Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ако нешто „МОРА ПОСТОЈАТИ” у односу према нечему другом онда је то релативно постојање

Posted in филозофија, SerbianCafe by Соларић on мај 3, 2009

Filozofija života

DrCornelius (uncleDoc4You)

20. avgust 2008.

kako ono rece jedan pisac sa prostora bifse (SFRJ) (YU)

vilin konjic živi samo jedan dan i od jutra pa do mraka leprsa krilima i uziva u zivotu…
sad ja:
mi ljudi živimo po 365 000 dana i ne uzivamo a nemamo ništa u sebi lijepoga ili pametnoga da proširimo ili podarimo drugima …

pa pisac kaže šta bi on dao samo da može da živi još jedan dan :-)

šta je najveca radost zivota?

sloboda ? biti slobodan u pokretu u umu u djelovanju u razmišljanju u zivotu na zivotu?

nerazumem sada (pre sam bio sam slijep) zašto se ljudi pozatvaraju u ladice, zašto se ljudi lisavaaju sami svoje slobode?

zatvaraju se u religiju u državu u nacionalnost u grad u selo u ulicu u kontinent u fudbalski klub u boju koze u vrstu auta u spoljni pol u visinu u jacinu u oblik u formu u klasu u djelovanje u u u…

svako gradi neke ograde oko sebe i strahuje sam od svoje slabosti…

gdje su ti veliki filozofi koji mogu nešto stvarno da pokrenu i promjene?

nema ih ? naravno ih nema jer nema ideja u narodu…

zašto nema ideja u narodu?

nema ideja jer si ti, bas ti koji čitaš ovo, ti si kriv za ne pridonosenje ravnopravnosti ljudi i njihovoga bratstva i ljubimstva…

svo dobro pocinje u tebi i siri se dalje od tebe a tako i svo zlo...

zlo je ne pokusati ništa poboljsati…

zxcvb (na) 23. avgust 2008.


Ipak kada sam već ovde da dam i svoje mišljenje.

Svaki oblik, svaka slika, svaki opazaj, koji je kreirao razum, po svojoj sustini predstavlja određen stepen objektivacije metafizicke volje.
Dakle kada bi vilin konjic imao svest, kada bi ta svest imala moc ljudskog intelekta i kad bi taj intelekt sa posrednog saznanja objektivnog sveta bio „usmeren” ka neposrednom unutrasnjem svetu, onda bi vilin konjic imao dozivljaj volje. Dzovljas onoga nečeg sto nalazimo unutar sebe a sto je (iako razlicito ) ipak najblize stvari po sebi.
Pošto je sa druge strane volja neprestano stremeljenje i patnja a zadovoljstvo predstavlja samo kratkotrajnu i iluzornu negaciju patnje, onda ni on ne bi mnogo uzivao u svom jednodnevnom zivotu već bi osecao sve muke SPOZNAVANJA individualnog htenja olicenog u gladi, bolu, zedji, zalosti itd,itd.  znaci patio bi a ne bi uzivao jedan dan.

„ a tek ovaj seronja dovlaa kao nismo birali da li ćemo se roditi ili ne. pa kako da biramo, da bi to mogli morali bi prvo postojati, dakle bili bismo već rođeni”

Slazem se sa ovim. Pre rođenja bili smo duboko uronjeni u transcendentnu bit stvari po sebi, koja je izvan svih kategorija razuma i izvan mogućnosti spoznanja. Tako da spekulisati o tome šta smo „RADILI” pre rođenja predstvalja tesku skolasticku metafiziku (besmislicu koja je prevazidjena pre dva veka).
Dovla ovde još jednom pokazuje da Kanta poznaje samo iz dela Vil Duranta i ostalih istoricara filozofije.

Dovla
~kad kažeš da je svet pakao, to znači da je sve zlo, ali zlo kao apsolutno ne postoji jer ono je zlo uvek na nešto drugo a to drugo mora biti dobro. Kao sto je i nefilozofski reći da je sve dobro, da je ceo svet dobar.
To su seljaku osnovne postavke logike i filozofije~

Ako se već pozivas na osnove logike onda i uzmi tu osnovu tj Aristotelov „Organon”, knjigu „Kategorije”, .
Kada to uradis prvo ćeš shvatiti zašto Aristotelov stil porede sa Kantovim, jer ni reč nećeš razumeti. Ipak ako se potrudis videces da dobro i zlo ne spadaju u tkz. „relativne pojmove” koji svoje biće imaju samo u odnosu prema svom suprotnom clanu ,već da dobro i zlo spadaju u „kontrerno suprotne pojmove” sto znači da ne kažemo „dobro zla”, već svaki taj pojam uzimamo kao odvojen i vazeci sam po sebi nezavisno od svoje suprotnosti. Toliko što se tiče logike na koju se pozivas.

Što se tiče dubljeg razmatranja prirode dobra i zla to je sasvim druga tema koja je tezak zalogaj za tvoj um. Čak šta vise mnogi filozofi, a i Kant među njima, duboko su zagazili u zablude i besmislice pokusavajuci naći odgovor..
Naravno rešenje je nasao Šopenhauer , u svojoj etici, tako što je, oslanjajuci se na celu svoju filozofiju volje, ukazao na „grižu savesti” kao „malim vratima” koja će nam pruziti barem delimican uvid u to definitivno metafizicko pitanje.

~Jel ja to neću razumeti kao sto i ti ne možeš da razumes Hegela pa ga zato u ruke i ne uzimas?„

Hegel je sarlatan i naravno da njegova dela ne čitam. Još od devetnaestog veka on je namenjen takvima kao sto si ti koji bi da se kriju iza reci koje ne znace ništa a sve racunajuci pri tome na onu psihologiju koju je najbolje opisala bajka ”Carevo novo odelo„.

~Temu dobra i zla nema potrebe da dublje razmatramo. Ti kažeš da je ovaj svet pakao,to znači da na njemu samo zlo vlada. Ali kad kažeš pakao onda se seti da… bla,bla~

Uparvo sam o ovome govorio i to je znacenje reci ”tuta„. To je onaj ko nikada nije ni video Aristotelove Kategorije a odmah on ima spremno mišljenje, sud i kritiku tog dela .
Tuta je onaj ko ne poznaje Šopenhaurovu etiku a naravno ,uprkos tome, on je poznavalac iste, jer je sve o tome saznao iz mog posta ,a onda zakljucuje da li je Sopenhauer u pravu ili ne.

~To sto zlo i dobro ne spadaju u relativne pomove,ništa ne menja,ja i ne kažem da su relativni.Samo kažem da ako postoji zlo na svetu,mora biti i dobra na svetu jer prema cemu bi nešto nazvali dobro ili loše.~

Ovde si upravo napisao da dobro i zlo nisu relativni (jer si prethodno valjda ,za ovih sat vremena, detaljno proucio Aristotelov Organon) a odmah posle da oni jesu relativni jer pozivajuci se na zdrav razum kažeš ”jer prema cemu bi nešto nazvali dobro ili loše„.
Ako nešto nije relativno onda nije relativno a to što si zbunjen krivica je ogranicensoti tvog uma . na šta sam te već upozorio.

I poslednje TUTA je onaj ko se u filozofskim pitanjima oslanja na svoj tkz. ”zdrav razum„ sto je isto kao kada bi se astronom prilikom provere zakljucaka da se zemlja okrece oko sunca oslanjao iskljucivo na svoje opazanje koje kaže upravo suprotno.

~To sto je nešto dobro,a ono je dobro jer mora postojati i zlo,ne znači da je to dobro relativno.~

Pa da. Ovde dolazimo do znacenja reci. Nekada sam te ovde ucio šta znaci reč „spekulacija” a sada vidim treba da te ucim šta znaci reč „relativno”.
Toliko si ,do mojega, ti pametan i genijalan.
Ako nešto „MORA POSTOJATI” u odnosu prema nečemu drugom onda je to relativno postojanje.

~Ni da crtam to više ne pomaze.~

Kome ti tupadzijo nešto crtas?
Na šta se oslanja tvoje znanje? Na predgovor ŠopenhaurovogO temelju morala” i na odeljak Uma carujeVila Duranata.
Ti ćeš meni majmuncino da crtas znacenje kontrernih i relativnih suprotnosti posto si to prvi put čuo od mene pre sat vremena. …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: