Овако ни један народ не омаловажава свој језик као Срби
Starinske reci
Dzela-58 – 4. decembar 2007.
Pozdrav svima
i molba
– znate li neki link recnika ili knjigu-recnik sa starinskim izrazima ali da mogu od danasnjih reci koje koristimo da pronadjem starinske?
– ako ne, zamolila bih prisutne da bar napisu one reci koje znaju sa objasnjenjem.
Npr.
duvar-zid
sinija-niska okrugla drvena trpeza(sto)
natezaca-lokalni izraz (sa prostora Majevice)za izduzenu tikvu kojom se grabila voda sa izvora ili vadila rakija iz buradi.
ponjava-podna prostirka ali i prekrivac
itd.
Disco_Podrumce – 8. decembar 2007.
Ambar= pomocna zgrada gde se cuva zimnica, zito,tj. neka vrsta ostave
Salas=gradjevina od letvica ili pletenog pruca za kukuruz
Mekar (mlekar)= drvena mini-kucica za mleko i pravljenje i ostavljanje sira i kajmaka
Smok ili Beli mrs= mlecne preradjevine
Nacve=Drvena veca posuda u kojoj se mesi hleb
Dolap=komad namestaja,“ugaoni orman“-ugradjen i uglu brvnare
Legen=lavor
Karlica= drvena posuda za razlivanje mleka
Nozice=makaze
Skamlija=klupa
Bakvica=ovalna (nalik burencetu) posuda za nosenje vode sa izvora
Obramaca=drvena poluga koja se nosi na ramenu a na oba kraja ima zareze… na nju se stave dve kofe ili bakvice sa obe strane po jedna i ako se nosila voda
Zastrug=manja drvena posuda (lunch box)sa poklopcem u kojoj su cobani nosili uzinu
Ima jos puuuno…pozdrav iz Sumadije!
zmaj64 (sluzbenik) – 9. decembar 2007.
Evo neke reci koje sam cula, ali da li cu tacno potrefiti znacenje nisam sigurna. Ko zna neka me ispravi:
– kachara – kucica za alat, burad…
– chora – devojka
– vakat – vreme
– naks – baksuz – ugursuz
– djeram – bunar
– shmizla – kaciperka – devojka koja se sepuri
– chiviluk – drzac za kapute
lilu5 (domacica) – 10. decembar 2007.
plajvez-olovka
bichkija-testera
vildzan-sholja
njeknje-pre neki dan
jutre-sutra
pendzer-prozor
kodza-mnogo
lojze-vinograd
grojze-grozdje
oganj-vatra
mumuruz-kukuruz
tefter-sves ka
dzinchiki-ljute paprichice
shija-vrat…
nastavice se
Roker_s_Moravu (roker) – 10. decembar 2007.
kam da vim – daj da vidim
nemo se karate – nemojte da se svadjate
aj d“idem – ajde da idem
bez tam – bezi tamo
muvar – korov
sinor – medja, granica
kosh – ambar
kuj to kaze – ko to kaze
Ovo su neki od izraza koji se koriste u Pomoravlju to jest u mom selu, kojih sam se trenutno setio. A bice jos. Pozdrav
zmaj64 (sluzbenik) – 10. decembar 2007.
-chegovic si? – od kojih si, koje ti je prezime
-plajvaz(s) – olovka
-germa – kvasac
Setih se da i u primorskom delu Crne Gore koriste dosta reci koje vode italijansko poreklo. Bilo mi je zanimljivo slusati stare primorkinje kada se sastanu na pjaci:
– krtola – krompir
– pomidora – paradajz
– ashugaman – peskir
– pjata – tanjir
– plahta – prekrivac
– deka – cebe
– lencun – charshav
– tava – tiganj
– przun – posuda za przenje kafe
– zaluzine – roletne
fafarikula – 10. decembar 2007.
Sad sve zavisi od kraja do kraja. U Dalmaciji su se najvise koristile Talijanske rijeci, a strasno su slicne Crnogorskom rijecniku, ustvari Srbi iz Dalmacije su velikim dijelom potekli iz CG tako da to nije cudno.
Evo nekih primjera rijeci, relacija Zadar-Knin:
varenika=mlijeko
przun=zatvor
libar=knjiga
vustan=zenska suknja
chantrun=lubenica
demizhana=staklena boca opletena prucem (za vino)
bocun=boca (za vino)
stvari=menstruacija
katriga=drvena stolica
klapac=momak
http://www.benkovac.org.yu/rjeci.htm
lugar_z – 10. decembar 2007.
Evo da i ja dodam par rijeci kojih se sjetim sa prostora Hercegovine..
PRATLJACHA-drvena isklesana daska sa ruckom sa kojom se prao ves na potoku
BURILO-drvena ovalna bacva u kojoj se donosila voda sa izvora voda se sipala odozgo
CIKARA-aluminijska chasa iz koje se obicno pilo mlijeko
AMBAR- kod nas se zvala posuda skovana od dasaka u kojij se cuvalo zito, nekada davno nije bilo dasaka pa se koristio SEPET- poluokrugla posuda ispletena od vrbova ili ljeskova pruca unutra oblozena glinom i slamom
KABO-drvena posuda u koju se muzlo mlijeko…imala je jednu dasku visu koja je sluzila kao rucka
BADANJ-se i danas koristi a sluzi za stavljanje sljiva od kojih se posle peche rakija
CHANAK-drvena posuda sa poklopcem u kojoj je choban nosio sir i kajmak
GUBER- vuneni poktivac
BICHAJLA-je bila kabanica ispletena od ovcije vune sa resama za kisu
RAJTOZE ili RASNE GACE su bile pantalone od ovcije vune tvrdo tkane uske do koljena a gore sire
TORARICA- prenosiva mala kucica posivena slamom u kojoj je choban spavao kod tora i ovaca
Eto to su neke kojih se trnutno mogu sjetiti.
U nasem jeziku postoji i mnogo turcizama to je tacno i razumljivo…ali opet veliko je pitanje da li su bas to turcizmi ili su to srpske rijeci koje su turci tako culi i izgovarali a opet narod prihvatio i tako se sacuvale do danas.
NEkad sam cuo da bi stariji u sali rekli
„j*** ti COK“ (sa kosom crticom iznad) cisto srpska rijec a znaci porijeklo,korijen…
Pozdrav svima L.
oes123 (zubar) – 10. decembar 2007.
Furuna je obicno malo okrugli sporet na koji se grijes. Zavisi od modela,na nekima mozes i da skuvas. Furuna nije rerna ili nesto drugo!
Plajvaz je mastiljava olovka,a ne samo olovka.Zato nam je jezik u skoli bio sav mastiljav od plajvaza.
Sabajle – ujutro
Hej bre, hej budalo (turska rec)
Kurajber
Poklapaca
lugar_z – 10. decembar 2007.
Draga Dzela-58… mislim da nema potrebe za tom detektivskom igrom…bez ljutne ali odrastao sam sa muslimanima pa poprilicno znam sta su to turske rijeci…poticem iz lijepe Hercegovine iz koje je Vuk Karadzic uzeo osnovu cistote srpskog jezika…a Bogami dosta i citam i o nasem jeziku i istoriji i naravno religiji…Slusajuci dalmatince kako govore primjetio sam da imaju dosta italijanskog uticaja i rijeci naravno dobijenih preko hrvata…ziveci u Srbiji i tamo sam slusao kako ljudi govore..a danas kad slusam makedonce 90% ih razumijem i sta je onda makedonski jezik nego mjesavina srpskog i bugarskog,ali nije vazno mi ovdje govorimo o starim srpskim rijecima pa nebi da kvarim…evo jos nekih
RALO-drveni plug sa kojim se orala zemlja
JARAM-drvena precka na vratu volova a odozdo se ukopcavala u obliku slova U oko vrata zivotinje (obicno volova a u Srbiji su se i krave uprezale)i sluzile za vucu
OGNJISTE-u starim kucama nije bilo soba nego jedna prostorija a na sredini se lozila vatra i to se zvalo ognjiste
VERIGE-su bili lanci koji su visili iznad ognjista a koji su sluzili da se zakaci obicno poveci lonac za kuvanje
SACH-metalni poluokrugli poklopac sluzio da se poklopi tepsija na ognjistu a preko njega nagrne vatra i zar i tako se to peklo
(eh,da mi je sad krtole i jagnjetine ispod sacha)
„Glava glavi,plece harambasi a fukara moze i rebara“ tako bi govorili u mom kraju moja Dzela
Eto toliko za sada …mozda drugi put jos
P.S.Preporucujem ti da procitas „STAROEFROPSKI JEZIK I PISMO ERTRURACA“ od Svetislava Bilbije pa je i tu objasnjeno mnogo starih Srpskih rijeci.
Veliki pozdrav svima L.
majloVa (genije od rodjenja) – 11. decembar 2007.
Dzela evo od mene jos nesto ;)
Ovako:
-Porta = kapija
-Samice = marama (шамиче)
-Aleno samice = crvena marama
-Gajtan vedje = lepe obrve
-Asikovati = voditi ljubav
-Sabajle = rano ujutru
-Begdenisati = dopadati se
-Srmanli kolance = srebrni lanac, pojas
-Kalusa = lepa crnka, garavusa
-Dzanum = mila, draga
-Fustan = vrsta starinske suknje
-Sidzade = tkana prostirka na razboju
-Dert = bol, tuga
-Dostum = bliska, draga osoba
-Lojze = vinograd
-Kaskano = prljavo
-Uripi_ripi = uskoci_poskoci
-Tepeluk – zenska vezena kapa
-Kitka = cvet, buket cveca
-Cardak – balkon, terasa
-Argatkinje = nadnicarke
-Dram = mera (deo oke)
-Tokmak = zvekir (vrsta reze, zatvaraca)
-Dolap = sprava za izvlacenje vode
-Dzanfes = po meri siveno
Juzna Srbija – Vranjanski kraj
I da zapevamo;)
MERI TONCO
Meri Tonco sto gram alva,
Sto dram alva, Tonco, bademlija.
Da gu nosim na devojke
Na devojke, Tonco, donjomalke.
Donjomalke, Tonco, argatkinje.
Tamo mi je moja Stamena,
Moja Stamena, Tonco, kitka sarena.
Zapis po kazivanju i pojanju Miloja Arsica „Tonce“
;)
NE MOZ’ DA PRODJEM, NANE
Ne moz’ da prodjem, nane, niz carsiju
Od toj mi azg’n terzice,
Svilen mi fustan krojase,
Dzanfes salvare sijase,
Ramnu mi snagu iskase,
Belo mi lice gledase,
Medna mi usta trazese,
Pesmu mi moju pojase,
Of, lele, mlado devojce
Izgore duso za tebe.
Stara vranjanska pesma. Pevao cika D. Mladenovic „Spurko“ legenda vranjskog „Sevdaha“
:))
gagule13 (alapaca) – 12. decembar 2007.
Srpski jezik je prepun spacificnosti koje je tesko gramaticki uobliciti.
Biseri ovih specificnosti su vremena.Ako bi smo ih rangirali po apsurdnosti,to bi ucinili na sledeci nacin:
Na trecem mestu(bronza)je specificno za srpski jezik PROSLO NEODREDJENO VREME.
Predstavnik pomenutog vremena je ONOMAD.(npr:onomad sam isla na pijacu da ku`pim jaja).
Srebrno mesto zauzima BUDUCE NEODREDJENO VREME koga predstavlja rec JAKOM.(npr.Stojane kad cemo da beremo kukuruz?JAKOM cemo Melanija,ima vremena).
I ubedljivo najoriginalnuja tvorevina srpskog jezika je PROSLO VREME U BUDUCNOSTI. Ova se tvorevina cesto susrece u situaciji kada recimo seljak juri prase po sljiviku. Prase skici,juri oko sljiva,seljak ga juri,kliza se po blatu,pada,nervira se i u trenutku kada ga je skoro uhvatio za zadnje noge prase skikne, i smugne ispod zice u komsijino dvoriste.Tada seljak baci sajkacu u blato,pljune na zemlju i skuje jezicku paradoksalnu konstrukciju PROSLOG VREMENA U BUDUCNOSTI,koje je jedino prikladno u datom trenutku.
Seljak tada kaze:
JEBO SAM TE,KAD TE STIGNEM…
Dzela-58 – 12. decembar 2007.
gagule
ja mislim da je ovo
>>> I ubedljivo najoriginalnuja tvorevina srpskog jezika je PROSLO VREME U BUDUCNOSTI
Ne samo najorginalnija, nego i luda,totalno luda tvorevina ali u POZITIVNOM smislu.
Smejala sam se toliko,da me je stomak zabolio citajuci napisano, pa ne znam koga vise da zalim, seljaka ili prase.
Ovakav opis srpskog jezika prvi put citam,dobar je.
Hvala
Erik (Student) – 14. decembar 2007.
Jos malko neki reci turski, a nasi:)
Lecka-Malo
Kodza-Puno-
Potuli se- Sagni se
Vogan- Korito za mesenje hleba/peciva
Testija- Bokal za vodu od gline
Onoditi- Napraviti/namestiti/ugoditi
Iz rkao se/obrisati sline
Mrsolj- Sline iz nosa
Pogan- neko ko nije dobar
Turi- stavi/ubaci :)
Kocina- svinjac
Obor- dvoriste
Gusha/ vrat
gorica – 14. decembar 2007.
Prakljaca- drvo koje se koristi da se „tuce“ ves kad se pralo na potoku
rubac- marama
nozice- makaze
vodijer- posuda u kojoj se drzi voda – koristi se prilikom ostrenja kose (za travu)
klepac- „cekic“ koji se koristi prilikom klepanja kose (klepanje= udaranje kose klepcom po metalu)
stozer- stub visine oko 1 m za koji se vezu konji kad se zito vrse
armen (mislim da je njemackog porijekla)- livada ispred kuce
plot- drvena ograda oko kuce
nagrada – (brz akcent na drugo a) – prostorija obicno iznad stale u kojoj se drzi sijeno
trap- iskopan u zemlji i slizu kao ostava za povrce tokom zime
izvor
Preodac (Bosna)
gruzanka (poljoprivrednik) – 15. decembar 2007.
Evo nekoliko reci iz ovaj kraj.
Onomad-pre neki dan
otoic c kao casa-pre par sati
edal ga- da li je tu
karlica-drvena posuda za mleko
bardak-posuda za rakiju ili vino koa je od gline i ima dva otvora na vrhu
a imala bih ti do sutra pisati, najbilje dodji pa sve vidi na licu mesta
suskam_po_coskovima (susumiga) – 16. decembar 2007.
Hmmm, ja mnogo volim da koristim arhaizme, iz raznih krajeva nase lepe zemlje.
Ova tema je super, a rec koja mi se svidela sto je neko iznad mene napisao je STOMRCATI – tj. igrati se sa svecom koja je u ruci, tako da senke igraju svud po sobi.- to sam i ja radila kad sam bila mala, u to vreme su bile restrikcije i tome slicno :) ili kad sam isla u Perlez, nesto se ne secam da je tamo bas bilo struje… Dobra stara vremena…Evo,da i ja prilozim po koju rec…
iz Srema
Maltene- skoro, umalo
Radini- radnici
Ja to tako volem- Ja to tako volim
A oni ocedu da…- A oni hoce da…
Sad je dvanajst i frtalj- Sad je 12 i 15.
Frtalj dvanajst- 15 do 12
Zabechi se u fotelju- Zavali se (izvali se,lezi) u fotelju
ligestul- stolica koja je u polulezecem polozaju, ona drvena sa platnom
becar- kaze se za momka, u smislu mangup
lola- isto kao i becar
dendi- kicos- ficfiric- su sinonimi za ugladjenog i finog momka
pecaros- ribar
pendzer- prozor
fenster- prozor
kibicfenster- tako se zove onaj prozor do ulice koji je malo isturen i sa koga se kibicuje
kibicovati- gledati
kibicerka- devojka koja kibicuje kroz prozor (podrazumeva se mladice)
Avaj- tako neki uzdah… ne znam da objasnim :)
Premda- mada
astal- sto
djuvegija- momak stasao za zenidbu
isprovodadzisati- posao provodadzike
provodadzika ili prodovadzija- ljudi koji su se upravo time bavili, poznavali su porodice koje imaju momka ili devojku za udaju, i tako da su za novcanu ili neku drugu dobit isli u drugu porodicu i dobro pricali o devojci ili momku,tj. provodadzisali ih
Trenutno sam se ovoga setila:) Ali razmislicu jos…
andrak– to ne znam kako da ti objasnim sta znaci. Kaze se `andrak me neki spop`o`- u smislu djavo me je neki spopao, al ne znaci andrak bukvalno djavo… Kaze se i (kao psovka) ~Koji ti je andrak~ nije nesto mnogo ruzno, nego onako, cak je i simpaticno…
sajka- je camac
stafir- je nesto poput miraza,ali se odnosi na ono sto je mlada morala da nosi iz kuce, dakle (npr.) jastuci, deke, miljei, stolnjaci i sl.
fe§ u struku- znaci da je neko slang, tj fes, pa ne znam kako da objasnim, tanan
potok (profi vozac) – 18. decembar 2007.
Pa evo nekih pravih srpskih reci koje smo mi zamenili turcizmima germanizmima ,i drugim tudjicama
Srpski Turski
vratnica – kapija
dvoriste – avlija
dimnjak – odzak
vreca – dzak
put – drum
most – cuprija itd.
besplatno – dzabe
Srpski Nemacki (germanski)
zanimljivo – interesantno
tacka – punkt
besplatno -gratis
snizenje- akcija(akcion)
unazad – rikverc
zavrtanj -sraf
uredjaj(naprava)-Masina
Srpski Italijanski
shvatas – kapiras A o novim engleskim recima moglo bi da se pise cela jedna knjiga.Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi.Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik.Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa.Ako uopste znaju sta to znaci.Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima,o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku ,pismu,mentalitetu,i uopste kulturi.Pa Evropska unija pociva na tome.
Dzela-58 – 18. decembar 2007.
potok
pozdrav
>>> Ovako ni jedan narod ne omalovazava svoj jezik kao Srbi.Ako ovako nastavimo da ubacamo tudje reci za nekoliko generacija potpuno ce da izgubimo svoj jezik.<<<
~~
Ne samo jezik, nego i nacionalni identitet ukoliko se ovim tempom nastavi. Lepo je znati strane jezike ali je jos lepse sacuvati svoj maternji.
>>> Zalosno je sto niko odgovoran u ovoj zemlji nista ne preduzima vec nemo posmatra nestanak sopstvenog jezika,a toboze puna su im usta nacionalnog interesa.Ako uopste znaju sta to znaci.<<<
~~
Sta reci ovde.
U teskoj situaciji u kojoj se nalazi nas narod vec godinama a na vidiku se ne vidi resenje krize, po svoj prilici mu ocuvanje jezika nije ni na kraj pameti jer mora da pronadje nacin kako preziviti.
I bas,upravo na takav nacin osvajaci dobijaju rat.
U jurnjavi za novcem sve drugo prelazi u neke daleke planove a u medjuvremenu nestajemo.
Pola naroda je na kolenima samo da udje u EU, druga polovica se odupire. „Sudbina“ Srbije je neizvesna, a samim tim i nasa buducnost.
>>> Kod nas treba u skoli da se uvede predmet gde ce da se izucava o patriotizmu identitetu o razlikama medju narodima,o kulturi i o svemu sto je vezano za jedan narod i drzavu.Pa nasi ljudi misle ako prihvate tudje obicaje i kulturu da su kulturni a u stvari neznaju da u Evropi se naj vise ceni i postuje bas ta razlicitost u jeziku ,pismu,mentalitetu,i uopste kulturi.<<<
~
Narod: Sto ljudi, trista cudi i nikom se ugoditi ne moze.
Uvek mi je to bilo zanimljivo. Nemac stiti i cuva svoje, englez,amerikanac, svajcarac, italijan i dr. isto tako. Mogu izmedju sebe da se svadjaju do besvesti ali ako se dirne u drzavu, stanu svi jedinstveno u odbranu.
Kod nas je cudo. Kad nas neko napada mi mu jos pomazemo da nas oljaga do kraja.
Ko ce nas spasiti od nas samih?!
Jelena-Eva – 19. decembar 2007.
Goran Petrovic u svojim romanima (Atlas opisan nebom, Starinarnica kod srecne ruke) koristi jezik pun starih izvorno srpskih izraza, koliko znam, on se i bavio skupljanjem i proucavanjem istih.
A_na_stas (Zigolo) – 20. decembar 2007.
Ono što postavljač teme naziva starinske reči (arhaizmi) mešavina su turcizama i lokalizama. Turcizmi su nam zajednički bez obzira na region, dok su lokalizmi jedinstveni i definisani geografskim područjem … da ne nabrajam.
Neko pomenu jezik kojim piše Goran Petrović. Tačno je da on koristi najčistiji izvorni srpski jezik, pun arhaizama. U „Sitničarnici kod srećne ruke“, na primer, on ne piše slovima, nego „pismenima“, dno siromaštva je „dance nemanja“ …itd.
Za one koji vole niškoleskovačkopirotjanskovranjanski, jednopadežni dijalekt, evo malo klasike:
Gile Branković kao TODOR BAKSUZ
… Ne zna čovek koja je muka najgolema, a svakom si je njegova najveća. Neki polude od nemanje, a neki od mnogo pare. Reko već kod nas se vike: bogat, pobogat, najbogat, poludeo od pare i još ga nesu uvatili. 93. godine ja izginu da preživimo i da se izranimo, a neki stvarno poludeše od pare. Al ako! Ja i familija i preživesmo, a mnogi nafatirani ne! Te srčka, te sačekuša, te ovo, te onoj…
Dakle, 93. sam radio sve i svašta pa sam i brao pečurke s komšiju Trajčeta. Ovako je bilo: pođo ja sa Trajčeta, njegovu ženu, tatka i pet-šest decu da berem pečurke. Svi se utovarimo na špediterska kola, a neko šugavo i mršavo konjče jedva nas doveze do Rudarsku čuku. Tako se zvalo mesto kude smo brali pečurke.
Ja pitujem Trajčeta: A bre, kako da razlikujem otrovne od neotrovne pečurke?
– Šta te briga! Ne beremo gi za nas nego za izvoz! – zajebava se Trajče.
Uz brdo, niz brdo, cel dan! Ogledne ko niki! Pitujem Trajčeta koje će jedemo, a on mi vika: Kako si glup ćovek Todore! Će jedemo pećurke!
– A siguran li si ti da se nećemo otrujemo?
– Aoo, Todore, znaći sumnjaš u moju strućnost? Evo, ovako ćemo! Pećićemo pećurke i onda ćemo bacati malo pećurke na kuće Džeki i ako Džeki jede pećurke, trći po šumu i radi sa rep fiki-fiki, onda ćemo i mi da jedemo pećurke!
Tako i bi! Ja si u sebe mislim: «Ako kuče Džeki ne mrda s rep, će jedemo Džekiô. Ali, Džeki je mrdao s rep pa smo navalili na pečurke, izdusmo se od jedenje. Jes da je bila 93. ali sabrasmo po džepovi i neki dinar za kilo kilo! Trajče isprati sina Jocu u zadrugu u selo da kupi kilo kilo. Dođe sin Joca. Popismo kilo kilo dok si reko piksla! Pa preturasmo po džepovi, sabrasmo još za jednu turu.
Vraća se Joca. U jednu ruku drži flašu s kiselu vodu, u drugu flašu s vino i udara se s obe flaše u glavu:
– Lele devla! Kuku daje! Džeki nam je umro! Lele devla! Džeki merelto date Džeki naćisto!
Kad smo mi čuli da je Džeki umro, i mi smo umreli! Od stra! Iz momenat smo požuteli, poplaveli, pozeleneli, požuteli! Mogao si od nas na licino mesto da snimaš Dosije IKS! Noge pokršismo dok stigosmo do špediterče, džumle se popesmo na kola i tako smo krvnički udarali jadno konjče da je na ulasku u bolnicu od vanredni napori crklo! Al batali konjče! Spasavaj nas! U bolnicu galama do nebo!
– Doktore, pomagaj! Mi smo jeli pečurke, Džeki jeo pečurke! Džeki umro, mi će umremo! Jao, doktore!
– Tišina! – vika doktor. Mi tišina! – Ko je video da je Džeki umro?
– Moj sin Joca! – vika Trajče.
– Mali – pituje doktor – Jel taj Džeki puštao penu na usta kad je umro?
– Zašto, bre, da pusta penu na usta kad ga je gazio kamion koji je išao u rikverc da istovari pivo?
CIP_ (svaštanešto) – 23. decembar 2007.
kogula – posuda za kuvanje kafe ili čaja
lancun – lagani prekrivac
bruzin – lonac ili posuda ya kuvanje
pinjur – viljuška
žlica – kašika
kumpjer – krompir
tucanj – vrsta jestive mesnate biljke
lopar – drvena naprava gde se stavlja hleb kad se iyvadi ispod peke
rešeto – sito
varićak – drvene posuda koristila se kao mera , cca 3’5 kg
kumaća – nose knoji oko vrata prilikom vuče
lišnjak
stožer
stožina
štranjga – zajedno sa kumaćom prilikom vuče
ćuskija – metalna poluga
jaketa – jakna
biljac ‘ vuneni pokrivač
podglavač – jastuk
krčevina – prostor okrčen od kamenja
jasle
kacavida (srafciger) odvijač…
na vr’ vrce (tacno na vrhu)
kapula – crni luk
češagije (za češljanej vune)
štrige (makaze za strižu ovaca)
drunjci – odeća
breštimati – psovati
rijeka (xxx) – 23. decembar 2007.
CIP
jesu li to izrazi iz Sjeverne Dalmacije, Like ?
ovdje ima i talijanskih izraza, turcizama
kosijer – orudje za sjecenje
kupina- grmlje
kozun- kozni kaput bez rukava
kapula- crveni luk
gunjac- kaput
cjepke- komad drva
kuzina- kuhinja
firanjge- kratke zavjese
penkalo- olovka
kecelja- pregaca
caklo- staklo
pitura- boja
avlija- dvoriste
tintara- glava
manitaca- luckasta zena
bena- budala
maja3s (diskutant) – 24. decembar 2007.
neznam da li je spominjano…duga lista…
susak-kutlaca
muhur-pecat
ima hejbet-ima dosta puno previse
shega-testera
dernek-festa-zurka
nemogu bas sad da se sjetim ali eto par primjera
drug_rajo (ribar) – 26. decembar 2007.
Pozdrav sa MAJEVICE.
Evo nesto i iz naseg bogatog repertoara:
BLENTAV, BLENTOVINA – intelektualno zaostao
BRADVIN – Sjekira sa sirokim sjecivom za tesanje
BOGAZ – Prelaz preko ograde
BUGIJA – Prasina
VANGOR – Gore
VANDOL – Dole
VERGA – Petljanija, problemi, komplikacije
DIVljAK – Vepar, muzjak divlje svinje
DOJTITI – Dohvatiti
DjOZLUCI – Naocale
EVTA – Sedmica
ZAJTITI – Zahvatiti
ZALI – Praznih ruku
ZAMARIJATI – Kretati se veoma brzo
ZAOBADATI SE – Zatrcati se snazno, bjezati od neceg
ZAPAOCI – Zakoci
ZIJANCER – Osoba koja pravi stetu ili radi zabranjen posao
IGLENISATI, – Razgovarati, pricati
JA MU VICEM – Ja mu kazem
JAKA -Kragna
JARUGA – Velika rupa, rupaca
JERA – Zasto
JERBO – Zato, jer
JUMRUK – Pesnica
KAMARA – Gomila
KANAFA – Kanap
KAJE – Kaze
KEZME – Prase
KLAMFA – Zakivka, zakovica
KOMPIR – Krompir
KUSTRAV – Kovrdzav
glorija (domacica) – 30. decembar 2007.
Turcizmi;
avlija-dvoriste ogradjeno zidom
vakat-vrijeme, doba
kaldrma-kamenom poplocani put
musterija-kupac, klijent
odzak-dimnjak
saransak-bijeli luk
sevap-dobro djelo, nagrada za dobro djelo
Извор: SerbianCafe.com (дискусија)
Сродне теме:
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment