Смех као озбиљна, значајна појава у једном народу и једном друштву

Петар Бокун

Хумору у част
Хумор је пеницилин малих народа, њиме се бранимо од надмоћних, а њих ће увек бити, баш као што ће на концу ипак хумор победити или нас неће бити. Морамо што пре изићи из сарказма, горке ироније, цинизма, што су особине губитника, које само за себе констатују и описују неко стање, а требало би да га дерогирају и разбијају у парампарчад.

Aleksandar Popovic, 05/11/2008

Smeh kao ozbiljna, znacajna pojava u jednom narodu i jednom drustvu, ovog puta nasem, stvarno trazi da se dobrano zamislimo. Jer, tolika smrknuta lica na ulici, u gradskom prevozu, nervozna, ljuta pred silnim salterima zaostalim iz posleratnih vremena, svadje slucajnih prolaznika, drame u porodici i tragedije sa najgorim ishodom…. Sve je to nasa svakidasnjica.  Zalosna, tuzna.

Tome „doprinos“ daju i nazovi strucni urednici filmskog i dramskog (u najsirem smislu reci) programa, koji se najradije opredeljuju za filmove sa mnogo krvi, fantazmogoricne price, horor u svakom vidu. I to u vreme kada se porodica nadje na okupu, u vecernjim satima.

Nema onih svakodnevnih tema, koje se kod nas nisu mogle zamisliti bez gledanja sa osmehom. Kao i rado slusani, i gledani doktor „za pamet“, i ja se ovih dana dobro zamislim kada vidim odsutna lica u tramvaju, pogleda uprtih u jednu tacku (da bi se izbeglo i ustupanje mesta starim i nemocnim), zabavljenih glasnim mobilnim telefoniranjem… Nigde osmeha, tuga jedna.

Naravno, sociolozi i drugi nadlezni strucni ljudi morali bi vise da se pojave sa dobrim analizama, pa i predlozima kako da se popravi ovo nase tesko psiholosko stanje nacije. Jesu veliki nasi ekonomski i porodicni problemi, teskoce na poslu (ko ga ima), ali ne smemo dozvoliti da nam zivot prodje u turobnosti, nespokoju i gubljenju volje za zivotom.

U tome profesor Bokun daje vidan doprinos i zato ga je zadovoljstvo slusati i citati njegove popularno pisane radove iz teske oblasti kao sto je psihijatrija.

Извор: Политика Online (коментари корисника)