Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Питање је само које ћеш проблеме да изабереш: оне у Србији или ове у Емиграцији.

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 13, 2009

Roksa – Sep 10, 2000 10:58

Najveci shok koji nas covek dozivi odlazeci na zapad je kada spozna da ce imati onoliko koliko sam zaradi. Samim tim, prva recenica sa dubokim razocarenjem u glasu je „U, jebote, pa ovde mora da se radi!?“

Sledeci shok su zakoni koji se postuju, a sa njima u vezi i „plati pa klati“ princip.

Ovde se poslovi i ekonomija ne vode na „dodjem ti“.

Posebna prica su face koje su progutale pesmice o srpskoj superiornosti, pa im je alfa i omega strategije „uspeha na zapadu“ – „lako cemo“. “ More kada me vide ima da padnu nicice“, misli se nas covek slecuci na aerodrom u nekoj belosvetskoj vukojebini.

Ono sto jedan prosecan dijasporicar (po mogucnosti buduci, sadasnjeg dijasporicara sticanje ovog saznanja boli) treba da zna je sledece:

1.Domoroci imaju ogromnu jezicku prednost. Dok vi svoje „speaking skills“ dovedete na razumljivi nivo, proci ce bar godinu dana. Potrudite se da ne mislite o Beogradu za to vreme a pogotovu na one koji se u to vreme tamo zezaju.  Zezaju se i ovi ovde, samo ne sa vama (bar ne dok ste u istoj prostoriji). Sto je i razumljivo. Jebes fazon koji pola ne razumes zbog akcenta,  a druga polovina nije uopste smesna.

2.Ne bavite se politikom, a pogotovu ne politikom Jugoslavije. Prosecnog domoroca boli kurac gde se vasa bivsa domovina nalazi i zasto se Srbi mrze sa Albancima. Podsetite se kako izgleda pricati o muzici i ostalim neobaveznim temama.

3. Ne ocajavajte sto za prva tri dana (nedelje, meseca) niste nasli prijatelja.

3.a) ODRASTITE sto se tice prijateljstva. Ne tazite prijatelje iz detinjstva, posto vise niste dete.

3.b) Postavite realne ciljeve kada trazite prijatelja. Znaci: ne smatrajte za budalu onoga domoroca koji ne razume fazone o Muji i Hasi … Za pocetak je dovoljno da je osoba manje vise normalna (uzimamo u obzir da je pristala na druzenje sa vama, jel) i da mozete komunicirati.

4. Ne trazite Jugoslaviju tamo gde je nema. Jugoslavija (Srbija) je jedna i jedina i vi ste upravo iz nje udarali nogicama u dupe da dodjete do mesta na kome se sada nalazite.

5. I poslednja stvar: ukoliko se niste uklopili, to ne znaci da su domoroci bezdusni, da ne znaju da se zezaju. Uvek je najlakse naci krivca izvan vase koze.

UKOLIKO VAM SE UCINI DA SU LJUDI OKO VAS IZVESTACENI, TE IPAK POCNETE DA RAZMISLJATE O YU U PINK NIJANSI,

to znaci da se ste Muhamed koji ceka breg da se pomakne. NECE vam se primaci!

A to sto mislite na duhovne vrednosti je dobar znak, znaci da niste gladni. Kao 70% gradjana nase otadzbine…

*********

Ne ocekujte da ce se svi polomiti da vam ugode kada dodjete na zapad. SVE je drugacije od onoga na sta ste vi sa svojih 30 i kusur navikli. I NA VAMA JE DA SE PRILAGODITE. Ili cete doveka pevati pesmu o surovosti zapada i bla bla bla.

Setite se, i prvi razred bio je nepremostiva prepreka za neke od vasih vrsnjaka.

Drugim recima:

NIJE NI EMIGRIRATI ZA SVAKOGA…

Roksa – Sep 11, 2000 13:01

Sasvim je normalno da tolika promena ne prija velikoj vecini ljudi. Ali su primorani da napuste rodni kraj iz veoma dobrih razloga (Svaki razlog koji je prethodio odlasku je odlican razlog. Da u jednom trenutku dara nije prevrsila meru, bili bi i dalje u „SFRJ“).

Ono sto vec nije normalno je da se svoj neuspeh, frustracije, nostalgija i Boga pitaj sta jos pripisuje domorocima, umesto da se jasno i glasno kaze: nije ovo, brate, za mene.

Posebna prica je bujna masta, jer u takvoj situaciji sto vise nakitis o surovosti, jurnjavi za lovom, izrabljivanju, i ostalim babarogama, ti ispadas veca zrtva.

U savrsenom slucaju niko tebe i ne pita a sta bi s tobom, jer se podrazumeva da ni jedna ziva dusa ne bi uspela u tako surovim uslovima.

Pored toga, na ovakve price se ne pale svi! Pale oni koji nikada sidro nisu digli, a ni ne nameravaju, pa im legnu k’o budali samar, uljuljkujuci ih u apsolutno netacnu izmisljotinu „Eto, nije ni u Srbiji najgore“.

Problemi prosecnog dijasporicara mogu se svesti na svega par komada: nesnalazenje zbog jezika; drugacija kultura; nepoznata pravila igre u novoj sredini sa osecajem lebdenja u vakuumu; druga merila vrednosti; problemi sa poslom te slab ili nikakav drustveni zivot u prvih nekoliko godina pecalbe.

Te probleme imaju svi. Neki pokusavaju da ih rese, a neki ih, poput Simonide i onih koji su se slozili da je u Bgd-u do jaja, pociste ispod tepiha i prave se da je sve OK.

Simonida, lek protiv nostalgije je blazeno jednostavan: idi u Srbiju, ali sa 50dm da potrosis mesecno. I to ti je mnogo, jer ces biti na placenom stanu i hrani. Nikome ne placaj pice, samo sebi i to samo (kao sto smo culi) jednu Kokakolu za vece. Jedan izlazak mesecno, to je ono sto „bogatiji“ iz srednjeg sloja mogu sebi da priuste.

I jos nesto. Kao sto na Severnom Polu ne bi nastavila da nosis sandale, tako bi tebalo prestati sa vecinom starih navika u novoj sredini. Upoznaj sredinu u kojoj si se obrela, kulturu naroda koji ti je ukazao gostoprimstvo, videces kako ce domoroci odjednom postati pametni (ili bar manje glupi) kada pocnes da shvatas razloge njihovog ponasanja i aluzija u njihovim fazonima.

Ne znam da li si od silne patnje za BGD-om uspela da primetis da su ljudi uglavnom voljni da ti pomognu. Da te posavetuju, izigravaju recnike, objasne sta ti nije jasno, ili upute na nekoga ko zna da ti pomogne.

To je barem moje iskustvo.

Roksa – Sep 12, 2000 20:32

Ukoliko je jedna od sledecih stavki tacna:

1. Imam satelitsku TV koja hvata Pink

2. Od rodjaka dobijm kasete sa snimljenim emisijama Pinka

3. Obozavam da slusam i gledam narodnjake

4. Smatram da sve sto leti to se jede

nije ni cudo sto smatram da je u Beogradu najbolje.

… Bez nostalgije nasih ljudi pevaljke bi morale na stajgu a pevaci motiku pa na njivu… Boli njih patka kako je nasem narodu, vazno je da njihovoj guzici dobro…

Pa onda ti svi koncerti… Razmileli se po belom svetu jer je narod u YU toliko osiromasio da ne mogu da im plate ni gace… Zasto ne govore da u YU nije dobro, nego da oni tamo imaju dusu, a u najboljem slucaju izjavljuju nesto kao „proci ce“.

Koji bi oni samo glasnici mogli da budu, koji bi samo posao mogli da obave… Ali zasto, pa njima je odlicno…

Duska – Sep 12, 2000 23:59

Zaboravila sam da dodam nesto sto se tice pomena referendumskog pitanja i glasanja, a to je da sam svjesna da sam se u izrazavanju istog koristila rijecima grubim, bukvaliziranjem, generaliziranjem pomalo-ali vjerujte mi,to niti je u pitanju neka moja arogancija,niti ignorantnost – nego samo pomaze da poenta bude jasnija.

Radi se o nekom dugorocnijem razmisljanju (sto je takodje vrlo ozbiljna tema-problem za koji naravno niko od nas „ovdje prisutnih“ nije kriv) i o nekim drugim interesima osim momentalnih.

Da li smo rasisti ili ne (naravno ovo je osvrt na reakciju Steriksa na moj prethodni post), VJERUJTE MI, u ovom trenutku nije bitno. Rasizam je APSOLUTNO NERELEVANTAN u odnosu na NAS problem, problem NASEG NARODA, NASEG BOLJEG SUTRA (ako neki ikad umru i povuku se…)

Cinjenica je da smo narod kojem prijeti da ga pobije BIJELA KUGA. Znamo da nam je natalitet slabija strana. Ako bismo se svi poudali i pozenili za strance (protiv kojih nista nemam, i uopste ne mislim da smo najbolji narod), tada bi se radjala ona djeca sa stranim imenima, unuci sa jos stranijim – onda bi nestalo Srba, ne bi ni imao ko docekati bolja vremena u Srbiji…

Tom problemu, da smo narod koji lako moze da nestane, naravno nije kriv niko od nas, ali bi trebalo bar malo da nas je briga….

Glupi Amer – Sep 13, 2000 00:19

Duska,

… pa ima istine u tome sto govoris. Razmisljao sam dosta puta na tu temu jer mi rodoljublje nije strano. Medjutim, uvek zakljucim da je MENI LICNO ovde bolje nego tamo u Srbiji. Iz toga zakljucim da ce i mojoj deci biti bolje ovde nego tamo. I to su neke licne stvari koje ne mogu da izblede pred onim rodoljubnim temama.

Ebi ga … znam da sam jedan od hiljade mojih vrsnjaka napustilo zemlju tokom devedestih, znam da je to katastrofa za Srbiju ne samo brojcano nego i kvalitetno … ali sta da radim? Da se vratim zbog toga tamo i glumim da sam se zrtvovao? Neeee …

Na kraju krajeva, umesto tog tvog referenduma – prva se izjasni: da li bi se ti vratila tamo u situaciju kakva je trenutno u Srbiji iz cisto tih rodoljubnih razloga koje spominjes?

Ako bi – sta cekas? AKo ne bi – onda nema sta vise da diskutujemo: zivot te je ubedio „gde je bolje“.

Pozdrav!

Glupi Amer – Sep 13, 2000 01:35

Duski: (moram ovako jer nije ostavila Email)

Kontam ja tebe skroz. Uopste ne mislim da se foliras, preterujes ili imas predrasude kao sto ih imaju neki ucesnici ove diskusije koji „su se slagali s tobom“.

Moj najbolji ortak je, zbog svojih licnih osecanja i merila, spakovao kofere posle americkog diplomiranja i iz Kalifornije otisao nazad u Beograd. Potpuno sam ga razumeo mada ja ne delim njegove stavove i nemam takva osecanja.

Na kraju krajeva, covek ima probleme gde god da zivi. Pitanje je samo koje ces probleme da izaberes: one u Srbiji ili ove u Emigraciji.

Duska, ako si u Vankuveru ili okolini, kao sto mislim da jesi, javni mi se Emailom:

***@yahoo.com

pozdrav …. i laku noc.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: