Човек има избор у животу, за све

essiejames (attorney) – Jan 10, 2004

Da li malogradjani imaju tu unutarnju prazninu koja se povecava..? Sta uzrokuje neke ljude da postanu takvi?

&Lunja& – Jan 10, 2004
Sta podrazumevas pod pojmom „malogradjani“?
Ako pod time podrzumevas ljude koji su prosti, malodusni, ljude koji cekaju svaku priliku da nekoga povrede, nasamare, da im prirede neku pakost, onda je izraz upotrebljen u pravom smislu reci.

Zalosno ali istinito jer se to desava. Zasto se desava? Zbog toga sto ljudi ne umeju da nadju u sebi dusevnog ispunjenja, pred samima sobom. Njima su njihovi zivoti mali, neispunjeni, prazni…to je kako ih oni vide. U nedostatku volje, savesti, razumnosti, pravice raznorazne probleme drugim ljudima. Opet pitanje, zbog cega ne vide u sebi, nesto sto bi ih ispunilo sopstvenim postojanjem?

Ako ljudi nemaju vremena za sebe, da citaju, da se bave korisnim stvarima, da savladaju bes u sebi, koji ce biti prouzrokovan tudjom lepom reci, to je vec bolest. U sustini, nemaju ljubavi prema samima sebi. Pocinjavanjem zluradosti, neprimerenim komentarima, iskaljivanjem ljutnje na nekoga, oni su ubedjeni da je to „njihovo dobro delo i slika njihove licnosti, prihvatljiva pred okolinom“.

Covek ima izbor u zivotu, za sve. Radja se u svetu vec ispunjenom mnogim lepim i dobrim stvarima, drugim ljudima. Pogledaj, recimo ovaj primer:
dodje neko u drustvo, nov, nepoznat..kao ce ga ljudi prihvatiti? Vecina sa interesovanjem, zeljom za upoznavanjem, sansom da postane deo tog kruga. Kako ce se nepoznati ponasati, od toga zavisi njegov prosperitet. Ako na svaku lepu rec odgovori sa prezirom, odbojnoscu, maliciozno reagujuci na svaki pokusaj objasnjenja…sta mislis? Ima li nade da ce uspeti da ostvari zeljenu sliku prihvatljivosti?
Nema. Ipak, neki vrag u njemu, nece mu dati da stane. Nastavice tako od jednog do drugog kruga ljudi, sve mu smeta, sve mu je ruzno, svemu ce naci razlog za podsmeh i dalje verujuci, da je to pravi put i nacin uspostavljanja respekta.

A ljudi ipak nisu glupi. Ljudi prilaze drugim ljudima sa postovanjem, pa to i traze za uzvrat. Opet se svodi na kompleksnost psihe takvih „malogradjana“. Dokle god ne budu ispravili svoje pogresne stavove, dokle god budu uporno minirali teren na kome se nalaze, dobijace isti odgovor – da nisu pozeljni sa takvim ponasanjem. Ali, oni sami moraju to da shvate i da rade na sebi. Namerno sam pomenula rat. Na sve strane govori se o „ubistvu ono malo duse“ u ljudima, prouzrokovanim gubicima, nezeljenim a nametnutim promenama sredine, obicaja, mentaliteta. a prihvatanje novina zavisi samo do coveka samog, jer sve sto cini, cini sebi, nikom drugom. To sto drugi prihvataju „da se cini njima“, je stvar humanosti, ono sto Stela kaze, ne daj da zlo pobedi i bori se svakom mislju protiv njega. U protivnom, nastala bi anarhija, poubijali bi se medjusobno, okrivljujuci jedni druge.

Postoji jos jedan oblik te malogradjanstine, kako se to manifestuje, a to je zaista, samo cist prostakluk i drskost, povezana sa afinitetom ka samosazaljenju, ka neopravdanom, (a u sebi „opravdanom“)
ponasanju, opet, iz sijaset razloga koji ce biti „argumentovani“, beskruploznoscu ka svakom drugom, osim sebi. Nije to sad vise ni ego, ni sujeta, ni samo nevaspitanje, vec ozbiljan poremecaj balansa svih drustvenih normi, povezano sa psihckim poremecajima.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)