Како изабрати доброг психотерапеута?

Psihoretapija

Iroquois (Harambasha) – 26. juli 2005.
Kada bismo sve ono sto nas svakodnevno (pa i duže) muci rekli nekome da li bi se bolje osecali ili bi nas opet to posle izvesnog vremena mucilo?

Da li su psihoterapije uspesne?
Kada su neuspesne i zašto?
Da li može neko da kaže nešto više o ovome?
Ima li neko savetovaliste ili psihoterapeut za mlade u Bg-u?
Da li preporucejete psihoterapiju uopste kao cin duhovnog sazrevanja ili vece obrazovanje, citanje tekstova sa interneta?

Hvala

Figaro1 – 26. juli 2005. u 20.01

Psihoterapija je odlicna stvar i može mnogo da pomogne.

Psihoterapije su uspesne u zavisnosti od toga ko ih vodi i kako ih ti prihvatis i prema njima se odnosis. Psihoterapija predstavlja rad na sebi a ne lecenje, i tu prvenstveno ti pomazes sam sebi uz pomoć strucnjaka. Dobijas gomilu zadataka, tipa da pišes dnevnik, da odgovaras na razna pitajna, da se suocavas sa cinjenicama.

Onda grupna psihoterapija, tj snaga grupe. Kada ti jedna osoba kaže nešto možeš da prihvatis a ne moras, međutim kada ti 10 osoba kaže isto , ukaze na isto to je onda ne salomiva cinjenica.

I upamti zavisi od strucnjaka.
Ali zavisi i od tebe. Ako sve prihvatis kako ti se kaže pod uslovom da je strucnjak dobar , uspeh ne može da izostane.

Italijanka20 (student) – 29. juli 2005.

Ne bih preporucila psiho-analizu nikome, jer to je već prevazidjena metoda. Najbolji lek je pozitivno razmišljanje. Preporucujem knjigu „Preziveti porodicu“ svakome ko ima neke psihicke smetnje. Ništa se ne dobija kopanjem po proslosti, znam iz iskustva. Isla sam privatno na psiho-analiticku psihoterapiju, ali sam zbog drugih stresova zavrsila na psihijatrijskoj klinici na VMA. Najbolje je razmišljati o buducnosti, a proslost ostaviti tamo gde se i nalazi.
POZDRAV

Lukrecija – 3. avgust 2005.
Psihoterapija može biti monolog sa bilo kime ukoliko si u stanju da samog sebe cujes. Mislim da je poenta upravo u tome, a ne u raznim zadacima koje dobijas od ‘strucnjaka’ (koji redovno ima otprilike isto problema kao i ti sam).

Lepota psihoterapije je cinjenici da si u stanju da se distanciras od unutrasnjeg sadrzaja onda kada ga izgovoris. Nije isto misliti nešto i to isto reci. Probaj i videces da sasvim, sasvim drugacije ZVUCI (izgovorena) misao.

Takođe, ono sto leci u terapiji je odnos terapeuta i ‘pacijenta’. To je otprilike redak, da ne kažem jedini, odnos u kome dobijas konstruktivnu kritiku bilo o kom problemu da se radi. To je odnos koji je uvek ‘za’ tebe, tog tebe koji donosi odluke kakve donosi.

Eh da, a što se tiče uloge strucnog terapeuta, ja bih ga svakako pre odabrala za svoje monologe nego nekog poznanika/nepoznanika, iz prostog razloga sto su oni istrenirani da postave prava pitanja. Uvek se uzasnem ljudi koji te povrsno ohrabruju onda kada bi prosto i jednostavno samo trebali da postave neko pitanje.

Esther – 8. avgust 2005.

Postoji previse predrasuda o psiho terapiji na našim prostorima. Jedan je primerak Italijanka. Ja bih ocekivala od osobe koja je imala problema sa nekim psiholoshim problemima (pretpostavljam iz teksta) da ima malo vise razumevanja o istim. Ili možda nisi se srela sa dobrim terapeutom.

Tvoj komentar da se svi problemi mogu rešiti ako osoba misli pozitivno je u najmanju ruku smesan i zalostan. Molim te objasni mi kako bi pozitivno razmiljanje moglo pomoći osobama sa akutnim psiholoskim poremecajima (kao napr depresija i sl) koji uz to imaju samoubilacke tendencije. Da li bi ti takve osobe poslala strucnjaku ili im rekla da misle u pozitivnom smislu i da će se sve rešiti samo od sebe ako procitaju neku self help knjigu. Ne želim da te uvredim ali to je takva glupost.

Osobe koje traže pomoć terapije često ne mogu da se nose sa problemima svakodnevnice i misle POZITIVNO o njima i zbog toga se često nalaze u bezizlaznim situacijama. Terapija im daje alate kako da se nose sa njima. Tačno je da u nekim slučajevima mi možemo sami sebi to da omogućimo ali šta raditi kad mi nismo dovoljni sami sebi a problemi se gomilaju?

Što se tiče potiskivanja problema u podvest, samo napred to je zdravo. Denial, denial, denial neki ljudi žive sa tim i ako je to uspesno za tebe za sada ne znači da će uvek biti. Nemoj me pogresno razumeti nisam ni ja za zivot u prosloti, ali treba se suociti sa svim tim sto nas tisti i onda zakljucati ta vrata našeg zivota.
Italijanka molim te nije mi bila namera da te uvrediti nicim, a možda sam zvucala grubo. Takt mi nikad nije bio jača strana.

Da odgovorim postavljacu topika. Ti ako smatras da imaš potrebu da sa nekim strucnim licem porazgovaras o sebi samo napred. To je za svaku pohvalu. Živeli bi u boljem svetu da je ljudi kao ti, koji znaju da im treba pomoć i koji nisu uplaseni da je traže.
Pozdrav.

down-under – 9. avgust 2005.
Verovatno da psihoterapija, pa i psihoanaliza može da pomogne ljudima, koji su se zapetljali u emotivni cvor i ne mogu da se ispetljaju.
Recimo kad ste ambivalentni prema nekoj osobi i živite sa njom i ne mozete da se odlucite da li da je ostavite.
Koreni te neodlucnosti i ambivalencije su verovatno u proslosti, u odnosu prema majci ili ocu, koji je ostao na neki način nerazresen. I ista prica se ponavlja sa drugim osobama.
Mi nesvesno, ali namerno biramo osobe koje će nas razocarati, ako smo ‘programirani’ za to da budemo nesrecni i patimo, tj. ako nasa prva iskustva sa roditeljima nisu srećna. I tu ne pomazu nikakva ‘pozitivna razmišljanja’. Možda pozitivna iskustva o sebi mogu da nam pomognu, da prevazidjemo ta rana programiranja. I naravno poznavanje pravog uzroka i mehanizma koji nas gura na taj kolosek.

Iroquois (Harambasha) – 10. avgust 2005.
Meni nije jasno kako to razgovor leci, zakljucava vrata i sl.
Kolika je u stvari moc izgovorenih reci? Da li to može da se poredi sa ovim SC diskusijama? Zašto ne deluje na svest nešto sto nije uzivo? A možda i deluje?

Esther – 10. avgust 2005.
Pa neće te boleti stomak kad „progutas“ taj kljuc :), jer to što je iza tih vrata je uvek bilo i biće deo tebe i tvog zivota i samim tim ti neće skoditi. Čak ćeš ponekad moći otvoriti vrata i neće te boleti da pogledas i suocis se sa onim što je unutra jer si ti to prevazisao.
Samim cinom zatvaranja vrata ti si se suocio sa problemom, prihvatio odgovornost i oprostio sebi i drugima za napravljene greške, kajanje, zlostavljanje ili šta već. Ovo se sve čini jednostavno i lako ali je zaista mukotrpan put do kojeg se dolazi putem mnogo razgovora sa tvojim terapeutom, ucenjem razlicitih nacina kako se nositi sa problemima. Ti želiš neki konkretan odgovor na to šta ti kažu u terapiji pa da ti bude lakse. Ne bih da te razocaram ali to tako ne ide jer jedino tvoj terapeut će znati kako pristupiti tvom problemu i kakav pristup je adekvatan. Zato ti predlazem da posetis terapeuta i vidis kako sve to ide. Otidji par puta, i veruj mi da ćeš ubrzo znati odgovor na pitanja koja te tiste.
Pozdrav.

Iroquois (Harambasha) – 10. avgust 2005.
Hvala!

Sada, konacno, pitanje:
Kako izabrati dobrog psihoterapeuta?

Esther – 11. avgust 2005.
Pošto ne znam kako idu stvari u Beogradu mogu ti samo dati neku generalnu ideju kako to ide u US. Prvo bi bilo poželjno da se zna od čega patis. Da li ti treba savjet za stvari tipa porodicni problemi, kako se nositi sa stresom, pitanja tvoje sexualnosti, bracno savetovaliste ili nešto drugo poželjno bi bilo razgovarti sa tvojim terapeutom. Možeš pronaći dobrog terapeuta jer postoji dosta sajtova i linkova na kojima su psihijatri ocjenjeni po raznim standardima.

Međutim ako si dijagnoziran sa nekim poremecajem licnosti po DSM-IV standardima tipa manic depresive, bordeline, sizofrenija i sl onda uz pomoć tvog terapeuta možeš potraziti psihijatra koji se specijalizira u toj oblasti.
evo nekih linkova za napr panic disorders ali saveti su dobri za bilo koji poremecaj:
http://panicdisorder.about.com/cs/medication/ht/findpsych.htm

Ovo su neke generalna pravila i možda ti ne može puno pomoći posto živis u Srbiji, ali ti može dati neke konkretne odlike dobrih psihijatara pa to možeš primeniti u odabiru terapeuta u Beogradu.
Zao mi je sto ti ne mogu vise pomoći ali ja zaista mnogo o tome kako se ove stvari tretiraju u Srbiji.
Pozdrav

-SIRENA- – 15. avgust 2005.
Kao buduci psiholog, tvrdim da je psihoterapija uspesna;)
Samo opet sve zavisi od mnogo toga: odnosa pacijent i psihoterapeut,
i od poverenja koje osoba stice u psihoterapeuta, i sposobnosti psihoterapeuta, itd…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)