Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

paja patak, 17/05/2009,

Шта значе „фашизам“ и „антифашизам“ ? Постојао је (и постоји са префиксом „нео“-) само један : италијански фашизам. Титоисти (Мирковић и слични) користе тај појам намерно искривљено. Они под њим подразумевају не италијански фашизам, него првенствено немачки нацизам. А зашто онда ствари не називати правим именом? Дакле :„нацизам“ и „антинацизам“ ?

Е,то је незгодно из два важна разлога:

1. Име нацистичке странке је: „Национал- СОЦИЈАЛИСТИЧКА Немачка РАДНИЧКА ПАРТИЈА“. Непријатно за комунисте. Ем социјалистичка, ем радничка партија! Ти термини су комунистички монопол.

2. Још незгодније: и поред повремених зађевица, СССР је имао разгранату војно-политичку сарадњу са нацизмом. Пре доласка нациста на власт, СССР је помагао Рајсхвер ( у њему је било много нациста) наоружавању и пружао му могућности вежби на својој територији, што је било забрањено Версајским мировним уговором. То је још ни по јада, него је СССР са нацистима закључио 1939 г. и уговор о ненападању и сарадњи. У оквиру њега је снабдевао Трећи Рајх стратешким сировинама током првих година Другог светског рата, а још је садејствујући са њим окупирао балтичке земље, и део Пољске.

Дакле – нацизам је боље не помињати, узети лепо фашизам и све гурнути под тај тепих. Иначе, „антифашизам“ се као термин користи углавном у (бившим) комунистичким земљама и само неким западним у којима су комунисти после рата играли већу политичку улогу.

Одомаћио се, па нацизам који је крив за сва зла титоисти и не помињу, а сви који се са њима у било чему не слажу – а за титоиста Мирковића то су антикомунисти су „фашисти“ и квит!

Штета што Обзнана није донета пре 1920 године; комунисти су били терористи. Југословенски комунисти, на челу са „вољеним другом Титом“ су априла 1941 г. мирно чекали све док Титу – агенту Коминтерне: Валтеру, телеграмом из Москве 30. јуна 1941 (после 2 месеца!), Георги Димитров није послао Коминтернину наредбу да ступи у акцију против Немаца, а Тито октобра 1944. на тенковима Црвене Армије запоседа Србију.