Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе


To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.

Rrrabbit – 4. maj 2007.

Ja vjerujem da dosta ljudi koji se bave matematikom su zapanjeni koliko su ostali neobrazovani što se tiče ove nauke. Ali istovremeno, dosta ljudi je dobilo bar osnovno obrazovanje iz matematike, i nije nailazilo na uspijeh u istom, te su tako okoncali svoje druzenje sa tom disciplinom.

Ali ne razumijem ljude, pogotovo one koji su fakultetski obrazovani, znaci posjeduju određeni standardno priznat stepen inteligencije, a priori smatraju nešto poput knjizevnosti bezvrijedno bez ikakvog razloga?

Upravo osoba koja se bavi prirodnim naukama, dakle scientist, ne bi se po pravilu trebala ponasati nelogicno – sve bi uzela u razmatranje, pa time ne bi donosila sud o nečemu u šta nije upucena.

Zašto ne želiš da priznas da bi i tebe sokiralo da neko nikad u svom zivotu nije procitao nijednu jedinu knjigu zato što je bio zaokupljen mnogim drugim stvarima.

Ovdje NIJE tema ko je vise nacitan, oni koji se vise zanimaju prirodnim naukama ili drustvenim, koliko koja nauka doprinosi duhovnosti…

Vjerujem da si procitao knjige koje nisu dio strucne literature (u svakom slučaju, dao si za primjer ove dvije).

E sad zamisli da ih nikad nisi procitao. Da li bi osjecao ikakav gubitak? Ako jesi, kako bi nekom opisao taj osjecaj?

Hvala ti na sugestijama – Pi sam dobila na poklon ;)

to be or not to be – 8. maj 2007.

Rabit,

ja sam na tvoje pitanje u potpunosti odgovorio. A ti ili to neprimecujes ili se ne slazes sa mojim stavom. Zašto si postavila pitanje meni je potpuno jasno i sasvim je za ocekivati zašto te pogadja takav odnos skolovanih ljudi prema knjigama. Jer za ocekivati je da ipak fakultetski obrazovani gradjani vise čitaju nego oni sa nizim skolama. Vidis možda ne znaš, u zapadnim zemljama je visok procenat omladine sa najvisim skolama, najmanje četvrtina a negde čak trecina ili polovina. U Srbiji je taj procenat gradjana sa fakultetskom diplomom daleko manji. I sada ako u jednoj zemlji 30% gradjana je zavrsilo visoke skole, ti ocekujes da svi oni čitaju.To je nemoguće,i nije za ocekivati da toliko ljudi cita neke dobre knjige.A zašto ne čitaju? To sam već odgovorio ali da ponovim.

Da akademski obrazovani građani ne čitaju knjige, to je samo dokaz da vecina gradjana upisuje i zavrsava fakultete ne zato što žele biti intelektualci, sto im je stalo do obrazovanja. Dakle oni žele izuciti najviše skole čisto iz materijalističkih pobuda; da nadju dobar posao, dobru platu, da grade karijeru, da fasciniraju žene, rodbinu.

Kako god da se okrenes svuda je materijalizam. Materijalizam je kljuc svega, on je uzrok svake bede i sveg zla. Anticki mudrac su lepo rekli da niko nije siromasan ko je zadovoljan sa onim što ima ma koliko malo da ima. Obrati paznju šta je „silvi”napisala. To je klasican primer materijalizma, povrsnosti. Ni sama nije svesna koliku je besmisao napisala, kako je to otuzno, neće to ovde skoro niko primetiti.

Citao sam negde da je neka Amerikanka dozivela vrhunac materijalizma, vrhunac duhovne bede. Ona je naima godinama preko kreditne kartice kupovala gomilu nepotrebnih gluposti i punila svoj stan. Na kraju ga je prepunila a da nije znala šta vise da kupi. Pa je na kraju kupila kamilu. Da je imala vise novca verovatno bi kupila avion, brod, farmu, ostrvo i ko zna još koju glupost.

Zašto vecina ljudi prica o siroko popularnim temama kao o televiziji, šta pišu novine, o javnim licnostima?

Ljudi o tome diskutuju jer svoje zivote imaju kao bedne, kao prazne balone u kojima nema ništa. Oni su duboko neispunjeni i prazni i najcesce to ne uvidjaju. Zato da bi nadomestili tu svoju ličnu bedu oni zalaze u privatnost javnih osoba, recimo Breda Pita ili nekog sportiste, ili tracare šta je ko kome rekao u Skupstini.

Ljudi su ogromnom većinom duhovno još bedniji sada nego pre 2000 godina i pored silne tehnologije, standarda života, naučnog napretka.

To samo ukazuje da sreća nije tamo gde je svi traže, da nije u materijalnim vrednostima, u velikom novcu. Ljudi jako zude za necim, žele bolje placeni posao, dobiju ga, i opet su nesrecni. žele veću kucu,bolji auto, kupe sve to, srećni su par dana, i opet posle su nesrecni. I tako se covek vrti ceo zivot u krug, nikad srećan, nikad zadovoljan, nikad miran.

Spoznati tajne zivota, besmisao materijalnih dobara, je zaista teško, to spoznaju samo retki. Zato i knjige čitaju retki.

To sto neko zna dobro matematiku a to mu je profesija, pa to nije ništa uzviseno. Zar matematiku treba da pozanje bolje od njega neki hirurg,ili moler? Moler treba da zna dobro svoj posao, kao i arhitekta, ili mesar, frizer.

Ali mi znamo da su intelektualna zanimanja ne matamaticar, frizer, kelner, trgovac…već pre svega profesor nečega, filozof, umetnik, kompozitor, svestenik…

No nikome nisu zatvorena vrata da bude intelektualac ili još vise duhovni covek. Da bude intelektualav vise se ocekuje od jednog dr nauka ili matamaticara ali intelektualac može biti i jedan kelner, kamiondzija ili vodoinstalater. Intelektualaca je danas malo a još manje duhovnika, dok je ljudi sa diplomom fakulteta zaista mnogo.

Šta to treba svako da čini da bi se smatrao intelektualcem?

Naravno ljudi od duha su se tu slozili i tu ne može neko da ubacuje matematiku samo zato što je on matematicar ili da ubacuje metereologiju jer mu je to profesija. Ono što se intelektualci slazu,to je da se intelektualcem može nazvati onaj ko dobro poznaje samo nekoliko oblasti; književnost, filozofiju, religiju, umetnost. I tu se krug zatvara, nema vise, sve ostalo potpada pod neku od ove osnovne četiri oblasti.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: