Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Жалосно је да родитеље забрињава религија а не неписменост наше дјеце

Posted in друштво, култура, религија, родитељи, SerbianCafe by Соларић on фебруар 21, 2009

Da li je deci potrebno versko obrazovanje

Jestira – 3. oktobar 2005.

Retko dolazim ovde, pa se izvinjavam ako je tema već bila postavljena. Odrasla sam u Titovoj Jugoslaviji i kada sam dosla u inostranstvo, iznenadila sam se da je u nekim zemljama zapadne Evrope verska nastava obavezna, samo da može da se bira iz koje religije. Meni se to dopada, jer mislim da deca treba da su upoznata sa osnovama religija, ali isto tako mislim da im ne treba nametati ni jednu religiju, ali ih treba usmeravati prema hrišćanskim religijama. Šta vi mislite o tome, da li vasa deca treba da imaju i versko obrazovanje i da li mislte da bi ono moglo da odvuce dete u „nezeljenom pravcu“?

slfsbor – 4. oktobar 2005.
Наравно да подржавам веронауку у школама. Она би по мом мишљењу требала да буде и обавезна а не као изборни предмет. Не прихватам образложење да све знамо о веронауци јер су је писали људи (! ), а не Бог. Да ли смо сигурни и да је све ово што уче деца сада, и све оно што смо ми учили као деца веродостојно и научно доказано као такво. Колико је само заблуда било у учењу кроз историју. Сам реч „веронаука “ нам каже да се ради о једној области људског постојања која не може бити подвргнута егзактној провери. Она има сасвим другу улогу и мисију. Питање је филозофско и нико на њега не може дати одговор. И поред тога оно опстаје више од 2.000 година и трајаће док постоји људски род.

-cemu strah – 4. oktobar 2005.

Ne znam šta je visak a šta manjak znanja ili poznavanja bilo čega pa tako recimo i religije. Zar zivot nije jedna velika skola? Jedno je religija a drugo je vjera. Nema nevjernika jer nasa dusa trazi svoju hranu, pa makar to bila i vjera u nevjerovanje. Obzirom da djeca nemaju domaće zadace (jer kuci zavrsavaju ono sto nisu stigli u skoli, a to stvarno ne možemo nazvati domaćim zadatkom) zašto nebi malo prošli i kroz religiju…Što se tiče opasnosti da ih ne odvuce negdje dublje,da postanu fanatici, jako je mala, jer motivacija za otkrivanjem i istrazivanjima u bilo kojem predmetu,pa tako i religiji,je zaista jako mala. Nemam straha da će mi bilo koji predmet odvuci dijete osim da će ga zaglupiti supljiranjima o slobodi, ravnopravnosti i sličnim bajkama.

Religija ih uci da budu poslusni, a skola da budu ravnopravni tako što će odluciti sami da li će uciti ili neće,da li će udariti drugo dijete ili ne, da li će ovo ili ono. Umjesto da prije upisa psiholog upozna djecu, upoznaje ih u toku skolovanja. Cista zezancija. Zalosno je da nas kao roditelje zabrinjava religija a ne nepismenost naše djece.Možda bismo trebali da odrastemo pa onda da razmišljamo o djeci. Da bismo nekoga izveli na put,trebamo utabati staze. Zato ne mislim da se krije bilo kakva opasnost krije u religiji jer ona ne uci da marihuana nije droga.

PS: Odoh malo u sirinu,ali eto…Ne možemo promijeniti svijet ali možemo sebe. Vjerovali ili ne ,religija je sastavni dio našeg zivota, jer kroz nju se ispreplice apsolutno sve i da li bili pasivni posmatraci ili ucesnici nije loše upoznati je.

Neverovatno_ (prilagodljiva devojka) – 4. oktobar 2005.

Vaspitana sam religion free i nikada nisam o tome razmišljala. Sasvim je OK imati tu mogućnost i čak i ako nismo religiozni treba postovati kulturu i tradiciju,a na zapadu je to najlakse ostvariti putem Srpske pravoslavne crkve. Rado bih djecu dala u neku takvu skolu jer ne vidim kako drugacije mogu saznati nešto više.

Ford_Prefekt – 5. oktobar 2005.

Tatin skolarac??? – 4. oktobar 2005.

A na kraju kao „obrazovanom“ coveku, gde ti je uctivost i pristojnost da prihvatis i drugaciji pogled na svet i zivot bez vredjanja.

A zašto doticni/doticna najpre sam ne prihvati studentov pogled na svet, pa mu ne pokaze kako to funkcionise na svom primeru? Covek je izneo svoje mišljenje u jednoj jedinoj prostoj recenici i nicim se ne može zakljuciti da je neuctiv i nepristojan.

Smesni smo zaista.

Ja sam lično agnostik. Naucnik sam i vise mi je nego jasno da smo vrlo smesni u svojoj samouveronosti – ubeđeni smo da puno znamo i da smo puno postigli, a u stvari pojma nemamo. Dovoljna je jedna sitnica koja se ne uklapa u ono sto ocekujemo da vidimo pa da se skroz pogubimo.

Vrlo je nepromišljeno tvrditi da Bog ne postoji. Ja duboko verujem da ga ima, ali isto tako verujem i da sicusni ljudski mozak nikad neće biti sposoban da ga shvati ukoliko ga ne pojednostavi do nivoa na koji smo navikli. Za to sluzi religija.

Religija nije zlo, ali jeste ZLOupotrebljena! Nazalost…

Deci treba da budu dostupni i naucni i verski pogled na svet, a ona će sama da rese šta je za njih ispravno.

Kickiricki – 6. oktobar 2005.
Kao sto neko već rece, nema nevjernika. Pitanje je da li vjerujes u Boga, novac, sebe samu itd.

Samo pravilna spoznaja Boga kroz Pismo i Hrista može da donese prave plodove i utice na razvijanje pravog karaktera.

Nemojte da poistovjecujete pojmove religija i vjera jer to nije isti pojam. Religije je stvorio covjek (tj. sotona preko ljudi), a pojam vjere i njen značaj nam objašnjava sam Bog.

Boziji zakon nas osvjedocava o nasu gresnost i bez toga zakona nema mjerila za moralnost. Danas smo i sami svjedoci toga.

Gord i ohol covjek mrzi na Boga jer ne može da podnese cinjenicu da je neko mocniji i pametniji od njega. Takve osobe bez izuzetka imaju problema kroz zivot, u porodici, među saradnicima, prijateljima …

Uciti nauku o pravom Bogu je znaci neophodno za pravilan razvoj licnosti, ali uciti nekoga „religiji“, djedovskoj tradiciji i sl. samo doprinosi sve vecem ponosu, gordosti, a samim tim dovodi i do velikih razocarenja u zivotu, na kraju i u zivoga Boga jer ga nikada u pravoj svjetlosti nisu ni upoznali.

Prava vjera DA, religija – po vasoj zelji jer imate slobodnu volju.

Serbian Dalailama – 7. oktobar 2005.

Dobar Dan Svima! Cilj svake religije je da nas oplemeni i podstakne na pozitivnu sliku razmišljanja o zivotu na sirenja radosti, sreće i ljubavi među ljudima. Sve je dobro dok se politika ne umesa u religiju i pitanje je kako ljudi tumace religijska nacela.

Problem je u samim ljudima koji se ne drže nacela: etike, morala i postenja u jednom drustvu tako da religija danas sve manje ima pristalica. Ne možeš jedno da pricas a uvece drugo da radis. Obično se ljudi kriju ispod maske, postuju crkvu iz neke mode, interesa i pomodarstva dok je manji broj stvarnih, pravih vernika oko nas. Razmislite sami koliko ste puta slagali u toku dana neku osobu?

Šta je loše u religiji: Ne laži, ne kradi, ne ubijaj, ne čini seksualne preljube itd? Danas imate ljude koji stavljaju ruku na bibliju a popodne bacaju bombe na druge države i sve to u ume Boga. Šta je tu logicno, religija i bombe, ubijanja, nešto mi tu ne stima. SVAKA CAST POZITIVNIMI PRAVIM VERNICIMA KOJI SE STVARNO DRžE NACELA VERE…NE VERUJEM DA IH IMA MNOGO OKO NAS..POZDRAV!!

volite svoje – 8. oktobar 2005.

Pozdrav svima iz New Yorka!!! Malo ste me razocarali kada sam procitao vase komentare…Mislio sam da smo prevazisli agnosticko-komunisticke nacine razmišljanja,ali nazalost i dalje ima takvih „filozzzofa“.

Postujte svoje,pretke,naše Bogom dano Svetosavsko hrišćanstvo, jer da nije toga bili bi jedan bezlicni evropski narod. Veronauka nam je neophodna da nadoknadimo onaj bezverni jaz od 50 godina. Znanje nikoga nije ubilo, samo ga je oplemenilo…Tako i nasu decu veronauka može samo da navede da razmišlja i o duhovnim stvarima,a ne samo o uobicajno animalnim.

Ja sam kod naše americke „brace“ i tek sada kada sam na tom „zapadu“ ,vidim koliko nas narod ima kvaliteta, zivosti, duha i koji smo mi zapad za njih…Nemojmo da se pretvorimo u evropsko-americki mulj. Gajimo to malo bratskog hrišćanskog duha sto nam je ostalo i prenosimo ga na decu, koja su nasa buducnost.
Uskoro u Bgd-u!!!!!!!!!:-)

Adolf (Lagerist) – 10. oktobar 2005.

Ne pripadam gnosticima, pravoslavac sam. Ipak sam mišljenja da upoznavanja djece sa religijom nije loše ali ne u smislu da je „nasa“ najispravnija ili najstarija već da se uce onim porukama i nauci Hristovoj koja nije pozivala na mrznju već na ljubav.
Danas nije ni jedna religija ono sto je u početku bila.
Hristovo ucenje nekad i danasnja crkva nemaju veze. Pravilna upotreba religijskih dogmi napravila bi ljudski rod boljim. Bez fanatizma molim lijepo (pravoslavnog nije ni bilo-izuzetci). Islam koji je danas satanizovan ima stroziji post i molitvu od zapadnog hrišćanskog (rimo-katolickog). Nije predvidjen kao religija mucenika u smislu pogibije (samoubice) sa još toliko desetina dusa.
Samo je vremenom izgubio duhovno i spustio se u materijalno kao i hrišćanstvo. Bolje bi bilo bez „slobodne volje“ ali mi smo se za takav zivot odlucili. Jer mi odlucujemo…ne vodja,duhovni ili politicki… mi odlucujemo.

Bez Boga ni preko praga – 13. oktobar 2005.

Vrlo je interesantno citati gornje komentare, ali je još interesantnije pratiti komentare onih koji o veri nemaju pojma a imaju puno toga „zdravog“ (sto su oni u svojoj glavi izmudrovali) o njoj da kažu.
Jedna anketa kaže da 75% ispitanih amera smatra veru vrlo vaznim faktorom u svom zivotu. Dok 20% smatra samo vaznim. Ostali su neopredeljeni i 2% su ateisti.
Ova ti slika jasno kaže šta napredan, civilizovan svet misli o veri i šta mu vera znaci u zivotu.
Pazi srpske „euroslinavce“ i slične kako se koriste starim od dedova ili tata nasledjenim davno prevazidjenim parolama protiv vere, koje se u principu svode na ono: Nema Boga jer je tako Komesar reko…

Mikica3 – 13. oktobar 2005.

Ne može versko obrazovanje na Zapadu da se poredi sa ovim našim ovde. Tamo religija nije izvor sukoba između ljudi, zato što je odvojena od nacionalnog i paganskog. Ovde religija laska nacionalnoj sujeti i uobrazenosti, i zato je ona glavni izvor sukoba. Ne možemo mesati babe i zabe. Religija treba da nas sacuva od zla, a ne da tom zlu samo pruzi jednu uzvisenu formu. U našim uslovima versko obrazovanje samo zamenjuje marksisticko obrazovanje, a karakter ljudi i dalje ostaje prozet netolerancijom i mrznjom prema onome ko misli i veruje drugacije. Forme vrlo lako menjamo, a principe ne.

Moje misljenje – 14. oktobar 2005.

Ja lično ne mogu da kažem ni da verujem u religiju i Boga, niti da ne verujem. Razlog tome je cinjenica da ne znam dovoljno o tome. Odrasla sam kao i mnogi od vas u komunizmu gde o religiji nisam ništa pozitivno naucila. Onda sam se preselila na zapad gde sam upoznala dosta „vernika“ i dobrih i loših i putem njih naucila barem malo o svemu tome. Shvatila sam da i nije tako loše kao sto su nas ucili, ali i dalje ne znam dovoljno da bih zastupala ovaj ili onaj stav.

Ali, što se tiče ucenja veronauke u skolama, nemam ništa protiv. Sto nam deca vise znaju o sto vise tema to bolje. Znanje je moc, i jedino putem njega će moći da se pravilno opredele u šta veruju a ne da slepo prepricavaju šta su čuli od ljudi oko sebe. Iz veronauke neće ništa loše nauciti niti će ih ista usmeriti ka fanatizmu. Smatram da je ono sto piše u bibliji, kuranu, i ostalim verskim knjigama otvoreno interpretaciji citaoca.

Znaci, nije kriva knjiga niti njen pisac ako neko nešto negativno protumaci, to je krivica tog individualca. Ne mislim da treba da krijemo nešto od naše dece iz straha da će ona to pogresno protumaciti. A što se tiče morala i etike, to je nešto cemu decu treba prvenstveno da naucimo kod kuce, pa da znaju šta je dobro a šta zlo još pre nego sto odu na cas

Biti ili ne biti – 15. oktobar 2005.

Jake države i slozni narodi pocivaju na veri. Pogledajte na primer komsije Katolike i komsije u Islamu i zakljucit će te da ih je vera uzdigla na veoma visoki nivo sloge, zajednistva, timskog delovanja, organizacije… Možemo mi da imamo ne znam kolike pare i da imamo ne znam kakva priznanja u svetu ili da imamo ne znam kakve reforme, ali ako nemamo vere, sloge i zajednistva sve je dzabe. Vera, sloga, zajednistvo i pametna politika cine cuda. Partizani su kod nas izgleda ostali do kraja, a kod komsija je agresivni nacionalizam i sloga, iz toga zakljucite šta je bolje i ko je bolje prosao, mi koji se međusobno svadjamo za sve i svasta ili oni koje je vera ujedinila u jedno ? Stara izreka koju su ponavljali često komsije u toku ratova protiv Srba bila je „NE DAJ BOZE DA SE SRBI SLOžE“ Vera otvara oci coveku, ujedinjuje ga u zajednicu i pomaze mu da opstane. Vera nas je sacuvala kroz vekove od mnogih mnogo jačih od nas, a sada nas je nevera kostala jako skupo zadnjih 50 godina.

Martarita – 19. oktobar 2005.
Po nasem Ustavu veronauka ne može da se održava u državnim skolama jer je država sekularna.Ko želi svoju decu verski da obrazuje treba da ih obrazuje po crkvama.Doduse,od pre neku godinu postoji mogućnost da se veronauka izucava u državnim skolama jer ju je pokojni premijer Djindjic uveo kao kompromisno rešenje. Ne razumem u cemu je problem?

Oni koji žele da im deca uce veronauku, oni će uciti i obrnuto. Amerika je takođe sekularna država, ali Skandinavija je protestantska i u državnim skolama omogućuje hrišćansku nastavu. Šta su Srbi drugo do hrišćani. Dakle, ne uce oni „katolicko“ (kako neko rece) hrišćanstvo, već istoriju hrišćanstva i simbole vere.
Moravica je u svom prilogu sve ispravno napisao i to je istorija, ne razumem cemu ti napadi na njega.Pa,mnogi su rekli da malo znaju o svojoj veri,jer su bili za vreme komunizma prikraceni za izucavanje veronauke,ali i onda je postojala istorija. Ocigledno da nije bilo interesovanja, sad ga ima. Zašto?

Jadna deca sa takvima – 20. oktobar 2005.

Deci je potrebno da veruju svojim roditeljima i u svoje roditelje. Vaspitanje i vera se uci u kuci, a ne u skoli. Šta veruju i usta veruju njihovi roditelji dete će brzo osetiti i saznati, i odlucice da li da im veruje ili ne. Ako su roditelji iskreni u svojoj veri, i dete će verovati u njihovu veru.

Skola nije mesto gde se uci vera i verovanje, ali može da sluzi popovima da imaju od države placeni posao i penziju. Po logici, ako su „profesori“ marksizma moglo da se okace državi o vrat, što ne bismo mogili i mi. Svi oni kradu vreme i strpljenje dece za svoje interese. U skoli niko nije postao vernik matematike ili geografije, nego je takve predmete zaboravio ako mu nisu trebali u zivotu. Tako će biti i sa „veronaukom“. Ali dosadjivanje i ukradeno vreme se neće zaboraviti.

Kod Srba, vera je uvek bila ono sto država kaže da je vera. Da li su vernici komunisti ili hrišćani, zavisi od države. Oni lako prelaze iz jedne vere u drugu jer im je potrebno da veruju, a najviše se isplati državna vera. I zato oni stalno pricaju o nevernicima i izdajnicima. U pitanju je, pre svega, necista savest, kod onih koji je imaju. I kao svako konvertiti, osecaju se sigurnije ako veruju galamom u svoju veru i u coporu. Pravi vernik veruje sam i u tisini, a lažni vernik veruje samo kad je na zboru brace i sestara gde svi opaljuju fraze kao papagaji.

Serbian Dalailama – 25. oktobar 2005.

Dobar Dan Svima! Smatram da svako od nas zasluzuje i ima pravo da živi kako hoće, voli, ume i zna. Ja kao covek ne volim da gledam u tudj lonac kod komsije i hvala Bogu za sada imam „unutrasnji mir“ sa kojim sam zadovoljan. Pravi covek za mene nije važno da li je vernik ili nevernik neće nikad da optuzi i napada druge ljude zato što su nešto uradili drugacije od njega samog. To je primitivno razmišljanje koje nas narod odvaja jedno od drugih a i sam narod ima mnogo teskoca da se uklopi ovde na Zapadu. Čim VI gledate u tudj lonac šta ko radi nikad ni u snu necete moći da budete prijatelji sa drugim Zapadnjacima a bogami ni sa samim sobom. To je nevera, to su neizleceni kompleksi, to su traume iz detinjstva i vaseg teskog zivota koje vi nazalost želite da prenesete i na vasu decu. Nije mi zao toliko za nas ili Vas jer smo mi presli pola zivota ali mi je zao da gledam kako je nekome vaznije navodno neka vera umesto sreća i zdravlje njegovog deteta …

jpetranovic – 28. oktobar 2005.

Pa deci neke stvari moraju biti obavezne, tj.poželjno je da budu, da bi im se pravilno formirali i duh i telo.Ne može se,tj nije dobro sve prepustiti decjem slobodnom izboru jer nemaju dovoljno iskustva, razuma,duhovnog opita,mada se i mi odrasli mnogo cemu možemo nauciti od dece.
Za ius-a kome smeta sto će dete na veronauci da uci da voli Boga vise od roditelja: 1 od 10 Bozijih zapovesti je, kao sto sigurno zna, da se postuju roditelji da bi nam bilo dobro i da bi dugo živeli;

u Starom zavetu se pominje koliko je teska roditeljska kletva; u Novom zavetu i pravoslavnoj literaturi se često naglasava značaj poslusnosti dece roditeljima, itd. a to da vise vole Boga od roditelja jednostavno znaci samo da radi roditeljske reci(-jer su i oni ipak samo ljudi,svi smo imamo slabosti, skloni smo grehu)ne prestupaju zapovesti Bozije,npr.da ne treba da budu poslusni roditeljima ako oni od deteta traže da slaze,ukrade,ako mu brane npr.da posti, da živi hrišćanski-to bi znacilo da Boga vise voli od roditelja, i ne vidim šta je tu strasno.

Darvinova teorija je samo 1 od nekoliko naučnih TEORIJA,ne mogu sad, može dosta da se piše o tome,uostalom Crkva prihvata umerenu evoluciju,poklapa se biblijski i naucni prikaz redosleda postanka zivog sveta na zemlji,ali ne i da je covek-sazdan po liku Bozijem nastao od majmuna, ma koliko nalazili fizicke sličnosti. Kog majmuna ste videli da se moli Bogu, ma kako on, ili bilo koja druga zivotinja lici na coveka. Ima naravno još mnogo drugih nepremostivih razlika.

Raspisala sam se, a sazeto bih. Boga ćemo upravo naći u crkvi, nije nas crkva dovela do lošeg stanja, da smo vise isli u crkvu i postovali to što ona nalaze,ne bi nam ni bilo ovako.Ja samo pricam iz iskustva, Crkva je stvarno Hristos produzen u vekove, to će vam reci svako ko ucestvuje aktivno u njenom zivotu,tu vam je Bog,i svako može da dodje i vidi,itd. Mnogo pišem, ko će imati strpljenja ovo da cita. Oprostite i zbogom

Dzo Moler – 7. novembar 2005.

Pop Nacko iz Cicevca mi je pre jedno desetak godina pricao nešto sto mi još sada zuji u usima. On je pricao a ja sam ga snimao jednom tada tek kupljenom video kamerom. Nije ništa slučajno, ovaj svet ima svoja desavanja i nimalo mahinalne slike koje se pamte i nikad ne izblede.
Znaš Dzo, ja sam tvom deda Vladi za svaku slavi Svetog Djordja , prekadio ikonu i kandilo, trpezu i ukucane. I Dedu sam ti sahranio i babu, po našim srpskim i seoskim obicajima. A tebe sam Dzo voleo i znao da ćeš se jednog dana izgubiti u tu belosvetsku prasumu. Video sam to po tvojim zeljnim i radoznalim ocima. I ako si otisao, ja ti to ne zameram, ne bi ti ni deda ni baba zamerili da su kojim slučajem živi.

Otisao si u svet. i ako, trebalo je tako. I trebalo je da mnogi od vas ode iz ove obezbozene, nesložne, omalovazene, zemlje; gde dobro više ne vlada i srpski vitezi i sveci su sasvim zaboravljeni. Vi svi, moj dragi Dzo, ste otisli iz ove zemlje pune kriminala, lopovluka ,mrznje i zavisti i odneli sa sobom ono naše sveto i najvaznije; veru, ljubav prema bliznjem i Bogu i kao plamen preneli tamo da sacuvate od ovih loših, teskih i jadnih vremena koja su nas zadesila. Pa će te jednog dana da se vratite, moj sinko, jednog dana donece te vi nazad u svoj zavicaj tu buktinju koja će ponovo da se razbukti i srećom, verom i ljubavlju zagrejace jadne i osiromasene srpske duse. Ja to znam sine moj, znam, jer ni vama nije lako tamo.

Veliki je vas zadatak, ali Bog vas je poslao da lutate i patite i sacuvate i oplemenite tu nasu oslabelu zarevicu vere i tradicije i predate je novim pokolenjima koja će je izgubljena i u mraku bede i nevere, traziti kao slepac vid, kao izgubljen buktinju u mraku.
Slusao sam popa Nnacka i plakao. Htedoh da mu kažem; pa oce Nacko, ko sam ja, bedan i gresan bas kao i svi…ali zacutah. Setih se jedne recenice iz Svetog Pisma koja bese draga mojoj baba Darinki i koju bi mi često govorila; „sinko moj, putevi Gospodnji su nama običnim ljudima neshvatljivi“. Sve mi se vise čini da su moja baba i seoski popa Nacko u pravu i da ja posle toliko godina lutanja po svetu, nikog ne zavoleh tako kao sto voleh njih…
A što se tiče toga, da li smo mi rasuti i oterani u svet stvarno oni koji su izneli te naše svetinje iz kuce koja gori, ne znam, možda. Možda jednog dana, oplemenjeni mukom i patnjom. podsecani stalno nostalgijom, mocni da sagledamo izdaleka nas mili dom koji propada, ojacamo i vratimo se da ga popravimo, spasimo i obnovimo. Možda , ko zna. Cesto se pitam da li je seoski pop Nacko bio u pravu ili me je samo tesio…
Laku noć

Kickiricki – 9. novembar 2005.

Dzo Moler,
moramo da shvatimo da nije u pitanju samo Srbija, već je cijeli svijet u moralnom padu. Međutim, nas specifican problem je sto vecina okrece glavu od problema, ne priznaje ih, ili ako ih priznaje onda ne čini ništa da dodje do promijena. Mi smo narod koji je sklon neodgovornosti, a samim tim trazimo u drugome krivca za probleme u zemlji, a i one koji se ticu našeg licnog zivota.

Zapad nije mjesto gdje će neko da progleda samo zato što je u tom okruzenju, već je mjesto gdje covjek ima vise priliku da posmatra ponasanje ljudi koji poticu iz razlicitih geografskih podrucja, koji pripadaju razlicitim religijama itd. Neizbijezno je da covjek primijeti razlike između ljudi u nacinu njihovog ponasanja, ophodjenja sa drugima. Onda se zapitamo (ili se to barem meni desavalo): Šta je to što te pojedince čini drugacijima od nas samih i od vecine oko nas?

Sigurno ćemo biti iznenadjeni kad primijetimo da mnogi nisu skloni ogovaranjima, mitu i korupcijama, da i u slučaju kad izgube voljenu osobu „drugacije“ reaguju. Dobro se sjecam kako sam krajem 1990 (nepunu godinu dana poslije prerane majcine smrti) znala često da razgovaram sa tehnicarkom iz laboratorije (Rutgers University, New Jersey) i da joj sva uplakana pricam o toj mojoj tragediji. Jednoga dana ona je nekako iznenadjeno reagovala i pita me: „Pa dobro, dokle ćeš ti sada svoj zivot da unistavas zbog smrti svoje majke.“ Meni je to izgledalo grubo, jer sam ocekivala da me svaki dan tjesi. U to vrijeme nisam bila vjernik i smrt je za mene bilo nešto strasno. Ona je žena na smrt gledala iz hrišćanske perspektive, imala vjeru i nadu u Bozija obecanja i zato joj nije bilo jasno zašto svaki dan kukam.

Ne mogu da kažem da je Zapad bio presudan u mojoj spoznaji Boga jer je za to bila neophodno moje htijenje, ali je definitivno bio mjesto gdje sam mogla da nađem veliki broj ljudi koji traže pravoga Boga, koji se bore u svojim iskusenjima, padaju i ustaju sa vjerom da će njihova borba biti uspjesna i da će oslanjajuci se na Boga i Njegovu milost dobiti i obecano spasenje i zivot vjecni. Takođe sam shvatila da ljudi u Americi i Kanadi (mislim na one koje se nazivaju hrišćanima) mnogo vise čitaju Bibliju, mole se … To ne znači da su svi oni na pravome putu, ali u poredjenju sa nasom nacijom sigurno imaju vise znanja o Pismu i osnovama hrišćanstva neopterecenog tradicijom.

Da bi se covjek upustio u borbu duha i tijela, mora da prizna sebi i Bogu da grijesi. Tu je upravo problem kod našeg naroga jer gordo srce neće da prizna svoju slabost i neophodnost Bozije intervencije. Gordo srce ne slusa razum, ne osvrce će na pozive savjesti već ludo ide u propast, samounistenje.

Spasenje neće doći sa strane ako covjek ne trazi put spasenja. Bog nije nametljiv već nas tiho poziva k sebi. Da li ćemo kao nacija utisati nasa uzavrela srca, naše emocije i odluciti da svaki ponaosob nađemovolje i vremena da saslusamo i glas našeg Stvoritelja, to je veliko pitanje.

Za druge se možemo moliti, ali i pokusati da probudimo njihovu zelju za spoznajom istine.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: