Времена су се променила, оно што је раније било „kul“ више није

Pubertet

pozitivno – 17. juli 2006. u 07.01

roditelji kako se ponasate sa decom u pubertetu. moj sin ima 13 god. i sve je drcniji, izdire se…
razgovaramo dosta ali kao da me ne cuje o cemu pricam.
sve se svodi na glupiranje …
kako se postaviti u tim trenucima koji će pretpostavljam da budu još izrazeniji.

sunce na prozorcicu – 18. juli 2006. u 14.15

da, stvarno je potrebna hladna glava i puno strpljenja. ali ne možemo
uvijek imati hladnu glavu. Meni najviše smeta kod moje gospodjice to njeno odgovaranje i sto njena mora biti uvijek zadnja. Koliko god da kažem ona doda još pet na svaku moju. Kad se smiri situacija kaže da joj je zao, ali da je to jače od nje i da ona sigurno ne misli tako.

Ali evo šta mene spasava. Ponekad kad osjetim da dolazi oluja potrebno mi je samo dve tri sekunde gdje ću sama sebi reci: „samo mirno i to će proći“ ili nešto u tom stilu. Tada nam se razgovori uvijek zavrse pozitivno sa salom i smijehom. Te dvije tri sekunde me toliko smire i opuste da se poslije divim kako sam to majstorski izvela:-)
Ali kad sam sama u stresu i s previse briga i razmišljanja u glavi ne sjetim se da izbrojim do tri i onda nastaje rat.
treba imati snage izdrzati njihovo neprestano ispitivanje naših granica dok ih malo zivot ne spusti na zemlju i ne pokaze da nisu samo oni najpamentiji, najljepsi i da se oko njih ne vrti cijeli svijet.
Puno pozdrava i držite se, proćiće i to

boshkobuha (pedagog) – 21. juli 2006. u 11.04

Nemam decu u pubertetu ali knjige kažu:

1. deci u pubertetu se desavaju velike telesne promene tako da se brzo umaraju (naporno im je uciti, vole spavati dugo…)

2. jako im je bitan njihov fizicki izgled (smetaju im bubuljice,velike grudi…itd)

3. provode puno vremena sami (pišu dnevnike, slusaju muziku koja ispoljava njihova osecanja…)

4. druže se sa drustvom koje ima slična shvatanja okoline i poistovecuju se sa njima (imaju idole). Roditelji u ovom periodu treba da obrate paznju na drustvo u kojem se nalazi njihovo dete.

5. smetaju im roditelji jer misle da ih ne razumeju, verovatno iz razloga što se pored njih osecaju kao mala deca a sigurni su da to nisu. Misle da razumeju ceo svet a da njih niko ne razume.

6. često su melaholicni

Sve ovo sto sam navela je normalno i prirodno.

7. Pubertet je prolazno stanje. Nikako batine jer iste izazivaju revolt a kasno je detete prevaspitavati u 13-oj godini.

8. Roditelj treba da pokaze zainteresovanje, razumevanje a pre svega da je strpjiv. Treba da objasni detetu da razume period u kojem se nalazi i da ako ima bilo kakav problem da mu se obrati prvome za pomoć ma šta god to bilo…

dusica75 – 21. juli 2006. u 12.59

Tek mi predstoji pubertet, kcerkin naravno, ne moj :o)) čini mi se, ulazi polako već. Samo jedna stvar iz vasih postova mi je zasmetala malcice, ta divljanja i davanje imena roditeljima. Za to sigurno znam da neću tolerisati, neka pravila se ipak moraju znati, a to je kako se prica sa roditeljima i kako se ponasa prema njima.

To sto je dijete u pubertetu ne daje mu za pravo da se beci na oca i majku, niti na bracu ili sestre, niti da njegova mora biti zadnja. Mislim da je skroz pogresno dozvoljavati im takvo ponasanje. Može da joj nešto nije pravo, da se duri i ljuti, možemo i da razgovaramo o tome, da joj objasnim zašto i zbog čega se s kasikim jede supa a ne s nozem, ali da se bedaci na mene ili muza, to bogami sigurno neće.

Mislim da se djeci previse popušta u pubertetu i da im je to i ujedno i izgovor za neka neprimjerna ponasanja, prevelika se fama dize oko toga. Pa ljudi moji, bila sam i ja u pubertetu pa ni nije nikad palo na pamet da se svadjam sa mamom ili tatom.

Dijete jednostavno treba da zna kakva su pravila naše kuce i šta se može a šta ne, i nikakav izgovor niti opravdanje ne postoji za krsenje toga, a pogotovo ne to da mu je kasnije kao zao zbog toga, to mi dodje kao ono „mama, yebem ti mater, al’ ću se kasnije ja pokajati zbog toga i biće mi krivo, ti ćeš reci ah da sine u pubertetu si, pa ću ja sutra opet isto“. Ne, ne i ne. Naravno, smatram da su roditelji primjer i u tome, ako dijete vidi da se mi tako ponasamo, i nesvjesno će nas oponasati u tom njihovom mijenjanju iz djeteta u covjeka.

Mogu_tata_da_vam_budem:) – 21. juli 2006. u 14.42

Bogami ova Dusica može i vama biti pedagog!:) Čitam vase postove i valjam se od smijeha jer ne mogu da vjerujem da niste sazreli da budete roditelji! Ja sam skoro izasao (20 god.) iz puberteta i vjerovali ili ne nikada nisam pogrdno nazvao ni oca ni majku, niti mi je to palo na pamet. Uvijek sam znao ko sam, šta sam i gdje mi je mjesto.

Svojim radom, postenjem, ne konzumiranjem alkohola, cigara, droga itd su meni i mojoj sestri ostavili trajne „posledice“ i hvala im na tome. Osim toga, to što vam djeca govore ruzne rijeci i sto divljaju je čista posledica vase nesposobnosti!

Pubertet nije dugometrazni film u kojem vi igrate ulogu vaspitaca i nekog andjela koji prasta! Ako ste vi cekali njihovih 12 godina da ih pocnete vaspitavati onda ste se grdno prevarili! Da se metaforicno izrazim: Ako vozac formule udje dobro u krivinu koja slijedi, onda mu je dalje sve mnogo lakse! Ne nadajte se da ćete nešto mnogo sad promijeniti, a pogotovo ne tim stavom da je pubertet nešto famozno!

Razgovor, razgovor i samo razgovor (i batine u ekstremnim situacijama!), ako vam i to uopste može pomoći, jer ako ih do sada niste vaspitali kako treba onda će to teško ići! Sto bi rekao nas narod: „Posle je**nja, nema kajanja“! Pozdrav svima.

dusica75 – 21. juli 2006. u 16.09

I svakako dijelim mišljenje sa osobom iznad. Djeca se dobrim dijelom vaspitaju do puberteta i nauce uveliko našim pravilima i ponasanju.

za dusicu75 – 21. juli 2006. u 21.03

Ma ko te pita šta ćeš tplerisati!I ja sam mislila da mnogo toga neću tolerisati ali kad se desi onda je druga prica. Znam samo da nema pravila.

dusica75 – 21. juli 2006. u 22.00

Za ovu iznad, varas se srećo. Tako dok sam ja bila djevojcica još, od moje dvije tetke djeca su bila nevaspitana i nemoguća, sto je meni bilo nezamislivo jer me moji roditelji nisu tako odgajali. Cesto mi je bilo zao tih tetki i često sam znala otici kuci tuzna, jer su se tako sikirale i djeca su ih jako nervirala, i često, još dakle kao dijete, znala bih im govoriti da dovedu tu svoju djecu u red. A tetke k’o tetke, govorile su mi, otprilike, isto sto i ti „eh kad budes imala svoju djecu vidjeces“. A ja sam znala da neću „vidjeti“, i evo danas, imam dvoje, i ne vidim to o cemu su tetke pricale. Danas te moje tetke ne smiju da pisnu od te svoje djece. Pravila moraju da postoje a takođe i roditeljski autoritet koji će da ih održava.

zelja (student) – 22. juli 2006. u 00.04

E Dusice svaka ti zlatna!

Garant vecina (ako ne i svi) ovih roditelja što se djeca dernjaju na njih, su tu istu djecu odgajali po onom sada modernom „drugarskom“ rezimu. Čini mi se da onu „roditelj je svom djetetu najveci prijatelj“ neki olako shvataju. Prijatelj nije isto sto i drug, a roditelj je istinski prijatelj samo ako je dobar u svojoj ulozi roditelja, a ne ako glumi cool mamu/tatu i druguje/ispija kafe/diminja sa svojom djecom.

Pubertet su izmislili labilni kao izgovor za to što su im djeca van kontrole. Djeca se odgajaju i vaspitavaju od prvog dana a ne kad udju u taj famozni i nepostojeci pubertet.

vaspitavao ne vaspitavao – 22. juli 2006. u 04.59

isto ti se piše..
ja sam kao dusica bila puna teorija…najviše mi se svidjala ona da se ništa ne uci preko noći…iz tog razloga sam ja pocela odmalena…kada je cerka posla u skolu odlucila sam da je naviknem da se sama budi uz sat sa namjerom da izbjegnem stresne situacije oko ustajanja …hehehe…radilo super…sat zvoni a moje pile već na nogama…ustaje, umiva se, doruckuje.pere zubice…milina za pogledati a ja cvjetam ;-)…kada napuni 12 godina kao da je grom udari…sve se promjeni i sav onaj moj trud i rezultati nestadose kao magla u podne…naravno pogadjate, svako jutro rat ratujem, budim je po pet puta, prijetim, vicem, kada ustane samo se preseli u fotelju i nastavi da drijema…dok je izbacim iz fotelje prođe još dvadeset minuta, doruckuje bez volje, stoji pred ogledalom i ceslja kosu po pla sata a zaboravi da opere zube…i to je samo prvih sat vremena u jutro…o razgovoru dok se vozimo do skole, drugaricama, muzici , momcima, naglom mjenjanju raspoloženja, provociranju, inacenju, ću drugi put..

Mogu_da_vam_budem_tata_2_dio:) – 22. juli 2006. u 05.57

Jedna gospodja je gore napisala da je vaspitavala dijete kako teba i onda u 12. godini odjednom nagla promjena.

Draga gospodjo, uz duzno postovanje, ocigledno je da Vi mislite da ste je vaspitavali kako treba. Znate kako Vam je to u zivotu. Imate auto i REDOVNO ga vozite na popravku, ali kod nekog SLABIJEG majstora i posle par godina negdje na putu ODJEDNOM Vam auto stane! E upravo se to desava kod Vas u kuci.

Naravno da tada hormoni rade „punom parom“, ali to morate da shvatite kao silu, a sila bez kontrole je ništa. Sto prakticno znači da ste Vi dozvolili svom djetetu da koristi polozaj, tj. to, po Vama neko hiper stanje, pubertet!

Da je to stvarno tako kao sto Vi mislite, ljudi bi izmislili neke zakone po kojima djeca, u tim godinama, za prekrsaje ili neka veca krivicna djela ne bi bila pravno „gonjena“,tj. ne bi postojali ni domovi za maloljetne prestupnike. Nadam se da ćete ove moje rijeci prihvatiti kao kritiku koja Vam može pomoći, a ne kao omalovazavanje Vase sposobnosti da vaspitavate djecu.

Još nešto, morali ste sa njom da uspostavite takav odnos, da bi razgovori koje ste, kako kazete, vodili ostavili trag u njenoj glavi. Taj trag bi predstavljao nešto kao antivirus u racunaru, a pri svakoj pomisli da izlije svoje burne emocije, sjetila bi se tih razgovora. Još jednom, nadam se da se necete uvrijediti, ni vi ni ostali roditelji koji imaju sličan pristup vaspitavanju djece.

S postovanjem, Ja!:) Hvala

zelja (student) – 22. juli 2006. u 11.17

vaspitavao ne vaspitavao…

Te nagle promjene o kojima vi pricate ne bih rekla da su posljedica puberteta. To što se vasoj cerki previse spava, to mi vise lici na depresiju koja može da bude prouzrokavana raznim stvarima, npr: možda se zaljubila, možda ima problema u skoli, možda ne pripada onoj ‘cool’ grupi djaka a voljela bi, itd.

Ja otkako se sjecam, sama sam se budila u skolu (sa satom, naravno). Brata, s druge strane, mama i dalje satima budi, a 23 godine mu je. Neko će reci, pa isti roditelji, odakle tako dva dijametralno razlicita ponasanja??

Tačno, isti roditelji, razlicita djeca (karakterom), ISTI način vaspitavanja… U tome i jeste problem! Ne primjenjuje se identicna vaspitna metoda na svu djecu.

dusica75 – 22. juli 2006. u 14.42

Smatram da sa djetetom i treba biti prijatelj, a ne samo neki strasni lik kojeg mora da slusa, uopste nisam takva, niti ja niti muž, iako sam odrasla uz strogog oca. Sa svojom kcerkom se super slazem, i često mi zna reći da sam cool, kako ona tako i njene drugarice, sto meni, naravno, i te kako prija, jer bas takav odnos i želim.

Ali, ali, ali, na djecu ne vicem, ne prijetim, ne tucem, jednostavno se zna šta i kako. Uopste neću da se dovodim u situaciju da pet puta moram reci jednu stvar niti da me dijete iznervira pa da vicem na njega. Ne kažem da ne bih korigovala neke stvari i kod sebe i kod djece, ali boze moj, shvatam da neme savrsenih stvorenja i tako to i prihvatam, malo fleksibilnosti mora biti.

za dusicu i istomisljenike – 23. juli 2006. u 03.26

slazem se sa prethodnom osobom. lako je pricati dok su deca mala, sve se kasnije menja, videces i sama.
ne može neko da mi kaže da nisam dovoljno vaspitala svoje dete,ako je do pre godinu dana bio bio nešto drugo, a sada nešto opet drugo.
ne kažem da je savrseno dete, ali je dosta dobro vaspitan.
smatram da je ovo prolazna faza i da će se vratiti na ono staro, za par godina.
pa i ja sam bila u pubertetu, i bila do 12-e fina , poslusna, a onda postajala malo drcnija i svojeglava.
ali naravno posle odredjenog vremena opet bila ona stara.
zato vi koji imate još uvek malu decu, ne osudjujte nas, sa malo vecom.
ako vas pitamo za savet, ocekujemo savet, a ne drzanje predavanja, o tome kako ne znamo da ih vaspitavamo. nismo savrseni, a niste ni vi.
sve je to zivot…nekad tezi nekad laksi

dusica75 – 23. juli 2006. u 12.11

Mom starijem djetetu je skoro 12 godina i pubertet je već hvata, tako da opravdanja u vezi godina ne pale. Ma kažem vam, kao moje tetke i ono „vidjeces ti“.
Poz svima i no hard feelings :o)

krajputas (mama taksista) – 23. juli 2006. u 19.03

Svako ima pravo na svoje mišljenje i svoje metode. Ja bih radije da moja deca sa mnom razgovaraju pa i pokazu svoje frustracije nego da glume mamine dobre decake i devojcice. Vreme će pokazati.

I još mi nije jasno Dusice, kako bi ti reagovala kad bi ti tvoje dete podviknulo ? Ajde molim te objasni jesi li već smislila kaznu ili smatras da tvoj andjeo u zivotu neće pogresiti. Da li bi podigla ruku ili i ti dreknula da bude još veci haos u kuci ? Ajde molim te prosveti nas neuke koji eto ne želimo da se spustamo na decji nivo.

dusica75 – 23. juli 2006. u 19.21

Ljudi moji, zašto idete iz jedne krajnosti u drugu samo ako vam se ne svidja nečije mišljenje. Razvijate čitave neke filozofije ili takve sarkasticne rijeci „prosvijetli nas neuke“ itd. itd. da je prosto smijesno i djetinjasto.

Sve sto sam ja rekla jeste to da neću dozvoliti da me moje dijete naziva kojekakvim imenima niti da se izdire na mene i ostajem pri tome. Rasprava je ok i zdrava, ali ne i nazivanje bilo koga raznim nepristojnim imenima, mi to jednostavno ne praktikujemo u nasoj kuci, niti sa djecom niti muž i ja između sebe. Nalazim to ruznim i ne mislim to mijenjati ni zbog cijeg puberteta, PMS ili sličnog. Ako je vama to normalno, cool i ok, super, vasa stvar.

Dunja, moje mišljenje se i ne razlikuje puno od tvog, samo sto tebe tvoja djeca nazivaju imenima, ja rekla da toga kod mene nema, pa prema tome i sav tvoj ovaj post, jer si se nasla prozvanom. Nema potrebe da svoj vaspitni sistem objašnjavas meni jer me ne zanima, ja sam samo rekla šta i kako je kod mene.

„Moja deca me nazovu i drugacije, onako kako Dusice75 ne bi dozvolile svojoj deci, u nekim momentima, ali i to je zato što još uvek dobro funkcionisemo, sto su deca zdrava, imaju zelje, a nemaju još dovoljno zivotnog iskustva…“

Zašto smatras da moja porodica ne funkcionise dobro? Samo zato što me kcerka ne zove „bitch“? Zar zbog tog smatras da nije zdrava i normalna, kao tvoje dijete, da je nemastovita i nema zelja, ili, da ima dovoljno zivotnog iskustva?

dunja70 – 23. juli 2006. u 19.27

Sad vidim da je mama iznad mene postavila isto pitanje Dusici75. Nemoj Dusice da shvatis to kao napad na tvoju licnost. To je sumnja u tvoj rezon, u pravilnost tvojih pravila, samo ovog puta – legalan izazov, jer je na relaciji roditelj-roditelj, tj. nemas unapred povlasten status superiornog roditelja prema detetu koje ne sme da sumnja ili da ima drugacije mišljenje.

dusica75 – 23. juli 2006. u 19.35

A gdje sam to rekla da dijete ne smije da ima drukcije mišljenje nego ja? Zašto mi trpate rijeci u usta samo zato što ste se nasle pogodjenim jednom mojom izjavom? Ne poznajete me, niti moju familiju te ne znate ni kako živimo, stoga ne donosite zakljucke nakon jedne moje recenice i ne izvrcite stvari.

Malo mi je samo neozbiljno koliko ste u stanju da idete u krajnost i prizivate izbacivanje djeteta iz kuce i slično. Neću dalje da se raspravljam, samo kažem, meni to nije u redu, vama jeste, i super, neka svako svako uzme koliko mu treba.

E vidis, ja mislim da djecu od malih nogu, treba nauciti da snose posljedice svog ponašanja i svojih rijeci, jer kad dijete dodje u pubertet, pa i prije toga, ako zna da bilo kako da se ponasa samo će se „dobro prodiskutovati“ o tome, onda mu je lakse i da se ne ponasa.

Smatram da dijete mora znati kako za pohvalu tako i za kaznu jer i jedno i drugo cuda čini. A što se tiče domaćih zadataka na kompjuteru i cellphone i hitnih situacija, sigurna sam da sve te pomoćne stvari svakako služe i drugim svrhama.

kokokokokokoda (kuvarica) – 27. juli 2006. u 08.06

mislim da dusica 75 rezonuje vrlo zrelo i odgovorno..uglavnom se slazem sa njenim mišljenjem
ja u svojoj familiji imam decaka koji je napunio 7 god i već sad svasta kaže ocu,majci,babi..a šta će biti sa 13-14…
ruzne reci, po meni, nisu za toleranciju

i da iskomentarisem jutarnje budjenje, koje je neko gore pomenuo- recimo da bih lepo dala detetu rok od pola sata da se sredi i krene,ako ne-zakasnice, logicno..a onda idemo na teze varijante=ukidanje omiljenih stvarcica jednu po jednu, odn nagradjivanje za popravljanje ponasanja
pozdrav

Podrzka Dusici od ’76 – 27. juli 2006. u 08.46

Dece nemam, pa će mi mnogi reći da nemam pravo polemisati. Neću pametovati, ali ću navesti primere iz okoline i svoje porodice.

Nikad, ama baš nikad, nisam smela da kažem roditeljima pogrdnu reč. Pubertet ili ne.

Neki kažu ovde (Zapad) su deca drugacija. Moja sestera, sad 19, godina, je prošla pubertet takođe bez pogrdnih rijeci iako je odrasla ovde.

Tako i moj muž, tako i njegov brat, kome je sad 21 i takođe odrastao ovdje.

Mislim da ja svojoj sestri ne bi nikad ni dozvolila da se obraca „mojoj“ majci pogrdnim rijecima.

U ostalom, u cemu je poenta dozvoljavati im tako nešto?

Elem,… sve je do roditelja i vaspitanja. Samo vi tolerisite pljuvanje na vas, pa ćete na kraju tolerisati i boyfriend-e crnce, i sex parade sa razlicitim partnerima svake nedelje, i vanbracnu decu, a da ne spominjem drogu i alkohol.

Zalosno je kad nekad vidim na šta se ovdje sve svodi. Pa ni Ameri, oni normalni i kulturni, ne padaju pod te pritiske neke „thug wonna be“, „you my bitches“, „i’m tha gangsta“ i sl. gluposti svojoj deci, a zašto bi mi koji imamo svoju kulturu i način zivota?

Ako imate nekog na selu, lepo ih spremite svako leto, pa kad budu kopali ceo dan, neće imati snage za svadju i možda vam se čak i zahvale sto ste im pruzili lagodan zivot.

Nego zaostrite zube zajedno sa svojim muzem/suprugom i uvedite red u svoju kucu, a ne da neko za koga se čitav zivot „napinjete“ još uzvraca ruznim rečima. Nek vam je sa srećom.

svea(laborant) – 29. juli 2006. u 09.24

Ja se lično slazem sa Dusicom75 moja cerka je 19 godina nikakvih problema nisam imala sa njom sad i izlazi iz puberteta.

Ja sam oduvek bila cool mama . Ona kaže da sam joj najbolja drugarica o svemu pricamo zajedno idemo u bioskop u kupovinu etc. Da kažem da dobro uci ima drugove sa kojima izlazi uvek mi kaže gde ide i javlja mi se ako kasni ili je nešto zadrzalo pa ne stize na vreme.

Ali mi u kuci smo svi takvi brinemo se jedni o drugima i pricamo o svemu planiramo zajedno i imamo zajednicki cilj. Sve se može uz razgovor i ne treba samo zahtevati od dece treba ih pitati šta oni žele i ako roditelj misli da to ne može trebaju argumenti.

meni je – 30. juli 2006. u 22.14

stvarno muka kad čujem da su mama i kcerka najbolje prijateljice. Tu mora da nešto smrdi. Valjda se zna šta je mama a šta prijateljica.

---

dusica75 – 30. juli 2006. u 22.55

Sto ti je muka? Moja mama i ja smo najbolje prijateljice.

svea (laborant) – 3. avgust 2006. u 18.36

Da ja sam prvo MAMA (roditelj) pa onda prijatelj a to i ona dobro zna,zato i sada kad je malte ne odrasla osoba pita za savet,a koga drugog nego mene MAJKU.

Mi smo oduvek diskutovali nikada se nismo svadjali i ja sam uvek politicki dobila. A što se tiče „kulmama“ šta je to loše biti supermama da tvoje dete Želi da izadje sa tobom i sedne popije kafu ili sok , pricate o modi kakva je sada, a kakva je bila osamdesetih. Kоja se muzika tada slusala a koja se slusa sada.

Naravno o momcima o svemu sto vam padne na pamet. I još nikada me nije nazivala „imenom „, bar ja to nisam čula. Deci treba paznja i razumevanje i potpuna kontrola bar dok su mladji ne dati im da se druže sa bilokim i da gledaju svakojake gluposti na televiziji, zaposliti ih do maksimuma da nemaju vremena razmišljati o glupostima.

Sa ovim mislim nešto da treniraju, pomazu u kucnim poslovima učiniti ih sebi ravnopravnim na neki način da se i oni osecaju vrednim i nezaboraviti ih pohvaliti za dobro a „diskutovati“ za loše. POZDRAV

svea(laborant) – 4. avgust 2006. u 17.20

Danas biti kul znaci biti pristojan, inteligentan, govoriti najmanje dva strana jezika, znati šta želiš u zivotu, imati neki cilj. A ne pusiti piti i drogirati se. To prvo odrasli trеba da shvate pa da mogu deci da objasne.

milieva (milie) – 6. avgust 2006. u 00.08

Potpuna podrska za Dusicu 75 i Podrska 76 je super napisala Malo na selo motiku u ruke pa neće ni znati kada su prošli kroz pubertet.

biti kul – 6. avgust 2006. u 04.59

je biti suprotno od svega sto predstavlja normu drustva u kome se živi a to pricati dva jezika, dobar djak i sl je streber ili „nrd“

---

svea (laborant) – 6. avgust 2006. u 06.11

Vremena su se promenila ono sto je ranije bilo kul sada to nije.

Kada samo mi danasnji roditelji bili u njihovim godinama tada je bilo kul pusiti, zvati majku kevom, oca cale ili matori, opsovati, popiti itd ito smo mi preneli nasoj deci.

I šta se onda cuditi ako vi mislite da je to kul zašto onda i deca to nebi mislila.Mada je sada to sve drugacije vremena se menjaju kao i moda i pnasanje ljudi. Što se pre shvati pre će nam vrata u svet biti otvorena. A do tada budi zaostali BALKANAC.

SerbianGirlJelena88 – 9. avgust 2006. u 12.51

Buuuuuuuuuuhuuuuhuuuuuuuu!!!! Normalno da je pubertet tezak za roditelje ali takođe i za tinejdzere i roditelji koji imaju stav sličan nekom kao sto sam procitala koji me je ostavio bez daha.

Morate da budete svesni da tokom tog perioda vi se testirate kao roditelj i da morate da budete spremni da odolite iskusenju da na neke postupke vaseg teena reagujete sa fizickim nasiljem, jer recicu vam nešto sto možda uspe da otvori oci svakog roditelja.

Oni se u tom periodu osecaju jako cudno i imaju osecaj da niko ne razume njihve probleme i ako vi kao roditelj negativno odreagujete na njihove postupke koji su rezultat zbunjenosti oni će se sve vide i vise udaljavati od vas sa nevericom koja će postati ucestala tako da vase dete jednostavno će se naći u komplikovanim situacijama koje ne može samo da resi ali se vama neće obratiti za pomoć zato što vase reakcije su bile pogresne.

Sto bolje odreagujete sada bicete ponosni na sebe svoje taktike mozete dati svom detetu kada se bude nalazilo i samo u tom kriznom periodu sa svojim detetom,i sto je najvaznije vase dete neće odrastati sa uverenjem da je ono kaznjavano zato što je loše, jer neki roditelje ne objašnjavaju pubertet deci i dete jednostavno može odrasti sa ubeđennjem da nešto stvarno nije uredu sa njim.

Jer verovali ili ne deca ponekada posvete vremena analiziranju svojih postupaka. Iako uvide da je greška ipak vasa i možda vas u sebi optuze za loše starateljstvo i pokusaju da pomognu sebi tako što razmišljaju pozitivno o sebi i da sebe ohrabre i izvedu na pravi put to ne mogu bez vase iskrene podrske. Onda dolazi nerviranje i nespremnost posle puberteta jer ste uspesno naneli posledice i negativno razmišljanje da nešto ipak nije uredu sa njima. I sanse za uspeh vaseg deteta snalazenje u svetu koji je pun izazova je veoma osiromasena bez obzira na njihove potecijale.

Savet ne budite losi roditelji, shvatite da oni ni samni ne žele da brinu toliko o uklapanju izgledu, i da budu pod stresom i nevericom u svakoga jer to čini zivot jako komplikovanim.

Objasnite vasem detetu šta se dogadja sve u detalje i dajte im primere kao naprimer ovo sto si se rugao svojim roditeljima juče je rezultat hormonskih promena i puberteta pri tome ne moj te da zaboravite da im objasnite šta su hormoni, i recite im nije da si ti losa osoba naprotiv veoma smo ponosni kako prolazis kroz ovaj period ali imaš trenutaka kada se neponasas i upravo tada ispustite magicnu reč Kao osoba koja je odrasla.

Jer deca tada shvataju da ih vi ipak uzimate kao odrasle a da imaju gresaka koje su napravili i zbog toga sto ste vi ponosni na njih pokusace da ih isprave da budu zaista savrseni. I ako vidite da vam dete upada u depresiju potrazite pomoć psihologa jer objanjenje zaista radi cuda jer depresije imaju potencijal da budu suze i teze.

zapanjena – 11. avgust 2006. u 10.36

Pubertet nije problem po sebi. Ako se prema detetu od rođenja odnosite sa postovanjem i uvazavanjem njegove licnosti, ono će vam uzvratiti na isti način bez obzira na to kroz koju razvojnu fazu prolazi.

Istina, ima situacija u kojima ne umeju da se snadju – i pre puberteta, pa im treba pomoći. Moja pubertetlijka od 13 godina upravo uci šta je samosavladavanje i zašto je to coveku potrebno, šta dobija ako ga ima, šta gubi ako ga nema. I razumemo je ako ponekad ne ume da se iskontrolise. Oko toga ne pravimo dramu.

Verujemo u svoje dete i znamo da daje sve od sebe da drugima ne radi ono što ne želi njoj da iko uradi. Neke lekcije se nauce lakse, za neke treba vise truda i vremena, bitno je da se dete trudi – rezultat sigurno neće izostati.

Zapanjuje me to što neki roditelji tolerisu deci, pod izgovorom „drma ih puebertet“, elementarnu nekulturu (dranje, psovanje itd) – ti su odavano propustili da deci POKAZU šta je dobro kucno vaspitanje!

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)