Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Суштина Српских проблема лежи у једном наизглед баналном али суштинском проблему

Posted in друштво, књижевност, повесница, SerbianCafe by Соларић on децембар 22, 2008

Uzrok Srpskih problema

car7 (inspektor u LA)

06. decembar 2008.

Proucavajuci dogadjaje u prethodne dve decenije dosao sam do saznanja da je sustina Srpskih problema u jednom naizgled banalnom ali sustinskom problemu : SRBI SAMI SEBE NE VOLE.

Svidjalo se to bilo kome ili ne nazalost je tako. Onaj ko ne voli sebe nanosi sebi zlo, tako i Srbi cine sami sebi. Da je drugacije cuvali bi i pazili kao oci u glavu sebe, svoje svetinje, spomenike, tradiciju, svoje zasluzne velikane a šta Srbi cine? Pogledaj te samo clanak na ovom sajtu o plivacu Cavicu : Voli covek svoju zemlju, narod, zbog nje nastupa i bori se a ta ista Srpska država i drustvo? Tuzno je i citati taj clanak. Dokle ovako?

Nazalost obracam se ovom prigodom nasoj SPC sa pitanjem : Zašto niste i ne ucite srpski narod da voli samog sebe? Ucite ga sve i svasta ispada a da voli sebe ne, zašto? Verujem da će ovo izazvati oprecna mišljenja ali neka mi neko zaista argumentovano kaže da nije kako sam napisao. Dok se nasa SPC ne pozabavi ovim kako treba neće nam biti dobro.

Lepo je videti da je neko napisao komentar ali ocito je da je svestenik iz Njujorka ( cenim da je tamo ) pogresio u shvatanju šta sam hteo da kažem. Da se manemo raznoranih dnevnopolitickih stvari i koncentrisemo na sustinu. Covek, narod koji voli sebe nisu lezilebovici koji cekaju da im neki carobni stapic donese sto požele ili još bolje da ih teleportuju u samu zemlju Dembeliju ( sto bi bojim se mnogo Srba danas zaista zelelo da se dogodi ) ali danasnji Srpski narastaj je u ogromnoj meri takav, svidjalo se to nama ili ne.

Onaj ko treba da brine u dusi naroda je SPC. Svestenik pominje raznorazne tegobe od 1945.godine koje je SPC imala u svom radu ali zaboravlja da je sam Bog imao još gore probleme i koliko znam u Jevandjeljima se nigde Bog ne zali kako mu neko pravi probleme u radu. Nije li svojevremeno Apostol Petar poslatu sam Rim hteo da se vrati pa ga Gospod opomenuo pa se vratio na povereni mu zadatak? Lasno je pricati „eto ima problema, znate li koliko se mi mucimo i šta su nam radili…”, od toga nema koristi.

Poenta i jeste da uprkos stanju Srpskog naroda danas i svih problema, SPC nadje nacina da ispuni svoju Svetu misiju i kao sto rekoh nauci Srski narod i da voli sebe i da resava svoje probleme a ne da ona sama ili neko iz njenog svesteno-monaskog cina veli „eto mi imamo teske uslove rada, jao šta nam rade, snuju da nam učine…”. Verujem da sam bio jasan i pojasnio ono sto je ocito bilo nejasno.

Kad smo kod reci, cudi me da Srbi zaboravljaju koliko su reci sopstvenih zaboravili a drugi ih preuzeli kao na primer Hrvati pa se kite njima a zapravo su Srpske. Prmera radi, reč tisuca se često tretira kao hrvatska reč a zapravo je i cisto Srpska. Dokaz tome je između ostalog struktura vojne hijerarhije izlozena u Vojnom muzeju u Beogradu gde se vidi da je zapovednik odreda od hiljadu vojnika tisucnik. Svaki komentar je izlisan. Tako i reč prigoda je sigurno Srpska a cija bi bila?

Vukova jezicka reforma je nazalost Austrijska jezicka reforma, o tome podrobnije može da se vidi u knjizi Miloslava Samardzića „Tajna Vukove reforme” koja se može naći u celini na internetu. Sustina je da je u Srbiji u srednjem veku poput drugih zemalja tog doba postojao jezik običnog naroda i jezik establismenta tj. vladajuce klase. U nekim zemljama, recimo Engleskoj, nekoliko vekova su vladajuca klasa i potcinjena govorili sa dva potpuno razlicita jezika ( buduci da je su Englesku 1066.godine pokorili Normani koji su govorili francuski jezik to su oni govorili francuski a porobljeni Saksonci su govorili svojim jezikom, tek u XIV veku nastaje stapanjem dva jezika onaj jezik koji mi znamo kao danasnji engleski jezik ).

Jezik Srpske vladajuce klase tj. ondasnji knjizevni jezik kojim se pisalo i govorilo u svetovnoj i crkvenoj literaturi i među plemstvom Srskim i u crkvenim krugovima je taj nazovi crkveno-slovenski jezik, tacnije to je knjizevni sredjenjevekovni Srpski jezik.  Kao sto smo videli, knjizevno, izrazajno, jezicki uopste bogatiji jezik vladajucih klasa tj. elita sredjevekovnih država se razlikovao od jezika običnog naroda.

U pomenutoj knjizi se lepo opisuje kako su Srbi posle turskog osvajanja učinili kulturnu uslugu Rusima te kako su je oni tokom XVIII veka uzvratili Srbima kad im je Austrija zabranila stampanje svojih knjiga jer su od Rusije dobijali i kupovali crkvene knjige jer se radilo o prakticno istom jeziku elita. Jezicke reforme u raznim Evropskim zemljama sprovedene u krajem XVIII i u XIX veku su nalazile optimalan kompromis između jezika običnog naroda i jezika elite pojedinih naroda.

Srpsku jezicku reformu vrsio je nazalost ne obrazovani Srpski filolog ili tim obrazovanih filologa i ucenih ljudi već jedan slabo pismeni ustanicki carinik i austrijski dvorski cenzor zaduzen za slovenske narode. Nije teško zakljuciti šta se tu sve dogadjalo a o tome više piše u pomenutoj knjizi iz koje se nedvosmisleno vidi da je jedan Austrijski cenzor istian skolovan filolog izvrsio uz pomoć ustanickog carinika Srpsku jezicku reformu. Doticni Kopitar je to cinio sasvim sigurno u interesu Habzburgovaca i njihove imperije a ne Srba. I dok su drugi narodi sacuvali duhovno-jezicku vezu sa celom svojom kulturnom tradicijom i bastinom i odrzali kulturni kontinuitet sa ranijim epohama Srbi su doziveli tezak duhovno-kulturni prekid tj. diskontinuitet, kompletna kulturna i duhovna veza sa ranijim razdobljima je prekinuta jer jezicki mi danas skoro nikako ne možemo razumeti naše srednjevekovne tekstove i kad su stampani danasnjim pismom.

Kolika je steta jeziku napravljena nemoguće je proceniti, nas Srpski jezik je osiromasen, obogaljen i odvojen od svojih najkvalitenijih korena, ujedno uneta je zavada u sam narod jer ko bi se u proseku recimo danas borio da se uci jezik tamo neke davne naše ( ipak naše Srpske elite ) kad su Srbi iovako danas lenji pa još da se secaju, ko me to treba :-( .  I dok Englezi nisu menjali svoj pravopis kako bi mogli da čitaju i srednjevekovna dela mi smo olako napravili diskontinuitet koji niko na svetu nije napravio.

Izmanipulisanog Vuka nije bilo teško upotrebiti za stvaranje jezika jednog nepostojeceg naroda koji se formirao od pokatolicenog Srpskog zivlja – Hrvata. Šta je sve pri tome prisvojeno ne treba pricati, otuda mnogi Srbi za mnoge Srpske reci koje koriste Hrvati greškom misle da su Hrvatske a zapravo su Srpske.

Извор: SerbianCafe.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: