Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Прича о Болоњи због размене студената је за нас шарена лажа, јер ретко ко ће имати паре или знање одговарајућег страног језика

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on фебруар 5, 2009

Bolonja-Akreditacija

kobayashi (haiku)

27. mart 2008. u 11.59

Molio bih da se ova tema izdvoji, posto se radi o vrlo ozbiljnoj stvari.

Fakulteti u Srbiji ove godine ulaze u proces akreditacije nastavnih planova i programa po pravilima Bolonjske deklaracije. Osim što se moraju zadovoljiti uslovi kompatibilnosti sa bar TRI druga univerziteta/fakulteta (ne moraju biti ista tri za sve programe), potrebna je još gomila papirologije i ispunjavanje velikog broja uslova koje je vrlo teško ostvariti u ovako kratkom roku.
Naročit problem predstavlja to što se donose nova pravila u hodu tako da se tek zavrseni delovi dokumentacije svaki cas moraju prepravljati.

Sama Bolonjska deklaracija ima za jedan od ciljeva priblizavanje Evropskog skolstva americkom, gde studenti upisuju univerzitet a ne fakultet, i gde student ima veoma veliki broj izbornih predmeta sto omogućava veću efikasnost studiranja, posto student može odabrati predmete koji ga najviše interesuju i koji mu najbolje idu. Sam student treba da (uz odredjene izuzetke, posto postoje predmeti koji su međusobno uslovnjeni ili vezani) brine kakvu diplomu dobija odredjenim izborom predmeta, dok kod nas fakulteti u tom izboru znatno ogranicavaju studente u izboru, a sa druge strane ima namecu predmete koje oni ne žele.

Prica o Bolonji zbog razmene studenata je za nas sarena laza, jer retko ko će imati pare ili znanje odovarajuceg stranog jezika da bi studirao na strani, dok kod nas prakticno ne postoje adekvatni uslovi za strane studente (slabo znanje engleskog od strane vecine profesora, loše laboratorije, los smestaj, skupa hrana…).

Takođe, kod nas će i po Bolonji ostati FAKULTETSKA podela univerziteta, cime se izbor buducim studentima ni malo ne proširuje, uvode se izborni predmeti ciji je jedini smisao da neki profesor zadrzi radno mesto iako mu po struci nije mesto na odredjenom fakultetu (jer je doticni ostao tu iz vremena kada je neki smer postojao, a u međuvremenu je ugasen), a planovi i programi će sustinski ostati 90% slični sa starima (mislim na gradivo) samo će se promeniti forma predmeta (naziv, broj casova, raspored predmeta po semestrima).

Zakon je mogao makar novosadskom univerzitetu da dopusti da se reformise u pravi univerzitet, sa departmanskom podelom, pri cemu bi npr. svi profesori matematike bili na matematickom fakultetu gde bi svi studenti slusali i polagali odgovarajuce matematicke predmete (cime bi se npr. i studentu ekonomije omogućilo da slusa kurs ciste Algebre ako to želi, dok bi studenti tehnickih nauka mogli da slusaju samo Analizu 1 i 2, a zaobidju gradivo iz algebre koje im malo ili nimalo ne treba).

Sve ono sto je dobro u americkom skolstvu (uslovi studiranja, izbor predmeta, literatura, opremljenost laboratorija, konsultativna i tutorska nastava od strane saradnika ili starijih studenata…) je IZOSTAVLJENO, a sve ono sto nije valjalo u nasem starom sistemu (slab izbor predmeta i smerova, losa opremljenost laboratorija i ucionica, prevelik broj predmeta i casova, insistiranje na manje vaznim stvarima i na suvoparnoj teoriji, slaba primena softvera u resavanju problema…) je OSTAVLJENO!

Sve mi ovo lici na još jednu od ‘reformi’ skolstva gde će pojedinci da odrintaju pripremu papirologije, a onda će se po dobijanju pecata INTERNO sve nastaviti po starom (osim spoljasnje forme izrazene u nazivima predmeta i broju casova)!

============================
Jedino pozdravljam uslove za mentorstva na doktorskim studijama, gde će se najzad koliko-toliko uvesti neki red, i gde oni koji nemaju značajnijeg rada u inostranstvu neće vise moći da stancuju doktorske diplome. Kamo lepe sreće da je na svim fakultetima, kao na nekim PMF, odavno za odbranu doktorata uveden uslov da kandidat ima objavljen rad u casopisu sa SCI liste. Ne kažem da nema i jačih casopisa koji nisu na SCI listi, ali to je bar jasan kriterijum koji neće moći da se tumaci kako kome odgovara!
Ovako, mnogi fakulteti imaju značajan broj čak i redovnih profesora koji nemaju nijedan rad u značajnijem međunarodnom casopisu, ali su zato među prvima po broju magistranata i doktoranata.

Hemija, kao i medicina i još neke nauke su nezgodne za rangiranje po citiranosti (da ne sirimo pricu zašto), i mnogi osporavaju takav metod rangiranja, ali…

bar postoji NEKI relativno ozbiljan kriterijum. Ako taj casopis dozvoli da se svasta objavljuje, brzo će citiranost da padne pa će da ispadne sa te liste.

Inače, pri pominjanju ovoga sam aludirao na situacije gde su ljudi postajali redovni profesori bez ijednog ozbiljnog rada u nekom casopisu ili međunarodnoj konferenciji – da siroj publici bude jasnije, sve radovi na nivou seminarskog, gde se tretira poznata problematika i zakljucak se svodi na bla-bla-bla bez ijednog KONKRETNOG rezultata koji donosi bilo šta novo.

PRIMER: Gledam u nekom starom zborniku ‘radova’ neki nazovi rad iz masinstva, i u celih 5 strana tog rada samo jedna jedina formula, koja postoji čak i u udzbenicima masinstva za srednju skolu. I to bi trebalo da se zove Naucni ili strucni RAD?????

PRIMER 2: Čuo sam za slučajeve gde ljudi dobijene rezultate (grafikone i sl.) prepravljaju u Corel-u i tako dobijaju ‘poboljsanja’ i to se negde objavljuje, ali to nikada ne može proći u casopisu koji je usao na SCI listu.
Naravno da tu i tamo ima lobiranja, ali u ovim jačim casopisima bar nema tako ociglednog naucnog kriminala…

PRIMER 3: Jedan profesor iz Nisa objavio rad na domaćoj konferenciji, pa mu nije bilo dosta, nego ga ‘preradio’ i preveo na engleski pa poslao u neki strani casopis. I pogodite šta se dogodi: rad dodje na recenziju bas coveku od koga je ovaj u stvari ukrao sve rezultate koje je skockao u taj rad, i čuo sam da je Univerzitet u Nisu (ili odgovarajuci fakultet) dobio zvanican dopis u vezi sa tim!!!

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: