Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Порнографија (душе)!

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура, медији, политика, породица by Соларић on 7 јула, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

„Тренутак истине“: Обичан човек у медијској машинерији

Драгана Кањевац

субота, 04. јул 2009.

У покушају наплате сопствене пропасти

Просто као пасуљ:одговорите пред својим најближима и камерама на 21 интимно питање из свог приватног живота тачно на полиграфу и богат сте човек. Ево новог хибрида психодраме (какве имамо у бихејвиоралним реалити програмима као што је Велики брат), полицијског ислеђивања и класичних квизова. Али то није онај стари добри квиз, забава за целу породицу, поучна ствар, где фамилија и пријатељи бодре такмичара и помажу му: тренутак ’истине’ шокира породицу, распаљује непријатељства, сумње, издају и разочарање:

Спавао бих са женином мајком

– ИСТИНА.

– Аплауз…

Тукао сам жену јер ми је проверавала мобилни

– ИСТИНА.

– Аплауз…

Имао сам секс са љубавницом у свом брачном кревету док ми се супруга налазила у кући

– ИСТИНА.

– Аплауз…

По домаћем добром обичају да у корисним стварима каснимо за светом а да смо у глупостима увек актуелни и ’апдејтовани’, само годину дана после премијере на америчкој FOX ТВ, Тренутак истине стигао је и у Србију, емитујући се на водећој комерцијалној Пинк телевизији. Тражи се најискренији човек у Србији, позивају са екрана благочестиви продуценти, наши борци против лицемерја, који су одлучили да кажу попу поп а бобу боб!

Неуропсихијатар и психолог др Ненад Михајловић који ради стручна тестирања за програм Велики брат, мисли да jе у Тренутку истине углавном реч о манипулацији људском невољом. ’Мотив већине учесника је новац, иако говоре да није. Код особа спремних да учествују у оваквој форми шоу-програма у питању је и егзибиционизам, али не обичан, већ онај где се ради о спремности на дељење интимнијих детаља из свог живота које може довести до потпуног огољавања, што се може подвести под психички поремећај. Парадигма тога је Ђани Ћурчић, учесник Великог брата, који је своју емоцију такорећи продао на телевизији.’

И ето, људи су вековима вапили и трагали за истином; крајем прве деценије 21. века, стиже нам истина садржана у 21 питању о швалеркама, поткрадању на послу и лошој хигијени.

Излагање на научном скупу „Култура и медији у (пост)глобалној ери“, који је 04. јула 2009. организовало Уредништво НСПМ

Duško Kadić, Podgorica

субота, 04 јул 2009

Ovo je najprljavija i najodvratnija emisija koja je ikada prikazivana na televiziji. Normalan čovjek mora osjetiti zgražavanje nad ljudima koji pokazuju svoj nemoral i nad članovima njihovih porodica koji se kao idioti smiješe u publici. Arogancija voditeljke je posebna priča. Zamislite samo koliko gađenje kod ljudi izaziva njena priča o najsiskrenijoj osobi u Srbiji a dok istovremeno izvlači njihov prljavi veš jer je iskrenost zaista pozitivna ljudska osobina i nema nikakve veze sa onim nemoralnim osobama koje odgovaraju na nemoralna pitanja nemoralne voditeljke. Apelujem na sve normalne voditelje i RRA da tu đavolsku emisiju zabrane.

Ala субота, 04 јул 2009

Neshvatljivo je da Ministarstvo kulture opravdano kritikuje tabloide, a ne zabrani ovakve idiotluke koji zaglupljuju i ponizavaju ljude.
Dostojanstvo licnosti mora da bude odbranjeno. Kako se osecaju njihova deca? Zar to nije indirektni mobing? Koliko ljudi biva povredjeno ovakvim jadnim emisijama?
Nekada je to bilo okarakterisano kao „sund“ i islo u poznim satima s posebno visokom taksom. Nesto kao pornografija (duse)!
Ili i takve programe Ministarstvo smatra „instalacijom subkulture“?
Ne treba se cuditi „konzumentima kulture“ vec cutanju nadleznih (Bradic, Momirov, Dimitrijevic).

„Једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света”

Posted in друштво, медији, музика by Соларић on 5 јула, 2009

Извор: Политика Онлајн

Спектакл око мртвог Мајкла Џексона

Организатори европске турнеје профитирали од смрти главног извођача, а холандски пензионери се обогатили

Од нашег дописника
Вашингтон, 3.  јула – Мајкл Џексон одлази са овог света уз светски публицитет раван ономе који је имао Елвис Присли 1977, када је претворивши се у гротеску од хемијске смесе пилула и алкохола умро на клозету у четрдесетдругој години. Само што је смрт Џексона ојачана новом технолошком медијском револуцијом још много ударнија у сваком и најзабаченијем кутку планете. …

Зорана Шуваковић

[објављено: 04/07/2009]

Ништа чудно , 03/07/2009,

Американци су склони да зарађују било на чему. Што да не и на упокојеном Певачу. То је једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света.

Ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона

Posted in Србија, друштво, економија, породица, SerbianCafe by Соларић on 5 јула, 2009

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Купити кола и стан

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Које је доба дошло – да ти, ако живиш у Београду, или ако си у државној служби, стварно зарађујеш сигурних 600-2.000Е. И зашто не би узео кредит за стан 300Е и кола 150Е, за летовање и самопослугу, када знаш да је плата поуздана.

Плус што се „младим стручњацима” нуде повољнији кредити.

Онда се само поставља питање: како са тим колима пред Србију? Са колима, препланулим теном и новим фирмираним крпама? Пред свет који ради за 120Е, или најчешће ништа и не ради. Са кућа цреп лети, улице се располутиле, школе затварају. А наши: просветари, медицинари, страни службеници – летуцкају у својим свемирским бродовима, ишчуђавају се на заосталу Србију из својих станова и авиона.

Од којих пара, од које зараде? Од распродаје свега што смо имали??!

TPACEP (Tpacep)

01. jul 2009.

Prevelike razlike među ljudima pravi ovaj kapitalizam, dobit je neravnopravno raspoređena, obično je otimaju oni koji su najpohlepniji, a dosta zapada i najodanijim pohlepnima.

Komunizam uspješno riješava taj problem raspodjele dobiti na veći dio ljudi, ali onda guši privatnu inicijativu koja je potrebna da bi se društvo ubrzanije razvijalo.

Sreća je u mješavini ova dva sistema, ali mi Srbi smo nekako skloni uvijek ekstremnim vrijednostima, a nikada nekoj kombinaciji između.

dulebg (posmatrach)

01. jul 2009.

Није код нас капитализам, него колонијална пљачка, као и између 2 св.рата. Власт своје послушнике држи у каквом-таквом благостању, а 90% народа је пустила да нестане, јер јој требају само територија и ресурси – не и живи људи.

neimar

01. jul 2009.

Београдска малограђанска класа је открила да не мора да ради и да може да живи од продаје целе земље а како сад видимо и продаје историје и народа.

Шибицари су увек налазили жртве и нису они криви.

„Другој Србији” НСПМ смета као политички противник и дискредитују овај сајт већ годинама

Posted in НСПМ, Србија, друштво, интернет, медији, политика by Соларић on 5 јула, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Предлог за размишљање

Теофил Панчић

четвртак, 02. јул 2009.

(Време, 02.07.2009)

Није требало да ме вучете за језик, али кад већ јесте – ко вам је крив! Дакле, још једном: форуми, блогови, коментари… Тек да видимо где смо тачно с том ствари, какво нам је пролазно време.

Видех на сајту НСПМ да је Антонић Слободан, сав пресрећан и тријумфалан, на „душманском“ сајту Е-новина открио неколико уистину расних и кристално чистих груменова фашистоидног „говора мржње“ у најчистијем могућем стању, а које су испод једног иначе коректног ауторског текста екскрементирали читаоци-коментатори. Што редакцију, дакако, не аболира: тај-тамо-неко ко анонимно брабоња има елементарно људско право да буде дегенерик, али ти немаш право да његова болесна иживљавања учиниш јавним! Одговорност је, у том смислу, увек на конкретном професионалцу – никада на анонимном аматеру.

SFX

петак, 03 јул 2009

Predlog je los. Pre sest godina sam napisao kriticko pismo (kritikujuci spoljnu politiku jedne zemlje umesane u balkanske ali i druge sukobe), beogradskom nedeljniku. Tekst je malo skracen, otupljena mu je kriticka ostrica, a onda sam poceo da dobijam pretece e-mailove sa adrese jedne srpske institucije. Ne potpisujem se imenom i prezimenom niti nameravam, jer to nigde u svetu nije praksa. A u Srbiji, ne izmisljamo toplu vodu. Usput, nisam rekao koji je nedeljnik bio u pitanju, niti smatram novinare ovog nedeljnika direktno odgovornim za ono sto se desilo. Ali, moracete da priznate, ne mirise lepo.

Ovo je za neke prijatno iznenadjenje. Za mene samo prvi tekst Teofila Pancica sa kojim nemam velikih, velikih problema. Ne slazem se sa bilo kakvim nivelisanjem civilizacijskog nivoa E-novina i ovog sajta. Ovde se postuju najosnovnije norme civilizacijskog ponasanja. E-novine moraju na sud zbog poziva na rat i nedostatka pristojne moderacije. Ukoliko urednici pod pritiskom uvedu predstavljanje punim imenom i prezimenom prestacu da citam komentare i shvaticu to kao jos jednu pobedu druge Srbije.

Drugoj Srbiji NSPM smeta kao politicki protivnik i diskredituju ovaj sajt vec godinama. Vreme je tu uvek igralo neku (makar i posrednu, cinicnu – Iljf i Petrov) ulogu, sto se vidi i po tonu tekstova Zarkovica i Pancica. Tu je uvek prisutna nostalgija za starim vremenima koja se ne vracaju. To sto vidimo promenu tona, ili strategije na sajtu B92, ali i u Vremenu, pokazuje da se u dramaturgiji ne treba kloniti stereotipa. Cak i onih za koje je pokojni irski pisac rekao da su stari kao planine.

‘Vremena se menjaju, Viktorija.’

Стева Надрљански

9 петак, 03 јул 2009

Све би то било лепо кад аутор овог текста сам не би био протагониста најгорег говора мржње, што свако од нас може лако документовати. Антологију његових грозних увреда на рачун „Другог“ (на чије се безусловно поштовање истовремено обавезно позивао!) може превазићи само Луковићева. Није ли могао Панчић и раније да подигне свој – у свом идеолошком кругу – утицајни глас против простаклука? Зар је могуће да једно тако, хм, осетљиво биће то не примети? Могуће, јер што је дозвољено Јупитеру, није дозвољено волу: „нама“ је дозвољен простаклук јер служи светлим циљевима, а „вама“ није, јер је ваш простаклук одраз вашег стања. Ако Антонић није принципијелан зато што презентује анонимни коментаторски отпад са сајтова који себе сматрају за светлост света (а тиме само указује на невероватно лицемерје), где је досад била та принципијелност Панчићу па да распали по нискостима појединих својих идеолошких јарана, од којих нико није анониман? Е, у том случају би морао да удари и по себи – морао би приметити да је он сам генератор „хејт спича“, узор онима који га упражњавају – а та уметност код нас баш и не цвета, најмање управо код оних који имају некакав месијански синдром.
Уосталом, не треба ни помињати да се Панчићу његова принципијелност не би напрасно пробудила да управо Антонић није обелоданио ове позиве на убијање Срба објављене у једном од медијских центара ове религијске удруге, нити би ти позиви били обрисани. Сад је за то већ касно.
А што се тиче (не)анонимности коментарисања, то је питање које се на концу може тицати једино тужиоца; за све нас остале битно је нешто друго, нешто од суштинске важности: да схватимо да и са „друге стране“ стоји Човек као и сам што сам.

O ovome nema pregovora

13 петак, 03 јул 2009

Zar ce se rathohuskacki tekstovi i pozivi na linc na jednom drugosrbijanskom sajtu koristiti kao izgovor da svi koji ostavljaju komentare na preostala dva i po slobodna sajta u Srbiji zavrse u policijskim tefterima?! Ovo je zaista uvredljivo. Posle Zarkovica koji relativizuje gadosti i pozive na ubijanje u Novom Sadu, javio se i Pancic sa ‘originalnim’ predlogom da se svi registrujemo na uvid organima u sluzbi vladajuceg rezima. Pa ce onda organi da odluce koji komentator je za krivicno gonjenje, kao sto to odlucuju, prilicno ‘nepristrasno’ vec godinama.

To prakticno znaci da ce prvi ljudi koji ce zaista biti gonjeni zbog komentara, biti osobe sa NSPM, dok ce za E-novine biti rezervisani termini tipa ‘bizarnosti’.  …

Ala

18 петак, 03 јул 2009

Teofil,Lukovic,B.Pavicevic,N.Kandic,Vuco,O.Beckovic,Zarkovic,Cheda -menjaju frizuru ali cud nikako.
Moderator je odgovorni urednik sajta. Jos davno sam zahtevala da B92 za svaku smenu napise ime i prezime moderatora.To nije ucinjeno.Za sve gadosti i neistine ,znaci odgovoran je glavni urednik-nije mi poznato da je ikada bio osudjen za neistine.
Kao sto je B.Srbljanovic morala da bude optuzena za gadosti na svome blogu, bas kao i Lukovic i Pancic.
Mozda NSPM ne zna imena ucesnika u diskusiji,ali budite sigurni da onaj kod koga su serveri to lako dokuci.

Сви објављени коментари изгледају као да их је писала иста особа

Posted in Србија, друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on 5 јула, 2009

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

B92

Pop_Milo

19. jun 2009.

Ja sam jedan od onih koji nisu do skoro obracali paznju na price o tome kako su B92 izdajnici, manipulatori i slično…

Međutim, u zadnje vreme sve vise mi se čini da tu ima dosta istine.
Pogotovu kada je reč o manipulacijama.

Konkretno, juče sam hteo da ostavim komentar na njihovom sajtu.

Vest je u sustini nebitna za ovu pricu, ali da ilustrujem, bila je vezana za Olju Beckovic, i sve sto sam napisao je da mi nije jasno zašto bi neko bacio baklju ispred zatvorenih vrata B92 televizije i pobegao. Šta time dobija, osim sto pomaze televiziji B92 da izgleda kao žrtva? Osim toga, napisao sam da mi je cudno da od 20+ komentara koji su ispod vesti nema nijednog negativnog. Sve same reci podrske.
U svakom slučaju, nije bilo psovki, uvreda i slično. Samo moje mišljenje.

Ovo je bio test da vidim da li će moj komentar proći- i naravno nije. Otisao je „na odobrenje moderatora” i tu se prica zavrsila.

Kada se malo bolje pogleda, svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba, a glasovi na te komentare su takvi da je gotovo u istoj proporciji uvek nešto više pozitivnih nego negativnih.

Da ne davim vise, ako se ovako odnose prema komentarima sa web site-a ocigledno je da nisu ni najmanje objektivni sto bi kao medij trebalo da budu. Ova televizija znaci zaista radi po nekoj agendi koja nema veze sa onim što je istina.

Idite na njihov sajt i uverite se sami.

Vasi komentari su dobrodosli.

PS.
Moderatore, nemoj sada ti da budes $%^& pa da me izbrises. Ovo je ipak „serbian” cafe, zar ne?

Pozdrav

wws

19. jun 2009.

..dobro jutro… :) i sam sam pokusao ostaviti po koji komentar pa isto tako nije objavljen. Sve sto im se ne svidja ne može da prođe.Ili prihvatas šta oni pricaju ili nisi dobro dosao.Ne dolazi u obzir da nešto pitas,skrenes paznju,nešto dovedes u pitanje…
Oni su pod americkom sapom.Guraju svoju pricu i niko im ništa ne može.Mnogi ljudi su se uhvatili na njihovu agresivnu propagandu i teško će biti sa njima izaci na kraj. Ovaj slučaj sa Oljom Beckovic i Kurirom će to pokazati, unistice ga.

Pop_Milo

19. jun 2009.

wws, slazem se sa tobom, najverovatnije je u pitanju americka sapa.

Međutim to nije važno, jer moc medija ne lezi u onome ko stoji iza njega već u kredibilitetu koji ima kod naroda.

Ovo u sustini jeste povezano, ali ukoliko razmenjujemo mišljenja na otvorenim sajtovima kao sto je ovaj, vremenom će ljudi početi da obracaju paznju na to i taj kredibilitet će se srusiti.

Isto već se desilo sa Milosevicevim RTS-om. Mada se ni oni nisu mnogo popravili – vidim da i njihove komentare odobrava moderator.

Ovo je navodno potrebno da bi se izbrisale provokacije i sl. Ali da li je to zaista neophodno?

Pa sudeci po tome kako lepo funkcionisu ove diskusije, koje su između ostalog najpopularnije u Srbiji, rekao bih da nije.

Osim naravno, ako plan nije da se dodatno ne manipulise našim mišljenjem nakon citanja vesti.

PS. Predlazem da Serbiancafe uvede komentare na vesti,
kako bi postojao bar jedan objektivan sajt na kome ljudi mogu da kažu šta misle!

mostro (junior member)

19. jun 2009.

svi objavljeni komentari izgledaju kao da ih je pisala ista osoba
———————-

I jeste !

neimar 23. jun 2009.

Да је само У92. Пробајте да пошаљете коментар Политици или РТСу у којем је ИСТИНА која се не поклапа са овим пропагандним машинама. Нема шансе да буде објављен чак и када је и цивилизовано и околишно написан а камоли када је директан напад на постојећи медијски и политички поредак.

И Гебелс би им позавидео.

mostro (junior member)

25. jun 2009.

Pa i ‘Politika’ je ista kao i u92. Zapravo, nasi mediji i nisu nasi, a ono sto objavljuju od komentara je strogo filtrirano po njihovoj volji, pa vi mozete da budete kulturni koliko hocete. Zato sam ja odavno prestao i da posecujem te sajtove i ne pada mi na pamet da ostavljam svoje komentare. Sve se to iskvarilo. Moral i iskrenost su kod nas zaboravljeni pojmovi. To je zastarelo.

OpasanLik (metalostrugar)

30. jun 2009.

Ja sam isto ostavio 2 komentara na temu „olje B.” i nijedan nije objavljen jer se ne slazu u potpunosti sa serviranim vestima. Demokratije i slobode NEMA nigde ali treba da puste makar jedan komentar na deset, koji je razlicit… Ovako je mnogo providno i bezobrazno. Niko nije vesla siso…

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/mesg/66/013898553/b92.html

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Posted in НСПМ, Србија, друштво, политика by Соларић on 5 јула, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба градаонај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике.

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Извор и наставак на SerbianCafe.com (дискусије)

U Srbiji se ocekuje poskupljenje krompira.

T_I (Hobi politicar)

27. jun 2009.

Dok u gotovo svim državama sveta cena poljoprivrednih proizvoda konstantno raste i dok svetski ekonomski eksperti i analiticari najavljuju glad u svetu , u Srbiji poljoprivrednicii unstavaju krompir .

Prolaznici magistralom Nova Varoš – Prijepolje ovih dana svedoci su velike nevolje sa kojom se suočavaju proizvođači krompira iz okolnih sela. U potocima pored same magistrale, niz sela Gornja i Donja i Bistrica, pre dva-tri jutra su osvanule tone bačenog krompira. Puni džakovi koje niko neće završavaju i po smetlištima, u sodomima pored sela. …

Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.

prijepolje.me

Jahac_Magle 27. jun 2009.

„to je super,al mene zanima jedna druga stvar…

ima li rusija svoju poljoprivredu?

ili jedva ceka da hranu uvozi iz srbije?”

Има ли „Европа” аутоиндустрију или чекају да увозе аутомобиле из Крагујевца?

Изгледа да без Динкића и Фиат-а нема друге него да цела „европа” пешачи…

Patriota (Ekonomista)

27. jun 2009.

Проблем кромпира је само један од производа о ком држава не води никакву бригу.

Како каже, Нађи купца, па купца нема времена сељак да тражи јер његов посао је производња а не да јурца којекуда и тражи купце али то сељаку нико није рекао а државу баш брига.

Највећа бољка целе српске привреде су НОВА ТРЖИШТА која нико и ниједна власт неће да стави на сто као приоритет број један целој привреди.

Привреда у којој су ретки који знају стране језике а основ озбиљног целог пословања је знање језика и коришћење интернета је тешко било шта постићи.

Када би ови странци који су и највећи извозници роба из Србије у Русију одједном напустили Србију вратили би се не у доба санкција него у средњи век. Необавештени, неписмени за комерцијалне послове, веома склони преварама шетали би се ко бос по трњу.

Како да се било ко обрати Министарству пољопривреде ако не само министар него и сви запослени нису за тај посао.

Привредна Комора Србије не постоји, та је скуп пропалих директора који су се ту ухлебили и тако седе и узимају простор.

Више сматрам или подједнако одговорним и Министарство пољопривреде и ПКС за овај проблем, и једни и други су имали довољно времена да покушају да траже нова тржишта.

Да имамо државу иоле или макар мало озбиљну онда би људи из министарства пољопривреде већ на почетку сезоне садње кромпира направили биланс потреба кромпира у Србији, па могућност извоза па тек онда обишли сва села у Србији и разрезали колико ко треба да посади кромпира и да у том случају држава уколико се не прода гарантује откуп. Тако раде сређене државе али ово није ни сређено ни држава. Ми државу имамо само на ТВ где се такве вести не могу видети нити сељаци могу ако немају коме да понуде у хуманитарне сврхе свој вишак кромпира.

Замислите да нико није ни заинтересован да само преузме тај кромпир а рецимо све наше болнице немају динара да купе храну за болеснике а ово им се ипак нуди џаба.

Да не причам о мукама по избегличким камповима и сиротињи која тамо живи.

Једном речју срамота али ко у Србији осећа срамоту. НИКО.

T_I

(Hobi politicar)

Moje lično mišljenje je da država i netreba da vodi brigu o uspesnosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji .D

Г-дине T_I!

Држава ма каква била би морала да води рачуна о сваком производу који се код ње производи.

Рецимо у Великој Британији државни службеник агроекономиста сваке године обилази фармере и ‘саветује шта да саде те године’ и гарантује цене. За поједине парцеле једноставно каже ‘немојте ништа да садите од државе добичете толико и толико пара’. Оно што он је ‘саветује’ ако то буде вишак у том случају ни држава нема обавезу да то откупљује. Ово може називати како ко хоће али ово је ипак диктирана економија. Да би човек у име државе могао некога да саветује неко ипак мора да тражи и тржиште за ту робу. Неко је направио биланс потреба те државе и тог народа као и могућност извоза.

Ово што се дешава код нас је велика штета јер рецимо бацањем кромпира је штета двострука, прва штета је за тим материјалним добром а друга штета је рад тих људи су радили на том кромпиру.

Трећа штета је сто држава видећи да се сваке године тај кромпир баца не предложи и окупи групу инвеститора или сама на крају крајева и направи једну дестилерију вотке и тако запосли још људи а тим сељацима обезбеди још већу производњу.

Није тачно како држава не треба да гради фирме па многе фирме у свету и то развијеном су у власниству државе.

Па Америка није дозволила да пропадну Банке него је утрчала својим новцем да их спаси. Па није дозволила пропаст ГМ него својим парама спасава ту фирму.

Наш проблем је што народ и пољопривредници у Србији увек од некога очекују помоћ која им у стварности и јесте потребна. Помоћ у информацији, помоћ у тражењу нових тржиста, помоћ за одговарајућом Законском регулативом, помоћ за билансима потреба за одређеним производима и сличне помоћи да их не набрајам. Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Све су то помоћи које су свом народу давале и свакодневно дају државе запада и стога је и запад ипак и поред ове кризе толико и јак економски.

Сада имамо ситуацију у Србији где садашња власт пре доласка на власт је причала и обећавала како ће да помогне народу и привреди а чим је дошла на власт је гледала искључиво интерес како напунити буџет а што се тиче привреде, производње то је препустила улици да решава, то их уопште не занима. Пуњење буџета им је потребно искључиво ради што дужег останка на власти и да могу што више да покраду. Данас само да полиција претресе имовину државних службеника шта ко од имовине има, може да дође до закључка ко је лопов а лопову никада није приоритет интерес државе, њему је приоритет он лично и његова имовина, ту је држава како категорија на последњем месту, стога из те државне администрације цуре информације као вода низ поток.

Ово са Британију рекао сам фигуративно јер тамо се људи у име државе задуже да обилазе села и на основу биланса потреба за храном одређују колико ће ко чега да сади и све сто они одреде да се посади има сигурно тржиште, остатак држава плаћа да се не сади да се неби храна бацала.

То и јесте проблем код нас што не постоји биланс хране да се зна шта да се сади а шта да се не сади. Зашто то држава не ради. Прво да би тако нешто могао да радиш морас да имаш информације о потребама и то неко мора и да ради а тако школованих људи нема у државној администрацији.

Знам за Законе које је предложило министараство пољопривреде а да нико буквално нико из министарства није питао некога из те области у привреди како да се то уреди да је прихватљиво и за државу и за привреду. Или су сели за што са монополистима и питали ‘какав Закон вам одговара’.

Одређени Закон се доноси од 1994 године и до сада је донешено укупно 4 Закона из исте области а да нико није консултован из те области или су прихваћени неки предлози фирми које имају монопол у тој производњи и последњи Закон буквално у потпуности гуши промет.

Причајучи са човеком који је био у изради тог Закона сам схватио и он ми је и сам признао да су у обзир узимани сви предлози инспекције а не произвођача и потрошача. А инспекцији је интерес да ради што мање и да им је све на столу да се не муће да иду на терен. Колико то има штете за привреду нема везе нити о томе било ко размишља нити ће било ко да сноси последице. Управо због несношења последица које разарају привреду се баца кромпир и његова цена ће да поскупи.

Србији на моју и твоју жалост нема спаса бар не у доста догледно време јер нема ко да уради и изведе комплетне реформе.

Са једне стране имамо власт која се куне у ЕУ а свим својим деловањем ради против ЕУ и другу страну која је практично против ЕУ. И код једних и код других постоји једна заједничка ствар а то је лоповичлук и то за наше услове невиђених размера. Трећа страна не постоји и док год се та трећа страна не покрене Србији нема нити ће бити среће а кромпир ће и даље да се баца и то нажалост не само кромпир.

Ми смо мислим једина држава у свету која има Уговоре са две стране и са Истоком и са Западом о бесцаринској Унији а колико би земље запада платиле да имају тако нешто. Ниједан од тих Уговора није искоришћен нит има шансе да буде коришћен јер постоје неке вестачке препреке у људским главама. Западу не смета да ради директно са Истоком али им смета да ми радимо са Истоком.

Ми сада смо у позицији као што је био и Тито у своје време али коме то речи и објаснити.

До пре годину дана су западне земље дозирале инвестиције у Србију а ови одавде нису дозвољавали да се капитал са Истока усели у Србију и направи конкуренцију а сада би када нема капитала ни на једној страни узели и од самог ђавола само да додје. Не узима се тај капитал због потреба Србије која је за тим капиталом имала потребу и пре годину дана него да би се само остало сто дуже на власти. Власт је чудо јер омогућава неограничену пљачку, чак и да се пљачка легализује.

А држава, држава је задња рупа на свирали.

Зашто је запад јак, не кажем да тамо нема пљачки, има и већи него код нас, али ипак ти владари воде рачуна о држави, у овој кризи вуку потезе, траже решења, док овде се само позивају на светску економску кризу. Ови не кроје будућност они чекају будућност а то је за сваку државу која ћека будућност пропаст. У тој будућности је њој намењено шта да извршава а не шта да ствара.

Сада када још распродају овај Телеком и ЕПС и те паре потроше онога Ђинђића има из гроба да избаце када виде шта је његова екипа оставила Србији, док још има шта да се прода добро је и док се још може задужити.

Замислите када би све то сељаци у Србији знали дали би ЕУ имала алтернативу.

Сва та ограничења се овде нигде не помињу као да то не постоји јер када би се помињала онда би све ишло другачије и од перспективе ЕУ би били далеко даљи него рецимо 1990 год.

Ја лично за себе могу да кажем да нам је сасвим довољно да успемо од ЕУ да добијемо безвизни режим и то је све, никакав улазак у ЕУ не долази у обзир. Све остало може само да се реши и да у свему пратимо ЕУ а да не будемо у ЕУ. Свако нови ко долази добија све теже и теже услове. Имамо уговор са њима о бесцаринској Унији а имамо и са Русијом и Белорусијом. Најбоље Уговоре на свету имамо и то не знамо искористити.

Да би ови могли да опстају на власти они зато само и причају о ЕУ и о помоћи која нас чека само да још урадимо то и то. Они нису на власти захваљујући њиховом деловању него подршком ЕУ а њих искрено баш за ЕУ заболе она ствар јер ако тамо уђу онда неће бити више крађе ко сада.

Па ови пасоши што су пре страшила као да су ногама рађени су у ствари препорука за одбијање а не за позив да уђемо у ЕУ или добијемо безвизни режим.

Пропаст кромпира, сира и осталих производа је само ситница у низу који пропада.

Па упропашћени су много већи системи који су изнели терет санкција а yебе се овима за тамо неки кромпир или сир.

Па скоро је било на ТВ како неки у Ковину производи сир и како су му рекли да више то не може да ради јер не испуњава услове иако човек има простор, фарму крава али пословни простор у коме ради нема грађевинску дозволу и не може да ради.

Склоп глупости једном речју и будала којима су дали да руководе тим позицијама. Ту нема нажалост нормалног човека и док Србијом не завлада глад и мотка нема леба.

Реално у Србији данас има преко половине поштених људи али им то ништа не значи јер нису удружени у никакву организацију. Незаинтересовани су и у ствари њихова незаинтересованост је главни кривац за ситуацију у Србији.

Док поштени ћуте лопови раде.

Сваком поштеном човеку у Србији је криво ово што се десава са кромпиром и сиром у Србији и да су на функцији д ато реше решили би сигурно али нису на функцији и не могу то да реше а они који треба да реше тај проблем неће да га решавају јер ту немају никакву личну корист. Савест их не пеће јер је намају и тачка.

Знам неколико људи који су били високи функционери у власти, саветници, секретари, заменици министара, боже не могу да верујем да је неко тим људима уопште могао и понудити таква места, па њих држава уопште не занима, само гледају где шта има да се узме, сами они о држави говоре јако погрдно са спрдњом и онда видим како смо ми ипак са њима и добро прошли.

„Нису свесни своје несвести а имају превише утицаја”

Posted in друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on 30 јуна, 2009

loret (kvizer)

29. jun 2009.

Па нема Жика узалуд надимак… …е од таквих џибера и медиокритета који нису свесни своје несвести а имају превише утицаја ми је начисто мука…али неко и тог медиокритета држи на тв, …шта очекивати од те генерације изгуба на челу са Тијанићем, све су то титови пионири којима је мера успеха у животу пун стомак?! Тачно, почиње се од назови ситница, али те ситнице показују свест појединца и народа! Срби су народ изгубљен у измаглицама незнања, снобизма, загубљен у хаосу и нереду који уместо да рашчишћава, Србин тај неред гомила!!!!!

Хаос у глави, души, хаос и у држави и друштву.Никако Србин да се врати себи. И не знам шта још треба да се деси да овај народ схвати да се овако више не може?!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића

Posted in НСПМ, Србија, друштво, медији, политика by Соларић on 30 јуна, 2009

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Љубавни случај службеника ЛДП-а

Миодраг Зарковић

петак, 26. јун 2009.

Поносан сам на то што се не сећам да сам се икада сложио са нечим што сам прочитао на „Пешчанику“. Још сам поноснији на то што ми се ставови дијаметрално разликују од ставова Либерално-демократске партије. Могу ли онда да се радујем крају противприродног брака „Пешчаника“ и ЛДП? Смем ли да славим то што су „Пешчаник“, својеврсни спин-оф Б92, и ЛДП, својеврсни спин-оф ДС, повадили ратне секире и почели један другоме да соле памет како се бори за заједнички циљ? …

Стева Надрљански

петак, 26 јун 2009

Ја се заиста из дубине душе дивим онима који имају стомак да слушају „Пешчаник“ и читају Панчића. Читао сам то „Време“ откад су га направили, надао се изненађењима, али бадава – план и програм су чудо. Сећам се кад је покојни Стојан Церовић почео после бомбардовања да извија другачије тонове: на њега се сручила лавина правоверних читалаца које је изневерио само зато што је посумњао у оно што је сам пре тога некритички исповедао. Другачије мишљење у либералним медијима? Пустиће га само ако треба да га потом масакрирају, без могућности масакрираног да се одбрани. Било је неколико покушаја да симулирају оно за шта се залажу (нпр. Антонићев текст о мисионарској интелигенцији, Душан Ковачев поводом једног одвратног напада ad hominem), али све се то утапало у стихију унапред задатог мишљења. Једном сам се изненадио кад је тамо објављен текст о крсној слави, зачудо неутрално интониран; та је неутралност неке правоверне талибане „Времена“ толико наљутила да су у следећем броју морали да објаве неке коментаре невероватног степена примитивности (наравно, на рачун оних који држе славу). Хоћу рећи: не волим кад нема изненађења, кад је све по плану и програму. Има ли ту икаквог простора за слободу?
А дефинитивно сам престао изненађења да тражим кад су у Братунац на обележавање годишњице Орићевих злочина у том крају послали новинара задуженог иначе за спрдњу (не могу се сетити имена). Тад ми је дошло из дупета у главу да ту више нема шта да тражим, исто као ни на Томпсоновом концерту.
Узгред, није чудо што су се покавжили. Секташки менталитет који инсистира на сопственој праведности морао их је довести дотле да се међусобно такмиче у исправности. Кад би били на власти, истребљивали би се као комунисти.

Она која цени мале ствари је жена Јапанца

Posted in друштво, медији, SerbianCafe by Соларић on 28 јуна, 2009

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Protivnici braka.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Je li brak propala institucija?

Izgleda da je sve vise i vise ljudi kojima brak ne da nije krajnji cilj, ni neka zelja, nego je nešto od čega svjesno bjeze…e sad ima onih koji bjeze od svake vrste vezivanja takozvani „commitmentphobic” tipovi…ali šta je s onima koji nemaju problema ni sa ljubavi, ni sa vezivanjem nego jednostavno ne žele brak?

ne vjeruju u njega, ne žele papir, ili im isti ništa ne znaci…ili nose u sebi utiske na losa iskustva iz blize i dalje okoline…

u koju grupu vi spadate? Nedavno pricali smo generalno o tome šta je brak…ali šta recimo da nabasate na nekog ko pripada ovoj grupi protivnika braka? recimo kao george clooney da li bi vam to bilo nešto što ne mozete prevazici?

prošle sedmice cherlize theron i sam townsend jednostavno OBJAVILI da su muž i žena…nije bilo nikakve ceremonije, vjencanja, papira, nisu to legalno ni religijski obavili, jednostavno su razmjenili prstenove i od tog dana smatraju da su u braku…

Ja sa ljubavi nemam nikakvih problema ali ima ona sa mnom ;)

ja nemam ništa protiv zajednickog zivota, ali mi se brak čini prevazidjen. možda je neromanticno, ali ja imam obicaj reći da potpis za kredit za stan vrijedi vise od potpisa kod maticara…?

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Ljudi mogu da znaju tek kad imaju i jedno i drugo iskustvo da uporede. Kako bi mogli da znaju kako je u braku oni koji nikada nisu bili u njemu? Mozete li znati kako izgleda koitalni orgazam ako nikada niste imali seks?

Druga stvar, ono sto ljudi rade to je da svoje trenutno stanje smatraju „normalnim” a kada im se stanje promeni, onda to sledeće stanje postaje „normalno”. Znaci oni koji su u braku to im je normalno, oni koji nisu to je njima normalno.

Gde je tu pravilo? Nema ga. Svako radi šta mu odgovora.

Moje lično iskustvo je da je svadba nešto čega se zauvek secas, a kako godine mog prelepog braka odmicu tako mi je datum kada smo stupili u bracnu zajednicu sve vazniji i vazniji.

Sa prakticne strane, da bi dokazao da si u braku treba ti samo jedan papir, a kada si defakto onda sto i jedan. Kada se sve sabere, mislim da papir vise daje nego sto uzima, pre svega jer ceremonija stupanja u brak može i ne mora da se odrzi. Znaci sa 400 svatova ili samo sa kumovima – izbor je na mladencima (i rodbini!) – papir je u mnogim zivotnim situacijama koje slede veoma prakticno imati.

tambura (prgrmr)

23. jun 2009.

Dajte više ne serite sa tim vasim stranim rijecima. „COMMITMENTPHOBIC TIPOVI”. Šta to sranje znaci? Ja nemam pojma, kao i sigurno masa ljudi na ovim diskusijama.Pišite na nasem jeziku, kad ste vidjeli da neko od stranaca upotrebljava nas jezik? Ali nasi bezveznjakovici koji odu na zapad brzo zaboravljaju šta su i ko su. I onda se prave vazni pa prateci ove diskusije upotrebljavaju masu stranih rijeci, najviše engleskih, kao da mi svi znamo engleski jezik!!! Zamislite kad bi mi svi koji živimo u raznim državama ove jadne zemaljske kugle ubacivali rijeci iz zemlje gdje živimo, na šta bi to licilo. To ne bi vise bile „SRPSKE DISKUSIJE” nego smucaj pa proli.Toliko od mene.

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Tambura, tvoj gnev je sasvim opravdan. Broj reci koje se koriste kao da su srpske raste iz dana u dan.
Na zalost, mnoge od njih nemaju prevod. Pošto je engleski svetski jezik a ne srpski ili holandski, mnoge se engleske reci prisvajaju kao da su srpske (a ne desava se obratno).

Ovde na diskusijama ti je samo kolateralna steta od onoga što se desava po srpskim medijima. Tu stvar bi pod hitno trebalo resavati na najvisem državnom nivou. Kad bi neko mario za jezik… puna im usta srbisanja (politicarima, ljudima koji vode zemlju), a za jezik ne brinu.

dulebg (posmatrach)

23. jun 2009.

Све то са нестанком брака и деце је прљава акција владара света. Њима је циљ да што лакше владају и што више профитирају. Рачунају да ће у скорој будућности све послове преузети роботи и онда су им људи углавном само трошак. Зато им је довољно 700 милиона људи – више за послугу и рад око робота, и ту типују на Индусе, као најмање захтевне.

Тако да већ добрих 50 година раде на растурању породице, а са циљем изазивања „беле куге”. Једно од најјачих средстава им је „слободна љубав” и опште доступан секс: знамо да мушкарци и иначе не журе у брак и обавезе, али да им је обећање секса некада било ефикасан мамац за потпис на све оно остало што брак подразумева. Данас мушкарци за тим немају потребе – секс нас гледа са сваког екрана, сваке рекламе, новина, сва мода је у еротичности. Женски часописи се секирају: колико оргазама треба за добар тен, а колико добар тен да бисте набавиле Бају за оргазме? да ли лећи прве вечери? шта ако му се не диже? смешка ми се колега?!

Уз ово свакако иду и друге смишљене деградације: традиције, морала, праведности, људскости, лепоте, стваралаштва, знања, образовања. Створено је ново биће „хомо-лудус” човек који би да се забавља, коме цео живот прође у пубертету. Како од њега очекивати да буде родитељ, када неће да одрасте? Па у Бг имате стотине хиљада пубертетлија у 30-40-тим. Прођите сплавове, теретане, ин-места, опнениге, хепенинге, сајмове пилетине – свуда проседи дечаци и олињале тинејџерке.

Они тврде да им Друштво није пружило прилику, да су их зезнули прво комунисти, а сада и демократи, да их хебе крштеница… Ускоро ће их похебати Црна Дама – можда се онда досете да им је рано за умирати, да нису одрадили посао због којег су рођени: да и они роде??!

не знам – бирајте своју судбину
невоља је што за поправни не буде много времена
и не буде увек следећа шанса

Trucko (sociolog)

23. jun 2009.

Jedini razlog zbog kojeg ja eventualno razmišljam o braku jeste taj sto nema teoretske …ene sanse da dodjes do stana za kredit a da dokazes da imaš stalnog partnera s kojim živis osim vjencanog lista. A i u tom slučaju osim toga sto moramo oboje imati pravo dobre plate moramo imati i tri ziranta koji imaju isto tako pravo dobre plate, staviti stan pod hipoteku i na kraju potpisati saglasnost o zapljeni istog.

I onda se neko priupita zašto neko želi da ide odavde… Dok se Brankovicima stanovi kupuju od MOJIH para a on ih otkupljuje za badava:(

Ne znam, brak je ipak hiljadugodisnja institucija i jedan od osnova ljudskog drustva. Ne mislim da treba smatrati brak prevazidjenim, jer ne vidim šta ga može zamijeniti.
Mislim da drustvo mora pomoći novim generacijama, jer sve je vise razvedenih brakova i frustracija pojedinaca (jedna od posljedica je usamljenost individue u drustvu) .Za odgoj djece su potrebna oba roditelja. Brak je vrlo prakticna formula, u starosti imaju jedno drugo, sto s obzirom na sve manje djece i sve manje porodice znaci dosta.

pozzz

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Da li ljubav izbledi… Sigurno da ima onih koje izblede. Nisu svi brakovi od materijala koji traje doveka. Neki traju neki ne traju, to je fakat, takav je zivot.

Moja ljubav prema muzu nije izbledela. Svakako da se promenila i da nije ista kao kada smo bili tinejdzeri. Pa ništa i nije isto od tog vremena, ni mi, ni boja naše kose, ni ljudi oko nas, ni nasa klupa na kojoj smo sedeli, naše drustvo, roditelji, ni zemlja u kojoj živimo – ništa nije isto, normalno da ni ljubav nije ista. Ljubav nije konstanta koja se ne menja, ljubav je ziva. Neumitno se menja sa vremenom. Sto je dobro jer niko od nas ne može da udje u skolske patike koje smo nosili u 5 razredu. Ljubav raste sa nama.

Nasa ljubav je zajedno sa nama prošla kroz razne zivotne faze. Od hormonske eksplozije koja je karakteristicna za tinejdzersko doba, do sadasnjeg osecaja ispunjenosti toplinom. Moj centar sveta…

Jeste, treba imati sreće i naći osobu koja ti odgovara. A opet, svako iskustvo je dragoceno, pa makar bilo i bolno. Nama nas brak nije pao s neba. Sami smo ga napravili ovakvim kao sto je sada.

I mi smo imali sansu da od našeg braka napravimo zatvorsku jedinicu u koju se vracas uvece, nakon što si dan proveo na slobodi. I mi smo mogli da se svadjamo oko sitnica i da svako vuce na svoju stranu. I nasa familija je još pre svadbe pokusala da nas zavadi. Uvek smo se vracali na jedno jedino pitanje: šta je ovde bitno? I odgovor je uvek bio isti: ja i ti, mi. Izbor nije uvek bio lak, naročito kada je familija bila u pitanju. Uvek bi on pricao sa svojima a ja sa svojima i svi su vrlo brzo shvatili šta je nama najbitnije pa su nas ostavili na miru.

A mogli smo krenuti nekom linijom manjeg otpora u bilo kom trenutku. Tada bi prica verujem bila drugacija.

rintacica 23. jun 2009.

Lično su mi najsmesniji ( da ne kažem najtuzniji, sto je pravi izraz) „ momci” i „ devojke” od 40 ljeta, koji zaista misle da to jesu ( doduse po statusu da, ali po godinama…), mlate se po splavovima sa decom od 20, još uvek im ne pada na pamet da se vezuju – sto bi, pa ima vremena…
U stvari, to su sebične guzice ( izvinite na izrazu) i emotivni invalidi, kojima smeta dlaka u jajetu, koji nisu spremni ni na kakvu toleranciju i prihvatanje nekog ko ima bilo kakve mane ( a sami puni ko sipak). Takvi i treba da ostanu sami i da sebe ubeđuju da su najbolji, najlepsi, najuspesniji, i da za njih ne postoji niko pod kapom nebeskom.

Ringispil011 (profesor muzicke kulture)

24. jun 2009.

Nekada se od žene ocekivalo da bude zdrava, cista, uredna, ocesljana i da zna da kuva. Od muskarca se ocekivalo da bude zdrav, snažan, sposoban, vredan, da obezbedi krov nad glavom i izdržavanje svoje porodice i da zna da nešto poradi oko kuce. Danas se ocekuje od žene da bude uspesna u karijeri, obucena po poslednjoj modi, bez mrvice celulita,strije i sa grudima koje prkose zemljinoj tezi bez obzira na to koliko ima godina i koliko je dece rodila, sa savrsenom frizurom, i naravno sve da radi po kuci i oko dece. Ona inače mora da bude i najmanje psiholog a poželjno je i psihijatar da bi mogla do besvesti da razume i leci njegove traume i probleme. Od danasnjih muskaraca se ocekuje da povremeno dignu noge kad one usisavaju, jer je nemati posao prestalo da bude sramota za muskarca, a svoje slobodno vreme provode ili za kompjuterom ili u kladionicama, ili obe varijante, sljokajuci pivchugu koju im je ona kupila i još ocekuju da one shvate da je njima najteze kad je biju jer zaboga sama je to tražila..
Provod na moj racun? Ne hvala…

LeaDiKaprio
(shumska)

24. jun 2009. u 03.57

Ringispil… odakle da pocnem…
Zahtevi od žene i muskarca danas su veliki. Sa druge strane, pomenula sam da se danasnji brakovi razvode zbog prioriteta postavljenih na način koji ne pogoduje braku. I to je upravo ovo sto si ti opisao: ona vuce na jednu stranu, on na drugu. Tu od braka nema ništa… Ali ne zato što se „danas trazi” od njega ili nje ne znam ni ja šta, nego sto su on i ona sebi kao prioritet postavili neke druge stvari a ne njihov brak.

Dilema je ocigledna: od 24 sata koja imam dnevno, koliko ću ih posvetiti onome što se „danas trazi” od mene a koliko onome sto brak trazi.

Deca samo još vise zakomplikuju ovu jednacinu. Deca su veliki negativni udarac na brak kada se rode, jer zahtevaju svo moguće vreme. To nam niko nikada nije rekao, na primer. Svi kažu „deca ucvrscuju vezu”. POGRESNO. Veza koja nije funkcionisala pre dece raspadne se kada beba udje u kucu. Ono što se racuna da „drzi” vezu je opet „šta se ocekuje” od ljudi koji imaju decu a to je da ostanu zajedno „zbog dece”. Tako se dobije spoljasnja slika da je brak „spasen”, a brak je zapravo odavno mrtav…

051 25. jun 2009.

Ona koje ceni male stvari je žena Japanca.