Осећај, мисао, замисао, смисао…

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

Ако пажљиво прочитамо Орвелов роман 1984 видећемо очигледне паралеле са системом уништавања човека у Новом светском поретку

Немогућа мисија

Да ли смо као друштво, у целини, на једном великом, непрестаном испиту

М. Бобић-Мојсиловић

[објављено: 10/12/2008]

pronicljiva , 12/12/2008

Ako pažljivo pročitamo Orvelov roman 1984 videćemo očigledne paralele sa sistemom uništavanja čoveka u novom svetskom poretku.

… „Sada razumete kakav svet stvaramo? Svet straha, izdaje i mučenja, svet onih koji gaze i zgaženih; svet koji će, usavršavajući se, postajati sve suroviji, progres u našem svetu biće usmeren porastu patnji.

Prethodne civilizacije su tvrdile da su zasnovane na ljubavi i pravednosti. Naša je zasnovana na mržnji… mi iskorenjujemo nekadašnje načine razmišljanja – ostatke predrevolucionarnih vremena.

Ako vam bude potrebna slika budućnosti, zamislite čizmu koja večno gazi čovekovo lice“. … „Ti zamišljaš da postoji nešto što se zove ljudska priroda, što će se zgroziti od naših dela i pobuniti se protiv nas.

Ali ljudsku prirodu stvaramo mi. Čovek se može mesiti do beskonačnosti.

Ili si se možda vratio starom verovanju da će se proleteri i robovi dići i zbaciti nas. Izbaci to iz glave, oni su bespomoćni. Čovečanstvo – to je Partija. Ostali su van njega, nevažni su. …“Mi smo prekinuli veze među roditeljima i decom, između muškaraca i žena, između jednog čoveka i drugog.

Niko više ne veruje ni ženi, ni detetu, ni prijatelju. A uskoro ni žena ni prijatelja neće biti. Novorođenčad ćemo oduzimati od majke kao što uzimamo jaja ipod kokoške“. .. .“Mi smo sveštenici moći.

Naša vlast nad materijom je već apsolutna., jer smo uspostavili vlast nad duhom-. Stvarnost je sadržana u lobanji. Nema ničeg što mi ne možemo.

Mi pravimo prirodne zakone“. „sreća“, i za ogromnu većinu sreća je nešto bolje.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)