Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Nekoliko stihova Kabira (1440-1518)

Posted in 1998, књижевност, мистика, религија by Соларић on децембар 7, 2008

Kabir i Tagore…
covek, samo… – Jul 19, 1998

Ljubiteljima poezije Tagore zelim da podarim nekoliko stihova Kabira (1440-1518), neobicne misticne figure koja je u svojoj poeziji sjedinjavala stil i tradiciju velikih sufi pesnika Rumija i Hajama (cime , ujedno zavrsavam ovde ciklus „predstavljanja“ tri mozda najveca pesnika Istoka u Srednjem veku), sa hinduistickim poimanjem sveta, predstavljenim u Vedama. Kao licnost posvecena Bogu i ljubavi (koju je video kao sveprozimajuci sadrzaj ovog sveta) ostvario je neobicnu religioznu sintezu u svojoj licnosti, bivajuci istovremeno i bhakti jogin i sufi dervis, prevazilazeci na taj nacin svojim zivotom religioznu podvojenost i sukobe koji su vekovima postojali izmedju islama i hinduizma. U njegovoj poeziji moze se naci neverovatna snaga duha potekla iznutra, tj. zasnovana na ‘samoispitivanju unutrasnjosti’ i nalazenju vrela nepregledne i vecite ljubavi, sto je neprestano bilo u sukobu sa proklamovanim dogmama i pravilima svih organizovanih religija. Rabindranat Tagore je bio veliki postovalac njegove poezije i isticao da je ona bitno uticala na formiranje njegovog licnog pesnickog izraza. Dalja moja tumacenja, neka zamene stihovi samog pesnika…

„Kojoj ces se obali privoleti, srce moje?
Ispred tebe nema nijednog putnika, ispred tebe nema puta:
Gde li je pokret, a gde cas odmora na obali toj?
Tamo nema ni vode, ni camca, niti pak camdzije,
Tamo nema cak ni konopca kojim bi camac vezao,
Niti coveka koji bi ga privukao kopnu.
Ni zemlje, ni neba, ni vremena, ni obale ni zaliva
tamo nema!
Tu nema ni tela ni duha: a, postoji li mesto gde bi mogao ugasiti zedj srca svog?
U toj praznini neces nista naci.
Budi jak i udji u vlastito telo: jer te samo onde noge sigurno vode.
Prihvati ovaj savet najozbiljnije, srce moje! Ne idi nikuda drugde.
A, Kabir kaze: „Odbaci svoju mastu i cvrsto se osloni na svoju unutrasnjost“.

Kako bi se ljubav izmedju Tebe i Mene ikad mogla umanjiti?
Kao sto list lotosa pociva na vodi, tako si ti moj gospodar
A ja sluga tvoj.
Kao sto nocna ptica cele noci u mesec zuri, tako
sam ja
sluga tvoj, a ti moj gospodar.
Od samog pocetka, pa do kraja vecnosti, ljubav je
medju nama, i kako se takva ljubav moze ugasiti.
A, Kabir, kaze; „Kao sto reka utice u okean, tako
Se moje srce tebi priklanja.“

Telo i duh mi za tobom zude,
O Voljena! U moju kucu dodji.
Kada me ljudi tvojim zenikom nazivaju, posramljen
sam,
Jer mi srce nije dotaklo tvoje srce.
Sta ce mi, onda ova ljubav moja? Zelje za hranom
nemam
sna nemam, srce mi je uznemireno kada se nalazim
u kuci,
a i van nje.
Kao sto voda znaci zednom, tako i mlada zeniku svom.
Ko ce preneti misli moje Voljenoj?
A, Kabir je nespokojan: on bi zeleo da vidi samo njega.

O prijateljice, probudi se i ne snivaj vise!
Noc je protekla i otisla, zar ces i dan da izgubis
novi?
Ostali, probudjeni, primise dragulje,
O, zeno luda! Snevajuci sve si izgubila.
Ljubavnik ti je mudar, a ti si tako lakomislena,
zeno!
Nikada nisi spremila krevet muzu svom:
O, ludo jedna! U glupostima prolaze ti dani.
Mladost si procerdala, a gospodina poznala nisi,
Probudi se, o probudi! Vidi, krevet ti je prazan:
U snu te je napustio.
A, Kabir kaze: „Samo se budi ona, cije srce je
Pogodjeno strelom Njegove muzike.“

i jos puno toga…

Извор: SerbianCafe.com

Advertisements
Tagged with:

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: