„Србин, цар у Сремској Митровици је царевао Источном Римском Империјом”

StevaCar (the Tzar)

26. april 2009.

Srbin- rimski car u Sremskoj Mitrovici je carevao Istočnom Rimskom Imperijom. Licinije, o kojima ima mnogo zapisa da je baš Srbin, rođen u Zaječaru ili malo severnije, nisu utvrdili.

Oženio je polusestru Konstantina niškog..ali posle nekoliko godina ratovali su žestoko. Licinije se krio sa porodicom i riznicom u raškoj Srbici (Serdika, današnja Sofija)..ali prvo je proteran, a potom i pogubljen.

Priča o rimskim carevima-Srbima, koji ratuju međusobno

http://sr.wikipedia.org/wiki/Bellum_Cibalense

Srbin, car iz Sremske Mitrovice drži heraldički znak Srbije u rukama

On i Kostadin niški su zajedno doneli tzv„Milanski edikt” koji nije bio akt proglašenja nove religije za zvaničnu(hrišćanstvo) nego zakonski akt da se izvrši vraćanje otete imovine hrišćanima. Licinije i Kostadin su bili sveštenici Sunca..

Licinije kao Sol Invicta
na bronzanom novčiću iz Sirije (antiohije.gde će malo kasnije biti prva hrišćanska komuna i prvi sabor na kome se raspravlja da li da se svi hrišćani obrezuju ili samo jevresjki hrišćani)312 godine

Knjiga Relje Novakovića sa citatima i dokazima da je rimski car Licinije= S.R.B.I.N.

Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car

Relja-Novakovic-Srbin-Rimski-Car

medianka 27. april 2009.

A sad bi trebalo da se malo pozabavimo s ovim, svuda su arheološki lokaliteti i uzdižu ih u glavni kadar, a niko ne priča o grobljima, logično je da su oni su tu živeli i tu umrli, trebalo bi da su tu negde sahranjeni. Zna li neko više o tome?

StevaCar (the Tzar)

27. april 2009.

Licinije je ubijen, ne znam gde je sahranjen.
Galerije, zemljak Licinijusa, obredno spaljen na brdu Magura (strmina) kod svoje palate u okolini Zaječara.

Ostalih 15?

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Сродне теме:

• Из рукописа Горњебрезничког
• Надомак Сремске Митровице био је зид, граница између Срба окупираних од Ромљана и слободних Срба-Сармата

Прилози:

Хроника: Живот деспота Стефана Лазаревића

„Историја о сербских царјех и краљех“, названа у науци Троношки летопис или Троношки родослов.

Врхобрезнички љетопис / родолсов

(кључне речи обојене by Соларић)