Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Живот је храброст, баш као што је и љубав храброст

Posted in књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on јануар 24, 2009

Radosti i negativnosti
&Lunja& – Feb 19, 2004

Retka je iskrena radost danas. Ljudi su melanholicni, nihilisticki rapsolozeni jer su uslovi zivota, usled ispolitizivanosti zivotne sredine, ostavili vrlo snazan uticaj na ljudske reakcije i osecaje.

Medjutim, ne nalazi se radost izvan nas, vec u nama. Kaze jedna poslovica, vrlo cesto upotrebljavna u psiholoskim istrazivanjima, zavisi sve od toga kako covek gleda na svet oko sebe. Kao casu polupraznu ili polupunu…

Zasto je ljudima bliskija negativnost umesto makar, potencijalne radosti? Zbog cega se u svemu trazi ono crno umesto ono svetlo?
Sta je to, koja je to misao, koji osecaj koji utice tako snazno
da je brzi od neke, mozda, potisnute misli, pa ako ta pozitivna
misao i postoji, da joj ona druga, mracna i preteca uzme mesto prioriteta?

Koliko ljudi ume da posmatra svet oko sebe sa radosnim osecanjem,
sam za sebe, bez toga da mora da ima dodatak iz tog sposljasnjeg sveta, da pronadje prevashodno u sebi smisao zasto svet moze ili treba da bude lep i prijatan? Da covek sam da svetu svoj impuls radosti? Otudjenost i udaljenost, jos je jedan fakat koji utice
na ispoljavanje negativnosti.

Ipak, u prkos svim ovim cinjenicama koje su potencijalno „opravdanje“ za mizantropiju, zar nije zivot u sustini magija? Lep? blistav?
Zar nije moguce u njemu ima i dobroga ili nade za dobrim, zelje za dobrim? Svako moze da probudi taj osecaj u sebi, samo ako to dovoljno zeli. Posmatrati ceo zivot i svako ljudsko bice iza tamnih naocara, vodi u tamne katakombe duse, gde se osecaji dobrote i lepog ubijaju, nestaju…

Ljudima je dat osecaj ljubavi, zasto se onda tako drasticno izbegava? zar je zadovoljstvo vece, kada je covek vodjen mrznjom, crnim mislima, zeljom da nekoga povredi da bi se osecao „dobro“???

Mnogo smo izgubili u zadnjim godinama, mnogo je dobrog izgubuljeno
iz nas, zarad politike, razorenosti misljenja, nezadovoljstva u sopstvenim okruzenjima. Ostaje nam izbor, uvek, da uzmemo ipak
dobro i napredno, umesto ruznog i teskog. Samo, kao da je lakse, mnogo lakse, uzeti tu jos misao destrukcije, nego malo onog, samo za nas sto cuvamo lepog, pa da ga sebe radi, poklonimo cak i onima koji su taj osecaj zagubili negde, na nekoj raskrsnici svojih puteva.

kiza 75016 – Feb 20, 2004

Lunjo,

Pisem ti jer si me obradovala ovim textom…Ipak pazi se jer ljudi su danas zli zbog sobstvene nesrece, tvoja divinska namera da im pruzis malo srece i radosti bi bila zloupotrebljena…Zato sto se dobrota shvata kao naivnost a ne kao vrlina…Zato vecina zivi u mrznji jer se juri za „ekonomijom“, za lovom…

Radim u Parizu i imam vecu platu nego nego sto bih imao u Srbiji…Samo sam se odrekao divnih cvrkuta ptica mog Kraljeva, lepih predela i dobrog naroda moje Srbije…Danas me muci nostalgija, toliko sam se odrekao i pravim odricanja…Za ovaj grad „svetlosti“…, a u njemu buka,smrad,zurba i neprirodni zvukovi,stres…Za novac znaci…A ovo sto u sebi osecam moram sada odkopati…Zaraditi vise ne garantuje srecu!….

MOZDA BIH U MOMENTU PRODAO SVE DA JOS JEDNOM VIDIM I OSETIM PROLECE U MOM RODNOM MESTU!…DA VIDIM SRECNA LICA MOJIH DRAGIH I OSTAVLJENIH TAMO…

&Lunja& – Feb 21, 2004

naratore, svidja mi se tvoj, skoro viteski, pristup diskusiji…Umem ja da pazim na sebe, jos kako..samo znas i sam kako je…ljudi imaju potrebu izvljavanja i sto ima vise snage pokazujes, to je provokacija snaznija jer je za mnoge, ovaj nacin, idealan da se „izlece“ od svojih teskoca i nocnih mora…mnog se oseca pusta zelja da se oponent slomije, da pocne da se ponasa isto kao i napadac, ja
znam i na ovom ekranu i iza ovog ekrana koja je to vrsta ljudi,
tako da..njihov bes, u meni budi samo jos vise mira, sto ih izludjuje potpuno ali..da li ih neko tera da se tako ponasaju ili je to njihov licni izbor??? Napаdac mora biti ili postati svestan kazne kada napadne…a ako ne postane, previse lose za njega, sto bi rekli Englezi…Zadovoljstvo je razgovarati sa tobom i ako imas ostar jezik ponekad ali..imas mere i znas kako da se ponasas.

Ne brini se..ja jesam dobra za dobre, za lose..samo pravicna, nista drugo.

kizo, hvala na lepim recima. Ja sam u dusi vrlo radosna, ludo hrabra i detinje iskrena…Umem da nadjem radost u najmanjoj sitnici jer sam svesna koliko je u sustini, malo potrebno coveku da bude istinski srecan i da je sve drugo, sto vecina zeli za „srecu“ samo bezanje od stvarnosti. Ja sam srecna zbog daha zivota u sebi i umem da ga postujem i da ga cuvam jer – taj zivot, taj dah i ta dusa, to je verovatno jedino sirtinski moje, sve drugo, moze covek izgubiti u jednoj jedinoj sekundi…a dok se to ne oseti, to se ne zna, nije covek svestan koliko je ranjiv i koliko je mali…

Zivot je hrabrost, bas kao sto je i ljubav hrabrost..treba se usuditi i stajati na putu svemu sto joj preti, cuvati svoje unutrasnje bice, svoj osecaj i ne dati okolini da ga ubije jer to je cilj zla. Zlo ne moze da zivi samo, njemu je dobrota hrana i ako se ne ostrvljuje na dobro, umrece..jer..niko sam nece zlu, ne sme..zlu treba zastita, velicina, pompa…dobro zivi samo za sebe, u osmehu, u radosti zbog suncevog zrka na ruci i odsjaju necijeg pogleda u svojim ocima…

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: