Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ако схватите да је пубертет нормалан вид одрастања онда ће вам бити лакше

Posted in породица, родитељи, SerbianCafe by Соларић on март 10, 2009

vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.

Ako shvatite da je pubertet normalan vid odrastanja i da ponasanje zavisi od čiste hemije, jer hormoni ne uspevaju da se ojednace i uspostave harmoniju, onda će vam biti lakse.

Kao drugo, dete odjednom postaje svesno svoga sazrevanja i ne ume da se sa tim najbolje nosi, takođe trazi svoje mesto u drustvu sirih razmera od uskog kruga roditelja, familije i ucionice. Pocinje da bude svesno svojih opstih stavova o drustvu oko sebe, a to nije lako odjednom postici i savladati sva pitanja, koja traže odgovor.

Šta je najbolje uraditi?

1- biti iskren sa detetom i reci mu otvoreno kako se vi osecate. Recite mu da ste tuzni, bespomocni, da ne umete da se snadjete u novoj ulozi roditelja (sto i jeste tačno), da biste želeli da ga razumete, a možda to ne izgleda uvek tako. Otvorite mu dusu i shvatite ga kao ODRASLU osobu. Oni to jako cene

2- pokazati osecanja.
Slobodno pokazite kada vam se place, kada vam se smeje, kada ste besni, kada ste srećni i imenujte svoje osecanje pred njima. Recite: „zbunjena sam tvojim ponasanjem U OVOM TRENUTKU (uvek vezite za trenutak) i mnogo sam tuzna/besna zbog toga i toga… možda ne moram da budem, ali ja se tako sada osecam… Možda si mogao da izbegnes da me rastuzis…“ Ne stidite se da pokazete svoje slabe tacke, jer oni to ionako sami vide.

3- Razgovarajte o svim temama:
Šta misli o ljubavi?
Šta misli o vama?
Kakav bi on bio kao roditelj?
Šta misli o politici?
Kakve sve nepravde postoje oko njega?
Šta je lepo u svetu? …

4- Obavezno ga pitajte nekada za savet, kao odraslu osobu.
Šta da obucete, šta bi on uradio u nekoj konkretnoj situaciji, pitajte ga da li ste dobro reagovali u nekoj prilici…Dajte mu sansu da proba da bude odrastao i da oseti da je njegovo mišljenje cenjeno kod vas.
Interesujte se za teme koje njega zanimaju: muzicke grupe, automobili, tehnika, moda. Iz toga ćete vise saznati o detetu i njegovim idejama.

koprivica – 1. novembar 2005.

Vinova-lozice, sve to ponekad pali, ti razgovori. I jako je ispunjavajuce kad se desi. doduse vrlo rijetko se desi. Najviše me brine sto neće da uci, sto ga ništa ne zanima ( a toliko je imao interesovanja) sem compjutera, u stanju je da ne izadje is sobe satima…
Proćiće, sve prolazi. Pitam se nekad ko ćemo biti kad izadjemo.
Pozdrav svima

vinova-lozica (posmatrac) – 1. novembar 2005.

Pa bitno je koliko je staro vase dete.
Pubertet u 13-oj nije isto sto i u 17-oj.
Što se ucenja tiče, to je već ozbiljna stvar, jer od toga zavisi ceo zivot coveka.

Ako hocete da na tom polju nešto uradite, morate prvo:

1- kroz razgovor sa decom da saznate kakvu oni predstavu o zivotu imaju. To je jako važno, da biste znali od čega da pocnete i da li je vase dete lakomisleno, neinformisano, ili jednostavno ima problema sa učenjem i koncentracijom.

Pricajte o raznim ljudima iz vaseg okruzenja i NEMOJTE VI komentarisati i davati pouke o njima, već samo od njega probajte da saznate kako on gleda na razne PUTEVE u zivotu.
Znaci: uzdržite se od komentara i poduka, već samo pustite njega da kaže svoje vidjenje. Uzmite primer coveka sa visokim obrazovanjem, koji živi siromasno i bez posla; primer neobrazovanog coveka, koji se bavi mutnim poslovima i „mlati lovu“, primer vecitog studenta, primer karijeriste… Iz tih razgovora (nemojte sve odjednom) ćete videti koji je njegov pubertetski ideal zivota, pa ćete znati korene njegovog odnosa prema skoli.

2- Probajte posle toga da par nedelja sami razmislite o svemu: koliko je on u pravu, koliko se vi sa njim slazete i da li ste uticali sami da stekne takvo mišljenje o zivotu.

3- Postoji i mogućnost da je njemu teško da uci i da je izbor skole ne odgovarajuci. U tom slučaju razgovarajte o novoj skoli, ili o vanrednim casovima da mu pomognu. Pitajte ga šta mu je najteze od predmeta i da li bi hteo malu pomoć u tome.

_______________
U svakom slučaju je smiren razgovor bez drame i vike, jedino moguće rešenje, jer sve ostalo vodi u konflikt i zatvaranje.

Draganaaaaa – 2. novembar 2005.

Vinova-lozice, ja sam odavno shvatila šta je pubertet. On ima 14 godina. Sa njim smo potpuno iskreni i suprug i ja. Cesto mu govorim da i ja imam problem sto sam prvi put roditelj deteta u pubertetu i molim ga da mi u tome pomogne.

Kada idem u kupovinu garderobe, obavezno ga vodim sa sobom, ne samo da bi se on smatrao odraslim, nego zato što zaista vidi šta mi dobro stoji a šta ne. On mi je najbolji kriticar, jer je suprug često subjektivan :). Znam šta voli od muzike (čujem je), čak mi se neke stvari i dopadaju. Radujem se kada vidim da dolaze njegovi drugovi i drugarice i presnimavaju naše CD-ove sa muzikom. On je odrastao uz nasu muziku.

Trudim se da uvek razgovaramo smireno, međutim, i pored sveg truda, desi se da me izbezumi i onda urlam (ali ne udaram). Neke stvari mu gledam kroz prste jer ima super ocene. U stanju je da provede sate ispred kompjutera i ne stigne nešto da nauci. Ukoliko ide u skolu pre podne, nije mu teško da ustane narednog jutra u 5 i uci do polaska u skolu. Kampanjac je, šta da radim, i ja sam takva bila.

Pre dve godine, bilo je proleće i pokvario je dosta ocena. Napolju divno vreme, njemu se ne uci. Ja sam pricala i pricala i na kraju sam sve to stavila na papir, papir sam odnela u njegovu sobu i stavila na sto. Tu sam napisala sve sto mi lezi na srcu. Pisala o tome kako svako može da bude prosecan i pitala da li se on time zadovoljava. On je to danima citao i nešto se dogodilo. U par dana je popravio sve ocene. Letos mi je priznao da još uvek cuva to moje pismo i povremeno ga procita.
Taman kada njegov pubertet prođe, ceka me novi (cerka ima 5 godina). Ne zna se da li je gore kada neko ima dva vezana puberteta (kao neki gore) ili kada imaju ovako malo predaha između.

vinova-lozica (posmatrac) – 2. novembar 2005.
Pa vas sin je sjajan.
Dobro uci, savestan je (budi se rano zbog obaveza), osecajan je (cuva vase pismo)… ja stvarno ne vidim šta je vas problem.
Možda ste previse nervozni, pa vam treba da nekada eksplodirate, ali nemojte to pre njim. On ionako ima svojih problema, koje dobro savladjuje, pa mu nervozna majka može samo komplikovati zivot.

Stvarno: u cemu je vas problem????
Pustite momka da odrasta.

Draganaaaaaa – 2. novembar 2005.
Vinova-lozice, on zaista jeste sjajan. Moj problem je u tome sto sam navikla da gledam veselo i nasmejano dete. Sada se promenio, stalno mu nešto smeta, nikada nije zadovoljan (iako mu pruzamo maksimum i tata i ja). Smeta mi što se neprekidno svadja sa sestrom kao da su vrsnjaci, pecka je, izaziva, onda ona pisti i to stvara nervozu, a evidentno je da on uziva u tome da se ona nervira. Nekada ga obuzme napad ljubavi prema njoj, pa prosto ne mogu da ih prepoznam. Pokusacu iz ovoga da izvucem pouku i da ga vise razumem (mada, kud vise, bas sam tolerantna).
Pozdrav

vinova-lozica (posmatrac) – 3. novembar 2005.
Draganaaaa,
po onome sto ste napisali, vas sin je sjajan mladic!
Pazite samo na dve stvari:

1- nemojte od njega ocekivati savrsenstvo, jer niste ni vi savrseni (ni ja, niti bilo ko), a osim toga nepotrebno ćete stvarati tenzije gde ne morate. Opustite se malo i imajte poverenja u njega.

2- nemojte pasti u zamku da za sve konflikte između starijeg i mladjeg deteta uvek optuzite starije, jer ćete time upropastiti mladje dete. napravicete od cerke razmazenu devojcicu, koja se samo tuzaka mami i nije SPOSOBNA da sama resi svoje odnose sa okolinom.
Da biste to izbegli, pustite decu da rasprave svoje zadjevice sami i ne mesajte se. Gledajte sa strane i posmatrajte ko kako reaguje. Možda vasem sinu nisu potrebne pridike, već upravo mladjoj devojcici.
Rekli ste da ona vristi/ place, a to nije bas komunikacija deteta od 5 godina. Od njenog uzrasta se ocekuje vise.
Naucite nju i sina da uspostave jedno zajednicko pravilo u igri, a to je: da naju REC koja kada se izgovori, znači da je onaj drugi preterao i da mora da prestane.
Ta REC bi mogla da bude: „dosta“, ili „stani“, „to neću“…
Kada dete u igri to kaže, znači da se više ne oseca prijatno u zacikavanju i insistirajte da tog momenta bude kraj igre.
To je sve. Za ostalo prepustite njima da se sami snalaze.

Vas sin sigurno neće povrediti sestricu i sigurniji ste sa njim, nego sa nekim detotom nizeg uzrasta, koje ne poznaje granice u igri.

Sve najbolje i uzivajte malo u deci, bez pravise brige.

Draganaaaaa – 3. novembar 2005.
Hvala vinova-lozice.

Liby – 9. novembar 2005.
Dragi diskutanti,
Pitao bih vas za jedan savet. Šta raditi sa detetom koje je posle razvoda roditelja pocelo da ne postuje roditelje? Šta da radi majka kojoj je narusen autoritet od strane oca posle razvoda? Šta da rade sa detetom koji manipulise sa roditeljima? Sa detetom koje je ravnodusno na kazne? I uz sve to… u naletu puberteta (13god)
Ne znam šta je sa mojim bratom, ali ponasa se bahato i razmazeno i zanima me kako tome stati na put? Dobar je glumac i zna da slaze i da gleda u oci. Kao da nema neki moral…

Šta da radimo sa njim? Roditelji su mi dosta optereceni (2×2 posla), ja fakultet zapostavljam zbog brige, mislim da u poslednje vreme i previse brinem zbog porodicnih problema..

Takođe me zanima o cemu bih mogao pricati sa tim klinjom s obzirom da njega ništa zivo ne zanima, osim da bude na ulici da se igra…Šta god zapocnem sa njim, njega smara, ja mu pametujem i slično..Pocinjem da se loše osecam zbog toga…

vinova-lozica (posmatrac) – 10. novembar 2005.
Liby,
tvoji roditelji su u velikoj meri stvorili karakter deteta o kome ti pricas, a koje je tvoj brat.
Oni su imali dvoje dece i 4 posla, sto znači da im je vise vremena odlazilo na posao nego na decu i da su oni to tako želeli. Ni svoj odnos nisu negovali i zato su se razveli.
Nisu oni direktno krivi, jer ocigledno nisu bolje ni umeli ni znali. Nisu na vreme razmišljali o porodici i buducnosti i zato vam se svima to danas desava.
Ti si stariji i verovatno si imao stabilniju podlogu u detinjstvu od tvog brata, pa sada umes da se snadjes u celom tom haosu oko vas, ali tvoj brat od 13 godina to ne može.
On ima mnogo problema i teskoca, pa ne ume sam da ih nosi, a verovatno nema na koga od roditelja da se istinski osloni. Oni se bave razvodom i optereceni su sa 4 posla, pa im nedostaje snage i vremena da shvate i pomognu svom sinu.

Ti njih ne možeš da zamenis i ne pokusavaj da igras ulogu oca pred njim. Ti si mu brat i to i budi, a ne autoritet.
Kažeš da te ne slusa kada pricate.
A da li ti slusas njega???? Da li ti u razgovoru sa njim samo delis pametne savete „nerazumnom“ detetu, ili pricas sa nji iskreno kao brat sa bratom.
Umesto sto mu dajes gotove obrasce ponasanja, probaj da ga pitas kako se oseca i da to što ti kaže prihvatis, bez korigovanja, savetovanja, usmeravanja? Pricajte o tome kako na vas obojicu utice razvod. Pitaj ga da li je usamljen među vama svima? Da li ima prijatelje? Da li hoće da mu ti pomognes u bilo cemu? Da li ti veruje?
Pricajte na ravnoj nozi i iskreno. Vise od toga ti ne možeš da učinis.
Nemoj zastupati roditelje pred njim kao da si im advokat i nemoj traziti da on majku vidi kao autoritet, jer to on vise neće. Majka treba da je MAJKA, a ne autoritet.

Zato pokusaj da sa bratom uspostavis TOPLIJE odnose i pri tome u igri budite samo vas dvojica, a vase roditelje izostavi (ostavi po strani). Neka oni sa njim grade poverenje i odnos kakav mogu, a ti se ogranici samo na sebe i budi strpljiv i osecajan.
Videces da će tada i tvoj brat postati drugaciji prema tebi.
Otvorice se, jer on to želi, ali oseca da nema ko da ga saslusa i prihvati bez osudjivanja. Kada postanete bliski, posavetuj ga po NEKADA u vezi nekog problema i pomozi mu da samo taj konkretni problem resi, ali nemoj preterivati sa podukama, već ih doziraj prema situaciji i uvek pocni i zavrsi takve razgovore sa salom i neobaveznim caskanjem.
Eventualno potrazite pomoć u nekom savetovalistu, ali ne odmah.

Liby – 12. novembar 2005.

Pa dobro, možda sam malo preterao …nisu moji tako loshi kao sto ispade ovde na kraju.. I pored svih tih poslova dosta vremena su nam posvecivali i mnogo pruzili…jedino mi je zao za vremenom koje ja nisam posvecivao vise bratu tokom srednje skole jer sam bio okupiran NEKIM stvarima/ljudima…:stupid:
Nakon moje srednje dosao je taj razvod, zatim godinu dana zivota mog brata sa ocem i gubitak autoriteta kod majke…Kod oca se totalno raspustio…

Sada je malo drugacija situacija…Ja sam kod oca, bratic kod majke i popravlja se, mogu reci..biće bolje…samo treba vremena…

U međuvremenu je probao i neke ne dozvoljene supstance u losem drustvu napolju, ali smo ga uhvatili na vreme i sad je valjda ok…dosta je povucen u sebe, ali mislim da mu samo treba neko oslobadjanje u vidu devojcice, zaljubljivanja ili dosta price… na tom trecem radim…

Cesto sam uhvatio sebe u situaciji kad mu ‘izigravam oca’ i posle mi je krivo. Jednostavno, svestan sam mojih gresaka. Zapitam se nekad i da li sam dobar brat i uvek kažem sebi ‘Ma mali je, kad poraste pricacemo, a vreme ide li ide…’ već 13 godina ima…
Hvala na ovim konkretnim savetima oko njega, mnogo mi znace…
Posvecivacu mu se koliko god budem mogao..ne znam šta vise da kažem…
Teško je, totalno je emocionalno zatvoren, a ja ne znam kako da mu tek tako pridjem sa brdom pitanja…kada mu pridjem obično su nihilisticki odgovori i razne pubertetske reakcije…

ORLOV_NOKAT (hriscanka) – 20. novembar 2005.

Dragi Liby, uistinu mi je zao sto su se vasi roditelji razveli, to je jedna mala smrt za djecu nebitno kojeg je uzrasta.Možeš da organizujes zajednici izlazak sa bratom: utakmica, koncert njegove omiljene grupe,ili nešto od sporta( Da li bi imao vremena i volje da igramo…) ili da ga pitas za njegovo mišljenje u vezi knjige koju cita a ti si je procitao (ako nisi procitaj) pa uporedite dozivljaje, ali ne da ti njega ubjedjujes da je tvoje mišljenje, vidjenje,bolje od njegovog.Sacekas strpljivo dok on zavsi izlaganje. Podjeli s njim svoje emocije, hobije, pitaj ga za pomoć i ako ti možda ne treba ako nešto npr. radis srećimo s drvetom. Reci mu koliko si radostan sto je on bas tvoj brat i da bi bio siromasan da nemas brata,jer snjim ucis da djelis dobro i zlo.Vi ste tim. I na kraju ti si prosao godine u kojima je on sad i ti moras da se „spustis“ na njegove godine, da se sjetis sebe u tim godinama, mi stariji smo tu da pomognemo svojoj mladjoj braci uvjek, da budemo drugari najbolji ; i kad se desi da si neraspolozen ukazi mu da to nije radi njega; pa kad si miran onda u komunikaciju s njim. Pricam ti iz sestrinskog dozivljaja i baskonacno sam sretna sto imam mladjeg brata.On je meni blago. A i da se desi da imate konflikt bez obzira ko ga je zapoceo bez ikakvog uvijanja srama izvinimu se (zato što si prihvatio svadju) reci mu da ti je zao , zagrlite se jer u sustini ljudi se uvjek pale(svadjaju) oko sitnica, i tek kad se smiri situacija shvati koliko su pogresili ispali smjesni, losi.Nakon svađe sam se uvjek osjecala bjedno i unutrasnji glas mi je govorio kako sam ruzna.Najvaznije je da oprostimo jedno drugome, uopste nije bitno ko će prvi pruziti ruku pomirenja.
O LJUBAVI IZ SVETOG PISMA NOVI ZAVJET KORINCANIMA POSLANICA PRVA, GLAVA 13. stoji
Ako jezike covjecije i angelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveci.
2. I ako imam*prorpstvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru +da i gore premjesta, a ljubavi nemam, ništa sam
*Mat. 7, 22; +Mat. 17, 20.
3. I *ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaze.
*Mat. 6, 2.
4. Ljubav dugo trpi, milokrvna je; ljubav ne zavidi; ljubav se ne velica, ne nadima se,
5. Ne čini što ne valja, *ne trazi svoje, ne srdi se, ne misli o zlu,
*Fil. 2, 4
6. Ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,
7. *Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi.
*Rim. 15, 1.
8. Ljubav nikad ne prestaje, a prorostvo ako će i prestati, jezica ako će umuknuti, razuma ako će nestati.
9. *Jer nešto znamo, i nešto prorokujemo;
*1KOR. 8, 2.
10. A kad dodje savrseno, onda će prestati sto je nešto.
11. Kad ja bijah malo dijete kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kad postadoh covjek, odbacih djetinjstvo.
12. Tako *sad vidimo kao kroz staklo u zagonteki, a onda ćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao sto sam poznat.
*2 Kor. 5, 7.
13. A sad ostaje vjera, nad, ljubav, ovo troje; ali je ljubav najvece među njima.
:o))
Mir ti i blagoslov od Gospoda

Liby – 22. novembar 2005. u 20.58 (registrovani član)
Veliko HVALA :)
I tebe Bog blagoslovio.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: