Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

То је већ стварно опасно када употреба нета не може да се контролише

Posted in медији, родитељи, SerbianCafe by Соларић on фебруар 8, 2009

net-ovisnica

Sanja – May 25, 2002

Jao ja vise ne znam sta da radim svaku noc isto! Celu noc provedem na internetu….osvanem ovde..i onda naravno ceo dan prespavam!!!Probala sam svasta ali nema sanse pomozi te dajte neki savet! sta da radimmmm??????

Posmatrac – May 25, 2002

Jako me zaineresovao ovaj topic pa sam pazljivo procitala i prvi i sve ostale koji su dali svoje misljenje.

Gledaj, ja jako dobro razumijem o cemu govoris jer sam prosla to isto sto i ti. Hvala Bogu pa je to proslost. Sad po nekad navece otvorim internet, nekih pola sata cisto iz zabave i odem umorna na spavanje.

Vise od godinu dana su mi oci bile konstantno mutne od gledanja u ovaj ekran. I ono sa celulitom ne shvati kao salu….tek kada sam se vidjela na jednoj slici u sorcu sokirala sam se. To je bilo otprilike nakon 8 mjeseci mog ludovanja po internetu.

Mnoge sam obaveze pocela postepeno zanemarivati i odgadjati. Prvo je bilo bezazleno pa onda sve losije. Sto je bilo i logicno. Kada bih se po nekad i nasla s prijateljima ja sam samo mislila kad cu opet za komp. Sve njihove price, sale, meni su postale glupe i stvarale mi nervozu.

Ja zapravo nisam nikad vjerovala u ovisnost o internetu a postala sam to i sama.

Moje je iskustvo da nije rijesenje ni pokvaren komp., ni prodaja komp. niti uvodjenje sebi restrikcije. Ja sam uspjela tako sto sam sjela sama sa sobom i ‘popricala’ sama sa sobom.

Pocela sam uvidjati kud me to vodi.

Natjerala sam se da nadjem posao. Bilo je to jako, jako, jako tesko. Tri puta pisem ovu istu rijec da bih pokusala docarati tu borbu koju sam vodila sama sa sobom.

Nakon kratkog vremena sam otputovala u posjetu familiji u drugu zemlju.

Nije vazno kuda, ali mislim da je jako bitno pomijeriti se na neko vrijeme u drugu sredinu.

Nakon kekih mjesec dana u tom gradu sam setala ulicom i ugledala internet cafe. Napomena , tu nisam imala komp. gdje sam boravila u kuci.

I pomislila sam da bih mogla svratiti da pregledam postu. I ustanovila da mi je zapravo mrsko, dan je bio prekrasan,,,,svasta sam jos nesto zeljela taj dana da uradim i nije mi se gubilo vrijeme. U tom casu mi se vratio film meje ovisnosti i nisam mogla vjerovati da tako osjecam.

Malo sam se bojala kako ce biti kad se vratim kuci.

Ali vratila sam se ‘otrijeznjena’. Odmah sam nasla posao, krenula jednom sedmicno u teretanu, jednom na meditaciju….zao mi je sadvremena koje gubim na internet.

Da li se salis da se bojis svoje ovisnosti ili ne ne znam…..ne znamkoliko zaista zelis da promijenis tu ludost…..ali moj prijateljski savijet ti je da uradis sve sto mozes da se toga rijesis jer to je cisto truljenje.

Ja jako dobro razumijem strah i panuku koja te uhvati pri pomisli da komp. ne radi. Uh,,,,,kad se samo sjetim.Ako ikako mozes idi nekud na neko vrijeme.

Ne znam koliko imas godina …..nadji posao, upisi neki kurs. Pocetak ce da bude jako tezak ali daj sve od sebe da istrajes. Ucijeni sama sebe. Zainteresovat ce te nesto drugo i postepeno ces sama poceti da odustajes. Zamoli neku prijateljicu da ti pomogne. Ja sam i to uradila.

Ona je znala doci i bukvalno me otijerati od komp. kao da idemo na pijacu. Kako je to meni glupo i zamorno bilo!!! Ali onda poslije predlozi da jos malo prosetamo. Pa odemo nesto pojesti jer smo ogladnile, pa sjednemo negdje na kafu. Kad bi dosla kuci nesto bih uradila po kuci i osjecala se zadovoljnije umorno.

Ali moras biti jako uporna i ne odustajati.

Zelim ti puno uspijeha

DD – May 25, 2002

To je vec stvarno opasno kada upotreba neta ne moze da se kontrolise, ali vidim kako se lako upecati i postati adikt. Mislim da smo mi sami sebi vaspitaci i sudije. Naravno, ono predhodno za kvarenje kompjutera je bilo samo sala.

Kad bolje razmislim mislim da znam zasto se ljudi ovako lako pecaju.

Svi smo mi socijalna bica cija potreba za druzenjem je nezasita, kao sto recimo u odnosu na druge potrebe ili pokoke mozemo postati nezasiti. Primer za to je hrana i obesnost. Koliko je problema na zapadu zbog debljine, a to je sve jer ljudi imaju neogranicen pristup hrani i oni umesto da se hrane do zadovoljavanja potrebe gladi, oni pocnu da uzivaju u prekomernoj hrani.

Tako u ovom slucaju komunikacije putem neta, radi se dakle u prekomernom uzivanju u komunikaciji. Evo primer nam je dala Posmatrac, njen problem je bio ozbiljan jer je uslovio njen zivot u velikoj meri na negativan nacin.

Mislim da je coveku potrebno da ima trenutke mira gde prestaje svaka misao, a meditacija je pravo resenje. Previse price dovodi do konfuzije i depresije mozda isto onakve kakvu moze da donese preveliko zatvaranje. Problem je po meni zaista ozbiljan. Sanja ti si gospodar svog vremena, gospodar svoje volje. Ovaj nacin komunikacije nije los ako covek zna da ga koristi umereno.

Isto kao sto debeli uvode dijetu u ishrani mozda bi i ti mogla da uvedes dijetu u komunikaciji putem neta. To ces postici jedino svojom voljom, opet da ovo istaknem.

Posmatrac – May 26, 2002

Evo mene opet na kratko s vama. Kao prvo zelim da se zahvalim DD na podrsci i jako mi se dopada njegov pristup ovom cijelo problemu.

Sanja, (ali ne Sanja nego svi koji su se ‘upecali’ u zamku koja se zove Net) a vjerujem da ih ima jako mnogo, pitanje je prvo koliko zelite s tim prekinuti i postaviti stvari na svoje mjesto. TO sto je ona u Italiji nema nikakve veze. Recenica tipa „Pa ti nisi normalna, ubij se ako u Italiji visis na net-u…’ to su ciste gluposti. To mi zvuci kao da se narkomanu ili alkoholicaru kaze “ Pa vidis koliko novca gubis na gluposti, kako propadas….kako smijesno izgledas….kako ti zivot besmisleno prolazi…..“ On ili ona – kaze „Da“ i opet svoj trenutni smisao nadje u svom ‘utapanju’. Izjave takvog tipa nece pomoci ni Sanji ni bilo kome drugom. Cura je izlozila svoj problem trazeci savjete i misljenja a ne da joj se neko javi i kaze da je to gubljenje vremena i da je to glupo…..Prvi korak je ona sama ucinila –

SVJESNA JE DA SE ‘UPECALA’ I PRESTALA DA KONTROLISE SVOJE VRIJEME I SEBE NA NET-U- a to je jako vazno.

Kao sto rece DD da pretjerana komunikacija moze da dovede do depresije tako se isto postavlja pitanje zasto je i doslo do pretjeranosti u ovom smijeru?????

Sanja, nema potrebe da cinis nikakve radikalne preokrete jer tu je pad uglavnom zagarantovan. Poslije noci i noci na netu osjecas se vjerovatno ‘isprano’ i iscrpljeno.

Prvo je potrebno da se pocnes uciti ‘zivjeti’ danju a ne nocu. Izuzet cemo sad da i to zto ‘zivis’ noci na ovaj nacin nije ‘zivot’ . Ali dobro, sad te to cini zadovoljnom. Napravi sebi neki plan kako bi mogla da provedes dan. Ucini nesto sto te cini zadovoljnom…..uopste nije vazno sta je to. Kupi sasvim mali cvijet i polkloni mu svaki dan pet minuta vremena i posmatraj kako raste. Posmatraj „proizvod’ svog truda.

Sjeti se kome si od prijatelja , rodbine… ostala na neki nacin ‘duzna’ neku paznju. Usredsredi neko vrijeme na to.

Napravi najboljoj prijeteljici kolace koje ona voli i obraduj je.

Uvedi sebi svaki dan pola sata trcanja u popodnevnim satima ili voznje bicikla, bilo sta samo da je vani, na zraku…

Svi mi ‘rasuti’ po svijetu smo u zamci neke vrste – a jedan od nasih najvecih problema je druzenje , komunikacija, upoznavanje s novim ljudima. ‘Bjezanje“ u net je sasvim logican slijed.

Vjerujem da ce mnogi reci da to nije ‘bijezanje’ ali jeste.

Bez obzira o kom se dijelu svijeta radi.

Eto za sada toliko….

Pozdrav svima vama

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: