Srpkinjica_18. jul 2009.

… Pravopis „crnogorskog” jezika izradila je ekspertska grupa u kojoj su bili Milenko Perović, profesor filozofije u Novom Sadu, Josip Silić, lingvista iz Zagreba i Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine.

Najavljeno je da će „crnogorski” jezik dobiti svoj međunarodni kod koji dodeljuje Kongresna biblioteka u Vašingtonu.(RTS) …

Ove navodnike sam stavila ja, kad neće RTS.

Sve sami crni gorci radili na pravopisu.

A Srbi, čiji se jezik i pravopis krade, mudro cute i cekaju nebesku pravdu. Ili ih zabole patka kad će svi da govore „evropejski” posle 1 januara neke godine.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Ne vidim razlog da Crnogorci nemaj svoj jezik?
Ako je vuk karadzic izdajnik Crnogorskog naroda nisu svi Crnogorci protv svoje Države i kulture!
Jedino je to problem kod Srbijanaca sto su sebi zamislili da svi pravoslavci Balkana moraju da žive i da se žrtvuju za Srbiiju, a oni da s onom rabotom ne mrdnu!
Kad je Vuk mogao da proglasi Srpski jezik onda kad nije ni postojala Srpska država, zašto da to ne mogu Crnogorci kad imaju državu?
Prema tome Srpkinjice niko ne krade ničiji jezik vama i dalje ostaje poklon od Vuka Karadzica! Poklon koji vasi predci nisu bili u stanju niti ih je to itresovalo da naprave sami,

coofetime60
(pomazem komshiji)
***************************

ne seruckaj majke ti. Nikad se u CG nije pricao crnogorski niti je postojao crnogorski narod. Pa svi su se u CG izjasnjavali kao Srbi dok nije crvena marva zavela strahovladu pa pocela da stvara crnogorsku naciju! Ja sam iz CG pa dobro znam o cemu govorim. Ne trebaš ti da nam solis pamet kojim se jezikom prica u Cg, jer ti i onako pricas srpskim.

coofetime60 (pomazem komshiji)

18. jul 2009.

Da ne spominjem Bozicnu bunu i koliko je Srbijanska okupaciona vojska pobila Crnogoraca koji su pokusali da brane svoje!
******************************

Radovane kofitajm,

nisu ih ubijali Srbijаnci nego su se Crnogorci ubijali međusobno, kapish? To je bio rat kod nas kuci niti jedan oficir nije bio iz Srbije nego svi Crnogorci, to se naravno ne pominje. CG je tad bila podjeljenja i doslo je do rata kod kuce znaci kod nas a nisu Srbi dolazili da nas ubijaju. I znaš li kosu ti Crnogorci sto su „branili” svoje – to su ti bili brdski kriminalni i razbojnici koji su pljackali so CG.

I još nešto, reci mi ko je ubio 12 000 Crnogoraca u pohodu na Skadar? Jesu li tu Srbi(janci) krivi? Nisu Raso, nisu nego je kralju Nikoli zinula goozica, pa je digao narod u CG da bi poslije osvajanja Skadra morali da ga predaju Albaniji poslije 5 dana, na Berlinskom Kongresu čini mi se! To je najveca pogibija u Cg jer je tad cg brojala 100 000 ljudi! Ali ovo naravno niko ne spominje.

dituartu (eng) 19. jul 2009.

coofetime60 (pomazem komshiji)

Crna Gora nikad nije bila Srbija!

——————-
Za dvadeset godina preplavice vas Siptari po brojnosti i imacete zajednicu sa Albanijom.
Možda ste podsvesno to i hteli samo vam bilo teško da kazete.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Realista (programer)

21. jul 2009.

20 septembra treba da podržimo pder i ulazoimo 100% u EU.

Gej parada 20. septembra u Beogradu
Autor: Beta | 21.07.2009. – 14:00
Organizacioni odbor Povorke ponosa 2009. saopštio je da će taj skup radi zaštite prava gej i lezbejki u Srbiji biti održan 20. septembra u Beogradu.

„Povorka ponosa neće biti provokacija niti paradiranje već politički protest kojim želimo da kažemo ‘ne’ diskriminaciji gej populacije u Srbiji”, izjavila je jedna od članica Organizacionog odbora tog skupa Dragana Vučković.
Prema njenim rečima, Organizacioni odbor Povorke ponosa ima dobru saradnju sa policijom i Kancelarijom Zaštitnika građana, kao i podršku više od 60 nevladinih organizacija.
Maja Savić iz Organizacionog odbora Povorke ponosa rekla je da su stručnjaci za bezbednost napravili Studiju bezbednosti za održavanje tog skupa, kao i da su procenili da je reč o skupu visokog rizika.

AlaVolem (кад година изда)

21. jul 2009.

Zašto ne kažu da se vodi kampanja za zakonsko regulisanje gej brakova?

Zašto ne kažu da traže pravo na ocinstvo i materinstvo?

Zašto ne kažu da je u pozadini svega prisvajanje benificija eventualnog „bracnog” partnera, kako bi se ostvarilo pravo na zdravstveno osiguranje, penziju, deciji dodatak…itd?

Zašto ne kažu u kojoj meri su ONI netolerantni prema SVIMA koji nisu iz njihovog „faha”?

Jednom kada se docepaju pozicija, postaje jasno koliko su zatvoreni krug, odbojni i VEOMA selektivni kada je u pitanju bilo koja vrsta business-a, socijalnog i bilo kakvog drugog odnosa prema heteroseksualcima?

Probajte da napravite karijeru tamo gde su se „odomaćili”, da li je to moda, film, odredjene finansijske institucije itd…Jok, pedala u startu.

Probajte da udjete u njihove klubove ili da vam se ne daj Boze pizvizdi pa u gej bar…nema ulaska, pisaj u gace, mrsss napolje.

Osnova svakog drustva je hetero-seksualna zajednica, brak između muskarca i žene, porodica i potomstvo nastalo iz te zajednice.

…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

21. July 2009. by aktivista

Volim časopis NIN zbog jednog tradicionalističkog pristupa svakoj temi i zbog brige o nacionalnom identitetu u svakoj temi koju obradjuje. Volim NIN i što ga čitam dugi niz godina, i što ima prestižnu književnu nagradu, volim NIN i što ne traži kavgu sa ljudima koji ga čitaju i volim NIN što jedan od preostalih simbola nekadašnje Jugoslavije.

No u ovom listu (koji je nedavno privatizovan od strane veoma odvratne kuće iz nemačke RINGIER) počinju da se pojavljuju i ovakvi članci koji ne znam čemu služe. Primer je ovaj u kome saznajemo veliki broj detalja iz života omiljenog arhitekte na ovim prostorima i šire, čoveka na čijim delima su se obrazovali i uzdigli mnogi arhitekti iz celog sveta. Čak nije ni mala stvar kada imate i nekog njegovog učenika, i oni su postali prestižni arhitekti, iako samo njegovi učenici. Čovek je to koji je imao viziju kako da promeni svet u godinama koje su prethodile II Svetskom ratu i kasnije nakon rata, u vremenima obnove. Njegove teorije su imale uticaja na urbanizama tada mlade države Jugoslavije a već dobrano su uticale i na gradnju u Sovjetskom Savezu.

Saznati da je on bio ustvari mamin sin ne znači ništa. Znači samo da se list NIN srozao na nivo lista BLIC (koji je takodje u vlasništvu odurne kuće RINGIER) i da ima nameru valjda da otera stare čitaoce i da stvori novu publiku za svoje retardirane tekstove. Saznati da je za vreme rata očajnički tražio posao u višijevskom režimu takodje ne govori ništa o njemu. Danas arhitekti potežu dobrane veze da dobiju konkurse i slično i dosta srozavaju te iste konkurse. Arhitekte se danas šlihtaju i režimskim ljudima, ulaze u sisteme vlasti ne bi li nekako obezbedili sebi posao. Mogli bismo reći da je arhitekta uvek bio deo režima vlasti jer je to sasvim normalno. Objekti zahtevaju sredstva a sredstva su u rukama političara i to je to.

Iz ovog članka saznajemo koliko se NIN srozao i koliko je krenuo ka dnu. Inače već iz ovog broja lista vidimo da je zapostavio nacionalne interese i počinje da nam drvi o europskoj uniji kao nečeemu što nema alternativu. DOSADNO!

Dosadno je saznati neke intimne detalje poznatih ljudi koji sada više ne služe ničemu, jer je prošlo mnogo vremena i ne mogu da se brane preko novina. Ne mogu da odgovore i da tuže list, ne mogu u krajnjem slučaju ni nama da se obrate. Velika sramota za list NIN! Kakve li tek frustracije imaju beogradski arhitekti koji projektuju one staklenike ili robokap zgrade? Plaše li se i oni svojih mama i tata?

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас,  коментаре и фотографију одабрао Соларић

Ексер у крушку југоносталгичара

Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.

Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.

…

Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…

Ева Рас

[објављено: 17/07/2009]

Еразмо , 17/07/2009,

Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.

Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,

Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.

Miki Cg, 18/07/2009,

Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?

Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!

A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?

Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!

A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!

Репресија као главна карактеристика новог Закона о информисању

Слободан Антонић

среда, 15. јул 2009.

Измена Закона о јавном информисању, о којој скупштина треба да расправља сутра (у четвртак, 15. јула), један је од најгорих удара на слободу јавне речи у Србији.

…

Овај закон се по својим основним намерама може упоредити једино са злогласним „Милошевићевим“ Законом о информисању, донетом 20. октобра 1998. године. „Милошевићев закон“ је омогућавао да се поведе поступак против власника листа или новинара само зато што су пренели неку вест или нечије мишљење који се нису допадали људима на власти. Казне су, баш као и у случају овог предложеног закона (који неке новине називају „Динкићевим“[3]), биле сурове и осветничке, и износиле су и до 60.000 долара. “Као што смртна казна гаси живот осуђеног, тако овако високе новчане казне гасе његову егзистенцију, и то је био циљ Закона”, критички је о овако високим новчаним казнама у то време писао професор права, др Момчило Грубач[4].

…

“Случајеви у којима је до сада Закон примењен“, коментарисао је тада Момчило Грубач, „показују тенденциозност, осветничку упорност, селективност, ксенофобичност, страх власти од завере и друге сличне симптоме болесног стања и ниских страсти тужиоца”[5]. Једноставно, упозоравао је Грубач “репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог Закона”![6]

Оно што је важило за „Милошевићев“ закон о информисању не може а да не важи за „Динкићев“. Репресија је мотив, циљ, садржина и главна карактеристика овог закона. Он је осветнички, злонамеран и репресиван. То није закон за слободно и демократско друштво. То је закон једног ауторитарног, олигархијског и репресивног режима.

Да ли је то заиста „европска Србија“ којој тежимо?

PREDRAG

среда, 15 јул 2009

Bas dobar primer koji ste postovani Antonicu naveli za prelazak ulice na ne obelezenom mestu. Samo ja mislim da ako ulicu bude prelazio Kostunica moci ce se napisati i bez pravosnazne presude da je napravio prekrsaj.Za Cedu ste u pravu potpuno…To samo govori koliko nasa vlast tezi da od drzave svih nas napravi TEATAR APSURDA. Reci cu i to da mi nikako nije jasno zasto se potpuno isti zakon iz Milosevicevog perioda vladavine naziva MILOSEVICEVIM ZAKONOM (to radite i Vi) a sada kada je na vlasti Boris Tadic taj zakon se ne naziva TADICEVIM ZAKONOM?

Stvarno mi nije jasno zasto je u jednom slucaju bio MILOSEVICEV ZAKON a u drugom slucaju nije TADICEV ZAKON? Hocu da kazem da mu se sad dodaje da je DINKICEV ZAKON.Da li je to Dinkic prva rezerva Borisa Tadica kad su u pitanju ne popularne mere?Ja mislim da prvenstveno trebalo bi da se zamislimo nad tim i da sebi samima damo odgovor?Ili da ne damo odgovor?

Nije li i ovo politika dvostrukih standarda protiv koje se NAVODNO borimo?U tom pogledu sta se to promenilo u ovoj drzavi kad svejedno posle niza godina vratismo se na staro?Po meni razlike nema?

I bas me briga da li je to bio MILOSEVICEV ZAKON ili ce biti TADICEV ZAKON kad se radi o istom. U onom slucaju sudile su sudije Milosevica, a u ovom slucaju sudice sudije Tadica. Toliko je sve to isto da stvarno treba biti glup i ne shvatiti o cemu se radi?

Ova nasa vlast kao da nema preca posla nego da od sopstvenog naroda pravi taoce sopstvene gluposti?

Ja na to ne pristajem! I po cenu da se sopstvene drzave odreknem necu zapevati onu ALA JE LEPO BITI GLUP…

Nord-Eu (Inzenjer)

27. april 2009.

Lijepa žena gvozdena vrata otvara !
Lijep muskarac je olicenje sna vecine žena !
Lijepo cvijece je ono koje tjera pozitivne emocije da se eksponiraju !
Lijepe ptice su neostvareni covjekov san uprkos letjelicama koje je stvorio ! I na olimpijadama pustaju golubove da uljepsaju početak.
Lijepo-skladno gradjeno tijelo osobe je praznik za oci suprotnog pola !
Lijepima želi vecina biti pa se zbog toga razvila ogromna industrija za uljepsavanje !
Lijepe osobe su srećnije !

Ima li neko nešto da doda ili prokomentarise zašto je to tako
i da li priroda „podržava” pametnije ili ljepse u procesu evolucije
ukoliko osoba nije i lijepa i pametna istovremeno?

Pozdrav svima iz Amsterdama.

P.S.
Ja imam VIP listu mojih favorite lijepih i pametnih osoba kojima saljem sms za ugodnu noc a ujutru ih ponekad poneku budim direktnim pozivom dok pajke na jastuku tamo u nekoj zemlji gdje su ili ovdje u ovoj ako su.

Navracat ću povremeno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

02. april 2009.

vidim da su vas kereća govancad onako..uzbudila pa, evo vam jedne fantazije na tu temu..

Nazvaćemo je na primer..„Sunčanica”..

Dakle..ušla je u prodavnicu cipela, privezala svog psa i rekla mu „sačekaj tu”. Posle bezmalo sat vremena izašla je, odvezala psa i krenula dalje.

Tek što su zamakli za drugu ulicu, ispred njih se pojavi policajac na motoru i reče „Dobar dan gospođo, vaše isprave molim”.
Žena, poče da otkopčava svoju tašnu „mogu li znati o čemu se radi ?”

„Gospođo, vaš pas je izvršio defekaciju na javnom mestu, a vi niste počistili za njim..što bi bilo..dvesta pedeset hiljada evra.”
Žena pogleda policajca sa nevericom u oči i reče „to nije tačno”.

Policajac tada izvadi iz futrole nešto kao mobilni telefon i pokaza joj na njemu mapu dela grada gde su se nalazili – „Bojim se gospođo da se to ne slaže sa istinom” – na mapi je blinkalo malo zeleno svetlo, tačno na mestu gde se nalazi prodavnica cipela.

Policajac potom pritisnu dugme par puta, i mapa se pretvori u satelitski prikaz celog kvarta, a potom same ulice i konačno u prvi plan pokaza pseće govno.
„..Imamo znači i krvično delo iznošenja neistinitih podataka..što bi bilo..da vidimo.. To bi bilo još četri stotine i pedeset hiljada evra gospođo..”

„Pobogu čoveče to je mogao da uradi bilo koji pas!” reče žena vidno uznemirena činjenicom da će morati da plati toliku novčanu kaznu

„Bojim se gospođo da DNK podaci potvrđuju da…” reče policajac i poče da pritiska drugo dugme, dok su se na ekranu pojavljivale tabele i brojevi..ali žena reče „dobrodobro! recite mi šta treba da radim sada..”

„Ništa gospođo. Sa vaših računa već je skinuta suma koja vam je saopštena, moja dužnost je bila da vas o tome obavestim”

„Ali to je 700.000 evra!!”
„ Sedam stotina hiljada evra, tako je gospođo.”
„Pa ja nemam tolike pare čoveče!”

Policajac uperi aparat ka ženi, napravi jednu fotografiju njenih očiju pa opet poče da pritiska dugmad..„Da vidimo..ovako..Vi imate stan od 76 kvadrata, sa garažom, auto marke Hundai Accent star 4 godine i da vidimo.. ovde stoji da imate i akcije u vrednosti od četiri hilajde evra…onda…Sve u svemu, kada odbijemo auto, akcije i eventualno garažu..po tržišnoj vrednosti na današnji dan ostaje vam da platite…stan ide kao hipoteka..da vidimo..” „Čekajte čekajte..ČEKAJTE!” reče žena – „Da li se vi sve ovo šalite sada sa mnom?”

„Bojim se da ne gospođo. Imate psa, znali ste da nesavesno ponašanje vlasnika kućnih ljubimaca kažnjava sa najvišim novčanim kaznama..”
„Znam, ali..”

Policajac je ćutao i zakopčavao futrolu od malog aparata nalik na mobilni telefon..
Žena je očajno gledala u svog psa koji je veselo palacao jezikom i njuškao nešto oko žardinjere dok je u ruci mlitavo držala kesu sa kutijom i novim cipelama u njoj..

„Muž će me ubiti. Ubiće me..Moraću da prodam stan..moraću da radim, moraću da radim još dva posla..i da se zadužim doživotno..
”Doviđenja gospođo„ reče policajac, uzjaha svoj motor, pritisnu dugme i motor snažno zabruja.

U tom trenutku, žena se prenu iz dremeža. Pored nje je neko upalio mašinu za košenje trave. Sunce joj je i dalje pržilo direktno u glavu. Na klupi pored nje nije bilo nikoga, ali je zato park vrveo od dece i njihovih roditelja. ”Gde mi je Grici..?„ žena skoči sa klupe i stade da doziva svog psa ”Grici!!..Grici..!„ ali ga nije videla nigde.

Tada joj priđe jedna druga žena i reče ” gospođo, da li je ono vaš pas?„

Iza jednog drveta Grici se naprezao u pokušaju da obavi veliku nuždu. Njegovo govno je upravo počelo da izlazi, ali tada žena skoči kao puma i hitro, u dva skoka se nađe kod psa da mu raširenim dlanovima prihvati govno koje samo što nije dodirnulo vlati trave.

”He..he..he..„ uzdahnu ona sa olakšanjem dok su joj se dlanovi punili vrućom i smradnom žitkom masom braon boje ..i pomisli koliko će cipela moći da kupi od akcija što joj se množe.
I tako, žena je čučala i veselo držala dlanove spremne za novu turu…dok je sunce pržilo..
”

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Humanije bi bilo da struka i nauka kaze ljudima da oslabljen organizam postaje meta za bakterije i viruse. Tako kao sto ste vec suli preko medija, neko ima blaze simtome, neko jace, neko i nema simptome zarazenosti virusom.

Da bismo imali jak imunitet Sunceva Svetlost mora da nam ulazi preko ociju tj. melanopsina ( protein oka retinalnih ganglijskih celija ) zatim, preko optickog nerva sve do hipotalamusa ( SCN-suprahijazmaticko jedro tj. unutrasnji sat ) gde se podesava metabolizam, energija tela, ritam hormona. Treba da ustajemo kad se sunce budi i da lezemo kad sunce zalazi. Ako smo pod vestackim izvorom svetlosti kad je sunce zaslo ( posle 21h ) blokiramo lucenje melatonina iz pinealne zlezde, i narusavamo imunitet.

Melatonin je neophodan za pravilan rad imunog sistema ali je i antioksidans. (Dakle, sve pomenuto mozete naci u obojenom atlasu fiziolgje, britanskom zurnalu oftalmologije, Williams Textbook of Endocrinology 11ed, University of California Department of Pharmacology: Paolo Sassone-Corsi ) Dakle, buditi se kad sunce ustaje jer sunceva svetlost mora da ulazi na oci ( nema veze sa vidom ) preko dana za pravilnu regulaciju metabolizma i legati nakon sto sunce zadje da bismo imali dovoljno melatonina i jak imunitet. Posle 21h ( kad sunca nema ) u oci ne treba da ulazi svetlost.

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника

Како је СПЦ појела војвођанске даброве

Слободан Антонић

петак, 10. јул 2009.

Једна од најбизарнијих и најопакијих организација у стаљинистичком систему био је Савез милитантних безбожника (Союз воинствующих безбожников). Као свесавезна совјетска организација, СМБ је деловао од 1925. до 1947[1]. Језгро ове организације чинио је часопис Безбожник (1922), а њен вођа се звао Јемелијан Јарославски (Емельян Ярославский). Подржан од стране тоталитарне државе и НКВД-а, СМБ је до 1941. нарастао на 96 хиљада ћелија и 3,5 милиона чланова. На Другом конгресу СМБ (1929) уприличен је и подмладак ове злокобне организације, под називом Млади милитантни безбожници (Юные воинствующие безбожники). ММБ је у свакој школи образовао кружоке младих безбожника (кружки юных безбожников), у које је већ за две године регрутовано два милиона деце[2].

Јарославски је сматрао да се у пропагандном рату са религијом Безбожници могу служити свим средствима. Не само научна критика религиозних догми и објашњења, већ и лажи, клевете, извртања и исмевања били су допуштени, па и пожељни. Рецимо, на једној од карикатура из «Безбожника», било је нацртано како Бог удахњује Адаму душу кроз црево за клистирање, право у чмар[3]. Пропаганда је подразумевала и забрану уметничких дела са духовним садржајем. Захваљујући Јарославском, забрањено је извођење духовне музике Чајковског, Рахмањинова, Моцарта, Баха, Хендла. Јарославски је такође саставио и списак непожељних књига, на ком су се нашла дела Платона, Канта, Толстоја, Достојевског. Ти спискови су били достављени свим библиотекама, у којима су књиге затим склоњене у нарочите магацине, или једноставно уништене[4].

…

Приче о стаљинским „безбожницима“, њиховој идеологији и методологији пропаганде, човек се и нехотично мора сетити када данас чита „другосрбијанску“ штампу. Ту се не само јављају једнако „надахнути“ карикатуристи, као у Стаљиново време, већ и по који „природнонаучни активиста“, који бескомпромисно раскринкава „религиозне заблуде“, „клерикализацију друштва“ и „ширење мрачњаштва“. Једна од таквих активисткиња је и стална сарадница „Пешчаника“ Биљана Стојковић. Ако „Пешчаник“ игра функцију совјетског листа „Безбожник“, онда ова доценткиња Биолошког факултета изгледа да треба да има функцију совјетског академика Јарославског. Она, у биографији на овом сајту, себе првенствено представља као неког ко „религију и мистицизам сваке врсте сматра највећим препрекама за развијање интелигенције“, а „светлију будућност види у секуларном хуманизму, (… )борби против клерикализације, ксенофобије и национализма“[10].

…

Ипак, врхунац методологије совјетског академика Јарославског вероватно је достигнут у последњем антирелигиозном спису Биљане Стојковић („Научни благослов“, Пешчаник, 29. јуни[30]). Ту она приповеда о извесним својим неименованим колегама, биолозима, који су се „пре неки дан вратили са теренских истраживања“. Они си изучавали шумске корњаче на неким неименованим острвима Скадарског језера. „Али авај“, пише Стојковићева, „на тим се острвима, скоро на сваком, налазе се манастири“. Е па, у том „свету клерикалних будалаштина“ обичај је да се пита за дозволу. Тако су ти неименовани природњаци затражили благослов игуманије једног, такође, неименованог манастира. Она је одбила чак и да разговара са њима, па се истраживачка екипа упутила на суседно острво на коме се налазио, опет, неименовани мушки манастир. Пошто је, је ли тако, познато да је СПЦ суштински мизогина организација, неименовани игуман је у инат неименованој игуманији дао благослов неименованим истраживачима, уз речи: „Женама уопште не треба веровати“ и „Мајка игуманија је у ПМС-у“! Зато су на треће острво истраживачи отишли кришом, и тако завршили посао. „Срећом, острво је било довољно велико да остану непримећени, иначе би страшна анатема била бачена на њих, корњаче, биологију и читаву науку“.

И не само да ову сумњиву, рекла-казала причу, Стојковићева преноси као сушту и несумњиву истину. Она на основу ње доноси још једну фантастичну генерализацију, на којој би јој и сам Јарославски позавидео: „Будите убеђени да описани догађаји уопште нису усамљена прича. Сличне ствари се дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“. Како сад, па то, наша научница зна? Колико је сведока о томе испитала? Колико је манастира сама обишла? Колико је података прикупила? Одговор је јасан – ни један. Али, нећемо се, ваљда, у овој нашој, светој, антирелигиозној борби бавити детаљима? Таман посла, ми ћемо закључак да се „сличне ствари дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“ извести чистом дедукцијом. Јер, пошто ми, научници, Пешчаниковци, ЛДП-овци, итд, знамо да је СПЦ мизогина, мрачњачка, назадна и, уопште, злотворна установа, ми ћемо из тог нашег знања једноставно дедуковати закључак да „мора да се сличне ствари дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“, иако никада ни за један такав случај нисмо чули. Ето шта ти је наука! Ето шта ти је метода!

Али, најбоље тек долази. Стојковићој ова рекла-казала будалаштина очигледно да није била довољна, па је решила да СПЦ подвргне још жешћој „научној критици“. „Одавно колају приче у научној заједници“, самоуверено износи Стојковићева, „да је један од великих узрока нестанка даброва са територије Војводине, још пре скоро два века, управо православље.

… Тако вам је то са „мантијашима“. Уобразе нешто, понесу ножеве и покољу све даброве по Војводини! „Даброви су поново интродуковани у Војводину пре пар година“, теши нас на крају Стојковићева, „и надам се да их нико неће поново појести“. О томе ће се, наравно, побринути ЛДП, „Пешчаник“, Биљана Стојковић и остали наши поносни чувари војвођанских даброва.

Свашта сам у свом животу видео и чуо. Али, да неко ко себе сматра научником као аргумент користи исказ „одавно колају приче у научној заједници“ (којој? чијој), да би поткрепио једну чисто идеолошку клевету, е, то стварно нисам доживео. То мора да је неки методолошки новитет, за који ми, провинцијални научници, никада нисмо ни чули. Каква нам све открића из ове методе доказивања не следе: „Одавно колају приче у научној заједници да нилски коњи лете“! „Одавно колају приче у научној заједници да у Кини живе људи са три репа“! „Одавно колају приче у научној заједници да је Јарославски жив и да пише под другим именом“

…

Млади Џедај

@Москвич, Захвални читалац, П.И.Рачковски

Фасцинантно је како ради аутоцензура; како очигледне чињенице морају да се саопштавају немуштим језиком да се неко не би увредио и да не би уследиле оптужбе дежурних идеолошких комесара; ево и ово што ја пишем није много боље.

Ја дубоко верујем да сва српска несрећа у двадесетом веку потиче из три сродна интернационалистичка покрета, који су узели маха у Србији, сваки у своје време: масонски, у доба Краљевине Југославије; комунистички, у доба СФРЈ; и најновији, глобалистички. Идеализовање било ког од њих је по мом мишљењу погрешно јер су сва три била штетна и антисрпска. Сва три су била антинационална. Сва три су радила за туђи интерес. Сва три су ударала на СПЦ. А сва три су пропагирала идеологију братства и заједништва по цену жртвовања националног идентитета, традиције и сопствених интереса.

lionac (istrazivac)

12. jul 2009.

Čitam na Vikipediji,da Srbija ima najveci razvoj u istocnoj Evropi.
Pitam se kako mi ne znamo za to?

Story (stari besposlicar) 12. jul 2009.

tajna do sledećih izbora.

dulebg (posmatrach)

12. jul 2009.

Развој се мери зарадом. А зараду чини продаја националног блага. Ови други завршили су то кудикамо пре нас, па сад немају за развој.

А ми имамо: продамо кућу, од тих пара окречимо купатило да живимо као сав нормалан свет, поживимо пола године, онда мора да се продаје њива.. Јесу паре нешто пребрзо нестале – ал то се све пика у развој – нема везе јел су однели Енглези, ил наше подгузне муве – паре су штриклиране.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)