Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Извор и наставак на SerbianCafe.com (дискусије)

U Srbiji se ocekuje poskupljenje krompira.

T_I (Hobi politicar)

27. jun 2009.

Dok u gotovo svim državama sveta cena poljoprivrednih proizvoda konstantno raste i dok svetski ekonomski eksperti i analiticari najavljuju glad u svetu , u Srbiji poljoprivrednicii unstavaju krompir .

Prolaznici magistralom Nova Varoš – Prijepolje ovih dana svedoci su velike nevolje sa kojom se suočavaju proizvođači krompira iz okolnih sela. U potocima pored same magistrale, niz sela Gornja i Donja i Bistrica, pre dva-tri jutra su osvanule tone bačenog krompira. Puni džakovi koje niko neće završavaju i po smetlištima, u sodomima pored sela. …

Na poljima oko Sjenice, oko Aljinovića, gde su ranijih godina sejane stotine hektara, ovog proleća vidljivo je da su mnoge njive ostale neuzorane. Veliki proizvođači proletos su izgleda procenili da se rizik sa krompirom više ne isplati. A šta će narod u Srbiji jesti na zimu, idućeg proleća, možda uvozni krompir, tek će se videti.

prijepolje.me

Jahac_Magle 27. jun 2009.

„to je super,al mene zanima jedna druga stvar…

ima li rusija svoju poljoprivredu?

ili jedva ceka da hranu uvozi iz srbije?”

Има ли „Европа” аутоиндустрију или чекају да увозе аутомобиле из Крагујевца?

Изгледа да без Динкића и Фиат-а нема друге него да цела „европа” пешачи…

Patriota (Ekonomista)

27. jun 2009.

Проблем кромпира је само један од производа о ком држава не води никакву бригу.

Како каже, Нађи купца, па купца нема времена сељак да тражи јер његов посао је производња а не да јурца којекуда и тражи купце али то сељаку нико није рекао а државу баш брига.

Највећа бољка целе српске привреде су НОВА ТРЖИШТА која нико и ниједна власт неће да стави на сто као приоритет број један целој привреди.

Привреда у којој су ретки који знају стране језике а основ озбиљног целог пословања је знање језика и коришћење интернета је тешко било шта постићи.

Када би ови странци који су и највећи извозници роба из Србије у Русију одједном напустили Србију вратили би се не у доба санкција него у средњи век. Необавештени, неписмени за комерцијалне послове, веома склони преварама шетали би се ко бос по трњу.

Како да се било ко обрати Министарству пољопривреде ако не само министар него и сви запослени нису за тај посао.

Привредна Комора Србије не постоји, та је скуп пропалих директора који су се ту ухлебили и тако седе и узимају простор.

Више сматрам или подједнако одговорним и Министарство пољопривреде и ПКС за овај проблем, и једни и други су имали довољно времена да покушају да траже нова тржишта.

Да имамо државу иоле или макар мало озбиљну онда би људи из министарства пољопривреде већ на почетку сезоне садње кромпира направили биланс потреба кромпира у Србији, па могућност извоза па тек онда обишли сва села у Србији и разрезали колико ко треба да посади кромпира и да у том случају држава уколико се не прода гарантује откуп. Тако раде сређене државе али ово није ни сређено ни држава. Ми државу имамо само на ТВ где се такве вести не могу видети нити сељаци могу ако немају коме да понуде у хуманитарне сврхе свој вишак кромпира.

Замислите да нико није ни заинтересован да само преузме тај кромпир а рецимо све наше болнице немају динара да купе храну за болеснике а ово им се ипак нуди џаба.

Да не причам о мукама по избегличким камповима и сиротињи која тамо живи.

Једном речју срамота али ко у Србији осећа срамоту. НИКО.

T_I

(Hobi politicar)

Moje lično mišljenje je da država i netreba da vodi brigu o uspesnosti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji .D

Г-дине T_I!

Држава ма каква била би морала да води рачуна о сваком производу који се код ње производи.

Рецимо у Великој Британији државни службеник агроекономиста сваке године обилази фармере и ‘саветује шта да саде те године’ и гарантује цене. За поједине парцеле једноставно каже ‘немојте ништа да садите од државе добичете толико и толико пара’. Оно што он је ‘саветује’ ако то буде вишак у том случају ни држава нема обавезу да то откупљује. Ово може називати како ко хоће али ово је ипак диктирана економија. Да би човек у име државе могао некога да саветује неко ипак мора да тражи и тржиште за ту робу. Неко је направио биланс потреба те државе и тог народа као и могућност извоза.

Ово што се дешава код нас је велика штета јер рецимо бацањем кромпира је штета двострука, прва штета је за тим материјалним добром а друга штета је рад тих људи су радили на том кромпиру.

Трећа штета је сто држава видећи да се сваке године тај кромпир баца не предложи и окупи групу инвеститора или сама на крају крајева и направи једну дестилерију вотке и тако запосли још људи а тим сељацима обезбеди још већу производњу.

Није тачно како држава не треба да гради фирме па многе фирме у свету и то развијеном су у власниству државе.

Па Америка није дозволила да пропадну Банке него је утрчала својим новцем да их спаси. Па није дозволила пропаст ГМ него својим парама спасава ту фирму.

Наш проблем је што народ и пољопривредници у Србији увек од некога очекују помоћ која им у стварности и јесте потребна. Помоћ у информацији, помоћ у тражењу нових тржиста, помоћ за одговарајућом Законском регулативом, помоћ за билансима потреба за одређеним производима и сличне помоћи да их не набрајам. Народу који је рођен у једном систему а прелази у други систем је свака помоћ потребна.

Све су то помоћи које су свом народу давале и свакодневно дају државе запада и стога је и запад ипак и поред ове кризе толико и јак економски.

Сада имамо ситуацију у Србији где садашња власт пре доласка на власт је причала и обећавала како ће да помогне народу и привреди а чим је дошла на власт је гледала искључиво интерес како напунити буџет а што се тиче привреде, производње то је препустила улици да решава, то их уопште не занима. Пуњење буџета им је потребно искључиво ради што дужег останка на власти и да могу што више да покраду. Данас само да полиција претресе имовину државних службеника шта ко од имовине има, може да дође до закључка ко је лопов а лопову никада није приоритет интерес државе, њему је приоритет он лично и његова имовина, ту је држава како категорија на последњем месту, стога из те државне администрације цуре информације као вода низ поток.

Ово са Британију рекао сам фигуративно јер тамо се људи у име државе задуже да обилазе села и на основу биланса потреба за храном одређују колико ће ко чега да сади и све сто они одреде да се посади има сигурно тржиште, остатак држава плаћа да се не сади да се неби храна бацала.

То и јесте проблем код нас што не постоји биланс хране да се зна шта да се сади а шта да се не сади. Зашто то држава не ради. Прво да би тако нешто могао да радиш морас да имаш информације о потребама и то неко мора и да ради а тако школованих људи нема у државној администрацији.

Знам за Законе које је предложило министараство пољопривреде а да нико буквално нико из министарства није питао некога из те области у привреди како да се то уреди да је прихватљиво и за државу и за привреду. Или су сели за што са монополистима и питали ‘какав Закон вам одговара’.

Одређени Закон се доноси од 1994 године и до сада је донешено укупно 4 Закона из исте области а да нико није консултован из те области или су прихваћени неки предлози фирми које имају монопол у тој производњи и последњи Закон буквално у потпуности гуши промет.

Причајучи са човеком који је био у изради тог Закона сам схватио и он ми је и сам признао да су у обзир узимани сви предлози инспекције а не произвођача и потрошача. А инспекцији је интерес да ради што мање и да им је све на столу да се не муће да иду на терен. Колико то има штете за привреду нема везе нити о томе било ко размишља нити ће било ко да сноси последице. Управо због несношења последица које разарају привреду се баца кромпир и његова цена ће да поскупи.

Србији на моју и твоју жалост нема спаса бар не у доста догледно време јер нема ко да уради и изведе комплетне реформе.

Са једне стране имамо власт која се куне у ЕУ а свим својим деловањем ради против ЕУ и другу страну која је практично против ЕУ. И код једних и код других постоји једна заједничка ствар а то је лоповичлук и то за наше услове невиђених размера. Трећа страна не постоји и док год се та трећа страна не покрене Србији нема нити ће бити среће а кромпир ће и даље да се баца и то нажалост не само кромпир.

Ми смо мислим једина држава у свету која има Уговоре са две стране и са Истоком и са Западом о бесцаринској Унији а колико би земље запада платиле да имају тако нешто. Ниједан од тих Уговора није искоришћен нит има шансе да буде коришћен јер постоје неке вестачке препреке у људским главама. Западу не смета да ради директно са Истоком али им смета да ми радимо са Истоком.

Ми сада смо у позицији као што је био и Тито у своје време али коме то речи и објаснити.

До пре годину дана су западне земље дозирале инвестиције у Србију а ови одавде нису дозвољавали да се капитал са Истока усели у Србију и направи конкуренцију а сада би када нема капитала ни на једној страни узели и од самог ђавола само да додје. Не узима се тај капитал због потреба Србије која је за тим капиталом имала потребу и пре годину дана него да би се само остало сто дуже на власти. Власт је чудо јер омогућава неограничену пљачку, чак и да се пљачка легализује.

А држава, држава је задња рупа на свирали.

Зашто је запад јак, не кажем да тамо нема пљачки, има и већи него код нас, али ипак ти владари воде рачуна о држави, у овој кризи вуку потезе, траже решења, док овде се само позивају на светску економску кризу. Ови не кроје будућност они чекају будућност а то је за сваку државу која ћека будућност пропаст. У тој будућности је њој намењено шта да извршава а не шта да ствара.

Сада када још распродају овај Телеком и ЕПС и те паре потроше онога Ђинђића има из гроба да избаце када виде шта је његова екипа оставила Србији, док још има шта да се прода добро је и док се још може задужити.

Замислите када би све то сељаци у Србији знали дали би ЕУ имала алтернативу.

Сва та ограничења се овде нигде не помињу као да то не постоји јер када би се помињала онда би све ишло другачије и од перспективе ЕУ би били далеко даљи него рецимо 1990 год.

Ја лично за себе могу да кажем да нам је сасвим довољно да успемо од ЕУ да добијемо безвизни режим и то је све, никакав улазак у ЕУ не долази у обзир. Све остало може само да се реши и да у свему пратимо ЕУ а да не будемо у ЕУ. Свако нови ко долази добија све теже и теже услове. Имамо уговор са њима о бесцаринској Унији а имамо и са Русијом и Белорусијом. Најбоље Уговоре на свету имамо и то не знамо искористити.

Да би ови могли да опстају на власти они зато само и причају о ЕУ и о помоћи која нас чека само да још урадимо то и то. Они нису на власти захваљујући њиховом деловању него подршком ЕУ а њих искрено баш за ЕУ заболе она ствар јер ако тамо уђу онда неће бити више крађе ко сада.

Па ови пасоши што су пре страшила као да су ногама рађени су у ствари препорука за одбијање а не за позив да уђемо у ЕУ или добијемо безвизни режим.

Пропаст кромпира, сира и осталих производа је само ситница у низу који пропада.

Па упропашћени су много већи системи који су изнели терет санкција а yебе се овима за тамо неки кромпир или сир.

Па скоро је било на ТВ како неки у Ковину производи сир и како су му рекли да више то не може да ради јер не испуњава услове иако човек има простор, фарму крава али пословни простор у коме ради нема грађевинску дозволу и не може да ради.

Склоп глупости једном речју и будала којима су дали да руководе тим позицијама. Ту нема нажалост нормалног човека и док Србијом не завлада глад и мотка нема леба.

Реално у Србији данас има преко половине поштених људи али им то ништа не значи јер нису удружени у никакву организацију. Незаинтересовани су и у ствари њихова незаинтересованост је главни кривац за ситуацију у Србији.

Док поштени ћуте лопови раде.

Сваком поштеном човеку у Србији је криво ово што се десава са кромпиром и сиром у Србији и да су на функцији д ато реше решили би сигурно али нису на функцији и не могу то да реше а они који треба да реше тај проблем неће да га решавају јер ту немају никакву личну корист. Савест их не пеће јер је намају и тачка.

Знам неколико људи који су били високи функционери у власти, саветници, секретари, заменици министара, боже не могу да верујем да је неко тим људима уопште могао и понудити таква места, па њих држава уопште не занима, само гледају где шта има да се узме, сами они о држави говоре јако погрдно са спрдњом и онда видим како смо ми ипак са њима и добро прошли.

Advertisements

Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

K

Коло, коло, наоколо – Како се ничему ненаучисмо

MaliOblak (pustam kišu)

25. jun 2009.

Спаљена књига Васе Пелагића Народна права и даље непожељна у Србији

Независност

Какве је све „инкриминисане мисли” Пелагић записао у „Народним правима”, због чега је за цео тираж књиге распаљена ломача на Славији?
„Да би наш народ могао отклонити бар неке несреће и опасности које му такорећи висе о глави и грабљиво коло играју по његовој имовини, родбини и кеси и да би природним кораком напредовао и одговарао гласу потреба човекових и захтевима науке и прогреса, треба да оствари бар оно што се у овом спису, у овом истинском и животном гласу потреба народних означена. Јер ће се и тим добитком дигнути многе кужне полуге које данас притискају и даве народну главу, зараду , имовину, снагу, слогу, просвету, напредак и утробу и славу Србије и српства. А ти лекови, који могу млоге и млоге несреће и политичке и економске болести наше отклонити и излечити, ево ови су, које успут излажемо”, написао је Пелагић.
Даље је у књизи у 36 тачка изнео те лекове „народна права и захтеве политичко привредних потреба народних” за реформу свих сегмената власти и друштва. На првом месту је Пелагић навео народно право и потребу да се ујемчи неограничени суверенитет, независност и законодавна власт великој и обичној Народној скупштини. „Јер, без тога она служи на штету и срамоту народну. Она не сме и даље остати тако зависна, ограничена бесправна, удворичава и понижена. Све законодавне предлоге доноси сама Скупштина – њени одбори. Може влада поднети предлог, али не мора бити примљен”. Тражио је да се установи право за све пунолетне држављане Србије „да бирају и буду изабарани, не гледајући на његово имовно стање и плаћање пореза”. Захтевао је да се узакони потпуна слобода штампе и речи, потпуну декриминализацију клевете и увреде. То, писао је Пелагић, тражи глас науке, прогреса, глас животних народних потреба, јер је слободна штампа најјача чињеница за ширење и одомаћивање праведних истинитих и напредних идеја и размењивања мисли и осећаја, па зато треба да у закону и друштвеним обичајима буде узвишенија од свију влада, власти, владара, привилегија и светиња. Забранити и казнити треба само оно дело које клевета, ружи и издаје Србију и њен народ. Све друго нека иде без сметње и суђења… Не заборавимо ниђе и никада да глас разума вели да је јефтиније укинути неправде друштвене, неголи вечито кажњавати људе зато што истински и праведно пишу и говоре…
Народ није дужан и више неће да плаћа чиновнике, управнике судије, адвокате, стражаре и разне апсане и робијашнице због тога што се нашао неко да се на неког другог с правом или без права баци блатом. Народ је доста учинио кад је у закон ставио тачку- сваки уредник новина и часописа мора примити и печатити одбрану нападнуте особе, онолико колики је био нападај, или дупло већи и ставити је на исто место у листу, где је нападај стављен био. Ако то не учини у току 5 дана од предаје рукописа, власт ће затворити уредништво и забранити издавање листа. При томе сетимо се да су кроз све векове сви бољи људи тражили за сваки народ то природно право његово, право на слободно исказивање истините, правичне мисли, идеје. То су чинили и сами владари који имадоше више разума и поштења од других”. Захтевао је реформу школства, здравства, судства, војске, унапређење развоја привреде, праведну и широку социјалну заштиту свих категорија становништва, те да се „утврди особити закон за бољитак и права свију радника занатлијских и слугашких, нарочито за оне радионице и фабрике где се израђују ствари од хемијских и отровних материја”…
У једној од тачака је изнео концепт децентрализације власти, тражећи да се све надлежности које се тичу решавања свакодневних животних потреба грађана на локалном ниову, пренесу на локалне институције. Тражио је Пелагић да се укине смртна казна и окови, као и да се „систем робијашко апсански” у затворима претвори у радионице и поучне школе, те да се озакони да судије надокнаде дангубу и повреду части свакоме оном за кога се докаже да је неправедно затворен и осуђен. За државне функционере, службенике и чиновнике који почине финансијске малверзације с новцима народне касе, као и за оне који суде по миту и пристрасно, тражио је казну доживотног друштвено корисног рада, како наводи, „да привређују и себи и држави и деци својој”. Захтевао је да се одреди десети део буџета „за потпомагање народне домаће привреде”, укине монопол дувана и уведе такса. Као једну од народних потреба изнео је концепт да се у сваком срезу или округу оснује државна окружна банка и штедионица која би давала народу зајам до максималних пет посто камате годишње, те да се законом пропише „обавеза владе да из народне касе улаже у окружну банку колико буде изискивала народна потреба”. Тражио је да се „спољна политика Србије удеси тако да што пре уједини све Србе у једну целину и да ојачава братске односе и савезе са браћом Хрватима, Крањцима, Бугарима и Русима, живећи солидарно и са свим другим народима којима је стало до међународне солидарности”. Због враћања државног дуга Србије од 300 милиона динара на који је годишње у злату плаћано 20 милиона динара камате, те унапређења развоја привреде и решавања социјалне беде, Пелагић је тражио увођење мера сузбијања расипања новца из народне касе, те да се за враћање државног дуга од краљевске плате годишње одузима значајан део. Захтевао је да се за половину смањи број чиновника по свим структурама, смање плате свих државних намештеника које су веће од три учитељске плате, забрани примање више од једне плате из народне касе и укину бројне непотребне привилегије и додаци, те да властодршци и богаташи од свог новца, а не из народне касе, финансирају манифестације забавног садржаја које се организују на државном нивоу . Предложио је доношење закона којим би се забранило расипање из народне касе за раскошно уређивање функционерских кабинета и канцеларија, те да се свим државним намештеницима који имају велике службене плате или богаташке ренте не даје пуна пензија већ максимално у износу просечне службеничке плате у држави. Предложио је и закон о забрани преношења имовине која је несразмерна легалним приходима на жену или другог кога, јер, образлаже Пелагић, „безбројни фини лопови покраду и преваре овим или оним начином или државну или општинску касу или приватне повериоце, па при истрази пренесу имања на жену или другог кога, те тиме своју превару и крађу осигурају од одузимања и продаје”. Захтевао је да се плаћања годишњег пореза ослободи свака сиротињска земљорадничка и занатлијска породица која претрпи штету услед природне непогоде, те да се се сиромашним домаћинствима због било каквог дуга, као и неплаћеног пореза држави, не могу запленити и продати основна средства за делатност. Предложио је доношење закона о порезу на богаташко наследство и лутријске добитке у корист формирања и финансирања фонда за оснивање радничких и земљорадничких задруга за запошљавање, школовање, социјално и здравствено збрињавање народа .
„Што треба нужно је да се изнађе и ужива. Само четвороножна марва може да чами за празним јаслима, а човек треба да се бори да обори зло, па да постане и да дође у добро стање. Ако хоћемо да живимо и да радимо за себе и своје породице и омладину своју, а не за угњетаче и варалице, ако хоћемо да се избавимо од модерних разврата, злочинстава, преваре и несреће, и на послетку, ако хоћемо да створимо моћне изворе и услове да нам долазећи нараштаји буду здравији, угледнији, одраслији, вреднији и лепши, разумнији, даровитији, честитији и напреднији, онда треба да прегнемо сву снагу своју да што пре остваримо и уживамо ова горе назначена права народна. Не учинимо ли то, онда ћемо целог свог часа и века гледати како садашњи систем државне и целе управе, иде и тамо и амо, те гледа на све стране као гладна звер шта ће и кога ће увалити у своје чељусти, па да засити своју бесноћу и да напуни своје несите кесе, трбухе, касарне и апсане. Зато радник треба да стане на своје ноге и да буде творац свега што се њега тиче. Наши крупни и ситни власници треба да знају да би оваква политичка и привредна народна права била и за њих часна и нужна. Честити човек увек се труди да остави себи и свом народу часно и уважено име”.
У уводном тексту у књизи, названом „Претходни споразум”, Пелагић је написао: – Салонска господска политика је посве опака зверка која се ухватила једном руком за народну кесу и виче: „Дај, плаћај, бре!”, а другом за гушу па грозно дави и издире се: „Умукни рито и не питај зашто и коме плаћаш!”. Такву кугу и зверску авет мора сваки поштен и паметан човек гурати од своје и народне кесе и гуше. То је свето дело за све и свакога…

Тако је говорио Васа Пелагић – пре 120 година.

Многи његови савременици- истомишљеници се можда никад нису усудили да признају да су мислили оно што је он писао, а можда би га ововремени судови и строже осудили и у најмању руку у Хаг протерали.

Пренето са SerbianCafe.com (дискусије)

Овде на западу у селима и око градова живи елита а у градовима углавном нижи и средњи слој.

Posted in Србија, друштво, економија, земљорад, политика by Соларић on јун 26, 2009

Преузето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Живот који нестаје

Стицајем околности, прошле суботе (20. јуна) враћао сам се из свог краја (тамо су села претворена у старачке резервате, да не кажем домове) за Београд. Сумрак ме ухватио на путу између Краљева и Крагујевца. Пут празан, ретко ми у сусрет долазе кола. И села кроз која пролазим пуста, мало света чак и у центру. Само у кућама светлуцају ТВ екрани. Тад се сетим серије.

Над тим делом Шумадије полако се спуштала ноћ. Само су још врхови Гледићких планина горели од одсјаја замирућих сунчевих зрака. Изнад планине пукло плаво, бескрајно небо, с првом трептавом звездом негде на северу. Србија је изгледала као у неком добром рекламном споту. Или као у почетним и завршним кадровима серије „Село гори а баба се чешља“.Има, још има Србије! – како би рекао мој омиљени писац.

књижевник

Милисав Савић

[објављено: 26/06/2009]

Милан Стевић, 26/06/2009,

Села умиру јер су препуштена сама себи. Неравномерни развој у Србији је толико несразмеран да се само улаже у неколико градова а остало пустош. Када би се индустрија будућа ако је буде било равномерно распоредила по Србији неби људи напуштали своја прелепа домаћинства, већ би били запошљени а живели би код своје куће.

А тамо где има људи има потребе и за бизнисом од производње преко разних услужних делатности,трговине,угоститељства итд. Све једно друго вуче. Овако по селима има по нека продавница и кафана и то је све. Па нормално да људи онда траже посао у граду јер га само тамо има. А немогу ни сви да се баве пољопривредом. Што наши политичари не оду мало на запад да виде каква су села. Овде на западу у селима и око градова живи елита а у градовима углавном нижи и средњи слој.

Тражим, захтевам од овију моћних говорника да и псовке буду на „одомаћеном“ страном језику

Пренето са Hamzjakl’s Blog

јун 21, 2009 – Објављено од стране stevo

NAVIKA JE NAVIKA

…Ako ima nečega (nešto) što mrzim onda su to sigurno nepoznate reči u jednom tekstu, i ako dobro razmislim i u drugom ili bilo kojem tekstu. U jebenom članku na jednoj šlajfni imaš pet stotina pedeset i osam stranih reči. Anksioznost! Jebo te otrov i zagadjenje jezika domaćeg! Ja završio dva razreda osnovne, prvi sam ponavljao, a u drugom pičnuo na popravni iz dvajspet predmeta, a i ovo je bilo na stranom jeziku, Srpski sam naučio otkad znam za sebe i nikoga se ne tiče koje još jezike govorim ili baratam š’njima, no kada pročitam nešto na Srpskom (ћирилицом ili latinicom свеједно ми је) a tekst je prepun ne tudjicama već jebenim izmišljenim stranim rečima… e ljut sam! Ako se ovako i na ovaj način pokazuje (dokazuje?) učenost i načitanost ili kako li se ono kaže SUPERIORNOST nadmoć šta li – onda tražim, zahtevam od oviju moćnih govornika da i psovke budu na „odomaćenom“ stranom jeziku, jer JEBIGA i MA U PIZDU MATERINU nisu interesantne psovke.

Ono što još više mrzim su političari, naročito oni priučeni, seljačine koji sa poštenim seljakom, onim što proizvodi hranu za naše trpeze stolove i hladnjake (frižidere), da hladnjake, smrznjake, ledare i tako dalje…nemaju ama baš nikakve veze, bre.

Političare koji su „uveli“ u naše rečnike veoma zajebane strane reči misleći pri tom da čemo ih rad toga više ceniti a možda ih i zavoleti… nikako i ni u kojem i kakvom slučaju ne volim i skrajnuo sam ih u zapećak svoje duše (i nemoj sad da mi neko kaže da ih je uspeo izbaciti iz sebe kada nam oni kroje sve i svašta!). Turcizam veze nema s ovim, jer ako neku reč koristimo desetinama, stotinama godina onda je to naša reč, narod hteo dobio je, tačka. Nadalje ne volim političke partije, još manje volim one osobe što na svojim ličnim blogovima veličaju ili kude partije i kažu ovako il’ onako se zovu, takvo bre ime imaju. Nemoj ih imenovati, kaži ovi što vladaju, a ima ih više, i dodaš nisam na njih mislio već na one druge; ili kažeš ovi što nisu na vlasti i ponovo upotrebiš čarobnu rečenicu nisam na vas mislio nego na one. Zašto ovako? Ne pljuj u bunar, trebaćeš se napiti vode. Je li, bre. Barem nemoj javno, ostavi za sobom putić za odstupanje.

Naravno da i ja koristim strane reči i izraze, ali ako mogu da ih izbegnem – ću da ih ‘zbegnem! Što se tzv patriota tiče, odomaćenih ljubitelja domovine što imaju svoje male il’ poveće poslove (biznis jelte) a ono svojim preduzećima dali zvučna imena na stranskome jeziku kao npr „Medžik & Co“, smatram da veze nemaju sa plemenitim domorocima koji su dočekali belog čoveka. Medjutim, ovi poslovni ljudi imaju neke svoje navike i poplavela prsa. Jebiga, navika je navika.

Stevo Valjić danas u jutarnjim satima Subotica

Сродне теме:

Јел ко у министарству завршио основну школу и математику?

Posted in Србија, економија, земљорад, политика by Соларић on јун 22, 2009

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Почеле „игре” око откупне цене пшенице

Министар пољопривреде Саша Драгин предложио је јуче житомлинским предузећима да ратарима за овогодишњу пшеницу понуде цену већу од 10 динара за килограм и додао да је битно да се држава укључи у „битку за бољу цену пшенице”. „Млинари су понудили цену којом нисмо задовољни и моја порука за њих је да, при рачунању колико треба платити ратарима, користе више од броја прстију на рукама”, рекао је Драгин, али није прецизирао колика би требало да буде та цена. …

Бета

[објављено: 12/06/2009]

Seljak analiticar , 13/06/2009,

Proracunajte sami, Jer 2001 cena psenice jedva 10din.kg. Onda znamo staje bila cena nafte i vestackog djubriva! Dali znate kolika je cena vestackog djubriva danas i 1lt nafte? Neznate! Jer trazite cene od 7 dinara razlike danasnje od cene 2001god. Kao daje cena nafte od 2001god. DIGLASE samo 7 dinara? Ili vestacko djubrivo dase diglo 7dinara? Vestacko djubrivo samo od prosle godine do danas skocilo 70%

Jel iko u ministarstvu zavrsio osnovnu skolu i matematiku? Dase na prste racuna cena psenice nemoze da izadje 17din. Jer takva cena je cena od Robova koja radi dzabem.

Теорија завере је етикета која има за циљ да дискредитује, омаловажи и исмеје све људе критичког духа

Пренето са Политика Онлајн (коментари корисника)

Gordana BG, 29/05/2009,

Tekst cenjene Zorice Tomic je vrlo prijatno iznenadjenje. Problem o kojem govori je sto se terminu teorija zavere uglavnom daje negativna konotacija, u smislu paranoičnog i neosnovanog verovanja i ismevanja onih koji uoce zavere. Teorija zavere je etiketa koja ima za cilj da diskredituje, omalovaži i ismeje sve ljude kritičkog duha koji nisu priklonjeni „zvaničnim“ i neprikosnovenim istinama koju namece neka interesna grupa kao u ovom slucaju multimilioneri, svetskih medija, zvanič nog diskursa „istine“ vodećih svetskih država(US) i država uopšte. Time se želi postici cilj da se stvori „poslušna masa“ koja će samo da veruje u „zvanične istine“ bez ikakvog razmišljanja i preispitivanja. Tako se prikrivaju laži, obmane i prevare tih istih Garanta Istine.

I u Srbiji je ovo sve vise prisutno, jer cim se neko kritičkog i slobodnog duha „usudi“ i drzne da dovede nesto u sumnju svojom analizom na osnovu relevantnih č injenica i argumenata, ili na osnovu događaja i fakata, odmah se tu nadje neki Garant Istine da mu u nedostatku kontra argumenata prilepi etiketu „teoreticara zavere“. Laznu temu pomenutog sastanka bogatuna pokriva elitizam hitlerovskog tipa. A elitizam svake vrste je u osnovi negativna pojava iako ga svako društvo na svetu poseduje. U Srbiji negativne konotacije istog daleko su štetnije od onoga što imamo priliku da vidimo u savremenim evropskim i svetskim društvima. Ne kažem da je u svetu situacija bolja, ali i kod nas je na površinu isplivala snalažljivo nemoralna interesna grupa ljudi, koji olako shvataju prave ljudske vrednosti i vrline, čime degradiraju suštinu ljudskog postojanja.

U bogatom svetu vidimo da je cilj veštački stvorene, globalne ekonomske krize višestruk, a glavni cilj je reforma ekonomskog i bankarskog sistema i njihova apsolutna kontrola. Stvar je vrlo prosta, osmislite problem za koji unapred imate rešenje, napravite haos, zatim se pojavljujete kao spasilac.

Средства за природну заштиту биља

Posted in здравље, земљорад by Соларић on јун 20, 2009

ДУВАНСКИ ОДВАРАК (против инсеката а нарочито лисних ваши):

Дуван

Дуван

0,45 кг дуванског лишћа прелијемо са 3,8 литара вруће воде ( кишнице)  и оставимо да стоји поклопљено преко ноћи. Одварак се може користити без разводњавања а имаће  учинак и разређен са 1-2 делова воде. Још бољи ефекат постижемо ако га користимо са смешом сапуна и воде. Употреба дуванских препарата није препоручљива на биљу које се користи за исхрану.

Сунчано време са темп. изнад 30 ст је најоптималније  за вршење прскања.

Напомена: Дуван садржи алкалоид никотин који је један од најјаћих природних нервних отрова па је стога код припреме и самог прскања  потребно избегавати сваки додир препарата са кожом, очима итд. Каренца износи најмање четири дана.  Препоручљиво је користити дуван који  није генетски модификован. Препарат уништава и корисне инсекте.

Референце:

ПС: КАРЕНЦА – раздобље које мора да протекне од последње примене пестицида до бербе

Уништене лисне ваши помоћу сапунске смеше (преузето са atrampintheorganicgarden.blogspot)

Уништене лисне ваши помоћу сапунске смесе (преузето са "atrampintheorganicgarden.blogspot")

САПУНСКА СМЕСА (против лисних ваши)

Растопимо 100 г сапуна (најбоље обичан калијев сапун за прање који је најприроднији и без хемијских додатака) у 4,5 литара воде (избегавати тврду воду из чесме, препоручује се кишница) или једну кашику сапуна (може и течни детерџент за суђе)  на литар воде. Ради се о контактном инсектициду па је стога за уништавање инсеката потребан непосредан додир препарата са инсектом. У смесу можемо додати нешто бибера и соде .

Напомена: Смеса од сапуна  уништава и корисне инсекте.

Референце:

ПРИЛОГ СА ЈУТЈУБ:



Таман и да на овом свету нема лудака, увек и свако се временом опусти и почиње полако да крши правила

Posted in Срби у расејању, земљорад, кувар, родитељи, SerbianCafe by Соларић on јун 11, 2009

Коментари преузети са SerbianCafe.com (дискусије)

Hrana u zabavistu!

TanjaXYZ

28. maj 2009.

Pre neki dan sam došla u zabavište mog 4-godišnjeg sina oko 12 sati i videla čoveka koji je unosio ručak. Uneo je sanduk i na njemu 2 velike, providne plastične kese, jedna napunjena sa 20-tak šnicli, druga sa salatom od krastavaca. Tu se ja onako smrknemm ali ništa.

Sutradan počne mozak da mi radi, i pitam vaspitačicu da li im sve dolazi u plastičnim kesama, i ona mi odgovori potvrdno, znači vruću supu sipaju u kese (tamo gde je kuvaju) i šnicle, i gulaše, i krompir pire, itd, itd, i onda je odnose do zabavišta. Onda vaspitačice preruče iz te velike plastične kese u tanjire i deca jedu. Kaže vaspitačica „ALI ONI SU NAMA POKAZALI CERTIFIKAT da su te plastične kese namenjene za hranu!”

Pošto sam i sama imala loše iskustvo sa plastikom (hranila dete sa Aventovom flašicom 2 godine, nakon čega je ona povučena iz prodaje u Kanadi), hvata me jeza od pomisli da bilo kakva plastika dolazi u kontakt sa hranom koju moje dete jede. Ne znam ni koliko je higijenski jer se te kese ne peru nego dolaze direktno iz fabrike i onda se hrana sipa u njih…

Dala sam direktorici (koja je ujedno i vaspitačica) par članaka sa interneta o štetnosti plastike, ali ne znam kako dalje da se ponašam ako ona odbije da promeni firmu koja im kuva hranu. Kako biste vi reagovali? Jednog dana se probudim da možda preterujem, a drugog dana opet želim da do kraja isteram stvar…Molim vas za savet…

p.s. Živim u Nemačkoj

sta-li-ja-radim-ovde (radim)

30. maj 2009.

Ima jedan savrsen „lek” za takve situacije: ako zaposleni vrtica insistiraju da je sasvim bezbedno koristiti tu plastiku u kontaktu sa vrucom hranom (da ne pricamo sto je sertifikat verovatno samo za hladnu hranu ili možda mlaku), onda im trazite da vam napismeno napisu garanciju da će snositi sve troskove sudske i troskove lecenja kao i kazne za slučaj da se vasem detetu bilo šta bilo kada desi a sto je vezano za posledice korišćenja hrane iz plastike. Da vidite kako će od jednom da promene stav!

Najcesce su ti problemi vezani za endokrin sistem, sto znaci rak testisa, kasnije rak prostate i slično… tako da sa tim nema zavitlavanja i okolevanja.

Inače ja hranu koju moja deca jedu uvek znam ko je spremio i ko je njom rukovao od početka do kraja.

Ili to, ili se covek izlaze raznorazinm rizicima pa se posle pita šta se desilo. Radio sam i sam nekada davno u restoranu gde sam video kuvare kako pljunu u hranu nekome cisto iz pakosti; i kako muve i slična gamad zavrse u salatama. A da ne pricamo sto nešto sto je palo na pod zavrsi nazad u hrani.

Koliko god vi mislili da znate kako i šta prolazi decija hrana, jako se varate. Taman i da na ovom svetu nema ludaka, uvek i svako se vremenom opusti i pocinje polako da krsi pravila sto znači da se ipak vruca hrana na kraju stavlja u kese, i da se ipak ne peru stvari kako treba, i da se na sve strane stedi i vreme i novac, a vasa deca to placaju.

Vasa deca – vasa odgovornost.

CEO (Filozof)

31. maj 2009. u

Dve najgore kombinacije za naše zdravlje: Mikrovalna pecnica i plastika (sve od plastike).

Ja sam pre 4 godine izbacila mikrovalnu iz kuce. Sve sto podgrijavam radim ili na ringli ili u rerni. Kad se desi da u svoju kancelariju ne ponesem svoj rucak ili sendvic, onda odem u obliznji restoran, nešto kao ekspres, obavezno ih pitam da mi ne podrgrejavaju hranu u mikrovalnoj, nego u rerni. Upočetku im malo bilo neobično jer ljudi većinom to ne traže od njih, ali sad su se navikli pa nekad ne moram ni da im kažem već sami urade.

Na zalost živimo u „mikrovalnom drustvu”. Hoćemo sve za 5 sekundi, a o posledicama ćemo pricati kasnije.

Nemojte ljudi da se trujete. Za gospodju sto je postavila ovu temu, ja bih samo upitala da li može nekako da odnese ona ili djete hranu od kuce, umjesto da svakodnevno jede otrov? I nije samo upitanju hrana iz kese, već i kako je to kuvano, od čega, i koliko je to hranjivo, a koliko ima masti, soli, itd.?

Ako mozete neka vam djete nosi domaću hranu. Nazalost skolske kuhinje i vrtici djecu hrane (gotovo 100%) „otrovima”.

sta-li-ja-radim-ovde(radim)

31. maj 2009.

Jolanda i ostali,

mikrotalasne pecnice su opasne zbog toga sto na neprirodan način zagrevaju hranu. One ne proizvode infracrveno zracenje ili nešto sto bismo mogli nazvati prirodnom toplotom; one u stvari menjaju svoj polaritet izuzetno brzo, sto dovodi do okretanja molekula u hrani, slično kao kada bismo vrteli magnet oko nekog magneta koji ima oblik lopte – taj magnet bi se isto tako vrteo.

Kada se molekuli vode u hrani tako zavrte, oni kroz trenje sa okolnim molekulima dovode do zagrevanja. Svi znamo šta je trenje, i sve to ima smisla i ne deluje opasno.

Međutim, kroz to trenje, dolazi do cepanja molekula tih kompleksnih jedinjenja u hrani i samim tim pojave jedinjenja koja ne postoje u prirodi. To su tzv. radioliticka jedinjenja. takva jedinjenja su otrovna za nas organizam jer jednostavno nismo nikada bili u kontaktu sa njima. Kancerogena i ko zna šta još.

Neka medicinska sestra je jednom prilikom podgrejala krv za transfuziju u mikrotalasnoj i pacijent je odmah umro. Da je to ista vrsta podgrevanja kao na sporetu to se ne bi desilo.

Jedan svajcarski naucnik je sve ovo izneo još pre 20 godina na videlo, ali su mu usta bila sudskim putem zapusena. Uz to je izgubio posao i bio izlozen popriličnim problemima i kaznama koje su tražili proizvodjaci mikrotalasnih.

Danas se isposavlja da je bio u pravu i sve mu je vraceno, kao i poprilicna odsteta. O njegovom slučaju mozete dosta toga naći na netu.

Iz tog primera se može nauciti ne samo sto-šta o mikrotalasima, već i o tome koliko je teško doći do istine kada se ona kosi sa profitima velikih korporacija.

Prijatan vam konvenkcionalno podgrejan rucak!

CEO (Filozof)

01. jun 2009.

TanjaXYZ

01. jun 2009. u 10.42 Svi mi koristimo plastične kesice za zamrzavanje hrane, za transport sa pijace, itd, nije to problem (možda ekološki jeste). Problem je sipanje vruće hrane u plastične kese. Plastika nije stabilan materijal, i od vreline se topi ili ispušta jedinjenja koja su štetna (kao što je dokazano na polikarbonatskim bebi flašicama).

Tanja u potpunosti se slazem sa tobom.

Ujedno provjerite malo onu zamrznutu hranu tj. gotova jela što se u Sjevernoj Americi popularno naziva „TV Dinner”. Nedavno je dokazano da ima kojekakve dodatke kako bi izgledala i bila ukusnija. Ti dodaci su trenutno pod zestokim ispitivanjima jer je u prvom istrazivanju dokazano da uzrokuju sterilnost, tumore, migrene, itd.

Neko je upitao cime smo se mi hranili i da ne razmazujemo svoju djecu. Nema tu šta da se dijete razmazi ako jede normalnu domaću hranu, ili bar da se tezhi ka toj normalnoj ishrani. Nismo mi jeli (bar ne do zadnjih 15 godina) nikako ili ne u danasnjim kolicinama brze hrane, preradjenih namirnica, itd. Sve je bilo mnogo zdravije i normalnije. Ogroman je problem sto je prehrambena industrija nasla način preko naših žena/domaćica kako da se obogati. Sa jedne strane im daju sve lagodnosti „brze hrane”, znaci spremanje hrane je svedeno na minimum (boze sto da se mucimo pa da same napravimo bar 5 tegli ajvara ili dzema), a sa druge strane nas bukvalno truju.

Ja lično nikad ne bih mijenjala uspomene koje imam iz kuhinje svojih baka i majke. I to isto želim za svoju djecu. Da znaju šta je prava krofna, torta, pasulj, itd. A ne ovo sve nešto vjestackog ukusa, mirisa i boje.

Pa da samo znate kako nastaje ona „baby carrot” što se skupo prodaje po Americkim i Kanadskim supermarketima nikad je ne biste kupili, a da nekazem pojeli. A tek njihovi hamburgeri. Neka hvala Srpska pljeskavica ima prednost na mom stolu.

A vi koji jedete po „Food Courts” grcki „Donair” moj vam je savjet da to nikad ne stavljate usta. Iz provjerenih izvora znam da je to cist „otrov”.

Pozdrav.

Voce i povrce je „plasticnog” izgleda, a bez ikakvog ukusa i mirisa zbog kojekakvih hormona i preparata koji se koriste da bi izgledalo tako savrseno, i da „gospodje” ne nalaze crve po jabukama, kruskama, itd. Još jedan ogroman faktor koji je bukvalno „upakovan” u tu plastiku zajedno sa vocem i povrcem je zarada i velika proizvodnja. Dok on/prodavac/država saceka sezonsku lubenicu izgubi ogroman novac, a ovako može da nam „podvali meksicku” u sred januara. Navikli su ljude da imaju i ono sto je normalno i sto nije normalno tokom čitave godine i sad je gotovo. Narod se navikao da kupi grozdze u januaru, a kakvo je i šta je sa tim vocem uradjeno nije bitno.

Moj savjet vam je ne jedite neorganske jabuke, tresnje, grozdze, breskve, kajsije, jagode, paprike, krompir, kupus, luk (crni i bijeli, zelenu salatu, spanac, mrkvu, i ne skupljajte kupine i maline po naseljenim zonama. To je puno pesticida i još kojekakvih otrova.

Najbolja razlika se uoci kad prvi put dodjete u Ameriku i probate njihovo meso, mlijeko, jaja, pa zatim voce i povrce. Pa kad sam ja prvi put ispekla jaja ili pojela kremendadlu mislila sam da ću da povratim od tog ukusa.

Sa vremenom sam pronasla prodavnice koje imaju robu sličnu ili istu kao nasu (nisu srpske (a ni od bivših država), jer ih u mojoj okolini nema) pa je sad sto puta lakse.

Ujedno imam tu sreću sto nam je kucno prijatelj naucnik bas u državnom odsjeku za hranu, vazduh, vodu, itd. On nam je dosta otvorio oci za mnoge stvari.

Pozdrav.

Što se tiče sigurnosti Orgаnske hrane to je ipak zestoko regulisano bar u sjevernoj americi. Postoji nekoliko razlicitih takoreci oznaka po kojima se zna šta je „prirodno”, šta je organsko, djelimicno organsko ili 100% organsko. Kazne su zestoke ako neko zloupotrebljava „organsku” oznaku, a taj produkt to ustvari nije.

I ja idem po farmama i kupujem neke stvari kad ih nema u prodavnici ili su jednostavno boljeg kvaliteta, a i dosta je jeftinije.

gornji komentar je upravu. Sa jedne normalne farme (znaci one što ne koristi „otrove”)sve je boljeg ukusa i mirisa. Ne moze se usporediti. Ujedno pomazete lokalnu ekonomiju i lokalne poljoprivrednike.

Pozdrav.

Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства.

Posted in Србија, економија, земљорад, политика, SerbianCafe by Соларић on мај 31, 2009

Преузето са SerbianCafe.com (дискусије)

Srpski Domaćini

MilojkoTheGreat (srbin u americi)

25. мај 2009.

KO SU NAJBOLJI DOMAĆINI SRBIJE

Predlagač: Zavod za poljoprivredu Valjevo
Jevtić Milisav iz Stapara, dugogodišnji je republički rekorder u proizvodnji junećeg mesa, a pored toga i dobar proizvođač mleka i ratarskih kultura. Rado prihvata stručne savete, dosta je aktivan i uticajan u svojoj sredini, pa i šire. Veliki doprinos dao je izgradnji crkve u svom selu. U kući žive tri generacije.

Nikolić Dušan iz Donje Bukovice, jedan je od najboljih proizvođača mleka u kolubaraskom okrugu i dosta puta rekorder. Čovek čije domaćinstvo služi po svim merilima za primer, odlikuje ih izuzetan rad, poštenje i čestitost. Uvek angažovan u svim akcijama koje su od dobrobiti za selo, i rado sarađuje sa strukom. …

dulebg (posmatrach)

25. мај 2009.

Лицемерно је бирати доброг домаћина, када држава уништава пољопривредна домаћинства. Пре 2 године уништили су перадаре, прошле године узгој свиња и млекаре, ове године уништише ратаре. Укинули су сваку заштиту од стране стимулисане робе. Али то им је посао: како да оправдају поверење газдама, које су им указали, када су их угурали у власт?

Рачунајте да од јесени креће напад на оранице – има да се разреже неки неиздржљив катастарски порез, а цене ће да се држе на нивоу 50% трошкова. У Поцерини и Тамнави стручњаци из Јунајтед Фуда малверзацијама обарају цену воћа – како би откупили земљиште.

Story (stari besposlicar)

25. мај 2009.

najbolji domaćini,
moje komsije, prosvetni radnici, cetvoro dece, plate male.
pre deset godina zakupe a kasnije otkupe jednu parcelu u
obliznjem selu. poceli sa lukom srebrenjakom, jagodama,
zasadili voce. sada je to mala farma savrseno uredjena.
od njih sve dobijem na pocek, mesecni obracun, milina.

neće dobiti nagradu ali jesu pravi srpski domaćini.

Проблем је једноставан, држава је проблем, људи који су све распродали, проћердали тај новац и задужили се…

Posted in Србија, друштво, земљорад, политика, породица by Соларић on мај 19, 2009

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. …

Н. Ковачевић

[објављено: 12/05/2009]

Zaharije Gligorijevic, 12/05/2009,

@Natalija , 12/05/2009, 16:18 Procitavski vas text i vase vidjenje uloge prethodnih rezima kao i delimicna kritika sadasnjeg uz pointiranje uloge nezavisnih organizacija dalo mi je bilo nadu da u Srbiji ima ljudi koji shvataju uzroke sadasnjih a mogu da predvide i buduca dogadjanja.

Medjutim procitavsi vas naredni text „– Mađari, Česi, Poljaci koji su naterani da žive u real socijalizmu budući da su imali pre toga građansku tradiciju prirodno sada su deo Evropske kulture.“ stekao sam sasvim drugu sliku o celom postu.

Zaista ne razumem vecinu vas koja konstanto prica o nekakvoj Evropskoj kulturi etc. O kojoj bre mi Evropskoj kutluri pricamo u Madjarskoj ako znamo da je ta zemlja isto kao i Srbija bankrotirala. Sta je to zapravo Evropska kultura. Iskreno iako imam vrlo visoko akademsko obrazovanje nikako nisam u stanju da shvatim ljude u Srbiji koji konstanto pricaju o tamo nekoj Evropskoj Kulturi ovih ili onih i o nama ka primitivicima.

Vi ste Natalija dobro poceli, rezimi su krivi i ovaj danasnji snosi vrlo veliku odgovornost za takvu situaciju. Da bi neko ziveo na selu mora da ima uslove. Uslov u prevodu znaci interes da se od svoga rada moze ziveti. Ljudi na selu podrugljivo su etiketirani “ seljaci“, njihove proizvode preprodaju preprodavci koji uzimaju profit deset puta veci od onoga sto seljaku moze da ostane.

Drzava otkupljuju psenicu od seljaka po “ nedefinisanim“ cenama, da bi mu prodala hleb po 10 puta vecoj ceni za isti ulozeni rad.

Problem je jednostavan, drzava je problem, ljudi koji su sve rasprodali, procerdali taj novac i zaduzili se ZA NAREDNIH OPET POKOLJENJA.

I onaj predratni poljоprivrednik sa najnizim obrazovanjem znao je da kada proda cacevinu i pozajmi novac njegova sloboda zavsena. Mozda bi vase politicare trebalo poslati na selo da bar prinudno 5 dana rade meseno. Bilo bi to korisno za sve.

Извор: Политика Online (коментари корисника)