Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

И тако почне када лавина крене јер…реч када је једном груба, тешко ће икада више бити мира…

Posted in друштво, књижевност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 13, 2009

Predrasude i Istine

&Lunja& – Mar 13, 2004

Zivim u svetu vrhunske tehnologije Ono o cemu smo citali po stripovima, zabavnicima, knjigama o naucnoj fantaziji, danas je postala ostra realnost. Nekada, prilazili smo tim izumima tehnike sa cudjenjem, po malo sa strahom, sa nevericom ali..iz toga se izrodio jedan novi svet, koji je potisnuo onaj stari…nema vise pisama koja je draga ruka pisala, onaj neko u cijim smo mislima toliko uvek hteli da budemo, odvojeni smo nekakvim zidovima po kancelarijama, ciji prostor odjednom prima nekoliko desetina ljudi, ali..nema vise onog ljudskog dodira, nema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica, zivimo sa ovom dusevno praznom i tehnoloski svemogucom kutijom ispred sebe…i otudjili smo se.

Ne znamo ko je tamo, iza ovog ekrana, kako izgleda, kako dise, kako se smeje, kakav mu je pogled kad se namrsti..da li je to samo dnevni bes na birokratiju, glupog sefa koga mora da trpi, nesnosnu koleginicu koja ne zatvara usta po ceo dan, netrpeljivost prema komsiji jer eno, opet ima nesto novo u kuci…ili..je to nesto vise, sto moze da srusi mnogo nada u svet, i ovako vec izopacen, to..sto se ne vidi..da li je bolje odmah staviti u karantin osecanja i tamo drzati, bez milosti jer..ne znamo, ako odskrinemo vrata hoce li odande izaci demon iz prica ili..tek samo covek, usamljen ali jos po malo srecan, sto je ziv…

Predrasude…doci ce nam glave i dolaze, zar ne? Cesto se plane, razbesni, tresnu nevidljiva vrata pred nosom persone non grata
cuje se kako se lomi staklo neceg razbijenog, momentum iritiran recju, misli, izborom reci u jednoj recenici, ponekad bez tacke, ponekad spojenih reci, a ne pripadaju tako pravopisu ali..neka..samo neka bujica krene, treba je neko, „greje’ hladan zivot, „tesi“,
a dusa…Gde je dusa? Ima li je jos negde il je rec istina ubijena pojavom dva tri svemocna dugmeta, koja mogu da izbrisu iz postojanja celi jedan zivot, koji je izasao u susret nama, u ovom paralenom svetu…Gde je ta duša, o kojoj se govori, valjda kao nikada pre,
gde se veronauka, kao nauka, kao rec, vise ne kritikuje, ne stavlja se onaj ruzni pecat na nju ali..kao da je to samo rec, i dalje, samo misao, ne previse glasna i ne previse jasna…I svetost i svetla nekih dalekih svetova..pa sad, ako je neko dovoljno lud, kao ja,
da kaze da krade zvezde, ko se usudjuje da zivi zivot zbog zivota,
u prkos onom dugmetu, tako snaznom, sto moze da obrise celo moje zivot jer..jesam li ja odista ziva ili tamo neko, ko ide sa nozem skrivenim ispod plasta od stakla, doci ce, jos samo malo..i zariti taj noz, njegovo secivo jer rec, moja rec, zaseci ce njegove predrasude, bas tamo gde su najosetljivije, a taj neko, hoce da govori o svetu, o vrednosti zivota, o smislu koji se zove predrasuda.

Kazem ja, kao vividni primer ili ti, ili neko drugi, nije ni vazno..vazna je misao, koja je osnova predrasude. Zasto? Zbog cega? Da li je zivot sa njom laksi? Hoce li predrasuda osvetlati neki skriven put ili..zaviti makar i u crno jos vise jer i ovako..ko mari??? Nisam ni ja, ni ti, ni onaj tamo, izmislili zid od stakla, sto deli duse,a ipak..spaja, mnogo vise nego sto se uvidja jer..ziva rec, ostrija li je, zivlja li je, jaca li je, od ove reci, sto je oko vidi, a oko otvara dusu, odmah, nemas vremena ni da uzdahnes…
ni koraka da odstupis…

Istina je tu, slusa nas, smeska se i ceka, strpljivo, doci ce njen red. Kaze: „Samo se vi gospodo, igrajte na ovoj pozornoci, menjajte maske, kostime, neka neka vas, imam ja vremena…vase je vreme ovde, a moje..tamo gore…tamo gde vi necet, ne mozete, a ja, evo i sada me tamo ima…Igrajte na vasem maskenbalu…ludo se zabavljajte..neka vas neka…Vi ste ipak, samo ljudi, a ja..ja sam vreme, vase, proslo i buduce“…

Eto..pa sad, kako vam drago…ko zna, mozda i u predrasudi zivi neki zivot ali..dobro je da nije moj…

..Stela – Mar 13, 2004 00:40

„ali..nema vise onog ljudskog dodira, ema proca ujutro, ljudi namrsteni i sledjenih lica srecu nas po holovima, hodnicima, liftovima, iz dana u dan, ali ni dobar dan..kamo li ono nekada, da se jedva ceka da se isprica juce dozivljena prica“

Draga, Lunjo, ne mogu se sloziti sa tobom po pitanju ljudi koji me okruzuju. Mozda sam, sticajem okolnosti i ziveci u podneblju vecito zelenih prostranstava gde su ljudi neposredni, spontani, veseli, dragi i izuzetno ljubazni, imala srece da upoznam i drugaciji svet od tebe. Mozda, samo drugacije gledamo na ljude ili osecamo potrebu za vecom paznjom, ne znam. Ljudi koji me okruzuju, imaju za mene specijalna mesta u memoriji a u srcu su samo oni koji to zaista i zasluzuju a ima ih jako mnogo.

&Lunja& – Mar 13, 2004 00:49

TYPO: Nema prica ujutro…

Stela, znam i ja da nisu svi ljudi takvi..to je samo jedan deo ali neminovan, onaj koji ipak postoji i onaj koji ne zna da gubi svakoga jutra, po jedan osmeh i po jedno zadovljstvo zivota…

I to je dobro, sto ipak ima osmeha, evo..tvog, po malo setnog sada sto citas ove reci ali iskrenog, nevidljivog ali zivog, iz svake reci se oseca, iz zelenila kojim si kao Prever, obojila tonove zivota sto buja iz tebe i daje, puno, toplo, lepo…
Da, dobro je sto je to tako…

..Stela – Mar 13, 2004 01:00

Lunjo, kazu mudraci ako ti je mama prilazila sa osmehom kada si bila beba, ti ces biti covekoljubac i verovati ljudima. Ne znam, da li je to moje verovanje pozitivno jer sam se 100 puta opekla u zivotu ali uvek sve zaboravim i opet isto. Mogu da oprostim i 1000 puta jer sam i sama sebi ponekada nesnosljiva pa sto ne bi bio neko nepoznat prema meni, isti takav. U principu, kada vidim neraspolozenu facu, ja se smejem kao luda jer znam da ga mogu oraspoloziti, obicno i uspem. Nakon toga, neraspolozenje se prenese na mene ali to ne pokazujem vec se eliminise kada se osoba kojoj je upucen osmeh i dobronamernost, to uzvrati sa zahvalnoscu a na njenom licu obasja zrak optimizma i srece i tada sve postane nekako sinhronizovano. Ljudi su jedni drugima potrebni, kao terapija. Postoji i onaj odredjen procenat ljudi sa kojima ne mozes ali takve ignorisem i ne primecujem osim ako moram a tada sam opasna i idem do kraja.

eksi. – Mar 13, 2004 01:12

pa dobro, Lunjo, zar i mi, likovi koje citas, nemamo dusu? :)) (sala, ne odgovaraj! :))

bez zezanja… ne znam da li je to slucaj sa svim „diskutanerima“ ali… meni slova donose osjecaje… osjecam mozda, ponekad, i vise… jer nisam opterecena stvarima, koje bi mi, mozda, smetale pri koncentraciji – da nije tako. recimo… ovdje mozda ima neki tip, koji nosi bijele carapice i crne cipele… i – meni bi bilo nemoguce da ne gledam u njegove carapice, razmisljajuci da li da mu kazem da si kupi crne… i pravila bih se da me interesuje to sto govori, dok bih u sebi vodila bitku – da li da ga prosvijetlim o trendovima, ili da ga ostavim u neznanju…:))

isto tako, mogla bih razmisljati o tome kako su nehumano zelene njegove oci, gdje bih jedino bila u stanju, da kao tukica samo mlatim glavom i govorim „da, da… jeste… sigurno…“ nemajuci pojma o cemu prica… jer nehumano zelene su distrakcija koju ne podnosim tako lako…;)

ovako, sestro slatka, bar mogu mirne duse da flertujem, koliko mi drago…:)))

sto se hladnoce ljudi tice – takvi primjerci ne opstaju u mojoj blizini, automatski postaju zarazeni… ili bar pocnu da mutiraju…;)

..Stela – Mar 13, 2004 01:22

Tacno tako Eksi, mozes da flertujes jer je za tebe flert doziran i nevin, cista ljudska ljubopitljivost i tu se sve i zavrsava. Ne slazem se sa zelenim ocima, za mene su najlepse. Kada vidim zelene oci, dah mi zastane, magicne su. Ima u njima svega sto u plavim i braon ocima, nema.

&Lunja& – Mar 13, 2004 01:28

eksi, da li si ti svesna koliko ti radosti doneses svojom pojavom????
Tvoje vesele reci, ozare i najcrnji dan. U stanju si da razveselis svakoga, da se sa svakim salis, flertujes najlepse i najsasavije i ne bi bilo isto da tebe nema…I sad, cika samo da nestanes odavde…juricu te po svakoj temi i bacacu ti toliko zvezda u oci i u kosu i po stranama koje pises, da neces moci da danes ni sekund na miru…

Znas, to sto sam pomenula ljude koji su namrsteni..ja uvek podjem od crnog i onda, podvalim nekome, nateram ga da nakrade zvezda i onda ih otmem i pobegnem, nasmejana i vesela kao dete…Pitaj Stelu…ih, kako sam je slatko jurila ovde i ucila i nju da bude detinajsta i vesela, a da znas samo…ima glas da moras da se smejes, da verujes, uvek, da ima dobrih ljudi jer ona ne da zlu ni blizu, tera vraga od dobrog…i zove dobro svim srcem, zeli ga svakome, ne samo sebi.

I uz takve ljude, zivot je lepsi i evo…vidi sada koliko ovde ima zvezda..i sve se smeju…

(Raskucine, nesreco jedna galakticka..nikad te necu prezaliti…)…
Pis, tamo eksi jedna, vidis da i ja umem da flertujem…:)))))))

..Stela – Mar 13, 2004 01:32

Xexexexe, Lunjo, Lunjo, kada smo bas kod glasa, ti imas umirujuci i bas mi se to jako dopada. Eksi, mora imati iskricav poput mene, tako mi deluje. I, da znas, znam tacno kako me mamis na tvoje topike jer namerno znas da cu odreagovati. Krenes od tamnijeg pa se vines u nebesa, kako si ti jedna mala nevaljalica……, cccccccc.

eksi. – Mar 13, 2004 01:39

Stela… pa o takvim zelenim i govorim… koje su nehumano zelene – nehumano, jer ne mozes ostati normalna, kad gledas u njih… nehumane, jer te toliko privlace, da samo snagom svojih istreniranih mozdanih celija mozes da se opires tome da ne skocis odmah i… utopis se u njima…;)

Lunjo, ti si bas srce jedno, veliko! ne obaziri se na upade sa strane… samo se smijesi… ;)

Let us poison the world with optimism and joy!
svakom po casu ovog otrova, ujutro, u podne, pred spavanje i po potrebi…:)

Dvoje smo mi – Mar 13, 2004 02:29

Bas kada budu svirali
Jastrebi i Andjeli zajedno

Ista sonata od bola i ljepote

U jutro kojem se niko nece radovati

Ovdje sretni ne stanuju vise
Povikat ces
U isti mah

Puci ce i zadnja omca sa duse

Biseri prodati za perje

Tvoja kosa kao Alaska
Tvoje grudi zarasli vinograd

„El Dorado u utrobi ne krije bljestavo zlato vise“
Na tvom pragu istina od bisera

I poklon iz daleke nedodjije
Dvije rijeci
Dvije svijece
Dvije knjige

Dvije sutnje
Dvije price

Dvoje smo mi.

eksi. – Mar 13, 2004 02:31

pa dobro, rogers… izgleda da se znamo, vise nego sto pretpostavljam…:) samo, prica nikad nije ista… uvijek dobije nesto novo, s obzirom na to ko je prica… svaki pripovjedac unese dio sebe u pricu, bilo tonalitetom, bilo gestikulacijom… ili, cak, dusom…

laku noc moje dame – Mar 13, 2004 02:34

Bilo mi je zadovoljstvo
:))))))

..Stela – Mar 13, 2004 02:37

Poezija me uvek razoruza, izgubim se …

eksi. – Mar 13, 2004 02:44

laku noc, komsija… i pisi sto cesce… pa makar i ja lupala glavu, ko si ti…:))

sanja* – Mar 13, 2004 02:52

hahahaha :o))))))
Prijatelju, pesma je do jaja…prvi put zalim sto nisam musko, pa da ova izjava ima, onako, jachi efekat ;o)
:o)))))

…u…jeeee… – Mar 13, 2004 02:54

…sta sve odkucaste u medjuvremenu…pa vi, bre, tipkati sto na sat…ja jednu recenicu, a vi po pedeset…kapacitet za zavideti, zaista :o)

..Stela – Mar 13, 2004 02:55

Sva sreca, pa licemeri i cinici poput Sanje i nas koji to nismo, razumemo poeziju na razlicit nacin.

kraljica cinika, o yeah – Mar 13, 2004 03:00

Ne boj se stelice, dushice, ja se ne lozim na one sa shitokim ramenima i obrvama Broja Jedan…sto imaju dobru dushu :o)))))
Nisam ti konkurencija ;o)
(Cak cu i da ti predlozim jednog…jest` da nema zelene ochi…ali rrammmennna, jeboteee….i ooooobrrrveee…choveche, kakve su to obrve…kakve ima poglede ispod obrva…mora da je dusha od choveka…

…inache, tip se zove Majk Tajson…idi na neki pretrazivac pa nadji kontakt sa chovekom ;o)

Srecno!

..Stela – Mar 13, 2004 03:06

Sanja, moras ti da se ubacis i pokvaris svaki topik, ne bi ziva ostala. Zasto ne postavis topik tebi ravnima, tvojoj Tildiki i Okatom, pa se tamo lepo izljubite, svadjajte, sutirajte i lomite posudje a nas ostavite da mirno pricamo?

&Lunja& – Mar 13, 2004 03:09

Bando jedna, kako vi koristite moje teme…

E, kad ste se raspevali…

Sta ti jos mogu reci,
da ti usne moje nisu saputale…
Sta jos da ti pokazem u svetu duse moje,
na tvojim rukama zaspale?
I pogled ti je rekao,
i mesec te je cekao…
A sivi su drumovi pred tobom bili,
i kise,
sto su te opominjale
da zbog tebe zivim…
Laku noc, rapsevane skitare veselih dusa…Ponesite u oku po jednu zvezdu, da vam se nadje, da vam osvetli put kojim hodate, dok sledeci stih, na nebu trazite…
sanja* – Mar 13, 2004 03:10

sorry, ljubavi, nisam videla da pise „rezervisano“
:o)

Daklem, jos jedna tema za troje, a?

P.S. da me nisi vukla za jezik, ostao bi samo dva moja posta ovde…onaj komentar na pesmu o Djuri jer je stvarno strava…sve ostalo si ti prouzrokovala, devojchice…kao i na svim ostalim topicima ;o)

Asta la vista…mejbi…
(ispravi mi pravopisne greske ;o)

..Stela – Mar 13, 2004 03:11

Lunjo, a zvezdani prah….? Zaboravila si a ja cekam da me zaspes, zvezdokradice jedna.

&Lunja& – Mar 13, 2004 03:12

Svaka rec posuta njime…Pogledaj…Zazmuri i poleti…nebo je puno zvezda..

..Stela – Mar 13, 2004 03:13

Sanja, ne ispravljam, nicije pravopisne greske jer ih i ja cinim. Uostalom, to je nevazno. Ljudskost i dobronamernost je vrlina a ti to tek, treba da naucis.

&Lunja& – Mar 13, 2004 03:16

kad rekoh predrasuda…Nije rec o kavntitetu, vec o kvalitetu..a zivot je vredan, sam za sebe i lepote se uvek nadje, a one sto se ima i sto se oseca, ona mami, vuce, svako je uoci…

Tako da..u prkos svakom zlu, sacuvati lepotu osmeha i zelju za igrom, najlepse je od svega…

..Stela – Mar 13, 2004 03:17

„Svaka rec posuta njime…Pogledaj…Zazmuri i poleti…nebo je puno zvezda..“

Lunjo, ni uspavanka nije lepsa od tvojih reci, laka ti noc!

&Lunja& – Mar 13, 2004 03:21

Kad ponovo dodirnes nebeske prostore svojim mislima, pokusaj da pronadjes jos jednu misao, onu, koja dozvoli dusi da prihvati blazenstvo postojanja…

Do vidjenja, do sutra…vidimo se na ovoj istoj zvezdi…

&Lunja& – Mar 13, 2004 12:20

sanja, zasto si pakosna, uporno??? Tema za troje,kazes. Bilo nas je ovde cetvoro i lepo smo se slagali i ispricali nasalili, a ti to izgleda smatras za neki greh, jer ako nema pljuvanja i medjusobnog vredjanja, to po tebi nije tema????

Da li je tebi cilj da postanes deo diskusione grupe i da se konacno slozis sa ljudima oko sebe ili da samo napadas???

sanja* – Mar 13, 2004 13:21

De si Lunjo, kuco stara!

Elem, ko je koga napao?

(`ajd` se vrni gore pa pogledaj, da vidim imas li iole osecaja za postenje…pa obavezno javi ko je taj ko je napao, a nemoj da cutis ko pokisla kad shvatis bolnu istinu, nego lepo…ocekujem izvinjenje)

e…u stvari me… – Mar 13, 2004 13:23

…bash mnogo zabole za izvinjenje…nego mi bash zao da ruzno mislim o bilo kome…pa tako i o tebi;

A ako nisi u stanju da uprkos svojim simpatijama prema nekom prosudis kako stoje stvari, onda jebiga…ne mogu bas lepo misliti o tebi.

&Lunja& – Mar 13, 2004 14:02

sanja, zasto ti sve ovo treba???? Zasto nisi u stanju da kazes da si jednom i ti kriva? PRVA??? Nije vazno ali podseca me na natezanje medju pubertetlijama, isterivanje ega. To ti je i Stela rekla, ne jednom,
i ja, ne jednom. Nisi ti losa, sanja, samo si tvrdokorna u svojim stavovima i volis da tresnes samare ali ne da ih i primas. I Stela ume da bude ostra i te kako ali dugo trpi pre nego sto plane.

Umesto da si rekla – opet tema za troje..- sta ti je falilo da uskocis sa nekom salom, da se nasmejes, da budes detinajsta, opustena, vesela…Ti kao da se plasis da budes blesava, radis sa decom…Oni traze blesavost, oni traze opustenost…i stroziji su kriticari od nas odraslih, osim..ako im se ulije strah, pa trpe…

samo to, sanja, nista vise. Ti volis sarkazam ali ne umes da baratas sa njim, pustis mu da te vodi, a ja bih tako zelela da vidim da ti umes da vodis njega..za razliku i promenu. Ovako, uvek bacas sve na druge, nikad ti nisi kriva ni za sta ali trazis pravdu, za sebe…
i uvek to tvoje zabole me, nisam dama, necu ovo i ono…
Ne valja..nije to ono sto bi, cak i ti zelela, da bude…Pirova pobeda, je to, sanja…
Evo sta ti govorim – ja ti sigurno ne zelim nikad zlo i pored mojih moralnih samara tebi. Ja sam vrlo stroga i prema samo sebi i smatram, da ako umem ja da istrpim sebe, da trazim svoju disciplinu, onda to trazim i od drugih. Zato dreknem na svakoga ko je drzak i ko je bljutav i ko vredja. JER ONI PRVI to traze. Pa kad vec neko misli da sme da lupi nekoga, neka se ne buni kada mu se vrati.
Znas, sanja, obicno napadac trazi zastitu, a to je neposteno. Ako vec na nekoga zarezis, budi spremna i da primis isto. Mislis da ja nisam svesna svoje ostrine? Ali kada ona nastupi? Nastupi posle mnogo tolerancije i mnogo objasnjenja i mnogo pruzanja sansi iznova…

Smem da se kladim da smo ti i Stela i ja drage ali da ti nekako ne smes da se opustis, da ne smes da budes prirodna, da mislis da to nije dobro, pa se povodis za pakostima…
Sanja, ja vrlo dobro baratam sa svi tim trikovima, veruj mi, u to si se vec uverila, ja pustam i objasnjavam..ali kad uzvratim..onda je to vrlo zestko i dira u najtanje zice..a to ljudi ne vole, a mene onda bas briga jer..ko hoce da se igra psiholoskih igara, neka vodi zapsinik…da ne bude posle nismo znali, nismo verovali…

Ja sanja, volim zivot i volim ljude i nema puno vremena za opake stvari…i ne volim ih…Razmisljam kako bi bilo lepo da su ljudi uvek dobri jedni prema drugima i znam da je moguce, samo treba volje i treba ljubavi i treba reci, bas me briga kakav je drugi, da li je zao, ja hocu da budem dobar covek. Kada bi sedam miljardi ljudi tako mislilo i postupalo, mislis da ne bi bilo bolje???? Ili je ipak zabavnije udarati, ponizavati, gaditi zivot nekome, psovati, maltretirati?????

U sustini, sve pocinje iz te „dosade o dobroti“. malo „sale, malo opakosti, malo gadosti opet „sale“ radi…tek da se „osvezi dan“…
I tako pocne kada lavina krene jer..rec kada je jednom gruba, tesko ce ikada vise biti mira…iz sitnice dolazi ono drugo, velika slika koja nam je pred ocima i koju smo u stanju jedino da vidimo…niko se vise ne seca malih detalja, prvih poteza, prvih skrabotina na toj slici…malo „sveze“ boje i idemo dalje…ali, kada se puno „boje“ nanese na isto mesto..vremenom, stvori se ruzna izbocina, kao ozijak na necemu sto je u sustini, samo za sebe, ipak lepo…

sanja* – Mar 13, 2004 14:24

Meni recimo smeta to: ne verujem da si iskrena u tome sto pricas.

Kazes da volis ljude – a ne trudis se oko njih.

Evo, recimo, ja sam zamolila da se vrnes gore i proveris neke stvari…a ti to nisi ucinila – pises napamet.
(pretpostavljam da si smatrala da nisam vredna truda – mislim, da se vracas i proveravas)

&Lunja& – Mar 13, 2004 14:33

sanja, ti me zaprepascujes…zaista. Mislim da je vreme da pocnes da razmilslajs ozbiljnije. Ponasas se kao da je ceo svet okrenut ka tebi mrzovoljno. Osvesti se, sanja i poslusaj savet kada tebi neko nesto kaze. Ja mogu ovako do sutra da ti ponavljam, ne smeta mi, imam osecaj da imam pacijenta uzivo, pa da mu tako govorim, no, tvoja volja, je da se ne trudis da TI razumes ikoga. Nisi samo ti iskrena, niti si najiskrenija…Nis vredrna truda su tvoje reci, prekini da implicirs ljudima da nesto protiv tebe govore, nije dobro, jer da ne mslim da nisi vredna truda, ne bih ti posvetila mesece ubedjivanja sa tobom. Aman…budi malo dorasla.

Imas za cilj samo jedno, da mene „ubijes u pojam“, da mene okrivis za sve…Sanja, pre nego sto krenes u kritiku, pogledaj malo sebe, malo..nece ti skoditi.

Postaje mi cudno da moram da ti ovoliko objasnjavam istu stvar,
a kazes da si ti profesor, koliko sam shvatila, da imas uvod u psihologiju…

sanja* – Mar 13, 2004 14:48

Tako mnogo teksta…a mogla si jednostavno reci da neces da procitas.

(otkricu ti tajnu: nisam ja cinicna, ja sam glupa. A ti pogodi zasto)

Odo` ja.
cao.

(Jebote, ne moz` covek da svrne ni pesmu da pohvali, a da ne navuce neko sranje na sebe…ccc)

sanja* – Mar 13, 2004 14:50

Znas sta…ovo je glupost…ovakve rasprave na forumu – nema smisla.

Imas mail, pa se javi ako hoces.

&Lunja& – Mar 13, 2004 15:04

sanja, ludo jedna…kako si tvdoglava, pa to je neverovatno. De svrati jos jednom i procitaj sta sam ti rekla, pa vidi da li imam ili nemam ista protiv tebe. I da, javicu ti se, rekla sam ti da cu ti „zagorcati“ zivot kad dodjem kuci, a ti pukni ovde, kad neces da shvatis.

Eh..tebe treba tuci ponekad, na casnu rec…Ma samo kad stignem, bice tebi zao sto si se ovako brecala na mene…Jos ces ti da vidis kako ces biti sretna da dobjes prijatelja kao sto sam ja.
Pa mi sad opet kazi kako te grdim…

sanja* – Mar 13, 2004 15:21

AMAN, ZENO!
Pa ja i ne mislim da ti imas nesto protiv mene.

Stvar je u tome sto mi ti to pricas, a ja te to uopste nisam pitala.

A na ono sta sam te pitala ne odgovaras.

Aman!
(cest uzvik u sevdalinkama:o)

plekostomus – Mar 13, 2004 16:26

Zelim da pronadjem nesto kao misao, nesto cemu se ne nazire kraj, sto nece promeniti kadar i sto ce trajati duze od pretpostavki.
A um? Nisi pisala dalje…
Ja sam bio na skijanju, evo me na tren opet .
Sutra mi je rodjendan
I muka mi je.

&Lunja& – Mar 13, 2004 17:28

Doborodosao nazad i hvala sto mi spasavas temu ovom lepom misli…

Nikada nije kasno za trazenje misli. Zelela bih da ti nije muka, da te ne muci to sto te muci ali…ti si jak i znam da ces sutra opet biti nasmejan.

Kod tebe je sada prosla ponoc, zar ne…ovde 1412hr…A to znaci:

S R E C A N T I R O Dj E N D A N, DRAGI PRIJATELjU!!!!!!!!

Evo ti poklon:

„Zelim da pronadjem nesto kao misao, nesto cemu se ne nazire kraj, sto nece promeniti kadar i sto ce trajati duze od pretpostavki“.

Misao koju trazis, ceka te, veruj, negde na putevima kojima prolazis, u necijem pogledu ili u odsjaju novoga dana, u sutonu kome zuris
u susret, zeleci da se sklonis u svoj mir…
Negde, gde samo ti umes da odes, sam, stpljivo zavirujuci u svaki cosak, ne bi li otkrio makar mrvicu inspiracije, sto ce te uputiti u nova razmislanja…
Sve sto zelis je u tebi, postoji, strpljivo ceka da ga probudis, da mu das zivot…

Ali..tebi nije dovoljan prolazak kroz vasionu..ti u njoj moras pronaci cak i njen smisao, razlog sto je odlucila da bas tebe i bas mene uputi na staze susretanja, da nam ukaze na jednu svetlu tacku, za koju smo oboje poverovali da je to ono sto trazimo…da, ti moras da znas razlog njenog mucenja tebe, i zasto je tren rodjenja odlucio da se dogodi bas u taj cas…

Prosla je ponoc, a sa njom je stigla jos jedna godina tvoga postojanja…Mozda, dok budes „pakovao kofer za jos jedan put“ kroz Vaseljenu, mozda ces pozeleti da je vise od predpostavke, necije verovanje u smisao tvog postojanja…upravo..divno…

Srecan ti Rodjendan.
Filozof stoik – Mar 13, 2004 19:54

Naj gori su ljudi koji vole da se hvale….a sa rafinisanom pljuvachkom pljuju po drugima…
Prepoznajem takve samohvalisavce…zato uvek prvo pogrebem po povrshini da bih video shta se krije unutra….i uglavnom je unutrashnjost sushta suprotnost od spoljashnosti….:o)))

A dushe….???….PA ko je ovde ili bilo gde u svetu dovoljno kompetentan da kaze chija je dusha OK a chija nije….pa da vaga na tasu

eto toliko od mene..za sad…:o)))

Da ste mi zivi i zdravi…:o))

plekostomus – Mar 13, 2004 20:20

Lunjo, hvala ti na ovim lepim mislima srocenim u vidu cestitke.
Hvala ti draga
Imam nekakav blazen osmeh na licu.
Ti ne znas kako sam se osecao
Sada sam inspirisan
Hvala jos jednom
i pozdrav do sledeceg susretanja

&Lunja& – Mar 13, 2004 20:23

Ne tuguj, molim te…hajde svrati na gornju temicu…ostavili smo ti nesto lepo…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: