Пар ствари о дијетама, тренинзима, здравом животу

Par stvari o dijetama, treninzima, zdravom zivotu.

OUTSIDER (Muzički Kritičar)

20. novembar 2008. u 19.33

Već duže vremena nisam bio na ovim diskusijama ali citajuci topike ispod odlucio sam da podelim neka svoja mišljenja sa vama koji pokusavate skinuti visak kilograma. U toku mog pisanja verovatno ću zvucati strog prema nekima mada mi to nije namera, tako da nadam se neću povrediti ničije mišljenje.

Primetio sam da dosta ljudi pokusava skinuti taj visak kilograma kroz ponekad rigorozne dijete ili koristeci se nacinima s kojima se ne bih slozio. Razlog tome je da bi se osecali bolje, zdravije, lepse. Mada verujem da je estetika ta koja je verovatno glavni razlog za skidanje kilograma mnogima pa ta lista verovatno ide obrnutim redom od Lepseg ka Boljem pa Zdravijem.

Prvo, najbolje bi bilo nikad ne doći u situaciju da se i razmišlja o dijetama. Drugim rečima, problem treba saseci u korenu dok visak od par kilograma nije presao u desetine tj. u nekim slučajevima i nekoliko desetina viska kilograma koji sad već postaju nemogući za skidanje.

Drugo, ako smo već dosli u situaciju da nam se tako nešto desi onda trebamo shvatiti jednu stvar da ti kilogrami ako su dosli nisu za jednu noć. Dakle, ne možemo ocekivati da ćemo ih skinuti za par dana ili čak par nedelja. Imao sam jednog prijatelja koji je hteo da se resi oko 20kg i zamislio je da to može da učini za mesec dana. Ipak isao je u teretanu 4 meseca i uspeo je u tome, ali je ocekivao da će izgledati kao na slikama magazina pa se malo razocarao i za manje od mesec dana povratio je svih 20kg + još nekoliko extra (Jo-Jo efekat). Odmah je naglasio da vise nikad neće trenirati posto smatra da je to sve glupost!

Iskreno, slazem se jer smatram da neko ko se odlucio za trening mora da razmišlja da mu je to sad postao način zivota a ne nešto što se čini prvi i zadnji put. To je ono sto me dovodi na sledeću tacku a to je da sama dijeta pogotovo ako je gladovanje u pitanju uzrokuje cisto gubljenje vremena i može imati vise loših posledica na zdravlje (kako fizicko tako i mentalno) nego da niste ništa ni pokusali. ‘Naglasavam’ da čak ako pazite šta jedete i dosta ste uporni u tome mozete postici samo odredjene rezultate koji se ne mogu meriti onima pomesane odredjenom dozom fizickog napora da ne kažem treniranjem.

Mi kao ljudi nismo stvoreni da sedimo dugo u jednom mestu nego bi trebali da se krecemo. Sto vise to cinimo to je prenos energije kroz nas bolji i laksi a samim tim ono sto jedemo i ono sto cinimo je ono sto nas pravi ljudima kakvim smo.

‘Ova tela koja su nam data trebaju da služe nama a ne da mi služimo njima’

Dalje, čak i ako se hranimo zdravom hranom (sto lično podrazumevam pravom Dijetom) i bavimo sportom ili nekom vrstom aktivnoscu opet sve postaje nevažno ako nam Um, Zelja i Volja nisu na mestu. Moramo shvatiti da sve ono sto radimo ‘danas’ imace posledice na ‘sutra’ i s toga ako smo svesni promena na njih možemo uticati pre nego sto izmaknu kontroli.

Dakle, kad mi neko kaže kao sto sam procitao dole da nema volje da posveti makar 15-30 minuta sebi na dan, dodje mi da mu kažem svasta! Radio sam u fabrici fizicki posao 12-13 sati na dan, od 6 Navece do 6 Ujutro i naterao sam sebe da bar 3 puta nedeljno posle posla odem u teretanu 45-60 minuta. Nekad nisam uspevao u tome, bilo je dana kad bih odlucio da je bolje da odem da spavam al’ zato sledeći dan ili dan posle toga bih nadoknadio trening. Neko ko sedi u kancelariji za kompjuterom samo 8 sati na dan i kaže da nema vremena za fizicku aktivnost? Toj osobi je to potrebnije vise nego meni jer ja se ipak na poslu krecem.. trenutno dok ovo pišem bas mi se ne ide da odradim svoj trening jer treniram od svoje 10 godine a sad mi je 28 pa nije ni cudo sto mi se ponekad sve to gadi.. međutim, kad zavrsim s pisanjem ima da se sutnem u dupe sto bi rekao ovaj kanadjanin i odradim minimum od 45 minuta u teretani. Zašto to ipak radim i gde nalazim motivaciju? Pa objasnicu u par kratkih crta jer ovaj text postaje već previse dugacak..

Zar nije dobar osecaj kad možeš da ustrcis uz jedno 100-tinjak stepenica onako nonsalantno a da se ni ne zadises? Kažem ovo posto znam neke koji se popnu uz 10 i hoće da ispuste dusu..

Kad možeš da odes na plazu ko covek i ne razmišljas ni u jednom momentu kako te je sramota i hoće li neko da prokomentarise tvoj viseci stomak ili visak sala na pojedinim delovima tela..

Kad nemas problema sa snom, spavanjem i kad ustanes ujutro, ne treba ti ni kafa ni cigara i imaš neki mir a osecas se fizicki superiorno u odnosu na druge ljude i potpuno si bez stresa jer znaš da si ga prethodni dan izbacio potpuno iz sebe.

Osecas se sigurnije, jače i vise verujes samom sebi..

To su samo od nekih razloga..

Ne znam šta da vam kažem ljudi, sem da pokusavajuci doći do zdravstvenog ili fizickog savrsenstva lakim ili laksim kratkorocnim nacinima u mnogim slučajevima ne pali.

„No pain, No gain“

Ako je ovaj text makar jednu osobu naveo na razmišljanje onda smatram da sam obavio svoj posao za danas.. pozdrav!

dobro je, naveo sam na razmišljanje vise ljudi nego sto sam ocekivao :)

uspavana lepotice, znam da ti je verovatno lakse da ne jedes nego da jedes + trening.. međutim za nekog ko je već uspeo da skine par kilograma nema potrebe da se i dalje bavi nekim rigoroznim treninzima.. dovoljno je da se održavas.. par sklekova na dan.. setnja posle rucka ili vecere.. malo skoknes, malo trknes.. sve se to nagomila i pravi razliku na kraju dana :)

nazalost, kilogrami se lakse nabacuju nego skidaju, to je praksa bar kod vecine ljude izuzev onih koji jedu sve sto mogu da zamisle al’ i dalje ostaju iste kilaze.. ja spadam u tu grupu, mogu da progutam ciglu i sledeći dan biću ok..

al’ imam jednu interesantnu pricu.. sinoć kao sto sam rekao otisao sam u teretanu i posle treninga ulazim u svlacionicu, prolazim pored neka 2 lika i sasvim slučajno čujem deo njihovog razgovora.. kaže jedan: „Hej, hoćeš da odemo na pivo sad?“ Drugi se slozio i čujem idu u ovaj jedan bar gde je alkohol poprilično jeftin svim danima a pogotovo sredom i četvrtkom :) Mogu već da zamislim koliko im ništa neće vrediti trening posle tog piva, koliko god da ga imali :) mada ok, ja sam kuci otisao i nisam popio pivo nego sam pojeo nešto proteinski visoko u vrednosti :) ono sto želim da kažem, ljudi prave smesne greške.. alkohol s vremena na vreme ali sto manje zato što obija celije kiseonika koje su važne za nasu izgradnju :) ipak, definitivno Ne, Ne i Ne posle teretane!!! :)

a što se tiče hrane, ni ja se ne pridržavam svih pravila.. 6/7 dana nedeljno pokusavam da se hranim sto zdravije mogu.. 7 dan, nije bitno da li je nedelja ili neki drugi, jedem sve sto mogu da nađem. uopste ne biram.. na taj način držim se u kontroli da mi ne naidju periodi koji bi mogli da mi uopropaste ovo sto sam do sad stekao.. jesti non-stop zdravo nije bas preporucljivo i ‘zdravo’.. organizam ponekad treba i losu hranu :)

Svidja mi se ta narodna uzrecica „On jede svoju brigu„.. ali moguće je da tvoj sin jednostavno voli i uziva u hrani tj. da je pravi gurman.. sad ću malo da se nasalim ali ako si odlicna kuvarica onda je greška verovatno za to tvoja :)

Uvek se setim svoje keve kad kaže da dok se nije udala nije znala ništa da sprema.. znam da nije lepo od mene al’ obično se nasalim: „Pa ne znaš ni sad“..

Al’ sad da predjem na ozbiljnije tj. na ono sto je možda stvarni uzrok svega toga.. covek da bi stekao odredjene navike mora da dozivi jedan određeni sok ili da ga strefi realnost.. jedino u tom slučaju sam mozak i samo telo pocinju da se prilagodjavaju okruzenju u kojem su.. u mom slučaju to je bilo malo cudno.. bio sam jedan od onih klinaca koji su sa 9 godina prvi put gledali „U zmajevom gnezdu“ sa Bruce Lee-jem i mada sam se odusevio filmom i zeleo kao dete da budem bas kao on moji treninzi nisu dugo trajali i često bih lagao da sam bolestan kako bih preskocio trening i ostao kuci..

Kad sam napunio 10 godina, tacnije 1991 godine, preselio sam se zbog ratnih dogadjanja i nasao se u okruzenju gde sam bio nov, nisam imao prijatelja i svi su hteli da me maltretiraju i tuku.. znaci, bilo je ili cuti ili se brani pa sam već u tim danima krenuo sa izucavanjem borilackih vestina i posto sam uvek imao osecaj da moram necim da se istaknem odlucio sam tada da je najbolje da to učinim kroz sport.. u 7 razredu osnovne skole, kad sam bio 13 već sam bio najjači u skoli sem možda jednog lika iz 8 razreda koji je bio bolji al’ on me nije ni dirao :)

Eto tako sam to naucio.. :) Kroz neki divlji i sumski zivot kad su se svi lozili na Nike, Lotto trenerke i kad je Aleksandar Knezevic Knele carevao, dok ga nisu ubili :)

Moram da priznam da je to bio samo deo razloga zbog kojeg sam se okrenuo sportu prvo da odbranim sebe a kasnije je to preslo u naviku koja mi je bila duboko usadjena u mozak i dan danas imam neki osecaj da je razlog sto to cinim da bih bio u stanju da se odbranim u bilo kom momentu..

Jedan od razloga je bio moj otac… on je davno pusio kao i moj deda al’ jednostavno im to nije trebalo/odgovaralo pa su prestali kao da nikad nisu ni krenuli.. otac nije zapalio cigaru od kako sam se ja rodio sto je 28 i vise godina.. majka pusi regularno mada obično ‘laže’ kako to nije tako često.. ipak, niko se ne slaze.. pusio često ili ne, i dalje si pusac..

Otac me je uvek podržavao u sportu.. bio je tu za mene i uvek mi je davao savete koji nisu 100% bili tačni al’ su me naveli da malo istražim to što je on rekao i dosao bih ipak do pravih informacija na kraju price :) Kako god da okrenes bio je dobar uticaj na moj zivot.. Majka naravno isto tako, al’ drugacije je kad neko ko konzumira cigare ti kaže da to nije dobro.. njemu obično ne verujes.. smatras ga hipokratom i osobom koja je okrenuta duplim standardima.. ovo vazi za sve ljude koji jedno pricaju a drugo rade.. treće misle :)

Vidis kako vise pljujem po majci a manje po ocu? :) To se uci od malena heh!

A sad da se vratim na onu diskusiju o realnosti tj. soku.. znam jednog starijeg coveka koji je pio 17 kafa i pusio 2 do 2ipo kutije cigara na dan.. prvi put kad sam čuo nisam mogao da verujem da postoje ljudi koji mogu da popiju 17 kafa na dan.. lično, popio sam možda 10 u toku čitavog svog zivota.. Nisam tačno siguran šta mu se zdravstveno desilo al’ doktor mu je na kraju rekao da bira.. kafa/cigare ili zivot? 2 godine već ne pusi i ne pije.. i kaže da ga čak i ne vuce kao da nikad u zivotu nije ni pusio.. zašto nije prestao pre? Bio bi zdraviji a i novac koji bi sacuvao u toku tih 30-tak godina bi mogao da iskoristi na ‘put oko sveta za 80 dana’..

Pošto se sve danas okrece oko novca, a moj otac je bio mudar, kad sam bio klinac to je bila jedna od njegovih taktika da me odvrati od pusenja mada nikad mi to nije branio i rekao je da je bolje da njega pitam za cigare nego da uzimam od drugih.. prvo izgledam kao klosar i prosjak, a drugo nikad ne znaš šta ko može da ti uvali.. bio je u pravu.. tada mi je objašnjavao o cenama cigara.. danas, ako ga imitiram mogu to da učinim na malo drugaciji način.. kutija cigara u Kanadi je negde oko 7,8,9$.. da kažemo da je to 7$ na dan a ima onih koji puse i vise/skuplje.. 7×7=49$ nedeljno x 4 zaokružimo na minimum 200$ mesecno.. moje osiguranje za ‘zivot, stan i auto’ sve zajedno kostaju 180$.. samim tim što ne pusim mogu da stavim tih 20$ u dzep i odem negde na veceru :)

Al’ sam se raspisao hih! Poenta svega ovog sto sam prilozio je da moras pronaći nacine da mu objasnis šta je ono sto možda nema veze danas ali će imati sutra, kako sam ranije naveo.. cigare sam izlozio samo kao primer jer su mi nekako najlakse mada ne znam da li tvoj sin i pusi pored svega ovog.. ako ne, dobro za njega al’ formula za racunanje je ista.. isto vazi za alkohol i cigare ako racunamo istom formulom :)

E sad da pricam o gaziranim sokovima: 1 Coca-Cola konzerva ima 42g secera + ko zna šta sve nema u tome, bojim se i da pogledam.. pitaj ga koliko konzervi na dan popije? onda mu doslovce objasni ovako.. ako imaš vagu, onu koju koristimo za kolace, pomnozi mu te konzerve sa 42g, izmeri koliko je to secera u totalu i pokazi mu koliko ga unosi na dan.. znaci ne salim se.. izmeri mu pred ocima i pokazi.. možda ne bude imalo neki los uticaj na njega al’ garantujem ti da će to zapamtiti i da će kasnije razmišljati o tome.. ako nešto nekom samo kažeš to će uci na jedno a izadji na drugo uho.. ako mu pokazes veca je sansa da će to zapamtiti.. nešto kao razlika između radija i TV-a :) Ja imam par prijatelja koji ih piju oko 10-tak na dan.. to je skoro pola kilograma secera koji oni unose u organizam svaki dan.. ne izgleda bas tako strasno zato što medija i TV nisu prikazali taj secer kao nešto sto stvarno može da polako ubije coveka al’ ne bih se zacudio da u buducnosti banuju slične proizvode kao sto su ovde zabranili cigare u barovima, restoranima, klubovima.. ako se setimo pre 50 godina bila je sasvim druga prica o cigarama.. :)

kažem sad je već malo kasno.. on je odrastao covek..

stare navike teško umiru..

al’ verujem da svako može da se promeni.. kritikuj ga ali i podržavaj.. razgovaraj sa ljudima ako imaš sansu koji su preokrenuli svoj zivot na sličan način i skupljaj njihova mišljenja i iskustva.. to te ne kosta ništa..

nadam se da tvoj sin, ne daj boze, neće shvatiti to kad već bude kasno tj. kad prvi simptomi pocnu da se javljaju da nešto nije u redu..

ako želiš javljaj kako napredujes.. a ja ako se setim nekih specificnih taktika kako da ga ubedis i probudis ostavicu ih ovde.. trenutno sam vise filozofski raspoložen :)

Pade mi nešto upravo na pamet.. jednom kad budete pricali o svemu tome i kad te bude pitao zašto ga smaras ovim njemu ‘glupostima’.. reci mu ovako:

Pitaj ga da zamisli sledeću situaciju. Da mu je žena, majka, dete, otac, prijatelj.. neko ko mu je drag u nevolji.. i da njihov zivot zavisi od tih nekoliko sekundi gde on treba da otrci do telefona i da pozove 911.. ali ne može to tako efektivno učiniti zato što nije u kondiciji.. i ne daj boze najgore se desi..

pretpostavljam, reci će.. „Oh ja uvek imam kljuceve od auta, mobilni telefon, meni se to ne bi desilo.. bla bla“

Al’ .. ipak .. šta ako.. nema odjednom kljuceva, zaboravio da napuni mobilni jer mu bilo mrsko prethodnu noć. šta ako?

Srcani udar može da se desi bilo kome.. ne mora njemu..

majka (kuharica)

22. novembar 2008.

Outsider, sve si bas lepo napisao. Čak si me u jednom trenutku i raztuzio svojom pricom o osnovnoj skoli, Kneletu i roditeljima. U svakom slučaju, po tvom pisanju bih rekla da si solidan covek.

U vezi fitnesa… U potpunosti se slazem sa tobom – treba trenirati i jesti umereno. Tokom pokusaja gubljenja kilaze, treba jesti manje nego obično (zdravije, manje masno, manje slatko), ali nikako ne treba gladovati. Kao sto sam napisala na par tema nize, lekari preporucuju da se jede 5 puta dnevno, čak i kad se gubi kilaza, da organizam ne bi dosao u stanje gladovanja u kome usporava metabolizam.

Još jedna stvar… Ne treba biti prestrog prema ljudima koji nabace prekomernu tezinu. Ima ljudi koji jedu iz nezadovoljstva, na emotivnoj osnovi. Kod njih je to vise psiholoski, nego fizioloski problem, koji prvo treba rešiti, da bi se tek onda krenulo sa gubljenjem kila. (To je ujedno i odgovor na pitanje žene koja je zabrinuta za sina.)

Takođe, nama ženama desava se da se puno ugojimo tokom trudnoće i za to nas ne treba osudjivati. Da ti ispricam nešto. Ja sam celog zivota imala manekensku liniju. Od onih sam visokih i tankih. Svi su mi govorili kako sam mrsava i kako treba da se ugojim, al’ ih nisam slusala. Na svu sreću! Onda sam ostala trudna. Ugojila sam se (protiv svoje volje) 23 kg! Uopste nisam previse jela, jednostavno hormoni su mi poludeli i nabacila sam tu tezinu. Bila sam kao balon. Srećom, danas sam na 5 kg iznad moje idealne tezine, tj. tezine pre prve trudnoće i sad pokusavam i to da skinem i da se vratim u stanje koje MENI prija. (Ne zanima me da li je to nekome mrsavo, ili ne.)

Takođe, metabolizam se sa godinama menja. Ti kažeš da bi mogao ciglu da pojedes a da se ne ugojis. Takva sam bila i ja. Kad sam dosla u Kanadu, sa 24 god., mogla sam da pojedem 6 (!) donuts-a (šta ćeš gore od toga), i uz to da imam 3 velika obroka i da budem ko cackalica. Sad već moram da pazim. Ne može covek od 35, da ne pricam 50 da jede isto kao kad je imao 25. Naravno, može da pazi, vezba i sl. i super izgleda. (Nastavicu drugom prilikom, moram da idem…)

Извор и наставак на:  SerbianCafe.com (дискусије)