Литература теорија завера, у ствари, иде на руку моћницима, јер код великог броја људи ствара допунско страхо-поштовање према „невидљивим центрима моћи“

Jocko4 (observer-analist) – 25. januar 2007.

Literatura teorija zavera, u stvari, ide na ruku moćnicima, jer kod velikog broja ljudi stvara dopunsko straho-poštovanje prema „nevidljivim centrima moći“.

Kad se takvo osećanje uvreži u glavama običnih ljudi, tj. izvršilaca, pozicije moćnika su još čvršće. Radi se o psihološkom indoktriniranju masa, kojima se uliva u glavu da su moćnici nedodirljivi i neoborivi. (Kud’ ćeš bolju zaštitu !)

Zamislite da Rotchild finansijski propadne – ode sva njegova moć.
Zamislite da se Rockefeleru pojavi veliki broj konkurenata, a to mogu da budu i neke države, kojima on ne može da naudi. (Uzgred, taj proces u svetu je u toku, premda u širem smislu).

Ne kažem da takvi finansijski moćnici neće pokušati da primene svoj oprobani recept, izazivanje sukoba i sl., ali sve ima svoj rok upotrebe.

Finansijski moćnici novcem kupuju moć, odn. stavljaju pod svoju kontrolu prirodne i ljudske resurse.
Komunisti su imali drugi prilaz – prigrabiti vlast, dakle moć, a zatim raspolagati upotrebljivim prirodnim i ljudskim resursima.

Fašizam je, kao i Nacizam, imao sličnu strategiju – prvo moć, a zatim sve ostalo.

Ako se pogleda šta se događalo kroz istoriju, naročito tokom XX Veka, primećuje se da su finansijski moćnici često paktirali sa Nacistima, pa i Komunistima. Sve po principu – zajedno smo još jači i uticajniji.

U novije vreme primetno je da veliki broj zemalja konačno shvata da je jedini način pariranja u borbi za opstanak prihvatanje uticaja novca, tako da se intenzivno usperavaju na jačanje svojih ekonomija. Ekonomska snaga velikih zemalja i te kako slabi uticaj nekih „gazda“ i postojeći centri moći postepeno gube svoj privilegovan položaj.

A kad takav proces jednom krene, teško može da se zaustavi nekim providnim pričama o demokratiji, ljudskim pravima i nedodirljivosti „gazda“.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)