Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

У Америци је премија ако знаш добро да „булшит“ (BS)

Posted in Срби у расејању, образовање, SerbianCafe by Соларић on јануар 17, 2009

Šta je vaznije u Sj. Americi, BS ili diploma?

Turmalin (tragach)

2008-04-23

Foliranje, ciganski tipovi, ono sto je u Evropi prezreno, u Americi je najveca vrlina., a od postenja se oprosti.

U Americi je premija ako znaš dobro da ‘bulshit‘ (BS) (namjerno izostavljeno još jedno ‘l’), jer ti je to često vaznije od strucne diplome, a ako imaš oboje, onda ti nema granica uspjehu.

To se inače, rijetko direktno uci u školama (postoje doduse neki kursevi), ali se najbolje stice iskustvom. Takođe postoje oni koji su prirodno nadareni za to.

Zivot je puno laksi ovdje za one koji posjeduju tu vjestinu.

Cesto, kad dodje do otpustanja u firmama, ostaju postedjeni oni koji su majstori u ‘bulshitting’-u. Cesto oni koji samo rade, cute, odradjuju redovno sve zadatke, čak i vikendima dolaze da rade, su upravo oni koji prvi ostaju bez posla, ako ne posjeduju vjestinu ‘BS’.

Ja sam se i u YU kretala u vrlo postenim krugovima na Univerzitetu, u takvoj sam grupi radila 20 godina, mada dobro znam da tamo nije zivot takav ali ja ništa nisam iskusila od tog muvanja. Posle toga 5 godina u Nemačkoj , gde su svi posteni i korektni, da ne kažem možda čak i previse pa ponekad deluju čak glupi.

Otisla sam u USA na elitni univerzitet sa radnom dozvolo H1B, radila u struci, i već prve nedelje se duboko razocarala, sve me je neodoljivo podsecalo na Srbiju, i ništa bas ništa na tu Nemacku, i tome nema kraja, a tek sad drugi put kad sam dosla, uzas.
Ja nepodnosim nepostene ljude, prevrtljive i lazove, gadi mi se, toliko me to nervira, jednostano ne podnosim, a jednog postenog u Americi nisam srela. Ja sam izuzetno iskrena i postena i trudim se da budem maksimalno korektna, ja sam budala za amricke prilike.

E to jedno crno iskustvo, najsvezije, ortoped na Columiba university Presbitarina hospital je hteo da mi ugradi vestacko koleno sa 52 godine, KRENUO PROCES ZAKAZIVANJA TERMINA ZA OP, i dobro sto sam se ja raspitala okolo kod prijatelja lekara i na internetu izgooglala i saznala, da to treba odlagati za sto kasnije, ne pre 65 godine, jer traje 10 godina i može se jednom zameniti.
Znaci hteo da zaradi, ne mogu da se osvestim, da mi ništa nije objasnio.

Kad sam mu na drugoj viziti rekla da neću, rekao je pa ne bi ni ja, mozete vi tako još godinama, možda i ceo zivot???
I šta ja sad da mislim o toj Americi?

Znala sam ja odprilike kako je , ali nisam mogla verovati da je to toliko prodrlo čak i u naučne sfere, gde se ipak ocekuju korektni odnosi. Mogu misliti kako je u drugim sferama.

a priznavanje diploma, kad već neko ima fakultetsku diplomu , trebalo bi da zna i kako se ona priznaje u inostranstvu, i to se treba pitai bas tamo u konzulatu ili kulturnom centru, sada i na internetu, ali recimo Internet je stigao u Srbiji 98-99.

No ni to mnogo ne vredi, ja da vam kažem, meni su sve tri diplome nostrifikovane, to mi je trebalo za radnu vizu, jer sam isla kao strucnjak i prvih mesec-dva cistila i prala jednu napustenu laboratoriju, kao cistacica, dobro i usput pisla nešto za projekat, a plata da jedva prezivis, pa nemas benefitse, jad i beda.

Oni izrabljuju strance, to je osnov njihovog uspeha, pa ko je izgradio tu Ameriku, crni robovi za djabe. Sad su to malo lepse umotali. Folirancija.

Visoko obrazovanje u Americi je KOMERCIJALNO, to je biznis i zato su njihovi univerziteti najjači, ali bar 50% studenta su stranci.
Na američkim univerzitetima je akcent na fundamentalnoj nauci koju odradjuju magistranti, doktoranti i postdoktoranti za male pare, a rezultate posle koristi industrija.

U istocnoj Evropi na univerzitetima je akcent na obrazovanju, i znatno je manji broj doktoranata i postdoktoranata, to visoko obrazovanje je BESPLATNO (nema skolarina), nije komercijano, već placa država, a i privreda ima manje potrebe (radi po licencama).

U EU je nešto bolje školovanje je besplatno, ali su potrebe privrede za viokim strucnjacima vece jer imaju vise istrazivanja, pa ti univerziteti su negde u sredini balansirano obrazovanje ali i nauka (doktoranti i postdoktoranti, i stranci ako nema dovoljno domaćih.

U pitanju je drugacija organizacija, finansiranje i drugi kapaciteti.

Evropsko školstvo daje vise teorijskog znaja, a američko vise praticnog znanja sa akcentom na resavanje problema.
Amerikanci ulazu u nauku mnogo vise novca nego evropljani, ali nisam sigurna da imaju za toliko vise rezultata. Drugacija je organizacija.

Ne treba zmuriti, ima u tom kapitalizmu dosta sirotinje, da i prosjaka, svaki dan stoje tamo kad idem s posla i prose, ulične tezge sa bofl robom, sirotinja na sve strane, kao na Bulevaru u BG, a to je Broadway na Manhattanu.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: