Преобраћени Срби, убеђени муслимани, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност…

„За разлику од Истока Санџака, често је овде врло тешко да се разликује хришћанин од муслиманина, нарочито с леве стране Лима, јер у опште и једни и други носе скоро истоветно одело: само корак и држање могу да помогну за распознавање. И ако су фанатичнији него ма које друго становништво европске Турске, ма да су пуни презирања и гнушања према „Власима“, ипак се ови муслимани слажу са њима, и при свој пошти према султану, показују неповерење и антипатију према властима који представљају људи друге расе, и у исто време хране злобу, дубоку мржњу према суседу који је на њиховим вратима узео Босну. Инстинкт расе се овако одржава врло живахан, чак и код ових преобраћених Срба, убеђених муслимана, који, без сваког националног осећања, очували су пркосни али у исто време консервативан дух, заљубљен у независност, и непријатељски расположени мешању с поља. Босански муслимани, како се они зову званично, или, Турци како их називају хришћани, деле се и сами на две категорије : урођеници и усељеници, или „мухаџири.“

Извор:

Новопазарски Санџак, Гастон Гравје, 1912. г