Више о Бјелопавлићима
Molim – vise o Bjelopavlicima?
– Apr 11, 2004 Posebno me zanima, uz navodjenje bratstava, i opsirnije o onoj, u istoriji Crne Gore, poznatoj POHARI BJELOPAVLICA. Zelio bih vise znati o brdskom plemenu Bjelopavlici. Bjelopavlici zive u najplodnijem dijelu danasnje Crne Gore, u dolini rijeke Zete, od Danilovgrada do manastira Ostroga. Znam za neka bratstva ,kao sto su Fulipovici, Pavicevici, Miljevici, Popovici, a sigurno ih ima jos. Poznato mi je da je o Bjelopavlicima pisao P. Sobajic [1923.], ali mi je ta njegova studija nedostupna. Da li bi me neko mogao uputiti na link ,na kojem bih mogao vise procitati o Bjelopavlicima. |
IG0R – Apr 12, 2004
Мани се чланака у Кишобрану. Та новина није баш најбољи извор за историју, код пријатеља сам само на брзака прегледао чланак, спомињу су славе а није тачно да сви у Пиперима славе једну славу, ваљда је писало Аранђеловдан?
Шта те занима о Бјелопавлићима, неко посебно братство? Јави ми се ако те занима једна модернија студија братстава Бјелопавлића, из рецимо 1980-их, која узима у обзир и Шобајићеву и ажурнија је од ње.
Иначе репринт издање „Бјелопавлићи и Пјешивци“ (1923.) је издао Подгорички ЦИД 96. године, могу ти дати
Похара Бјелопавлића је настала поводом сакупљања пореза, нека ме исправи Аријевац уколико негде омашим. „Зеко манити“ илити књаз Данило (Зеко због зелених очију, манити зато што није најбоље упамћен међу Црногорцима) је обесчастио Даницу Кадић (удату жену) а његови перјаници друге бијелопавлићке девојке у Острогу.
Онда су се Бијелопавлићи дигли да се освете књазу, истерали њега и перјанике, а Зеко манити кренуо војском на Бијелопавлиће. То је била похрара Бијелопавлића, када су хтели истребити Бошковиће све под командом Мирка Петровића-Његуша (оца краља Николе).
Тодор Кадић је убио књаза Данила у Котору 1860. и осветио злочин. Потом се књаз Никола осветио Кадићима које је трајно протерао из Црне Горе (побегли у Ускоке-Дробњаке, Васојевиће и друге крајеве под Турцима, мењали презимена у Пешиће, Кљајиће итд.)
Потом су Бјелопавлићи (па и Кучи и Дробњаци) као најјача бијелашка племена узвратили зеленашима у Катунској нахији мило за драго (крв није вода) током Божићног устанка као ударне трупе бијелашких снага. То је била освета за похаре Куча и Бијелопавлића, за правашки терор над клубашима итд.
Детаљније о похари Бјелопавлића можеш овде прочитати
http://pub34.ezboard.com/fmontenegrofrm2.showMessage?topicID=66.topic
Libero2000 – Apr 12, 2004
Hvala Igore! Ovo o osveti Petrovica, zaista je bila temeljita informacija.
Ali,time nije kraj mojoj radoznalosti. Naime, cuo sam da je bila i neka ranija, turska pohara Bjelopavlica. Inace, zasto bi se oni raseli, jos prije nekoliko stotina gfodina, u raznim pravcima.
Uzecu samo dva primjera: Filipovica i Miljevica ima daleko na zapadu, u Ravnim kotarima, Lici, Kordunu, Baniji i Bosanskoj krajini.
Najzagonetnija mi je rastrkanost Miljevica. Poznajem jednog advokata, zivi u Zagrebu, koji je od tih Miljevica. Krsna slava mu je Djurdjevdan. Kaze: Miljevici su bili jako bratstvo, pa ,kad su krenuli u egzudos, onda se prva grupa zadrzala na Grmecu i u okolini Bosanskog Petrovca [najblizi njihovi susjedi prezivaju se Morace].
Drugi su se zaustavili u Baniji [susjedi Abramovici]. Bili su brоjuni, i kao uskoci ratovali,u Ravnim kotarima, u zaledju Zadra.
Ima ih i kod Sarajeva, gdje se jedno naselje, ispod Trebevica, zove po njima. A , kaze taj moj prijatelj, bilo ih je i na Kosovu.
Slicno je i sa Filipovicima. Raselili su se u Bosansku krajinu, Liku, Kordun, pa ih ima i oko Cazina, ali tu su vec Muslimani.
Znam, Popovica ima mnogo i uglavnom nisu istog porijekla. Ali, ti zetski Popovici su, opet, cesti u Krajini.
Dakle, kada i zasto je doslo do tog velikog iseljavanja Bjelopavlica?:
Iz ekonomskih razloga nisu se selili, jer im je zemlja rodna, pa ih je mogla prehraniti.
I jos jedno pitanje, ali ne najvaznije: u Pljevljama ima SECERKADICA.
To je begovska porodica. Imajumli oni veze sa Bjelopavlickim Kadicima?
Dakle, da budem jasan: mene najvise zanima raseljavanje Bjelopavlica u Turska vremena.
IG0R – Apr 22, 2004
Многа презимена су се променила али је дефинитивно снажна херцеговачко-брђанско-црногорска струја у Крајини.
А нека од презимена која си именовао (славе би исто тако добро дошле) можда и јесу јединствена.
ПОПАРЕ (Никољдан) у Херцеговини (у Фатници код Билеће, Влаовићима код Љубиња, у Предољу код Стоца, Габели и Ходбини код Мостара). Раније се презивали ДОМАЗЕТ, пореклом из Црвеног Дола, племе Чево, Стара ЦГ. Једно време били и на Гласињцу у Босни, потом се доселили у Пађене (Херцеговина) касније Омеђине и Кукуричје.
ВОЈНОВИЋА (Никољдан) има код Билеће, старија породица, сродни са МИЛИЋЕВИЋИМА, од неког Војина Милићевића. Легенда о пореклу од Бана Будеча. Постоје и они католички Војновићи Херцег-Новог који тврде да су пореклом од Ужица, не знам шта они славе.
КОВАЧЕВИЋА има превише а име ништа не значи (има га тамо где су све били ковачи, дакле свуда по Европи, и код Енглеза Smith), можда ако знаш за славу а да је слава нека ређа?
ДУЖДЕВИЋ као по киши? Занимљиво, нисам ништа могао наћи
КОРАЋЕ спомиње једна друга књига у Бјелошевинама, селу Никшићке Жупе (Стара Херцеговина), такође познати и као ЋИРАКОВИЋИ и ДАРМАНОВИЋИ, одселили се у Босну, пореклом из Братоножића иначе, неки се одселили у Лику. А КОРАЋИ у Братоножићима су иначе потомци Букумира (старије племе) из подручног Кораћ Дола.
ОБРАДОВИЋА има много, можда знаш славу? Мада је све сумњиво, довољан је један Обрад па да све поремети, да измени презиме и наметне „своје“.
ДРАШКОВИЋА (Никољдан) је било у Власачама у Поповом Пољу, важили за старинце. Чудно, Дедијер не спомиње гатачке ДРАШКОВИЋЕ од којих је Вук. Иначе има неколико несродних породица ДРАШКОВИЋА у Старој Цг.
Libero2ooo – Apr 23, 2004
Postovani IGORE:
Hvala vam sto ste se potrudili oko nekih objasnjenja.
Ali, mogu malo pomoci da prosirite svoje znanje.
Jednog Duzdevica poznavao sam u Sarajevu. Rekao je da je Hercegovac, a na pitanje da li mu nesto znaci CEMERNICA, odgiovorio je da je njegovo selo ispod te planine.
Na Kordunu, u selu Cemernica [tu je i istoimena rijecica] zive Duzdevici [kao i Koraci, Obradpvici, Kajganici, Majstorovici Loncari,Celapi, Dragojevici, Gusici, Ivosevici, Ivkovici, Bakici, Miscevici, Simici, Mrkonjici, Mraovici itd.
DUZDEVIC nije prezime po dazdu nego po DUZDU.
Dakle, to su ljudi koji su se doselili sa DUZDEVE terotorije, odnosno MLETACKE.
Na isti nacin, primjera radi, nastalo je prezime MADZARAC. Njihovi preci nisu dosli iz Madjarske, nego sa teritorije koja je pripadala Madjarskoj – u ovom slucaju poslije pada Jajacke banovine, manje vjerovatno Srebrenicke.
Slicnih primjera ima dosta. Po teritoriji odakle su dosli dobili su imena:
Smiderevci [Smederevci], Niksici, Grahoivci, Crnogorci, Erceg, Polimci, Morace, Drobnjaci, Mar tinovici, Primorci, Kosovci…
Po selima: Pecani, Skare, Mazinjani…
A sto se tice Vojnovica, to je istrazivao Jovan Ducic. Povod je bio njegov prijatelj Ivo Vojnovic, hrvatski pisac.
Brat Ive Vojnovica, Lujo, bio je pravoslavac, kao i otac i djed.
Sa nekim od krajiskih Vojnovica sam rodjak. Ali, ima ih ne samo u Hercegovini nego i u Bosanskoj Krajini, kod Sanskog Mosta. Te Vojnovice sam upoznao u toku ovog rata, pa sam se iznenadio.
Ponovo bih vas zamolio:
DA LI ZNATE NESTO O RANIJIM VELIKIM SEOBAMA [ili Turskim poharama]
BJELOPAVLICA.
Uzgred, ona crnogorska budala Kulisic, iskompleksiran zbiog svog prvobitnog porodicnog prezimena Kulisi, htjeo bi da svakom od crnogorskih i brdskih plemena nadje i arnautsku „zicu“ u porijeklu.
Zato, za Bjelopavlice prica da su dobili ime po nekom slugi, Bijelom Pavlu, koji se „prilijepio“ uz to pleme, ili da je Bijeli Pavle bio sin Leke Dukadjina.
A to ime je starije nekoliko stotina godina od Leke.
Nije prihvatljiva ni legenda o Bijelom Pavlu, kosovskom junaku. Mozda je neki od tih prezivjelih junaka i dosao u Bjelopavlice, ali se to pleme spominje, u venecijanskim spisima, pod tim imenom ,jedva nesto oko 2o godina poslije Kosovskog boja. dakle, nije Pavle , sa svojim potomstvom, mogao stvoriti pleme…
Sve je to zanimljivo…
Jos jednom: o seobi Bjelopavlica zbog turskog ugnjetavanja.Ako nesto znate?
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Сродне теме:
- Порекло Црногораца, Брђана и Зећана
- Данашњи Комненови Србски и поједина устна преданиа о њиховој старини
- Кучи – живот и обичаји
- Књаз Никола: Балканска Царица
- Н. Дучић: Бока и Зета
- Gaston Gravje: Novopazarski Sandžak
Линкови:
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment