Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ми који пролазимо кроз депресију смо мало више осјетљивији људи и бринемо о свему

Posted in здравље, SerbianCafe by Соларић on јануар 17, 2009

Za neuropsihijatra

zabrinuti brat 25. avgust 2007.

Molim Vas za pomoć, moja sestra je dozivjela jak stres, kako kaza njen neuropsihijatar, već 8 mjeseci prima terapiju i redovno ide na kontrole svakih nedjelju dana ali nema vidnog pomaka, čak mislim da joj je losije izgleda kao uplasena, pospana i za ništa nije zainteresovana. Zaposlena je, u stalnom je radnom odnosu, a jedva ide na posao. Čim se vrati lezi taj dio dana i čitavu noć,i sve tako dok drugi dan ne krene na posao. Vrlo malo jede i samo mrsa, ne znam vise šta da radim. Da li neko može da mi preporuci nekog dobrog neuropsihijatra u Crnoj Gori ili Srbiji.

Sany28 27. avgust 2007.

I sama sam prošla kroz jak stres prošle godine i dozivjela isto kao tvoja sestra, isla sam na posao jer sam morala i bilo me sramota da neidem jer sam mislila da će svi znati zašto nisam na poslu.

Kasnije kad su se stvari pogorsale nije me bilo briga ko zna i šta će misliti, uzela sam nekoliko sedmica bolovanja i bila kod kuce non stop ali morala sam da odem barem do prodavnice jer me ja mama slala i govorila mi da se okanim budalestina kao da je to tako lako.

Što se tiče hrane mogla sam da nejedem po 2-3 dana za redom. Nije sto nisam htjela da jedem već sto nisam mogla. Bila sam smrsala puno i nije mi bilo ni docega, samo sam mislila na najgore i kako se u tom stanju ne moze zivjeti. Potražila sam pomoć kod doktora i prihvatila tablete jer su mi tad bile jedini spas i pomogle mi da se izvucem iz tog crnog stanja.

Ja sam i sama sebi pomogla tako što sam nazor izlazila i radila nešto i ako mi se to nije radilo. Isla sam i kod psihoterapeuta i to mi je pomoglo puno, imala sam nečemu da se nadam svake sedmice. To je ostavilo pozitivan utisak na mene jer sam shvatila da ima puno ljudi sto boluju od depresije i skloni su stresu. Mi koji prolazimo kroz depresiju smo malo vise osjetljivji ljudi i brinemo o svemo, analiziramo sve i malo po malo kad se sve nakupi dodemo u ruznu situaciju i skodimo sami sebi.

Ja vjerujem da će tvojoj sestri biti bolje uskoro ali mora za početak uzimati neke tablete i ići na psihoterapiju. Ja sam sad dobro ali su mi ruzna sjecanja ostala i kad se prisjetim kako mi je bilo osjecam se jako ruzno. Evo već je godina dana sada kako mi je to sve pocelo i nedaj boze da mi se ikad vrati ali bar ću znati o cemu se radi i potraziti ću pomoć sto prije.

Prošle godine u ovo vrijeme nisam mogla da zamislim da će mi ikad biti bolje ali hvala bogu jeste i biće i tvojoj sestri i sretna je sto ima nekog da se brine za nju kao sto si ti.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: