Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Колико год волим НС јер је мој родни град и јер сам у њему одрастао, толико ми сметају лјуди из НС који ниподносштавају и, чак мрзе Босанце, Херцеговце…

Posted in Србија, SerbianCafe by Соларић on фебруар 21, 2009

Novi Sad je

za mene… – Sep 27, 2002

…jedan tavan na Trifkovićevom trgu, gde sam stanovala

Zavejani Mileticev trg, cupkanje, cekanje i gledanje na sat na Porti, dok je jos radio..

Dunavski park „obucen“ u jesen…

Dunavski park „obucen“ u prolece…

Mala Porta, koja jos prica o mom prvom poljupcu…

„treperenje“ na keju, i ono, dal’ ce proci…

Kafe „Mis“…eee, bilo je tu „ludih“ noci, od sumraka do svitanja…

Pogled koji „pukne“ na okupan grad, kad se krene od Kamenice…

Jedna kisom poplocana ulica kojom jos „od onda“ nisam prosla…dalje je suvise licno…

A za tebe?

Ladacki – Sep 27, 2002

Novi Sad nije rec, i nije pojam – on je deo mog srca i moje duse; s njim se budim – s njim zivim – s njim pocivam. Kad zazmurim – osecam slatkasti miris Dunava i cujem talase kako zapljuskuju vrbake; u neko daleko sparno letnje popodne gledam zalazak Sunca sa Tvrdjave – ogromna narandzasta lopta koja nestaje negde iza grada; sumor lisca na Ribarskom – u daljini dopire graja sa Stranda – tisina – mir i spokoj……

a onda se trgnem i pogledam ovu stvarnost u kojoj sam………..

i znam – znam sta mi je raditi.

Sydnej – Sep 27, 2002

Novi Sad je moje detinjstvo i moja mladost. Njegoseva, Masarikova, Saferikova, mali parkic dok ga autobusi nisu zauzeli, pa posle Detelinara, pa strafta, stari most jos dok se zvao „Titov most“ i koracalo se njime preko natrulih dasaka, pa si svakog momenta strepeo da ces propasti u vodu. Pa novi most!/Zezeljev/Hodanje po njegovim lukovima, oficirska plaza, Strand, Djava i diskoteka u koju se grupno islo i sa pesmom vracalo. Porta i Piping.

Zime, klizavica, krupne pahulje, Nova godina i sneg/kako je to ovde gde sam sada cudno/, labudovi u Dunavskom parku i Nedeljom prepodne obavezno lutkarsko pozoriste. Jedna mala poslasticarna u Dunavskoj ulici koju su cini mi se drzale dve sestre i pravile najboplji rolat od kokosa,stara kafana Orac gde samo kao klinci ponekad uzivali u drustvu velikog pesnika, pa ateljei na tvrdjavi…………………….pa grobaovi mojih predaka, mojih roditelja.

Rastuzih se, a ustvari za MOJ NOVI SAD VEZU ME SAMO LEPE USPOMENE. O MOJOJ KUMI, O MOJIM PRIJATELJIMA NE CU DA PRICAM, JER ZNA SE TAKVIH LJUDI NEMA NIGDE NA SVETU SEM NARAVNO U NOVOME SADU !

Dalmatinka… – Sep 27, 2002

…Poslije Zadra, istinski mi je falila ona kultura, srdacnost ljudi, cistoca grada….I zaista jednog dana sve to pronadjoh u Novom Sadu….I nikada se vise ne „sretoh“ ni sa jednim od ta dva za mene posebna grada..Mozda jednom, al’ nosim ih u srcu, jer su nekako ne znam….imaju dusu…

Pozdrav novosadjanima

Waterloo – Sep 28, 2002

Da i ja nesto dodam… ko se seca koncerata Sing Sing Singersa? Ili planinarskog maratona po Fruskoj Gori koji je organizovao (mislim) DIF za sve fakultete? Ili onog leta 1984 kada se masa skupljala ispred SPENS-a, pa posle odlazila na Djavu? Dva leta pre toga se setalo po Keju i ispred Carigrada. Masovno se islo na Radnicki Univerzitet na ucenje engleskog, nemackog i poneko francuskog, sto nam je sada dobro doslo od kako smo se rasuli po svetu. A na putu do Radnickog se kupovao hot-dog ili lepinja sa kajmakom preko puta apoteke „Bulevar“.

Ima li ovde koga ko je ucestvovao u razmenama djaka sa Norwich-em? Svakog Prvog Maja smo isli masovno peske preko Mosta Slobode u Kamenicki Park, negde izmedju 18. – 22. maja docekivali Titovu Stafetu i ostajali celu noc na SPENS-u na zurci. Bijelo Dugme je imalo koncert na Sajmistu one noci kada smo se moj muz i ja upoznali u aprilu 1985. Poceli smo da se zabavljamo ispred Sans-a i cesto kasnije svracali kod Petla (Cire) na nezaboravne lepinje sa curecim mesom. Riblja corba je bila najbolja na Ribarcu, a restoran Secuan i dan danas spominjem svaki put (citaj: svakodnevno) kad god vidim ovu sugavu Chinese Food u Kanadi. Cesto se setim i sladoleda iz poslasticarnica City i Mirjana i krempita kod Nesica.

Nikada necu zaboraviti moje ceste odlaske u Srpsko Narodno Pozoriste, prisustvo na prvoj pret-premijernoj predstavi u tek napravljenoj zgradi tog istog pozorista, kao niti gostovanje Royal Sadler’s Wells Ballet-a. Nikada necu zaboraviti zvuke glasova, klavira i ostalih instrumenata koji su ispunjavali Trifkovicev Trg dolazeci iz obliznje muzicke skole, zvuk koji prave potpetice dok prolazis Dunavskom ulicom, miris Riblje Pijace, uski plocnik u Pasicevoj ulici ispred obucarske radnje, kao ni pogled na sat na Katedrali u kasnim nocnim satima, dok su cistaci cistili ulice, a ja se vracala sa Djave i zurila na moj bus. Ima toga jos puno, puno…

5rash – Sep 28, 2002

Pozdrav za Waterloo:)

Ja se svega pobrojanog secam, a brat mi je svirao u „SSS“ (uz Ziksa, „Bakija Bakstera“, Janu, Bobu Stosica…). Bas sam pre neki dan napravio jedan njihov disk, loseg kvaliteta doduse, ali sve sto su objavili izaslo je na jednoj losoj kaseti, pa sam odatle skidao:(

Izlazio sam ispred „Spensa“, bio redovan na „Djavi“, pre toga „korzo“ kod „Malinjaka“, na keju, posle toga „Tocak“…

Sada sam tek procitao sve tvoje napisano:) Ja sam bio u Noricu (verovatno kao prva generacija) i to 1980. godine, Tito je tek bio umro… Moguce je da se znamo!? Ja sam isao kao dobar stonoteniser, drugi su isli kao dobri sahisti.

Samo na tom koncertu „Dugmeta“ nisam bio, jer sam tada bio u vojsci, ali sam par dana kasnije uzeo redovno odsustvo da bih gledao „Dire Straits“ u Beogradu:)

Mi smo „Kod Petla“ isli na piletinu.

Koliko sam razumeo, isla si u muzicku? Ja sam bio prekoputa – u „Svetinoj“:)

Bolje da se ne raspisujem o uspomenama, trajalo bi danima… i nocima:)

Pozdrav svima:)

Milan – Sep 29, 2002

u novi sad sam voleo otici kada sam bio mali i gledati velike zgrade kojih nimsi imali u mojoj varosi.

u novom sadu sam operisao oci her sam bio zrikav pa su me svi zadirkivali.cesto sam isao kod ocnog lekara pa sam se naucio slobodno osecati u tada za mene velikome gradu.

kada sam zavrsio dva razreda srednje skole preselio sam se u novi sad i proveo nezaboravne 3 godine.

prvi put sam spavao sa curom tamo negde bas kod gorespominjanog sajmista i groblja,a bila je madjarica.nista bez madjarskog zacina.

secam se atrijuma i djave i misa gde sam isao za zlajom koji je poginuo u bosanskom ratu jer mu je brat imao astmu pa se amma i tata preselili pa zaglavili u bosni a on poginuo od granate.

secam se madone i kontrasta i spensa.

najlese mi je bilo kada bi mara svirala orgulje u katedrali ili za pravolavni uskrs u sabornoj crkvi.

miris kokica ispred norka i kisa u porti.

moj amatura i pogled sa djave.

i moja mormonka lidija.

slatke uspomene.

lad abi se vratio u jugoslaviju verovatno bih ziveo i novom sadu.

pozdrav svima iz vasingtona.

Yugo45 – Sep 29, 2002

Za Novi Sad me vezu lepe uspomene iako sam imao priliku da se druzim sa njegovim ljudima. Nikada na jednom mestu nisam video toliko usporenih ksenofoba koji su ubedjeni da zive u gradu pokazujuci sve odlike provincije. Ne postoji akcenat koji im ne smeta osim otegnutog infantilnog vojvodjanskog. Izbeglice i drugi stranci su dodjosi (sto u prevodu znaci manje kulturni od novosadjana naravno po lokalnom mislenju) cak i ako dolazite iz Beograda, Zagreba, Sarajeva (narocito)…

Ukratko Arhitektura je lepa u okviru bivse Yu ali zaustaje za gore navedenim gradovima. Zene su lepe (ima jedna koja je lepsa od drugih) ali su lepe i u Nisu,Valjevu…Lepo je i moje secanje na mladost provedenu sa nekoliko prijatelja i njom, kada mi je sve manje smetalo.

Belgradian – Sep 29, 2002

Novi Sad kao i Beograd je Srpski grad, koji cini nasu Srbiju lepsom. Zato nemojte da vredjate Beogradjane ni da pljujete na Beograd da biste docarali Novi Sad, no budimo ponosni sto su oba grada nasa.

Lela – Oct 01, 2002

Novi Sad za mene-moja bolna tacka.

-Moje detinjstvo,

-skolsko dvoriste,

-prostor izmedju zgrada(jedini gde smo se bezbedno mogli igrati) koji nam je tad bio ravan fudbalskom igralistu,a koji se „iznenada“ pretvorio u komadic osusene trave medju pohabanim zgradama,i dalje pun „nekih novih“ klinaca,

-semenke kod Muse

-„Kanarinac“

-skupljanja kod Robne Kuce

-komsijska atmosfera….

a kasnije:

-moja draga skolica(i jos draza „Marina“)

-moj razred,neponovljivi

-bezrezervno,iskreno prijateljstvo

-piroske,burek i miris jos toplih pletenica sa susamom

-pesacenje sa Djave,a bogami i „tocka“

-ekskurzije sa Z.stanice…

-kantina Filozofskog

jos kasnije:

-uzbudjenje u stomaku u 5 ujutro,pri pogledu kroz prozor, na Klisu(na putu koji vodi sa Kelebije) i korozirale plave,“gradske“ autobuse,jos uvek najdraze

ili

-„kacka petlja“ na putu sa Surcina

-trnci kad neko u „belom svetu“ na pitanje odakle je,odgovara-iz Novog Sada

-Euforija pri svakom dolasku

-Jedina asocijacija na rec „kuca“

-proslave godisnjica mature

-ona ista Pasiceva,gde se jela najsladja sendvic kifla na svetu

-draga lica i osmesi

-najbolje kafenisanje na svetu

-tamburasi

-Balasevic…

i jos (bar) milion stvari koje ga cine neuporedivim i nezamenljivim.

Veliki poljubac za moj grad.UUUUUH kako zavidim vama koji svakodnevno uzivate u njegovim carima.

Bendrix – Oct 05, 2002

Ljudi, evo ja se vracam u NS za mesec dana, za stalno. Ne ostaje mi se u ovoj emigraciji nikako. Mogu da vam kazem da odbrojavam dane. Prvo cu u Zmaj Jovinu na kafu, pa na Trvrdjavu da prosetam sa zenom, pa na Dunav, pa na Popovicu kod kuma, pa u Foxtrot na svirku ( ao moze point blank. iz BG).

Vracam se u NS zato sto ne mogu da izdrzim bez njega u daljini, a jos vise zbog ljudi. Ti ljudi nisu samo rodjeni Novosadjani, nego ih ima i iz Sarajeva iz Pule, iz Banja Luke, iz Cacka… svi oni zive u Novom Sadu i strasno su mi dragi. Koliko god volim NS jer je moj rodni grad i jer sam u njemu odrastao, toliko mi smetaju ljudi iz Novog Sada koji nipodastavaju i , cak mrze, Bosance, Hercegovce… zato sto ovi, kako oni kazu, dolaze i prljaju njihov grad.

Ti ljudi su dosli iz raznih razloga u NS, neki zato sto nisu imali gde drugde da odu, neki sto su morali da beze iz svog rodnog grada, zbog rata ili bilo kog drugog razloga, uostalom kao i vecina na ovom forumu koja zivi po Americi, Kanadi i celoj Evropi. Jer ljudi koji zive u Kanadi, na primer, a pricaju o dodjosima koji im unistavaju grad, treba da znaju da i ti Kanadjani onda njih vide kao dodjose koji prljaju Otavu, Toronto…

Svi su ljudi dodjosi, detinjasto je ograniciti se na svoje dvoriste i ne pustati nikog unutra, zato sto je „dodjos“.

Svi ti ljudi koji su dosli u NS su obogatili moj zivot vise nego sta sam i ocekivao i mogu samo da budem zahvalan sto su dosli u moj grad.

Извор : SerbianCafe.com (Дискусије)

Advertisements

2 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. dudaelixir said, on мај 18, 2009 at 12:50

    Solaricu, zasto nema nista svezije od tebe? Drago mi je sto si se vratio u svoj Novi Sad. Putovala sam po svetu, ali nikada nisam zelela da odem odavde. Znam da je krvav hleb tamo zaradjen, mada ni ovde krv nije voda. I sve nam je teze. Stigao mi je sestric iz LA. Zivi u Americi vec 15 godina, i kaze: Pa, ljudi, vi se ovde druzite, imate jedno drugo, svi se poznajete, a ja tamo nemam kad da se vidim ni sa kim. A nemam sa kim. Menjao je mesto boravka jedno pet – sest puta i kaze, ne mogu vise ni da sklapam poznanstva, dosadilo mi. Taman nekog upoznam, moram da se selim. Tako da, dragi moj, verujem da ti je bilo tesko. Neko moze, neko ne. Svako mora da zivi tamo gde mu je duša! Pozdrav i svrati! :)

  2. solaric said, on мај 18, 2009 at 19:30

    Дуда, захваљујем на јављању и пренетом искуству твог сестрића. Што се мог блога тиче, необичан је неку руку пошто исклључиво преносим коментара трећих особа па стога често долази до забуне да сам ја лично аутор текстова. Нисам био у НС већ барем десетак година. Нажалост. Додуше није ни преношење „туђе муке“ лак посао јер је ми представља велики напор издвојити коментар(е) који ће посетиоцу пружити најобјективнију слику и још по могућности неку универзалну поруку. Сасвим се слажем се са твојим сестрићем мада сам имао прилике на Сц-у да прочитам бројне коментаре који слична искуства и размишљања тумаче као неосновану носталгију,итд што можда и јесте ствар личне перцепције али у суштини човек је друштвено биће па стога пропагирање и наметање начина живота који човека настоји да сведе на ниво аутомата-потрошача и конзумента масмедија производа не може да представља исправан избор. Хвала ти још једном на јављању и сврати шта ових дана пошто ћу пренети надам се неколико занимљивих тема мада опет понешто и на рачун политичара али обавезно у друштвено ангажованом контексту. Спремам и један подужи текст из Српског Књижевног Гласника из опуса Шопенхауера а на тему животних максима. Позз.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: