Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Мушке руке

Muške ruke

Stela – Mar 17, 2004

Uvek sam bila privrzena ocu, nekako je znao, osecao, umeo da me razmazi bas, bas, onako PRAVO, nalazio je neku sredinu. Secam se, njegovih ruku, bila sam mala, setamo i ja ga svojim malim rucicama drzim cvrsto a on blago, suvo, nezno i snazno, uliva osecaj sigurnosti, nasim hodom kroz moje detinjstvo i njegovo roditeljstvo. Umela sam tako i da zaspim hodajuci, naslonivsi lice na njegovu ruku i kada stignemo kuci, vise se nisam ni osecala umornom jer mi je taj sinhronizovan hod, godio i ulivao snagu. Nikada necu zaboraviti miris ocevih ruku, topao i nezan ali cvrst dodir. Secam se, moja sestra nije volela da jede pa je moj otac izmisljao citave predstave kako bi je naterao da pojede makar nesto iz svoga tanjira. Pravio nam je pijace, svaki zalogaj je slagao, jedan pored drugoga kako bi izgledali lepo i nazvao ih je pijacama. Tada je moja sestra jela ali sa mukom. Ujutru, kada se probudim, uvek me je cekala oljustena banana za dorucak i mleko. Uvece, smo gledali filmove i tata nam je objasnjavao sve sto nam nije bilo jasno. Postavljale smo, sestra i ja gomilu glupavih pitanja ali je on, uvek sa osmehom i strascu, strpljivo sve to nama tumacio. Bile smo obe, nevaljale i kada smo pospane, koristile smo onu zensku lukavost i pravile se da nismo pospane, pa nas je tata pustao da jos malo uz nas nagovor ostanemo. Uvek se taj nas divlji dogovor zavrsavao tako sto nas je tata svlacio jer smo obe zaspale a on nas je nosio u krevet, to nam je bilo najlepse, ja se toga u polusnu secam. Uvek sam osecala najvecu sigurnost kada je moj tata u blizini i sada se secam njegovog glasa ali najvise njegovih ruku koje su mi toliko ostale u secanju, tople, suve, velike, nezne, cvrste i snazne. Nista na svetu mi nije ulilo toliko samopouzdanja kao te ruke, MUSKE RUKE!

gorske ochi – Mar 17, 2004

(i)

najdraza od svih poslastica koje sam ikada okusio bila je prva u nizu keks torti moje majke … a to ne beshe bilo kakva torta

secam se chudnih pruga na poledjini pètit-beura kojeg smo brat i ja umakali u mleko – daveci pritom pola materijala, a majka ga je ko da zida dvorac – slagala na staro ogledalo, red keksa – red fila – red keksa – red fila…

izdizao se taj chudesni kolac pred detinjim ocima u skulpturu chija je osnova probijala u dubine podloge zajedno s odrazom cineci se dvaput visom i impresivnijom! .. s nestrpljenjem smo iscekivali da se slatko zdanje preko noci u frizhideru stegne dopushtajuci da

‘saspens’ narasta s ishchekivanjem i da slatkoj muci dodje kraj

..teshko da bih vam rechima mogao naslikati zadivljene izraze nasih lica kada je naredne veceri poslastica servirana… ((((::))))

njen jednostavni cetvorougaoni oblik u nasem je secanju volshebno lebdeo i time nadmashio svaki slavski ili svadbeni kolac i torte s pedigreom i stasom od po tri sprata… jedini dostojni rival ovom domacem cudu bile su bele toblerone

i dan danas mi je ova zagonetna veshtina podizanja torte „ni na nebu ni na tacni“ ostala kao neka vrsta madjijskog rituala :o)

hteo bih da vas ponudim komadicem te nesvakidasnje vizije,

u ogledalu od uspomena u kojima izrasta pravi pravcati jestivi praznik iz dnevnika jednog trogodisnjaka

(ii)

tog leta smo od strica koji je godinu dana sluzbeno bio van zemlje dobili deciju verziju sobnog projektora sa dva dugometrazna crtana filma na celuloidu! sprava na baterije sa par tastera, bila je vrlo jednostavna a rolne filma spakovane u minijaturne kasete, bezbedne van domasaja radoznalih dechjih prstiju…. bez daha smo gledali Robina Huda i njegovu Shervudsku druzinu u akciji protiv Sherifa od Notingema, ushuskhani u svom sobichku sa par najboljih drugara iz kraja.. na belom zidu zamracene sobe kao na pravom bioskopskom platnu lebdele su zivahne figure crtanih junaka raspaljujuci u nama divljenje i mastu

narednog leta stric je odnekud pribavio i minijaturni gliser (!!) na baterije s daljincem pomocu kog smo ohridu revidirali mape :) i testirali manevarske sposobnosti plovila u svim vremenskim uslovima..

(sve dok se propeleri nisu potpuno pohabali od nasukavanja i algi)

obe igracke su naknadno zavrsile na operativnom stolu profesora baltazara, koji ih je temeljno rashrafio, prouchio kako sve radi i sacuvao kao donore organa za buduce eksperimente na ovim nikad podrobno ispitanim stanovnicima nedodjije

mnogo godina kasnije gledajuci prichu „Toyland“ setih se ovih zadnjih par leta pred polazak u shkolu i nasheg tavana, s kojeg moj stari i dan danas ume da unukama skine kakvu dobru staru alternativu za barbike

demetra (sociolog) – Mar 17, 2004

Najlepse secanje iz detinjstva mi je secanje na mog ujaka kako me nosi u ruksaku, tako sam malecka bila.

A, imao je ruke kao pijanista, dugacke, elegantne prste, lepe, uredne nokte, tamnu put…

Najlepse na njemu bile su ruke i oci, a meni je i danas velika radost sto moje ruke podsecaju na njega.

jelenumiresam (ing-mag-doc) – Mar 17, 2004

Meni dame kazu da imam ruke kao svestenik.

Sto mi i nije lepa metafora.

A da, zaista kazu da imam predivne ruke.

Jeste da je istina da kad miluju (pogotovu decu po glavi dok stoje) komuniciraju sa univerzumom, a kad su naterane na mrznju, otimaju se da ne nanesu zlo.

Jeste da su sada malo ishabane, ali sve je to privremeno. Zadrzale su neznost ipak.

Karakteristike mojih ruku su uzete od Majke i Oca.

..Stela – Mar 17, 2004

Pozdravljam sve na topiku i hvala na javljanju. Jos mi se necije ruke neverovatno dopadaju, pijanista Richard Kleiderman ima najlepse muske ruke, na svetu.

Za Gorske ochi!

Ipak, jesi veliki covek i opet ti necu reci zasto.

Ne znam, koja od tvoje, dve price je lepsa?

Alan Ford – Mar 18, 2004

Stela,

blago tvom muzu!

To je ono sto zene cesto ne kapiraju: sto muskarac vise voli i pazi mamu to ce vise da voli i pazi zenu. Tako i sto zena vise voli oca to ce vise da voli muza.

..Stela – Mar 18, 2004

Hvala ti Alane, imam divnog muza, ne znam ko je zasluzan za to ali sam srecna. Postoji u meni dosta veselog, to i preovladjuje, imam i crne minute, setne i tuzne ali iznad svega, volim ljude i sve vas ovde, sa svojim unikatnim karakterima. Nedostaje mi Srbija (Novi Sad), ljudi koje sam volela, grad i ona moja ravnica sto spaja nebo i zemlju, mozes zvezde da dohvatis. Muskarci, zauzimaju posebno mesto u mom srcu jer oni skoro nikada nisu zli. Muškarac je nesto najduhovnije, najneznije u svojoj trapavoj grubosti i najodanije.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: