009.

Ма каквог иностранства. То педери на власти који не смеју да се експонирају својој бази приређују парти да виде да их нису заборавили.

Онај други већи а ћутљиви нормални део на власти мисли да тиме доказује своје ‘европејство’ а доказују једино глупост.

На власти је либерални фашизам који намеће диктатуром апсолутно све – стандарде, ‘културу’ па и границе држава како видимо.

Наравно да се нормалнима при томе импутира да су ‘радикали’ и остали ‘заостали назадњаци’ да би се прикрила чињеница да је на власти радикална левица која има корене у раном фашизму.

После парада другу Титу синови пионира организују параде педера.

usamljeni_jahac (gonic stoke)

13. jun 2009.

Neimar; sad će ti ovde dobiti ocenu-5 zato što si protiv pedera. Ja sam jedno pisao protiv pedera a podržavao rezerviste da dobiju dnevnice i dobio sam ocenu-6 . Mislim da ne postoji nanja ocena. Pola dana sam bio tuzan i razmišljo sam da li sam ja normalan ili pederi. Neko je nenormalan.
P:S
Svaki pametan i normalan covek zna da je seksualnost intimna stvar svakog coveka sa kojom se ne treba paradirati. To je provokacija nas normalnih,

dulebg (posmatrach)

13. jun 2009.

Па баш нисам сигуран да смо као народ довољно толерантни:

- покушајте у Београду да некога наговорите да нешто своје изгуби, у корист Срба са Косова, да не помињемо Србе из Далмације, РС, расејања – па ћете видети гневне реакције, излив агресије и нетолеранције.

neimar 13. jun 2009.

Дуле ми јесмо нетолерантан народ, али зато смо и преживели – досад.

Погледајте шта се дешава толерантним Французима и Холанђанима. Појешће их исламисти.

Одређена доза нетолеранције је потребна за опстанак и као таква је природна јер природа се постарала да све превише толерантне врсте које нису показивале зубе пропадну.

А иначе промоцију толеранције би најбоље одрадили челници ове власти, пре свега председник Тадић и потпредседник Ђелић кад би стали на чело ‘параде поноса’ и тиме показали Европи и свету ‘право лице Србије’.

Тако се бори за ‘толеранцију’ а не позадинском организацијом.

Dragan-Manhattan (Marketing)

13. jun 2009.

Sve to dolazi iz Amerike i Engleske,zemlje proleterske.
Originalna „parada ponosa” gay pride parade je bila odrzana u Njujorku nakon što su dobili po repu pa je policija intervenisala i grad im je onda obecao „paradu” da ih utesi i od tada se organizuje tradicionalno svake godine i to na Vidovdan !
Najbolji deo parade je kada lezbijke dodju na Harli Dejvidson motorima,„dykes on bykes” dajks on bajks :)
Ima akrepa kao Elen Degenerik sa TV ali ima i dobrih i to stvarno doooobrih !:)

Сродне теме:

Тражим, захтевам од овију моћних говорника да и псовке буду на „одомаћеном“ страном језику

Објављено у Србија, друштво, земљорад, култура, књижевност, образовање, политика од Соларић на јун 22, 2009

Пренето са Hamzjakl’s Blog

јун 21, 2009 – Објављено од стране stevo

NAVIKA JE NAVIKA

…Ako ima nečega (nešto) što mrzim onda su to sigurno nepoznate reči u jednom tekstu, i ako dobro razmislim i u drugom ili bilo kojem tekstu. U jebenom članku na jednoj šlajfni imaš pet stotina pedeset i osam stranih reči. Anksioznost! Jebo te otrov i zagadjenje jezika domaćeg! Ja završio dva razreda osnovne, prvi sam ponavljao, a u drugom pičnuo na popravni iz dvajspet predmeta, a i ovo je bilo na stranom jeziku, Srpski sam naučio otkad znam za sebe i nikoga se ne tiče koje još jezike govorim ili baratam š’njima, no kada pročitam nešto na Srpskom (ћирилицом ili latinicom свеједно ми је) a tekst je prepun ne tudjicama već jebenim izmišljenim stranim rečima… e ljut sam! Ako se ovako i na ovaj način pokazuje (dokazuje?) učenost i načitanost ili kako li se ono kaže SUPERIORNOST nadmoć šta li – onda tražim, zahtevam od oviju moćnih govornika da i psovke budu na „odomaćenom“ stranom jeziku, jer JEBIGA i MA U PIZDU MATERINU nisu interesantne psovke.

Ono što još više mrzim su političari, naročito oni priučeni, seljačine koji sa poštenim seljakom, onim što proizvodi hranu za naše trpeze stolove i hladnjake (frižidere), da hladnjake, smrznjake, ledare i tako dalje…nemaju ama baš nikakve veze, bre.

Političare koji su „uveli“ u naše rečnike veoma zajebane strane reči misleći pri tom da čemo ih rad toga više ceniti a možda ih i zavoleti… nikako i ni u kojem i kakvom slučaju ne volim i skrajnuo sam ih u zapećak svoje duše (i nemoj sad da mi neko kaže da ih je uspeo izbaciti iz sebe kada nam oni kroje sve i svašta!). Turcizam veze nema s ovim, jer ako neku reč koristimo desetinama, stotinama godina onda je to naša reč, narod hteo dobio je, tačka. Nadalje ne volim političke partije, još manje volim one osobe što na svojim ličnim blogovima veličaju ili kude partije i kažu ovako il’ onako se zovu, takvo bre ime imaju. Nemoj ih imenovati, kaži ovi što vladaju, a ima ih više, i dodaš nisam na njih mislio već na one druge; ili kažeš ovi što nisu na vlasti i ponovo upotrebiš čarobnu rečenicu nisam na vas mislio nego na one. Zašto ovako? Ne pljuj u bunar, trebaćeš se napiti vode. Je li, bre. Barem nemoj javno, ostavi za sobom putić za odstupanje.

Naravno da i ja koristim strane reči i izraze, ali ako mogu da ih izbegnem – ću da ih ‘zbegnem! Što se tzv patriota tiče, odomaćenih ljubitelja domovine što imaju svoje male il’ poveće poslove (biznis jelte) a ono svojim preduzećima dali zvučna imena na stranskome jeziku kao npr „Medžik & Co“, smatram da veze nemaju sa plemenitim domorocima koji su dočekali belog čoveka. Medjutim, ovi poslovni ljudi imaju neke svoje navike i poplavela prsa. Jebiga, navika je navika.

Stevo Valjić danas u jutarnjim satima Subotica

Сродне теме:

Комплимент

Објављено у друштво, култура, родитељи, SerbianCafe од Соларић на јун 20, 2009

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Psiholoska strana primanja komplimenata

sister 25. maj 2009.

..a bogami i davanja.

kako prihvatate komplimente o svojim sposobnostima ili svom izgledu?

svima komplimenti prijaju koliko znam i kao potvrda i kao podsticaj ali reakcije na dobijeni kompliment su razlicite u neku ruku. pitate li se koliko su iskreni i koliko su vama lično potrebni – frekventnije ili po zasluzi ili smatrate da nisu ni potrebni u bilo kom smislu?

..i, kako ih dajete drugima i zašto?

smesni_mejlovi

25. maj 2009.

Jako mi prija kompliment, u bilo kom smislu.
Zato sto znam kakav je to podstrek i osjecaj, često ga udijelim. Ne kurtoazno, već realno!
Uvijek pohvalim kada neko lijepo mirise ili uradi nešto dobro ili kaže nešto, što se meni učini, pametno! Kad se lijepo dotjera!

To takođe učinim kada je evidentno da neka osoba nema vjere u sebe!
Tako joj, mislim, barem malo, pomazem!

I sama volim kad sam down, da me neko digne komplimentom!
Prija!

Ali, nervira me ono kompimetiranje tek tako, valja se, drustveno i komunikativno je korisno!
To vi tamo po Amerikama znate!
To mi je fuj!
Plasticno!
Radi reda!

hej 25. maj 2009.

komplimente izgovaram spontano, kada mi se neshto zbilja dopadne ili prepoznam neku vrijednost.

iako, rijetko.
ne zato shto mi se rijetko neshto dopada nego shto obichno kada mi se neshto dopada u pitanju su inteligentni ljudi kojima je obichno i indirektno priznanje dovoljno.
ali se ne ustezem da izrazim ako osjetim potrebu da naglasim.

kako primam kompliment…e, to zavisi od koga je, i od situacije.
ne prijaju mi previshe javno i previshe naglasheno.

ako su diskretni i prepoznajem da su na mjestu zahvalim se na prikladan nachin i nastojim da ne dramim previhse.

preferiram suptilniji nachin izrazavanja odobravanja nego shto su direktni komplimenti. treba biti stvarno majstor u davanju komplimenata a time ne „ugroziti” onoga kome su upuceni.

sister 25. maj 2009.

zašto moras?
(osim ako nije ona cuvena: šta sve neće muskarac da kaže samo da bi kresnuo:)

inače volim one sarmantno bezobrazne napadne (obično žene) koje bez komplimenta ne pustaju da odes: e, a vidi sto sam ovo dobro uradila, jel vidis, a – šta kažeš.. (kako blesaci da ne izadjes u susret)
hehehe

da, mogla sam da ubacim i reakcije na kritiku kao kontratezu odnosa prema komplimentu.

no, evo koga zanima:

način na koji primamo komplimente direktno zavisi od načina na koji se odnosimo prema sebi.
„kompliment” je izražavanje poštovanja rečima „davanje komplimenata” znači kazati nekome nešto što mu godi, ili pak udvaranje, čestitanje, laskanje.


to što neki ljudi mogu, smeju, znaju da izvuku kompliment, može da govori o njima kao o izuzetno sigurnim osobama koje svoje baterije pune upravo time što su i drugi svesni njihovih kvaliteta.
neki od njih zapravo su vrlo nesigurni, ali su tokom života razvili neverovatne načine izlaženja na kraj sa sopstvenom nesigurnošću.
oni reaguju potpuno paradoksalno: sigurno, samouvereno, smelo, borbeno, dopadljivo. ko bi rekao da se iza toga krije ono drugo, strepljivo lice? neke su i zaista takvi. osobama koje ovako primaju komplimente nije teško dati ih. uvek su za njih spremni. čak ih i očekuju.

drugi tip ljudi misli da zaslužuje da u svakoj prilici bude pohvaljen, bez obzira na trud, postignuće, priliku. ako ne dobiju kompliment znaju i da se naljute. takvim osobama komplimenti se daju preko volje.

treći tip, prima komplimente sa urođenom ljupkošću. kažu „hvala”, to i misle, nemaju potrebu da izvuku još neku lepu reč. svesni su sebe, svog stanja, izgleda, trenutka u kome im neko kaže nešto lepo. prema sebi imaju realan odnos i ne možete ih prevariti ako niste iskreni.

četvrti tip, prima komplimente kao naredbu. kažete im nešto lepo, one odgovore sa „znam”. u stavu im se čita da je primanje komplimenata skoro kao nametnuta dužnosti, pa se prema njima tako i odnose. kompliment čuju mahinalno, pa na njega isto i odgovore.

peti tip, jesu oni koji na kompliment odgovaraju kao da se brane od njih. šta god lepo da im kažete oni nađu nešto kao opravdanje za to što je kod njih pohvaljeno i ne znaju šta će s tim. ne vole komplimente, ne raduju im se, „ne stoje im dobro”.

šta je u osnovi svega toga? način na koji smo podizani. od toga da li je odnos naših roditelja prema nama bio autentičan, topao, podržavajući, negujući, kako su postavljane granice između onoga šta se sme a šta ne, koliko se i kako izlazilo u susret našim potrebama i koliko su one uvažavane kao punopravne, zavisi i kako ćemo se odnositi prema onom što je dobro, lepo, pametno, pošteno, kreativno u nama. roditelji koji su umeli kritično i sa merom da podrže decu, razvili su u njima osećanje sigurnosti.

oni koji su umeli pre da pohvale nego da kazne, da kažu istinu o tome šta je lepo a šta ne, istaknu dobro, podrže kreativno, ne rugaju se, ne ismevaju, ne ogovaraju decu sa prijateljima, razvijaju kod svoje dece meru, samostalnost u odlučivanju, balans, osećanje jedinstvenosti, smelost, težnju ka boljem.
takvi roditelji ne podstiču zavist nego zdravu kompetitivnost, hvale pobedu, ali ne po svaku cenu, uče decu da prihvate i poraz i da se trude da idućeg puta budu bolja. deca im veruju, znaju da u njihovim rečima i postupcima nema laskanja, prevare, potrebe da se zaobiđe istina.
deca takvih roditelja znaju ko su i znaju kada im neko kaže da je toga svestan. To su osobe koje znaju da prime kompliment na adekvatan način, da u njemu uživaju i oni i onaj ko im ga daje. tek tako kompliment ima značenje lepe reči i pohvale, a ne pukog laskanja.

lapislazuli_(ne zanimam se)

26. maj 2009.

bravo sister, sjajan post!:)

McM 26. maj 2009.

sister ljubi te brother u oko pametno

sjajno

Nunki 26. maj 2009.

Šta znam Sister, uglavnom jeste tako kako si opisala.

Moj sklop licnosti se raduje svakom ko je dozivljen kao vredan, uspesan, čestit i tako dalje. Shodno, to i kažem. Spontano i sa radoscu. Nisu to komplimenti, nego jasno iskazivanje prepoznavanja kvaliteta.

Istinske komplimente [ulizivanja se gnusam] primam jednostavnim ‘hvala’.

Fishing for compliments je osobina koju najdublje prezirem. Srećom, selektivan sam u kontaktima, retko sam izlozen gluposti u bilo kojem obliku u RL.

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.