„Треба да устајемо кад се Сунце буди и да лежемо кад Сунце залази”

nelesko , 15/07/2009,

Humanije bi bilo da struka i nauka kaze ljudima da oslabljen organizam postaje meta za bakterije i viruse. Tako kao sto ste vec suli preko medija, neko ima blaze simtome, neko jace, neko i nema simptome zarazenosti virusom.

Da bismo imali jak imunitet Sunceva Svetlost mora da nam ulazi preko ociju tj. melanopsina ( protein oka retinalnih ganglijskih celija ) zatim, preko optickog nerva sve do hipotalamusa ( SCN-suprahijazmaticko jedro tj. unutrasnji sat ) gde se podesava metabolizam, energija tela, ritam hormona. Treba da ustajemo kad se sunce budi i da lezemo kad sunce zalazi. Ako smo pod vestackim izvorom svetlosti kad je sunce zaslo ( posle 21h ) blokiramo lucenje melatonina iz pinealne zlezde, i narusavamo imunitet.

Melatonin je neophodan za pravilan rad imunog sistema ali je i antioksidans. (Dakle, sve pomenuto mozete naci u obojenom atlasu fiziolgje, britanskom zurnalu oftalmologije, Williams Textbook of Endocrinology 11ed, University of California Department of Pharmacology: Paolo Sassone-Corsi ) Dakle, buditi se kad sunce ustaje jer sunceva svetlost mora da ulazi na oci ( nema veze sa vidom ) preko dana za pravilnu regulaciju metabolizma i legati nakon sto sunce zadje da bismo imali dovoljno melatonina i jak imunitet. Posle 21h ( kad sunca nema ) u oci ne treba da ulazi svetlost.

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника

”Најбољи” шећери су у махунаркама (пасуљ, сочиво и сл.), интегралним житарицама и воћу (

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Жута превара, златна зарада

Енергетска вредност белог и жутог шећера је потпуно иста, једина разлика је што је овај други – три пута скупљи

Засладити кафу или чај белим или жутим шећером, дилема је која се одомаћила међу потрошачима. Угоститељи нам у кафићима увек уредно нуде обе врсте, а многи помодно бирају жути. И док трговци потврђују да бели почиње да губи трку откако је жути добио епитет здравијег, а томе умногоме доприноси чувена и застрашујућа теорија о три беле смрти – шећеру, брашну и соли, поставља се питање – има ли разлика између белог и жутог шећера, осим оне у цени? Жути је скупљи три пута, а да ли је стварно и здравији?

…

Јелица Антељ – Стефан Деспотовић

[објављено: 09/07/2009]

Ivan Jurkovic, 09/07/2009,

Auh…mislim da su zaboravili da pomenu da je ogromna razlika izmedju belog i zutog secera. Upravo je to marketinski potez da se govori o tome da imaju isto kalorija i da zuti ima samo malcice vise miderala, ali su zaboravili da pomenu da se upravo zbog toga sto je nepreradjen, zuti mnogo sporije razgradjuje.

Kao i integralno brasno tako i zuti secer. Uostalom, secer i proteini imaju istu kolicinu kalorija, samo sto se proteini toliko sporo razgradjuju, da se deo kalorija potrosi na samu razgradnju:) Zato je zuti secer zdraviji, zato sto dovodi do manjeg skoka secera u krvi. E sada, da li nama uopste trebaju kalorije ako samo sedimo i saljemo kojekakve komentare, to je vec pitanje samopostovanja.

Шећер као проблем , 09/07/2009,

Како је игром случаја код мене пре некако откривена тзв. ”инсулинска резистенција”, или ти предстадијум Дијабетеса 2, бејах приморана да се отарасим лоших навика у исхрани и да научим тако још по нешто... Шећер (онај који купујемо у продавницама бели или жути, свеједно) је сахароза. Она у телу веома брзо прелази у крв и подиже ниво шећера у крви. Веома опасан моменат за шећераше. Има такозвани високи гликемички индекс (ГИ) и као такав је ”неподобнији” за све нас, без обзира на здравствено стање.

Боља ситуација је са фруктозом или ти воћним шећером (ниски ГИ и спорији пораст шећера у крви). Постоје наравно и сви они заслађивачи које не подноси свако (уосталом као ни фруктозу), аспартам, сахарин итд. који такође имају ниски ГИ. Међутим није само оно што ми зовемо шећер проблем, него сви угљени хидрати (брашно, хлеб, пиринач, кромпир) који су заправо тзв. ”сложени” шећери. Њихов унос се такође мора озбињно контролисати, јер је све ”интегрално” боље (хлеб, пиринач на пример) због влакана. ”Најбољи” шећери су у махунаркама (пасуљ, сочиво и сл.), интегралним житарицама и воћу (наравно количина је одлучујућа).

Укратко речено, у модерним друштвима се ионако све конзумира у повећаним количинама, па и шећер. Све што нам је потребно да би задовољили дневну потребу за шећером је уравнотежена исхрана. Моја куповина шећера се свела на 1кг за можда 2 године, тек за госте који пију чај или кафу са шећером, имам још и жутог из периода заблуде! Верујте ми могуће је када немате другог избора. А када се некад зажелим колача (што је постала права реткост) купим воћни шећер и инегрално брашно… Мање шећера, веома мало соли, само биљна уља (незасићене масне киселине), више кретања и свима ће нам бити боље! Поздрав.

Средства за природну заштиту биља

ДУВАНСКИ ОДВАРАК (против инсеката а нарочито лисних ваши):

Дуван

0,45 кг дуванског лишћа прелијемо са 3,8 литара вруће воде ( кишнице)  и оставимо да стоји поклопљено преко ноћи. Одварак се може користити без разводњавања а имаће  учинак и разређен са 1-2 делова воде. Још бољи ефекат постижемо ако га користимо са смешом сапуна и воде. Употреба дуванских препарата није препоручљива на биљу које се користи за исхрану.

Сунчано време са темп. изнад 30 ст је најоптималније  за вршење прскања.

Напомена: Дуван садржи алкалоид никотин који је један од најјаћих природних нервних отрова па је стога код припреме и самог прскања  потребно избегавати сваки додир препарата са кожом, очима итд. Каренца износи најмање четири дана.  Препоручљиво је користити дуван који  није генетски модификован. Препарат уништава и корисне инсекте.

Референце:

• Winsconsin State Horicultural Society
• http://thailand.ipm-info.org/components/tobacco_extract.htm

ПС: КАРЕНЦА – раздобље које мора да протекне од последње примене пестицида до бербе

Уништене лисне ваши помоћу сапунске смесе (преузето са "atrampintheorganicgarden.blogspot")

САПУНСКА СМЕСА (против лисних ваши)

Растопимо 100 г сапуна (најбоље обичан калијев сапун за прање који је најприроднији и без хемијских додатака) у 4,5 литара воде (избегавати тврду воду из чесме, препоручује се кишница) или једну кашику сапуна (може и течни детерџент за суђе)  на литар воде. Ради се о контактном инсектициду па је стога за уништавање инсеката потребан непосредан додир препарата са инсектом. У смесу можемо додати нешто бибера и соде .

Напомена: Смеса од сапуна  уништава и корисне инсекте.

Референце:

• http://www.oznet.k-state.edu/historicpublications/Pubs/SC065.pdf AGRICULTURAL EXPERIMENT STATION
  Kansas State Agricultural College
  Departments of Entomology and Botany
• http://atrampintheorganicgarden.blogspot.com/2006_07_01_archive.html
• http://www.ehow.com/how_2217812_fight-garden-pests-naturally.html

ПРИЛОГ СА ЈУТЈУБ:

Ово константно бављење убијањем постаје морбидно и уопште није здраво за националну психу

Пренето са SerbianCafe.com (Дискусије)

Партизани стријељали 80.000 Срба

Nepotkupljeni (nezavisni mislilac)

10. jun 2009.

Од 1944. до 1946. године партизани су широм Србије убили око 80.000 Срба, подаци су Института за савремену историју.

Послије скидања ознаке тајности са докумената о стријељању Драже Михаиловића и отварања приче о онима који су настрадали јер су били поражена страна у Другом свјетском рату, из Института за савремену историју стижу подаци да је од 1944. до 1946. у Србији практично погубљено 80.000 људи.

neimar 10. jun 2009.

Данас давати овакве паушалне оцене значи нажалост генерално сејати мржњу против људи који су и сами били углавном мобилисани у партизане. То је управо оно што желе сви непријатељи Срба, да и даље наставе да се кољу међусобно.
Наравно да је потребна истина али не у сврху сатанизације свих на било којој страни и оживљавање старих подела.
При томе страдање на сремском фронту јесте контраверзно али је за пресуду историје а не политике, док су идеолошка убиства у ослобођеној Србији свакако злочин који треба расветлити.

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

11. jun 2009.

Дизајнер:

…mogli smo nemcima da naplatimo „putarinu”…

***

мало морген.

Могао је Љотић за себе и још двојицу само да сања да наплати путарину лижући скуте злочиначком режиму и идеологији нацистичког окупатора.

Данашњи Љотић је унапређен у делу и илку на пр. Мила Ђукановића, Вука Драшковића или Чеде Јовановића.
Шта год да окупаторски режим помисли, постоје домаћи суперидеолози у његовој служби и ради само својих парцијалних и личних интереса. Овај феномен подаништва и без потребе није само нека посебна домаћа појава, чак шта више некритичко следбенство сваком режиму и свакој идеологији у којој су на првом месту лични аморални интереси карактеристичан је за свако време и сваку средину.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

čemu sve ovo? samo se još vise rasplamsavaju strasti, produbljuje mrznja i održava nepodnosljivi naboj koji u srbiji traje već dve decenije. trebalo bi staviti moratorijum na objavljivanje svih clanaka, studija i knjiga koje vrte temu međusobnih ubijanja zarad nacionalnog dusevnog zdravlja, sve dok se ovaj umoran narod ne oporavi i nije u stanju smireno da razmišlja.

maliperica1 (ing (pripravnik u GM))

11. jun 2009.

partita
(lumpenproleter)

У принципу си потпуно у праву. Прављење од камечића или делова укупног историјског мозаика фрагмената, које тек када се објаве на журналистички, а не НАУЧНИ начин и служе тренутним – текућим, веома проблематичним политичким интересима.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

ovom narodu je preko potreban neko ko će umeti da ga okurazi i podstakne na rad, radost i radjanje, a ne da ga hronicno ubija u pojam preturanjem po kontejnerima istorije.

Car_19 (vojna tajna)

11. jun 2009.

Zašto onda jeverji stalno kopaju po kontejnerima istorije i sve naciste koji su ih ubijali sudi im pa makar bili 90 godina stari. Zloicn je zločin, pa tako ti Brozovi dzelati moraju da odgovaraju za svoje zloicne.

partita (lumpenproleter)

11. jun 2009.

upravo su brojne podele – politicke, verske, regionalne… – među najzasluznijim za nesrecnu srpsku sudbinu. zašto bismo ih još vise produbljivali i time sprečavali zalecenje rana? ima dana, sa dovoljne i sigurne vremenske udaljenosti, kad se duhovi smire i usijane glave ohlade, za prekopavanje istorije i donosenje sudova.

ovo konstantno bavljenje ubijanjem postaje morbidno i uopste nije zdravo za nacionalnu psihu. proslost se ne može promeniti, vreme je da se okrenemo zivotu inače ako ostanemo ovako preokupirani krvavim međusobnim obracunima i onim što je bilo, teško nama.

Mistifikator 11. jun 2009.

Не разумијем зашто би нас истина дијелила?
Зар цио живот да проведемо у лажи?
Је ли љепше говорити лажи или истину?
Треба ли да сам срећан што не знам ђедов гроб, кога као жандара убише тамо неки из „покрета отпора”?
Зашто да не знамо и за злочине које направи и друга страна, током и послије рата?
Зашто да не знамо ко је добијао и ко је потписивао борачке пензије онима који ни фишек не опалише? Да их је у рату било колико послије њега Њемци не би ни годину остали.
Сва је прилика да се чека да и последњи „ратник” отегне папке, па онда да се пише историја опет како некоме буде одговарала.
Да се разумијемо. Ја лично само тражим истину. Не кривим ни једну ни другу страну за њихове идеологије. Кривим их за злочине. Четничке знамо, па не видим разлога да не знамо и за комунистичке. Или је разлог у томе што су и у Србији и у Црној (нам) Гори и даље комунисти на власти, па не могу да пишу против себе. Ту већ мислим да има логике.

„За кожу је јако корисно подмазивање „изнутра””

Preuzeto sa SerbianCafe.com (дискусије)

Bore oko usana

mackicamica

28. januar 2009.

Drage moje,pomagajte. Od nedavno sam primetila borice oko usana, zapravo tanke linije, s tim sto je na levoj strani izrazajnije. Probala sam od DIARDEMINE, FALTEN EXSPERT 3D, i nisam zadovoljna. Možda ima veze i s godinama, tridesetu sam napunila, a nisam bas neke puno kvalitetne kreme koristila. Da li vi imate s tim iskustva? Hvala unapred. pozdrav.

Ursula-amd

29. januar 2009.

Ma batalite to pusac ,skupe kreme itd-
ja imam punih 35 godinica ,ljudi se slogiraju jer mi ne veruju –
bez ijedne bore –
Nikad nisam kupovala skupe kreme ,mislim da bas ta teska hemija unistava sve-
cisto maslinovo ulje !
Sa maslinovim uljem skidam sminku ,i kupam se i umivam iiiiiii sve,sve!
Ujutru jedino stavim dnevnu kremicu ,divim se ženama koje bacaju pare na kreme i razne gluposti a opet bez ikakvih rezultata!

Rebelde24

29. januar 2009.

Ursula, da li stavljas maslinovo ulje na lice pre spavanja? Da li treba da se drzi u frizideru i da li je ok da se stavlja hladno na kozu ili ipak mora malo da postigne kucnu temperaturu?
Hvala unapred
Pozz

Ursula-amd

30. januar 2009.

Maslinovo ulje stavi u neku flasicu (manju ) i drzi je u oramaricu u kupatilu (nikako frizider)

najbolje je je kad je sobna temperatutra ili malo hladnije –
već posle par puta masaze ,videcs da je koza elasticnija,svezija –
možeš da pomesas sa malo bebi ulja ili da stavis malo mleka za telo ,to je ako ti smeta miris maslinovog ulja-
mada najbolje cisto-
slobodno stavi u kadu dok se kupaš par kasika ,apsolutno hrani kozu a ekstra dobro deluje na kozu gde ima ostecenja ili bora!
Uvece na komad vate nanesi na lice i dobro utapkaj –

Lice

Ako želite da vam koža lica bude mekanija i puna vlage, umasirajte malo maslinovog ulja u kožu, a na oštećene dijelove kože stavite malo više ulja.

Skidanje šminke

Na vatu ili maramicu nanesite malo maslinovog ulja i time skinite šminku. Dobro je kao bilo koje mlijeko za čišćenje šminke.
Usne

Ako imate suhe i oštećene usne, nanesite tanak maslinovog ulja. Sigurno će vam pomoći

vagabundo_((bas_tako))

31. januar 2009.

Lubljenice Dr.Hauschka je nemacka kozmetika i može da se naruci preko
neta http://www.drhauschka.com/ima još dosta drugih sajtova,tako bilo gde da živis možeš je poruciti.
Kozmetika je vrhunska i potpuno prirodna,ne sadrzi sinteticke,niti zivotinjske supstance.

Što se tiče maslinovog ulja nije loše kao pakovanja za kosu,i u ishrani ,nikako ga ne bih preporucila za jedinu i primarnu njegu lica,jer je teško i može da zacepi pore.Ne sadrzi potrebne sastojke koji su neophodni kozi lica i tela.Maslinovo,beby ulje ako koristis iskljucivo umesto kreme,make up removera,losiona… i to još u debelom sloju,nikakvog efekata neće imati osim sto možeš dobiti akne od silne masnoce!
Pozdrav

LP

31. januar 2009. u 08.28

A i ne prija svakome miris maslinovog ulja…
Ma sve je genetika i vrsta koze. Ja ne koristim skupu kozmetiku (doduse ni maslinovo ulje), imam 48 godina i jedva neku boru smejalicu (doduse pocela je koza malo da mi „visi” ispod brade, ali šta da se radi, ipak su to neke godine). Moja majka, koja je uvek kupovala skupe Lancome kreme zbrckala se već u 30-oj godini, ja je ne pamtim bez bora. Ali to je zato što je uvek imala extra suvu kozu i nije koristila ni gram ulja u ishrani. Meni je naturopata vise puta naglasio da je za kozu jako korisno podmazivanje „iznutra” – maslinovo ulje u ishrani, ulje od lanenog semena, od bundeve, od psenicne klice… da ne govorimo o ribljim uljima i AD kapima.

mackicamica

31. januar 2009.

Hvala vam drage moje na ovako lepim savetima.Pozdrav

„Коме одговара пораст наркомана, а не одговара излечење наркомана”

neimar 27. maj 2009.

или коме смета да се наркомани излече.
Ништа чудно да су то они исти којима ништа не смета да сарађују са онима који су направили прву наркодржаву не само у Европи већ и свету.

//иринеј апеловао на артемија да затвори центар у црној реци

Политика
БЕОГРАД – Епископ бачки Иринеј апеловао је вечерас на владику рашко-призренског Артемија да затвори духовни центар у Црној Реци где је забележено злостављање и батинање овисника који се тамо налазе на рехабилитацији.

Чудно је само то да то смета појединим епископима СПЦ којима је преча сарадња са влашћу од добра људи који су у цркви видели последњу наду за излечење своје деце.

//BEOGRAD – „Kad narkoman tuče majku ili bolesnu baku, nepokretnu u kolicima, to ne interesuje medije. Kad njih tuku, to je skandal. Svi podržavamo metode oca Branislava i došli smo da mu damo javnu podršku. Mislite li da je nama lako da pred kamerama pričamo o svojoj bruci i muci”.

Ovim rečima Milan Jevremović iz Kraljeva, jedan od stotinak roditelja koji su juče došli da u Beogradu ispred TV B92 protestuju zbog napada na centar za oporavak narkomana u Crnoj reci, pruža podršku upravniku, ocu Branislavu Peranoviću. Jevremović navodi da je njegov sin pretučen i dodaje da bi ga sam još više tukao:

– Zna se ko dobija batine, onaj ko donese drogu u kamp, ko grubo remeti kućni red. Apsolutno podržavam metode u centru! Svima je jasno šta je pozadina objavljivanja ovog snimka koji deca već tri godine vrte po telefonima – kaže Jevremović. …

neimar 27. maj 2009.

//
uros
Ima li u Kraljevu narkomana? Ima. Imaju li narkomani u Kraljevu mesto za lečenje? Nemaju. Šta rade narkomani u Kraljevu? Umiru i ubijaju. Proziva li Marko Karadzić Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo policije, prosvete, vladu? Ne proziva. O čemu se ovde radi?

majka
Ma odakle toliko jeftina droga i u ogromnim količinama u našoj zemlji pa gde su onda te organizacije za ljudska prava i policija da to ispitaju. Dali oni njih tuku ili ne ali ta deca koji su tamo sigurno če duže živeti sa batinama njego sa drogom, pa ta deca od kad su postali narkomani pretvorili su nažalost u monstrume ne poznaju ko su im roditelji tuku ih maltretiraju jer imaju samo jednu ljubav i to DROGA.

Ana M.
Znam za taj kamp, sin mojih prijatelja je bio tamo i – spasao se. On nije dobio nikada batine, ali mi je pricao da je bilo i batina pa i izbacivanja iz kampa – za one koji su pokusali da donesu drogu. On je već četiri godine cist, kako se to u zargonu kaže, sa svestenikom Borom je i danas u kontaktu. Posaljite reportera u Crnu Reku, na lice mesta, vidite te ljude…Videcete one koji su dosli skoro i one koji su tu 5-6 meseci i biće vam razlika jasna. Idite kod roditelja jednih i drugih, potrazite slike tih mladih ljudi kada su dosli i slikajte ih sada. Nisu batine metod lecenja nego način odbrane od agresivnih narkomana i cuvanje reda i poretka koji se tamo mora održavati kao da su u podmornici, u vojnom kampu. Treba tom coveku reci hvala da se uhvatio u kostac sa jednom od najvecih posasti koja preti da nam poput epidemije pokosi omladinu. Koliko kosta odlazak u Moskvu, a koliko ovaj kamp. Rezultati su na strani ovog kampa. Ove je presudna duhovna i radna terapije. Pazite šta radite, ne gasite taj kamp, ne vracajte tu decu i te ljude na ulice, time cinite uslugu samo dilerima droge.

oga
Nekome izgleda smeta Crkva i izlečenje narkomana!? Kome bi to moglo da smeta? Naravno narkokartelima, koji su u Srbiji jedina „privredna grana ” u usponu- koja povećava „proizvodnju” i „zapošljava” ljude- stalno se uvećava broj dilera i kojoj raste broj kupaca- „zavisnika”. Pravi se uspavana omladina, odnosno uspavana zemlja, zemlja u kojoj normalna proizvodnja ne funkcioniše, zemlja u kojoj se ne otvaraju radna mesta, zemlja u kojoj nema dece, radosti…lepog, zemlja KOJA TREBA DA NESTANE !? Zašto nema ozbiljne borbe protiv narkomanije? Smatram da se ozbiljno želi da se izbori sa ovim zlom da bi se za 24 sata i izborilo, nije naša policija bez informacija, sve se zna samo ko je taj ko to guši !? Kome odgovara porast narkomana, a ne odgovara izlečenje narkomana? Kome ne odgovara Pravoslava Crkva? Kome odgovara uspavana Srbija? Zna se – Neprijateljima Srbije i čovečanstva!!!

Јесте ли чули да је против неког дилера дрогом поднешена кривична пријава а продају је ко сладолед иза сваког ћошка? Иза ове помпе стоји албанска нарко-мафија којој није у интерересу да се људи лече. Ова бедна држава је кућа без домаћина, врата и прозора. Сад „хуманисти” роне крокодилске сузе над претученим наркоманом који је донио дрогу са викенда, а ћутали су Сорошеви маринци када је Дачићева полиција од батина убила човека на митингу СРС. Лицемери.

Iggor
Šta god dolazi iz crkvenog dvorišta, još ako je nešto senzacionalno kao ova situacija, ustašoidni neljudi iz B92, Bljica i njima slični, razne neonacističke nevladine org. krenu da pljuju po Crkvi!
Gledam sve ove godine i ne mogu da vjerujem… Nijedan proces okupacije u istoriji čovječanstva nije prošao tako glatko kao u Srbiji,…

—–

Него какво ли ће саопштење да чујемо у августу кад проради Дачекова полицијска батина да одбрани параду педера?

ЦЦЦЦЦЦЦЦ

Sjedokosi (Instruktor)

27. maj 2009.

Posle ovakvih svedočenja i izjava svaki komentar je nepotreban. Osim ako se ovim želi postići nešto drugo, a na što sva ova kampanja miriše.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

• СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
• Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани

Наравно, медији истражују само када им неко одозго-намигне шта и када је време да се истражује

Родитељи наркомана подржавају батинање

Нашу децу драстичније муче на улици, а наша деца туку нас. Тако сви страдамо, кажу родитељи окупљени у центру у Црној Реци

Мирољуб Дугалић

[објављено: 23/05/2009]

krotka , 23/05/2009,

neka MUP objasni kako je ubijen slikar tapi. čulo se da su mu stavili kesu na glavu i da je čovek od torture preminuo u MUP-u 29.novembar.da li to uopšte sme da se kaže ili će i meni sutra doći na vrata sa kesom?ili novinaru koji pokrene istragu.i gde su’završila’sva nerazjašnjena ubistva i torture. naravno, mediji istražuju samo kada im neko odozgo-namigne šta i kada je vreme da se istražuje.

narkoman u porodici-to je pakao i oni koji nemaju to iskustvo, bolje da se ne petljaju ako ne mogu da daju efikasno rešenje. o ovome se znalo sve vreme, kako čujemo, ali zanimljiv je momenat kada je dozvoljeno da se govori.zašto baš sada? da se ne bi bavili’ bajdenovim testamentom’ duže od jednog dana, odgriženim radničkim prstom iz nemoći i zbog društvene nepravde, bombašem koji uleće u predsedništvo lud, dezorjentisan, nemoćan i napušten od društva i zbog toga opasan jer nema šta da izgubi sem života i tako označava većinsko nezadovoljstvo srbije.

nastavljam,država ne može da reši problem narkomana jer ni država ni tržište (kako su mu novoliberalni demokrate-vernici uzverovali) nisu svemoćni da reše sve ljudske probleme jer je ljudska vrsta starija i od države i od tržišta, lekarske ustanove su-neuspešne i narkomani se, neizlečeni vraćaju kući i u društvo da dalje uništavaju i sebe i sve oko sebe.

država hoće da se meša u vaspitavanje deteta a nisu sva deca-ljudi isti, zakoni bi trebalo da budu isti za sve, ali šta kada su mogućnosti, pa tako i specifični problemi različitih individua-različiti? šta sa različitima? šta sa razlikama? zar nije RAZLIKA osnova na kojoj počiva savremeni, postmoderni svet? ili je postmoderna ‘demokratska’paradigma samo opsena i još jedan propao istorijski pokus da razlike akademski-uočimo,da na njima zarađuju trgovci u fondovima i kancelarijema i savetima i komisijama,i nevladine organizacije, da se spiska novac na savetovanja,brošure i putovanja a da briga o razlikama ostane samo na papiru.rad sa razlikama je rad slobode a ljudskoj vrsti je sloboda-najveći teret.

sloboda je i podvrgnuti se odvikavanju od zavisnosti. pušenje, alkohol, kocka i ostale društveno prihvatljive bolesti su oblik neslobode koja proizilazi i iz genetike. na pojedincu je da prihvati ili ne-da se oslobodi bolesti ili da joj se prepusti. pošto je genetska predispozicija u pitanju-metode su krajnje invazivne (pandam sečenju, otvaranju, seciranju, odstranjivanju…).

Aco , 23/05/2009,

Ovde ima jako dobrih komentara. A dobro je i da se misljenja suceljavaju. Hvala Politici na tome. Ima li vece ljubavi od roditeljske. Moze li mi ijedan od licimera i onih koji su se sablaznili ovim odgovoriti na ovo pitanje? Razum je tako hladan i odmeren. Nema ljubavi niti se raduje necijem zivotu. Interesantno je to. Ultra levi fanatizam. Ivan: za tebe ima jedna besplatna a zove se: „vezi konja gde ti gazda kaze“. A da nisu to ona deca koja su prosle godine snimljena, prljava, vezana za krevete i torturisana u onom drzavnom centru za retardiranu decu???!!! Bas si me dobro podsetio. Hvala ti na komentaru. Tanja S. – briljantno. Krotka – takodje Bivsi narkomana – Isina. Policija batina te drogirase mnogo vise. Milane Colicu – Procenat izlecenih kod tvojih drzavnih strucnjaka je ispod 5%. Prime platu od drzave, odu kuci i boli ih uvo za narkomane. Ovi ovde zive 24 sata za to da ih iz te muke izbave. To je razlika. Abumilorade: Nemoj siriti fanatizam. On nikad nije bio dobar. Ludake po ludnicama vezuju I ponekad tuku. Zatvorenike koji krse red I disciplinu tuku I zatvaraju u samice. U svakom uredjenom sistemu postoji kazna za krsenje pravila. Mary Juana: Do vidjenja sa narkomanima u paklu. Ina Blair: Bolje da se sokiras sama sobom. Tvoji na zapadu umiru od droge isto kao I ovi nasi. Ne pomaze im ama bas niko ako nemaju 100.000 dolara da plate privatne sanatorijume. Crna Ruka: Sta mislis da premlatimo Druga Tita? Ili Ivana Stambolica? Ili druga Slobodana Milosevica? Ili bilo koga ko nam je formirao sistem u kome zivimo i odobrio DB-u Srbije da siri mrezu narko-dilara po Srbiji. Matija Soskic – Nisam cuo vecu glupost odavno. Pa milicija, dodje I odvede decu koja su maltretirala roditelje, osudi ih uslovno, pa Jovo nanovo. Lepo je rekao neko gore. Vi koji niste preziveli pakao narkomanije sa svojom decom, back-off. Aleksa: Nauci bar nesto o ustastvu pa se javi. Darko: Svedok sam smrti 4 mladih ljudi od 19 do 23 godine.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Сродне теме:

• СТОП нарученом нарушавању угледа Црне Реке
• Дрога се нашем лудом народу уваљује као и цигарете и остало смеће
• Лако је бити глуп у шприцати се, тешко је бити нормалан и ићи свако јутро на посао на ринтање…
• Ако неко мисли да је довољно послати зависника у неку болницу, или купити најскупље лекове и то ће бити довољно – у великој је заблуди
• Тест косе показује све могуће дроге. И једне и друге тестове можете да наручите преко интернета
• Терапије које се заснивају на сувом одвикавању и скидању са физичке активности и немају неки успех
• Чини ми се да смо били бољи људи некад него сада, када смо напредно васпитани
• Коме одговара пораст наркомана, а не одговара излечење наркомана
• Реч о Црној Реци, дроги и медијима**

„Живети срећно“ треба разумети само „живети мање несрећно“

Артур Шопенхауер : ПАРЕНЕЗЕ И МАКСИМЕ

Мање него игде намеравам овде да постигнем потпуност, јер бих морао да поновим она многа, делом изврсна правила за живот, која су мислиоци свих времена саставили, почевши од Теогниса и Лажног Соломона па до Ларошфукоа, а не бих могао да нзбегнем оне многе извештале и отрцане фразе и идеје које су већ толики пре мене исказивали. Кад пак нема потпуности, отпада  с њом већим делом и систематски ред у излагању. Али, ако нема потпуности и систематичности, нема бар ни оне досаде која их неминовно прати, н за читаоца је то ипак утешно, пошто систематичност у стварима ове врсте за собом неизоставно повлачи досаду. Ја сам просто дао што ми је каткад падало на памет, учинило се вредно саопштења. а што, колико се сећам, још није било или бар није сасвим тако казано; пабирчио сам, дакле, по оном недогледном пољу по којем су други жњелн, и то сам само и дао.

Да бих, ипак. у толику разноврсност погледа и савета који овамо спадају унео нешто реда, хоћу да их поделим у опште, па онда у оне које се тичу нашег држања према нама самима, затим, према другима, и, напослетку, према животу и судбини.

А.   Опште.

1) Као највише правило сваке мудрости живота сматрам једну реченицу коју је Аристотело узгредно у Никомаховој Етици (VII, 12) изговорио: δ φρουιμος το αλυπου διωχει ον το ξδν (quod dolore vacat, non quod suave est, persequitur vir prudens). Још би се лепше ово могло (на нашем језику) рећи: ,.Не тежи паметан човек да има задовољства него да нема бола„: или: ,.паметан човек неиде за тим да дође до уживања него да избегне бол.„) Истина ове изреке оснива се на томе што је свако уживање и сва срећа негативне, а напротив бол позитивне природе. Извођење и доказ ове последње реченице налази се у моме главном делу, св. I, § 58. Али ја хоћу ипак овде да је објасним на једном факту који можемо сваки дан посматрати. Кад је је цело тело здраво, осим једног малог рањавог пли иначе неког болесног места, онда ми више нисмо свесни здравља целога тела, него је пажња непрестано управљена на бол повређенога мecтa, и изгубљена је угодност животног осећања. — Тако исто, када  нам све наше прилике иду по вољи, изузев једне која иде на супрот нашој намери, онда нам увек ова, ма колико да је незнатна, једнако долази на памет: ми често мислимо на њу а врло мало на оне важне ствари које нам иду по вољи. — У оба случаја је оштећена воља, први пут, како се објективира у организму, други пут, како се објективира у човечјој тежњи, и у оба случаја видимо да њено задовољење дејствује само негативно и да је зато никако и не осећамо непосредно, него највише ако дођемо до свесности ο њој тек путем рефлексије. Напротив, препрека њена је позитивна, и према томе самостална. Свако уживање састоји се просто у уклањању те препреке, у ослобођењу од ње, и наравно да је краткога трајања.

На томе се, дакле,  оснива горе  похваљено  Аристотелово правило које нас упућује да своју пажњу управимо не на уживања и пријатности у животу, него на то да, колико је могућно, избегнемо његова безбројна зла. Кад тај пут не би био прави, морала би и Волтерова изрека : le bonheur n’ est qu’ un rêve, et la douleur est reellé (Срећа је само сан а бол је јава и стварност), бити тако исто лажна као што је у ствари истинита. Према томе, и онај који хоће да начини биланс свога живота у еудемонолошком погледу, треба да саставља рачун не према радостима које је уживао, него према злостима које је избегао. Шта више, еудемонологија треба да почие с том поуком да је и само њено име Еуфемизам и да иод изразом „живети срећно„ треба разумети само „живети мање несрећно“, дакле сношљиво, приличио. Наравно, живот нам није дат зато да га уживамо, него да га издржимо, да га скинемо с врата; то показују и неки изрази, као degere vitam (Свршити живот.), vita defungi (Ослободити сс живота, умрети.), талијанско si scampa cosi. немачко man muss suchen durchzukommen (Мора човек да гледа како ћe да се провуче.), er wird schon durch die Welt kommen (Тај ћe се прогурати кроз свет.), ит.д. Одиста, тο je утеха у старости кад видимо да смо рâд живота оставили већ за собом. Према томе, најсрећнију судбину има онај који је живот провео без прекомерно великих болова, телесних и друштвених; а не онај коме су пале у део најживље радости или највећа уживања. Ко хоће cpeћy живота да одмери према овима последњнма, тај је узео погрешно мерило. Јер уживања јесу и остају негативна : мислити да она дају cpeћy лудост је коју пожуда гаји на своју сопствену казну. Напротив, болови се осећају позитивно: зато је њихово одсуство мерило среће у животу. Ако се једном безболном стању придружи и одсуство досаде, онда је земаљска срећа у главноме постигнута, јер све остало је химера. Из тога излази да никад уживања не треба куповати боловима, па чак ни опасношћу од њих, јер ћемо на тај начин нешто негативно а тиме и химерично плаћати оним што је позитивно и стварно. Напротив, ми добијамо када жртвујемо уживања да бисмо избегли болове. У оба случаја све једно је да ли болови долазе пре уживања или после њих. Заиста, највећа је манитост хтети ову позорницу јада преобратити у место за уживање, и, место могућне безболности, поставити себи уживања и радости као циљ, како то многи чине. Много мање греши онај који веома мрачним погледом овај свет сматра као какав пакао и, услед тога се труди само да у њему стече један кут у коме ће бити заклоњен од ватре. Будала јури за уживањима живота и после види да се преварио, мудрац избегава зла. Ако му, пак, ни то не пође за руком, онда је томе крива судбина а не нека његова лудост. Али у колико му то пође за руком, он није преварен, јер зла којима је избегао, и сувише су стварна. Па чак ако се и сувише далеко од њих одвојио, и уживања без потребе жртвовао, у ствари није ипак ништа изгубио, зато што су сва уживања химерична и зато би туга за њиховим губитком била ситничарска, чак смешна.

То што се људи, потпомагани онтимизмом, греше о ову истину, извор је великпх несрећа. Наиме, док смо слободни од патњи, немирне нам жеље цртају химере једне среће која и не постоји, и заводе нас да идемо за њима: тиме навлачимо на себе бол, који је непобитно стваран. Онда кукамо за изгубљеним безболним стањем, које лежи за нама као проигран рај, и узалуд желимо да оно што се догодило, учинимо као да се није догодило. Те тако изгледа као да нас је неки зао дух помоћу варака среће једнако мамио да изиђемо из безболнога стања, које је највиша истинска срећа. — Неразумно мисли младић да је свет зато створен да се у њему ужива, да је он седиште позитивне среће, коју промашају само они који нису вешти да је уграбе. У томе га подржавају романи и песме као и оно претворно прецењивање и поштовање које свет једнако и свуда указује спољашњем сјају, и на које ћу се ускоро вратити. Од тога тренутка почев, његов је живот, са мање или више премишљања, лов на позитивну срећу, која, као таква, има да се састоји из позитивних уживања. Опасности којима се при томе излаже не узимају се у рачун. Ту лов на дивљач која и не постоји, води по правилу у врло стварну,  позитивну несрећу. Она се појављује каобол, патња, болест, губитак, брига, сиромаштво, срамота и  хиљаду   других   невоља. Разочарање долази   сувише доцкан. — Ако пак план живота иде на то да се избегну патње, дакле да се уклони оскудица, болест, и свака друга невоља, онда је цил, стваран: онда се ту може нешто израдити, и то y толико више у колико је тај план мање поремећен тежњом за химером позитивне cpeћe. С тиме се слаже и оно што је Гете у „Изборним сродствима“ дао да каже Митлер који се увек брине за срећу других: ,.Ко хоће да се ослободи једнога зла, тај увек зна шта хоће; ко хоће нешто боље него што има, тај је сасвим слеп.“ A то подсећа на лепу француску изреку: le mieux est 1’ennemi du bien.(Боље није пријатељ доброме). Шта више, одатле се може извести и основна мисао цинизма, као што сам је ја изложио у моме главном делу, св. П, гл. 16. Јер шта је побуђивало цинпке да одбаце сва уживања ако не баш мисао на болове који су с љима јаче или слабије скончани: и њима је изгледало много важније да се од ових сачувају него да постигну задовољства. Они су били дубоко прожети сазнањем негативности уживања и позитивности бола; отуда су доследно све радиди да избегну зла, али су држали да је за то потребно хоти-мично и потпуно одбацити уживања, јер су у њима гле-дали мамце који нас предају болу.

Јесте, ми смо сви, као што вели Шилер, рођени у Аркадији, т.ј. ми долазнмо на свет пуни захтева на срећу и уживање, и гајимо луду наду да ћемо с тим захтевима продрети. Али иза тога редовно долази судбина, и то врло брзо, шчепа нас немилостиво и покаже нам да ништа није наше, него да је све њено, јер она има неоспорно право не само на све наше имање и зараду, и на жену и децу, него чак и на ногу и руку, око и уво, па и на нос насред лица. Наравно да после неког времена долази и искуство, па нам отвори очи и покаже да су срећа и уживање фата моргана која се види само из далека, а чим јој се приближимо она измакне; а да, на против, патња и бол имају реалности, да сами себе заступају, и да им нису потребне   ни илузије   ни   наде. Ако та поука од искуства уроди   плодом,   онда  престаћемо јурити за срећом и уживањем, него пазимо само на то, да болу и патњама по могућности   затворимо врата. Ми тада   увиђамо да најбоље   што свет може   пружити, то je безболна, мирна, сношљива егзистенција, и тада се задовољавамо   тежњом за њоме,   да   би смо с њоме   тим сигурније продрли. Јер, ако хоћемо да не будемо сувише несрећни, најсигурнији је лек да не захтевамо да будемо сувише   срећни.   To   je још увидео и Мерк, Гетеов пријатељ из младостп,   кад   је рекао:   „Она   проклета   претендовања на блаженство, и то на ону меру блаженства о којој ми сањамо, квари све на овоме свету. Ко се може те ствари   ослободити те не пожелети   ништа   друго до оно   што   има   пред   собом,   тај   се може   провући   кроз живот“   (Кореспонденција Гетеова и Меркова,  стр. 100). Зато је саветно своје захтеве на уживање, имање, ранг, почаст и т.д. свести на сасвим скромну меру, јер баш тежња и летење за срећом, сјајем и уживањем јесу оно што доноси   велике  несреће.   Али оно је већ и зато паметно и саветно што је то врло лако бити несрећан; напротив, бити врло срећан не само да је, рецимо, тешко, него је сасвим немогућно. Зато са пуно нрава пева песник мудрости живота:

„Auream   quisquis   mediocritatem

Diligit,   tutus  caret obsoleti

Sordibus tecti, caret invidenda

Sobrius aula. „Saevius ventis agitatur ingens

Pinus: et celsae graviore casu

Decidunt turres:  feriuntque  summos

Fulgura montes.“

Ко год воли златну средину,

опрезно избегава опалу кућу,

пажљиво избегава сјајну  палату.

Жешће љуља бура висок бор,

и високе куле падају тежим падом,

и громови ударају у високе планинске врхове.

Наставиће се…

Извор: Српски Књижевни Гласник, књига пета

(С немачког превео Св. Предић)

Ја сам у Селу после 25 г. лутања први пут осетио да сам жив и највише СЛОБОДАН

Teslagenerator-X , 19/01/2009,

Kada budete ziveli i radili u Americi jedno 20 godina i pre toga po Evropi 5-6 godina onda povezite i stavite sve na kamaru i vagajte“staje najlepse“ja sam odvago daje Moja Srbija najleps i to na Selu.

Imam sve i zivim kao Car! Oni koji neveruju put pod noge i nekase dobro nauce da slusaju i budu dobri pokorno vaspitani i znaju svoje mesto. Za mlade narocito preporucujem da sto pre odu u Ameriku i osete i izuce i opametuse iskuse i da sami odluce i vagaju staje bolje? Jer ako tvoj zivot sacinjava samo ustani radi spavaj i sve ispocetka tutanj za Ameriku.

Ja u Selu posle 25 godina lutanja prvi put osetiosam dasam ziv i najvise SLOBODAN. Imam lepu farmu ovaca i koza i sa njima moji zivci su izleceni posle ogromni stresova„stace biti sutra“koji dug pre da platim“imamli dolara jos“nikada kraja dok nisam posetio brata u Srbiji i vidim covek lepo zivi od stocarstva i svoj gazda svi trazu ovce a odradi svoih 6-7 sati jedino kadasu zetve zapnese i zimi napoji stoku nahrani i opet slobodan da radi sta hoce nema kredita nema dugova ima osnovno sve jede i pijese dobro deca nemaju problema,

Necemo Mi ziveti 1000godina i gdeste zapeli? Ja sam morao ispocetka da ucim „Kako se Zivi“ radmije samo zanimacija hobi koji volim uzgred i placen sam.

Vi Kako hocete izvolite pa trazite srece ja sam je nasao.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

У скоро свакој националној књижевности имаш покондирене тикве

Pokondirena tikva

majkakg (mama)

27. april 2009.

„Pokondirena tikva”, dramsko delo Jovana Sterije Popovića, nema pandana u svetskoj knjizevnosti, sto će reci, predstavlja zvornu srpsku osobinu. Teško da bi naslov i mogao da se prevede na neki od svetskih jezika.
A sve ovo pišem jer mi se čini da, kako je neko izasao iz srpskih opanaka (pirocanaskih), tako mu u Srbiji vise ništa ne valja. Ni zemlja, ni priroda (zagadjena je za nezna pluca Srpcadi odrasle na zapadu), ni hrana… ništa. Otvorih novu temu, da ne kvarim druge.

babyshamble (sandinista)

27. april 2009.

xexe iako u sirem smislu dramsko delo, ono je ipak u prvom redu komedija (podvrsta drame), a sterija se smatra jednim od najvecih srpskih komediografa.
strasno volim tu komeNdiju, ali da je najvece svetsko delo, nisam sigurna.

elem, u skoro svakoj nacionalnoj knjizevnosti imaš ‘opevane’ pokondirene tikve (npr. molijerov gradjanin plemic), a nama je je ova najdraza i najbolje je razumemo, jer je pisana na nasem jeziku iako nema veze sa srbijom u geografskom smislu, nego sa ugarskom.

srbija jeste prelepa zemlja, nama iznad svih, ali je takođe mnogo zagadjena, vrati se samo 10-ak godina unazad (najvece ekološko zagađenje u istoriji ratovanja).
valjda pratis epidemioloski porast tbc-a kod dece, kao i mnogih drugih plucnih oboljenja. deca odrasla dole su u neku ruku otpornija.
moj sin je dva puta bio bolestan i to oba puta kad smo bili dole.
za zdravu hranu vazi samo ako jedes ono sto tvoji sade i odgajaju, po radnjama je katastrofa (beli luk se uvozi iz kine, paprike iz grcke, ej i to u srbiju!), nema deklaracija na proizvodima, itd.
pa prošle godine su bosanci vratili breskve iz srbije- kao mnogo su zagadjene.

razumem tvoj gnev, i meni je teško sto je tako, ali tako je na zalost.

Isidora_C 27. april 2009.

znaš da sam se i ja sjetila tog djela, nemam pojma zašto! ;) ne znam ni ja zašto takvi uopste idu u srbiju. valjda da pokazu kako su uspjeli na zapadu? znala sam jednu s juga koja je pricala kako jedva ceka da kupi auto, sesir (?) i pojavi se u rodnom gradu. radila je kao konobarica.

što se razboljevanja tiče, moj tata kaže da smo se brat i ja uvjek razboljevali kad negdje krenemo. promjena klime, potreba da se bude u centru paznje, šta li je.

p.s. ako ih nešto bas vuce, tikvice mogu uvjek do republike srpske. ima tamo dijelova gdje je vazduh cist k’o na himalajima. seljaka nema da spricaju, putevi opustjeli, fabrike zatvorene, ma milina! sjetih se one mome kapora da se treba drzati dalje od krajeva gdje hvale vazduh :)

babyshamble (sandinista)

27. april 2009. u 09.25

majkakg,

zašto se ne može prevesti? a swanky pumpkin :))
to je bukvalan prevod, koji bukvalno znaci pokondirena tikva, ali englezu ne bi znacilo ništa, jer ovde se ne radi prevodjenju reci, nego o idiomu, koji su generalno neprevodivi, kao sto je ‘drunk as a lord’ neprevodiv kod nas u semantickom smislu.

ne razumem zašto na jedan kraj stavljas plemstvo, a na drugi opanke.
pa šta su nosili engleski plemici pre 300 godina?

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)