Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Дух Београда

Posted in музика, образовање by Соларић on децембар 3, 2008

Duh Beograda
SerbiusBGD (srbin) – 28. mart 2006.

ja bih malo da pricam o duhu Beograda i Beogradjanima.

čitam na topiku ispod, kako kao „hvala Bogu” u Beogradu ima sve manje narodnjaka. zašto se nasa omladina toga toliko stidi? Ja lično ne slusam narodnu muziku, osim možda ponekad u izuzetnim prilikama, ali mi nije jasno zašto se mlad svet ODUVEK u Beogradu trudio da poklonicki prati nekakve svetske tendencije, i bilo ih je blam svega sto ima veze sa svojim narodom.

kako to da mlade u nekim drugim svetskim metropolama nije blam njihove narodne bastine, i slusaju i svoju narodnu i zapadnjacku „zabavnu” muziku?

ja mislim da će mi mnogi zameriti sledeću tvrdnju, ali ja mislim da se u ovome ogleda palanacki duh i mentalitet Beograda. trudimo se previse da budemo ko taj svet. a onda kad odemo u svet, ukapiramo da ni taj zapad nije takav ko sto ga mi zamišljamo. i tamo žive sasvim obični ljudi. i to njihovo nije ništa bolje od našeg. međutim mladi, koji žive u beogradu, glume često veci zapad i od zapada! ako znate šta hoću da kažem. meni sve to deluje kao neki kompleks. ne znam tačno kakav, reko bih male sredine, ali BGD i nije tako mali. onda ne znam stvarno šta je…neki osecaj inferiornosti u odnosu na „svet”?

takođe, šta je cudno i sramotno u cinjenici da je Beograd preplavljen seljacima? pa ljudi, Srbija je od vajkada bila seljacka zemlja, i to ne mislim u pogrdnom smislu, nego jednostavno vecina stanovnistva i dalje živi na selu, čak i danas, prema tome kakav glavni grad jedne seljacke zemlje može da bude nego seljacki?

zato vi „moderni” i „svetski” furajte vi i dalje svoj fazon, ali pustite bre i seljake da disu i da žive. to je demokratija i emancipacija brajko moj, kad možeš da živis mirno u simbiozi i sa onima koje ne podnosis.

vltava – 2. april 2006.

duh beograda je narazdvojiv od kafana. i tačno je da je postojao neki paralelni suzivot novog i starog. tako je i danas i uvek će biti. to što se danas turbo folk uvukao u svaku poru je sticaj okolnosti koje niko nije osmislio, već su posledica ratova, crnila, bola, kriza, nemastine. ljudima je potreban ventil sa preglasnom muzikom, zustrim ritmom i svakodnevnim temama. naravno da sve to bude nekada toliko smesno i nakaradno da se svi sprdamo sa takvim pesmama, ali i njih neko slusa.

ja sam imala sreću da živim tim paralelnim zivotom i da u pozoriste, operu ili balet odlazim još kao veoma mala, ali isto tako da slusam bracu bajic, tomu zdravkovica, silvanu ili kasnije brenu. svi smo bili izlozeni svemu. ja se nisam uzasavala ničega i nikada nisam pripadala klanovima, stilovima ili strujama. zavisi sa kim i kada, od rasplozenja i sticaja okolnosti. cigani u indjiji, zubin mehta ili tina tarner. ili metuzalemi u moskvi uz srneca ledja i tursku kafu:) dzipsi kings, braca ivanovic, cangalovic ili iva pogorelic.

sve je to beograd. moma kapor je o beogradu pisao sa ljubavlju i odusevljenjem koju najveci deo beogradjana kao da i nije imao. iako nije bio rođeni beogradjanin.

svaka nova zgrada, kafana, elitno mesto, pesma ili predstava; sava centar ili beogradjanka. njegov duh su cinili, i cine, i oni koji su tu „od vajkada” po prici mnogih, do onih koji moraju da parkiraju auto na ulazu u grad i koriste javni prevoz jer se ne snalaze u tim zakrcenim ulicama. i pevaljke sa izblajhanom kosom i iskrivljenim stiklama, kao i filmske zvezde na festu ili reditelji na bitefu iz raznih zemalja.

beograd su i price, kao i mitovi, o predratnim boemima iz znaka pitanja ili skadarlije, najlepsim beogradjankama, koje su ne retko, bile cerke trgovaca ili politicara koji su po sluzbi dosli iz unutrasnjosti…

nema ni 100 godina od kako je beograd od blatnjave, i nekoliko puta rusene kasabe, kasnije grada koji dobija obrise evropskog, postao ovo sto je danas. on jednostavno ne može da živi bez narodne muzike ili bilo koje muzike koja nije obojena zvucima svih onih koji su nas gazili, useljavali se i donosili neku ličnu boju i ton. zajedno sa izvornom.

ja ga bas kao takvog volim. jer je u „…zemlji seljaka na brdovitom balkanu…” i svako može da nadje ono sto želi i voli.

Извор: SerbianCafe.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: