Порекло Црногораца, Брђана и Зећана

IG0R – 30. januar 2006.

Руски етнограф и путописац Павел Аполонович Ровински (Црна Гора 1897.) српски превод и издање Подгоричког ЦИД-а 1998.

„Гледано глобално, становништво Црне Горе спада у један главни тип: то су Срби јужнога говора чији је образац херцеговачко наречје. Не само језиком већ и својим поријеклом, велики дио становништва данашње Црне Горе су Херцеговци. Такозвана Катунска нахија која чини језгро Црне Горе – сва је насељена Херцеговцим, док посљедња припојена подручја – Грахово, Бањани, Рудине [1], Никшић, дио Гацка [2], Пива, Дробњак – до недавно су била дио Херцеговине [3]. Остали крајеви Црне Горе, ако нијесу насељени из Херцеговине, онда су из подручја тога истога јужног говора, каква су Босна, Стара Србија [4] и Приморје [5]…

моје напомене
1) Опутне и Никшићке/Бијеле Рудине
2) Голија
3) Део Херцеговине су такође данашње општине Пљевља, Мојковац и Бијело Поље (или Горњи и Доњи Колашин уз Липово и Колашинска Поља, Кричак, Матаруге итд.) који су ослобођени тек 1912. неколико година након што је ова књига оригинално штампана
4) „Косово-Метохија и Македонија„ тачније: Косово, Метохија, Поморавље/Изморник, Сиринићка и Сретечка/Средачка Жупа, Лаб, Ибарски Колашин, Прекорупље итд.
5) Далмација, Херцеговачка обала од Пељешца до Конавала (бивша Дубровачка република), Бока которска, Паштровићи, Ма(х)ине, Бра(ј)ићи, Побори, Спичанска нахија и остатак зетске (барско-улцињске) обале

Катунска нахија (према истраживањима Ердељановића са почетка овог века)

Племе Његуша (које је остало најчистије и најмање се турчило), братства по пореклу:
– 297 из Босне и/или Херцеговине (вишеструке миграције)
– 53 из остатка Црне Горе (три нахије Ријечке, Црмничке и Љешанске)
– 16 из Старе Рашке
– 8 из Брда

Племе Цуца је исто највећим делом херцеговачког порекла:
– 5 братства и 44 кућа староседеоца
– 11 братства са 346 кућа из Херцеговина
– 8 братства са 149 кућа из Брда (највише Куча и Братоножића)
– 1 братство са 18 породица из Зетске равнице (видети ниже порекло тамошњег становништва)
– 2 братства са 2 куће из Боке
– 1 братства са 1 кућом из остатка (Старе) Црне Горе

Друга племена имају другачији састав по пореклу управо због турчења, рецимо племе Цетињана (Цетиње, Бајице, Доњи Крај, Хумци, Угњи, Очинићи) се делимично потурчило па је зато истрагом потурица (убиством или прогоном истих) измењена структура:

– 4 братства са 206 породице из Херцеговине
– 23 братства са 203 породице старо-Зећана
– 3 братства са 18 породица из остатка (Старе) Црне Горе
– 1 братство са 3 породице из Боке
– 1 братство са 4 породице из Старе Србије

Иронија је у томе што су на Цетињу 4 братства заступљена са 206 кућа (скоро 51 по роду) док 23 братстава наводно старо-зећана имаше само 203 (9 по кући) што показује доминантност досељених родова. У суштини није никаква иронија већ чињеница да су досељеничка братства (Мартиновићи из Бајица) били лучоноше или крстоноше саме истраге потурица као и антитурске борбе у Катунској нахији.

С обзиром да су се Ћеклићи највећим делом потурчили (па највише страдали у истрази потурица) код њих је другачија слика:

– 132 породица из Старе Црне Горе
– 36 породица из Брда
– 20 из Херцеговине

Бјелице су такође највећим делом од досељеника, добрим бројем су сишли с Гацка и других делова Херцеговине али и Старе Србије.

У Пјешивцима стара лужанска братства је било само 6 са 34 домова у време Шобајићевог истраживања током 1920-их, тачније неких 5% становништва

Чевљани/Озринићи су такође досељеници, језгро племена бележи предање о заједничком пореклу са Васојевићима, Пиперима, Краснићима и Хотима (Озри(х)на, Васо, Красни и Пипо и Ото).

Ријечка нахија

(истраживања Андрије Јовићевића почетком 20. века, „Ријечка нахија у Црној Гори„ Цетиње 1911, репринт 1999 Подгорица ЦИД)

Из Арбаније 18 братства са 430 домова
Из Пипера (у Брдима) 21 братство са 360 домова
Из Старе Србије (Косова и Македоније) 30 братства са 340 домова
Из Катунске нахије 24 братства са 171 домом
Из Босне 8 братства са 111 домова
Из Херцеговине 10 братства са 106 домова
Из Приморја 8 братства са 83 дома
Из Зете 18 братства са 52 дома
Из Љешанске нахије (у Црној Гори) 17 братства са 51 домом
Из Црмнице (у Црној Гори) 8 братства са 41 домом
Из Бара 3 братства са 33 дома
Из Боке Которске 3 братства са 23 дома
Из Бјелопавлића (у Брдима) 5 братства са 9 домова
Из Далмације 1 братство са 2 дома
Из Хрватске 1 братства са 1 домом
Из Анатолије 1 братство са 1 домом
Из Грчке 1 братство са 1 домом
Из Роваца (у Брдима) 1 братство са 1 домом

Бјелопавлићи (Шобајић 1920-их)
– 13 братства са 190 кућа старинаца (6,4% становништва)
– 75% су досељеници из Арбаније (Дукађина)
– остатак је из осталих суседних и подаљих племена

Кучи (Ердељановић почетак XX века)
– 494 домова Старо-Куча који претендују на порекло од Мрњавчевића и славе св. Димитрија Солунског (честа крсна слава у Македонији)
– 800 домова Дрекаловића из северна Арбаније

Пипери (Ердељановића) још имају највећи постотак старинаца са чак 25% учешћа
– 14 братства и 218 домова су старинци од укупних 984
– остатак су досељеници

Братоножићи (Ердељановић) су имали 408 домова:
– 300 домова који претендују на порекло од Бранковића
– 50 домова Лутоваца који претендују на порекло од Гојка капетана из Пирота (Србије)
– 22 куће из осталих племена највише Куча, Бјелопавлића и Пипера
– 30 домова староседеоца (7%)

Зета и Љешкопоље (опет Јовићевић 1920-их)

Од 271 братства и 1867 кућа:
– само 7 стариначких братства
Остатак чине досељеници по реду важности из:
– 26,56% Арбаније (496 куће)
– 14% Катунске нахије у Црној Гори (265 кућа)
– 11,50% Љешанске нахије у Црној Гори (215 кућа)
– 10% Старе Србије (197 кућа)
– 9,05% Куча у Брдима (73 кућа)
– 8% Пипера у Брдима (132 куће)
– 8% Ријечке нахије у Црној Гори (131 кућа)
– 4% Бјелопавлића у Брдима (77 кућа)
– 3% Црмнице (53 кућа)
– 1,2% Херцеговине (22 куће)

– Братоножића у Брдима (15 кућа)

Наравно, ту нема ничега запањујућег или новог, све је то објављено у литератури пре 80-100 година и свако ко је писмен и ко се интересовао за те ствари то зна.

Оно што мене запањује је да дан данас један режим отуђује право на српско име, српску нацију, српски језик, осећај припадности (СЦГ па и Србији) неком више стотинско-хиљадитом броју својих грађана али и држављана који су избегли из Црне Горе због убистава, националног шиканирања и прогона и осталих околности које чине живот једног обичног Србина или Српкиње немогућим у РЦГ.

Динарски слој становништва који живи у Херцеговини, Крајини, Босни, Црној Гори, Брдима, Боки, Зети, Старом Влаху и другим суседним етничко-српским деловима дели поједине црте. Мада је смешно говорити како је Србин из Бачке или Срема различит од Србина из Херцеговине. Па сама Војводина је насељена динарским Србима и немали је број Сремаца али и Бачвана који не рачунају своје претке из Херцеговине или Црне Горе.

Оставимо се Хрвата на трен, разумем да сте ви заљубљеници идеје братства и јединства али Хрвати немају никакве везе са овом причом. Реч је о Србима колико видим. Дакле да, Срби имају више заједничких карактеристика од којих је једна језик (штокавски српски), друга су обичаји (крсна слава), трећа национална свест (српско име), четврта имена и презимена.

Нису се никада Далматинци, Личани и Херцеговци делили на Србе и Хрвате. Српско име се спомиње од 7. века у Херцеговини и међу насељеницима Лике и Далмације од 13-17. века који чине гро односно комплетну данашњу (или ондашњу мислећи на 1995.) личку и далматинску популацију. Било да су у питању Срби Крмпоћани (касније Буњевци и данас Хрвати) или Рукавине, Будци. Сви ти католици су Срби на основу оних четири горенаведених основа, говоре штокавским српским језиком, имају (мада су неки недавно напустили) српске обичаје као што су крсне славе, интелектуалци су имали српску националну свест (Срби-католици Далмације 19. века, Срби-католици Лике 18.), имају српска имена и презимена.

Не изјашњава се никакав део Црногораца Србима. Срби су они који не игноришу историју. Ко у то не верује нека се упути у било који архив и нека ископа крштеницу, школско уверење или неки документ који се односи на његовог претка, ако не нађе спомен Срба или Арбанаса (других народа није било у Црној Гори након 18. века) онда је Марсовац. И није тачно да се српство односили на православље, имамо више примера Срба мухамеданске вере (оверење из 1908. са Цетиња) http://njegos.org/heritage/uvjerm.jpg као и Његошеву песму Србима-католицима из Доброте (Котора)

http://njegos.org/petrovics/srbincast.htm

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• Више о Бјелопавлићима
• Кучи – живот и обичаји
• Књаз Никола: Балканска Царица
• Гастон Гравје: Новопазарски Санџак