Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ја сам у Селу после 25 г. лутања први пут осетио да сам жив и највише СЛОБОДАН

Posted in Срби у расејању, Србија, здравље, земљорад, породица by Соларић on 7 маја, 2009

Teslagenerator-X , 19/01/2009,

Kada budete ziveli i radili u Americi jedno 20 godina i pre toga po Evropi 5-6 godina onda povezite i stavite sve na kamaru i vagajte“staje najlepse“ja sam odvago daje Moja Srbija najleps i to na Selu.

Imam sve i zivim kao Car! Oni koji neveruju put pod noge i nekase dobro nauce da slusaju i budu dobri pokorno vaspitani i znaju svoje mesto. Za mlade narocito preporucujem da sto pre odu u Ameriku i osete i izuce i opametuse iskuse i da sami odluce i vagaju staje bolje? Jer ako tvoj zivot sacinjava samo ustani radi spavaj i sve ispocetka tutanj za Ameriku.

Ja u Selu posle 25 godina lutanja prvi put osetiosam dasam ziv i najvise SLOBODAN. Imam lepu farmu ovaca i koza i sa njima moji zivci su izleceni posle ogromni stresova„stace biti sutra“koji dug pre da platim“imamli dolara jos“nikada kraja dok nisam posetio brata u Srbiji i vidim covek lepo zivi od stocarstva i svoj gazda svi trazu ovce a odradi svoih 6-7 sati jedino kadasu zetve zapnese i zimi napoji stoku nahrani i opet slobodan da radi sta hoce nema kredita nema dugova ima osnovno sve jede i pijese dobro deca nemaju problema,

Necemo Mi ziveti 1000godina i gdeste zapeli? Ja sam morao ispocetka da ucim „Kako se Zivi“ radmije samo zanimacija hobi koji volim uzgred i placen sam.

Vi Kako hocete izvolite pa trazite srece ja sam je nasao.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Људи из села побегли у Краљево или КГ, раде код којекаквих каубоја приватника

Posted in Србија, друштво, економија, земљорад by Соларић on 30 априла, 2009

srđan, sombor , 26/04/2009,

Ovo sa sadnicama voća je tačno, samo se bojim da ne ostane mrtvo slovo na papiru.Moji roditelji su poreklom iz sela Vitkovac, opština Kraljevo, i tamo idem svake godine. Žalosno je videti koliko ljudi tamo teško živi, ili ne rade ništa, a voćnjaci se osušili i propali.

Ljudi iz sela pobegli u Kraljevo ili Kragujevac, rade kod kojekakvih kauboja privatnika, a mogli bi da ostanu u selu, da gaje voće i da budu pravi domaćini, samo kada bi država imala jasnu strategiju u voćarstvu.

Ovako, voćnjaci propadaju, a mi kukamo kako imamo veliki spoljnotrgovinski deficit, a podneblje za uzgoj voća koje nam je Bog dao je neiskorišćeno. Pozdrav iz Sombora.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски

Стари српски сир у кришкама

…  „Напослетку, зашто наглашавате да је то српски сир. Да ли овиме нешто желите да поручите? Зар не мислите да је то мало претерано, да би то остале могло да повреди. Ипак, на овој пијаци се окупљају и други. Знате ли, уопште, да српски сир, као такав не постоји. Француски сиреви, то да. Али, српски, то је пренаглашено…„. Човек за тезгом шири руке: „Па, ја сам од Уба. Зато кажем да је тај сир тај сир. Нисам знао да то неког цвеља. И други нуде… свак нуди своје. Знате шта, а што се вређате, што само не пробате сир?“. …

Горан Петровић
[објављено: 31/03/2009]

Мирослав Анђелковић , 02/04/2009,

Аутору ремек дела савремене српске књижевности, фантазмагоричне “Опсаде цркве Светог Спаса“, пружам пуну подршку за непримерену дрскост да у “европској Србији“ по питању традиционалног сељачког производа овако иритантно користи придев српски уместо евро(ср)пски.

Сам Свевишњи га је изгледа навео да не помиње неодољиву (евро)српску гибаницу од нареченог сира, јер би лавина гнева евросрпских еврољубаца била далеко жешћа.

Горане, честитам на врхунском умећу!

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створило масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу

baresh (zanatlija)

30. mart 2009.

..

Овако нешто памтим када се калило наше ново друштво. Било је то педесетих минулог века, када су сатирали „кулака“ (читај сељака) који је служио као симбол поруге (сељачина) пружајући најжешћи отпор насиљу тадашњег времена.

Мој најстарији брат преко ноћи постаје скојевац и добија посао у државној служби. Потом се жени и ствара породицу. Највећи део прихода за опстанак, била је храна по коју је долазио сваких седам дана на бициклу.

Варошица у којој је радио, била је неких 20-ак км. од села, па му мајка спреми: пасуљ, кромпир, јаја, суво месо, пекмеза, ракије…и да не набрајам, а он никада да донесе ни паковање кафе или било чега у знак пажње.Када је почео правити кућу, мајка на пијаци нешто прода и да му новаца, а он јој и негледајући је прокоментарише: зар само оволико?

Мајка каже: немам више, ниси ти САМ. А нас било петоро деце…!

Тако се калило наше ново друштво које нас је од некада радно-вредног народа створила масе занесењака који би радије гладовали у граду и хладу. А тек како је људска машта узнапредовала кад се почело одлазити у З.Европу, тј.печалбу, а потом у трајно исељење, да не помињемо. Бата Иранац описује нас општенито (генерално) па према томе не бих рекао да си неки од ређих изузетака, судечи по твојим коментарима.

П.С. пре неколико година приликом посете завичају, снимио сам на траку са једне градске зграде овакав графит: Боље динар у хладу него два на раду„. Када сам опет ишао прошле године, исти графит и даље постоји.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Права „БИО“ храна се гаји у потпуно природним условима, на сунчевој светлости, из семена са самосталном могућношћу репродукције, …

Posted in Србија, здравље, земљорад, кувар by Соларић on 4 априла, 2009

Vodič za emigraciju

Kako se hranite u Americi?

Преузето са:  elitesecurity.org

Pici man @ 14.01.2008.

Čovek jednostavno razmišlja na način jednog pravog pravcatog vekovnog proizvodjača čiste i zdrave NORMALNE hrane – seljaka koji nije još podlegao „novim tehnologijama“ proizvodnje i odgovara „iz prve ruke“ što izgleda vama gradjanima koji prvo pre konzumiranja hrane čitate na kutijama iste koliko plastike i olova sadrži, … naravno da nije jasno i nikada i neće biti. Ista je priča i oko LEKOVA u toj americi gde postoje oni „zdravi“ i oni manje zdraviji iako nose identično ime ali ne iste cene … No, da se vratimo na hranu …

Znači, kako bi jeli zdravu BIO organsku hranu, moramo se latiti MOTIKE radi suzbijanja korova, formiranja guzice prema traktorskom sedištu, udisanju mirisa stajskog djubreta i naročito potrazi za zdravim semenom sa samostalnom neograničenom mogućnošću reprodukcije koje se polako gubi pod genetski modifikovanim semenima. Hmm … sa stanovišta jednog seljaka koji je ceo život koristio svoje domaće seme salate, kupusa, šargarepe, paradajza, krastavaca, krompira, kukuruza, …. jeo svoje domaće jabuke i kruške, … i svoje domaće životinje koje su primera radi nosile „domaća“ jaja hranjene domaćim kukuruzom, ječmom, pšenicom, zelenom masom … da ne govorim o sušenom mesu ili uopšte „domaćim“ svinjama koje gle čuda nemaju ni gram holesterola iako imaju više masnog nego mišićnog tkiva (i to opet naravno saznajemo iz izvora nekog stranca – nemaca koji su tako nešto ispitivali a ne od naših eminentnih gradjana kojima smeta spominjanje amerikanaca u negativnom svetlu) je zaista veoma čudno kada sada čita tekstove i žalopojke onih koji bi pre kupovine i konzumiranja hrane na njenom „pakovanju“ da pročitaju koliko ima štetnih materija ili koliko goji kako bi navodno održavali liniju ..

ghost2k3 je hteo reći da na selu i dalje hvala bogu ljudi konzumiraju dosta iz tkz. „zdrave hrane“, čak bi mogli reći konzumiramo etiketiranu „BIO“ hranu, koja se u gradovima prodaje za tri puta veću cenu (što je i normalno jer se takva hrana ne može proizvoditi u velikim količinama) i da je potpuno u pravu kada veli da njegovu babu ne može tamo neki debeli amer učiti (koji je jeli prethodno govorio kako je najbolja hrana baš u Mac-u iz razloga BRZE ZARADE, pa kada se shvatilo da to uništava organizam opet na insistiranje raznih „nevladinih i zelenih“, onda brže bolje da onu koju smo ranije odbacili kao teško proizvodivu malo ukrstimo sa tehnologijom i prodajemo kao BIO, ma da ..) kako da gaji, bere i priprema svoje šljive ma šta vi mislili o našoj poljoprivredi i „hranjenju pola Evrope“.

Jer, hraniti „pola Evrope“ nećemo moći zdravom BIO hranom ma šta lagali i govorili nama samima ili svima ostalima ili čak slušali tudja ubedjenja o tome da je moguće. „Zdrava šargarepa“ nije ona koja se od nicanja pa do berbe gaji ispod najlona, u zemlji natopljenoj veštačkim djubrivima, prskana hemijskim sredstvima ii genetski modifikovanog semena koje jeli daje mnogo veće prinose. Ako bi velike prinose, moramo se pomiriti sa time da takva hrana nije i nikada neće moći biti „BIO“ ma šta pisalo na kutiji i samoj etiketi. Prava „BIO“ hrana se gaji u potpuno prirodnim uslovima, na sunčevoj svetlosti, iz semena sa samostalnom mogućnošću reprodukcije, … i naravno, ne daje ni 30% prinosa koliko daje „nova“ BIO ili kako god želeli nazvati hranu. Kakva li je stvarno ona koja nije „BIO“ … ne želim ni da pomišljam.

Svaka čast na rezonovanju gospodine @ghost2k3 i shvatanju „problematike“:

Citat:

ghost2k3: Prvo su im punili glavu brzom hranom, nagojili ih, pa onda im sada prodaju „organsku“ hranu?! Vidim poceli i kod nas da prodaju organsko voce, jabuke?! Pa reko, a kakve su ove pored, duplo jeftinije, neorganske? Plasticne?

Pa ranije je sva hrana bila „organska“ kako vole pomodari da je zovu, pa su onda zarad brze zarade napravili „losu“ hranu, pa se sad opet vratili na organsku, ali po znatno vecim cenama …

Citat:

Andrej013ili mozda da sve ljude sa poljoprivrednog faxa prebacimo na zanat kod njegove bake pa da zivimo u zdravlju i veselju?

„Poljoprivredni faks“ je i nastao na osnovu zanata kojim se bavila „baba“ i svi ostali po poljima ove divne naše … niko na njemu nije izmislio „toplu vodu“. Na nesreću, poljoprivredni fakultet je naročito danas u službi velikih industrijskih proizvodjača koji treba da prehrane milione gladnih usta u velikim gradskim sredinama, samim tim pomogne u brzoj proizvodnji masovnih količina hrane koja brzo sazreva, duže traje do raspada(kvarenja), zbog velikih količina je vrlo jeftina i povoljna, i ne odstupa previše od one koju je proizvodila „baba“ nekada.

Na kraju svih krajeva, ultimativna težnja poljoprivrednih fakulteta i ustanova je boldovana rečenica gore koju su baš oni degradirali u misiji proizvodnje jeftine hrane, velikih prinosa i naročito važno -> biljaka otpornih na bolesti — uhhh ovo je tek za raspravu — uzmeš, modifikuješ osnovno seme sposobno za samostalnu reprodukciju koje je opstalo hiljadama godina, seme koje je dala sama priroda radi navodne zaštite od bolesti, šetočina, većeg prinosa i dobiješ JALOVI hibrid koji napadaju nove bolesti i štetočine koje su HILJADAMA puta razornije od osnovnih prirodnih bolesti koje su napadale i napadaju osnovno prirodno seme i još dobiješ seme koje samostalno dalje ne može da se razmnožava. To je uspeh poljoprivrednih fakulteta? Svaka im onda čast.

(more…)

Зеленашки дугови, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу

Posted in Србија, економија, земљорад by Соларић on 29 марта, 2009

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ

Комплетан чланак: solaric.wordpress.com/547884/

Ево, по томе, природнога реда којим задругарство врши своју улогу у подизању земљорада.

1. У земљама где маса сељака нема своје земље или где многи остају без земље утицајем новога стања ствари, задругарство је позвано да ради на томе да се сељаку набави земља. Оно то може чинити самостално, му, ради  примене новога оруђа производње, и задругарство притекне у помоћ.

Може тога ради тражити помоћи или просто споразума у које веће кредитне установе која има могућности да чини позајмице с дугим роковима, а дужност му је да и државу позове, тога ради, у помоћ. Данска држава даје сваке године 2,000.000 круна на набавку земље лицима која земље немају а хоће да је имају, и онима који су стицајем прилика остали без земље а ради су да је набаве, и дотични дужници враћају свој дуг поступно држави натраг. У нас би то могла да врши Управа Фондова, када би се нешто мало преуредила да користи у првом реду маси народној, а не, као сада, да народним каииталима служи готово искључиво варошке сопственике и спекуланте. Последице, јавних продаја“ не би биле тада тако фаталне као сада, и сељак би се, кога ново стање ствари избацује из правилнога колосека у толико брже у колико је сиромашнији, убрзо прибрао и опоравио, особито када му, ради примене новога оруђа производње, и и задругарство притекне у помоћ.

2. Где је земљиште већ подељено, да свак или бар већина има своје земље, тога првога оруђа производње, ту задругарство има само у неколико улогу у прибављању ситнога поседа: у колико је потребно да дођу до земље они који је немају. Иначе, ту је његова улога сасвим друкчија, и има се кретати поглавито у организовања производње, чини економску и политичку силу првога реда у земљораду. Ту је средиште јединога истинскога демократскога елемента на селу, коме припада будућност, ради кога вреди да се заложи сваки слободоуман човек у земљи.

Али оспм тога, ситно газдинство, које је у нас нераздвојно од ситне својине, и производније је од крупнога. На супрот процесу што је извршио нов начин производње у индустрији, у земљораду не само што није потиснуо и уништио мало газдинство, него га је, шта више, ставио у известан положај који доминира крупном газдинству. Рационалан земљорад, интенсивна култура, само се на малом газдинству може нзвести потпуно. Отуда, несумњиво, и видимо појаву да се мала газдинства умножавају и у Француској, и у Њемачкој, и у Белгији ; па чак и у Енглеској крупни посдедници све више теже да своја земљишта уступају непосредно малим закупцима, а не великим арендаторима који су закупљену зсмљу од своје стране затим уступали малим закупцима1.

3. На путу организовања производње, промета и потрошње, и на првом месту, задругарство има задаћу да организује пробитачну набавку свега онога што је производњи потребно, као : доброга семена, добре стоке, добрих садиица, добрих справа, ђубрета н свега другога што ново оруђе пронзводње обухвата. Разуме се да ће набавка бити у толико боља у колико буде потпуније уређена. Набавка, на пример, на ситно, никако не може бити пробитачна. С тога се препоручује удруживање месних задруга у окружне и главне савезе, који врше улогу великокупаца. тј. користе се својом великом куповном снагом да постигну најниже цене. Тако исто, по себи се разуме, да с организовањем ове набавке мора ићи и уређење подеснога кредита, пошто у томе и лежи олакшица и подобност целога система, да мали сопственик олако дође до свеколикога модернога оруђа производње а да не мора тога ради да пада у зеленашке дугове, који су тек права и највећа опасност за ситну својину и ситан рад на селу. И скуство и наука утврдили су да је за земљорадника најпогоднији онај кредит који је у његовој непосредној блнзини, који му даје могућност лаке контроле, који је, дакле, у његовим рукама. Такав кредит је једино тзв. задружни кредит, тј. кредит без спекулативна смера, који се ствара ради земљорадника а не да другоме неком, из земљорадннчкога џепа, прибавља добит.

4. Затим,  задругарство има да организује набавку животних намирница,   или. другим речима,да утиче на појевтињавање живота на селу, који је,   као и набавка новаца, због зеленаша и интережџија дућанџијских, јако поскупео. Има људи који важност овога задружнога рада још довољно не увиђају; међутим, он је много важнији него и сама набавка новаца, јер новаца чак сваки земљорадник не потребује, док без животних намирница,   ма како потрошња на селу била ограничена и мала, не може да буде ни једна кућа.

5. Задругарство је, даље, позвано да организује прераду сировина које земљорад даје, те да користи од тога рада припадну земљорадницима. Ту долази: прерада млека, прерада воћа, прерада зрневља, прерада сточних пропзвода,   или   другим речима:   млекарске,   воћарске (и виноградарске),  млинарске, хлебарске итд. задруге.

6. После, а у заједници с организованом набавком средства за производњу и животних намирница, на задругарству је да уреди и саму продају земљорадничких производа и прерађевина, те да прибави и ујемчи земљораднику цене и погодносзи тржишне, које тек продаја на велико пружа. За тај смер препоручују се све врсте задруга за продају, које, разуме се, раде потпуно у духу задружних начела јер ми већ, на жалост имамо, у нашим варошима већ и таквих „задруга“ које су задруге само по имену, а у ствари су обичне спекулативне и зеленашке установе.

7. Напослетку, задругарство треба да осигура мал и плодове рада земљорадникова, и то не у намери да добит гради, него да осигураницима умањи ризик и штету. Особито овде ваља нагласити обезбеђење стоке, која је врло важно оруђљ производње у земљораду.

Као што се из овога види, многострука је улога модернога задругарства и свак ко ствар правилно схвата и неће за инат да говори, мора стећи уверење да на задругарству лежи велики део наде на будућност, особито средњега и ситнога земљорада.

У нашој земљи има данас око 460 земљорадничких задруга, које обухватају преко 800 села у Србији, и имају, у својој области, нешто јаче од 90.000 домова или преко 130.000 пореских глава.

Облика задружних има 8, од којих је најјачи кредитни, па затим набављачки.

У једној само години (1903), кредитне земљорадничке задруге издале су у позајмицу својим задругарима 790.815.85 дин. И примила од њих отплату 626.043.95 динара. Међутим, од како постоје, њихове позајмице износе преко 4.000.000 динара, што је дано земљорадницима већином на набавку бољега оруђа производње. Ко зна како је у нас редак новац на селу, како је он скуп и како се тешко добија у зајам, а уз то, коме су макар површно познате обавезе којима се подвргава земљорадник кад узајмљује, какав је и колики утицај зеленаша и интережџија и у нематеријалном погледу, томе ће сами ови бројевн бити довољно објашњење о корисности земљорадничких задруга и о њиховим успесима.

Смер кредитних земљорадничких задруга је да набаве земљорадницима јевтин п подесан кредит; „подесан“, велимо, јер ту баш и лежи сва тешкоћа питања. Зеленаши су дали мнлијуне народу; Управа Фондова му је и дала и изгубила милијуне, па ипак њихов „кредит“ није пмао готово нпкаква. или врло мала, утицаја на побољшање самога начина и оруђа производње. У Србији се за дуго мислило, па и данас пма, иначе паметних, људи који држе да је земљораду потребно много, врло много новаца, и да ће успеха бпти тек онда када се много новаца буде дало сељаку. Кредитне земљорадничке задруге пошле су с другога гледишта.

Пре свега, оне оснивају своју акцију у првом реду на самопомоћи самих сељана. У њима се ради по начелу да маса једна, која носи на својим плећима општину, срез, округ, државу са целим њеним огромним и гломазним апаратом: која је даље, једини потрошач занатлијских артикала и најглавнији купац у свима продавницама; која, дакле, држи и занатлије и продавце – да та маса мора имати у себи толико снаге да и саму себе помогне. У почетку је, истина, свест о тој самопомоћи још неразвијена, и тада је потребно нешто и туђе потпоре, док свест не ојача и док се властита снага не развије. Али чим то буде, а то мора бити, сељак ће сам себи бити довољан, и његова ће задруга бити довољно кадра да га прихвати у свакој оправданој прилици. За десет година свога живота, наше су задруге, држећи се овога принципа, саставиле већ близу милијуна динара својих приштеђевина, свога капитала, и за то време пола милијуна динара државне потпоре (позајмице) изврсно им је помогло.

Наравно соја је јефтина па је стављају где год стигну у храну

Posted in здравље, земљорад, SerbianCafe by Соларић on 19 марта, 2009

Koliko je soja nezdrava?

Alapaca (Herzogin od Popova)
06. mart 2009.

Postovani,

ne znam jeste li citali ovo, jer mi ovaj sajt djeluje malo neozbiljno, ali sam nasla vise izvora koji tvrde da je soja stetna po zdravlje:

http://www.ivonazivkovic.net/SOJA-PRVI-DEO.html

Da li koristite soju i kakav je vas stav?

Nakon ovoga kompletno je izbacujem iz upotrebe, mada je koristim najviše u vidu mlijeka za vrijeme posta.

mother_serbia (roots bloody roots)
06. mart 2009.

Соју заобилазим нашироко, исто саветујем свима, поготово мушкарцима. Јесте истина да у Америци ни кравље млеко није здраво, али сојино је још мање. Ко је толико јак у вери да молитвом ствара витамине и протеине у соји, нека само изволи :)

Канађанин који је радио у млекари, причао ми је како неколико пута дневно стројеви музу краве и кад крв потече из вимена, они само искључе то црево, но контаминирано млеко иде у продају… нагруано антибиотицима и којечим још што остане од прања стројева. Наравно, кравама исто дају неке таблете да нздрже то све без бола.

Е кад то раде са природним млеком, замислите шта раде од соје која је тамно-смеђе боје, а они направе бело „млеко“ :)
Наравно соја је јефтина па је стављају где год стигну у храну.

Та шкртост и жеђ за што већим профитом, некад добро дође кад је пост на води. Неке пицерије не користе ни кап уља у пици, па само наручиш пицу без меса и сира… :)

arije (sozidatelj stolpa serpskjago)
08. mart 2009.

najizopacenije je to što danas inače nema normalne prirodne soje .tj soje od boga. danasnje soja kao i velika kolicina ostalih proizvoda je predmet ljudske manipulacije na genetickom nivou…niko dosada nije opovrgao negativnu ulogu geneticki modificirane hrane. od svih biljki upravo soja je najviše podvrgnuta ovim eksperimentima.

pravoslavna doktrina trebalo bi odlucno da odbaci ovakvu hranu jer nije spojiva se pravoslavnom etikom. po meni to je mnogo gore čak i od narusavanja posta.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

У исто време није их стид да „скокну до села по сир и месо“

Serbian Dalailama
03. avgust 2007.

… Kad ćemo da budemo na nivou ljubaznosti i usluge kao taj veliki svet? Nikad!
Jedino sto možemo da se svadjamo i pametujemo ko je bolji kuronja i veci Srbin mi preko bare ili oni dole. Zar vi ne vidite kako mi dangubimo ovde i mlatimo praznu slamu? Dok se cela Evropa ekonomski bogati mi se i dalje delimo na 2000-3000 vrste Srba i imamo u narodu bar 2000 predrasuda od gradjana-seljaka, skolovanih-neskolovanih.
Kad ćemo mi da izbacimo te predrasude. Nas će i dalje taj Zapad da zavadja i da uzimaju kajmak a mi ćemo i dalje da se svadjamo i delimo. Balkan je to prokleta sredina.. Oni znaju unapred da smo mi mentoli i plitke duse, oni su sve proracunali da nas opet za…u, kao i uvek u istoriji, a oni će danas pomire i uzmu kajmak..
Kod nas niko nikoga ne postuje, niko nikoga strucno ne zarezuje sto ove diskusije pokazuju, budi ti ovde koliko hoćeš pametan,vredan i posten uvek će neko da ti nalepi etiketu na ledja da si budala i kreten. Kod nas je uvek pametan proglasavan za budalu a budala je unapredjen u gazdu i tako u krug. Svi to vide i beze od toga.
Ostali dodju ovde, isprazne se malo i idu dalje.. Treba da umre bar 10 generacija da mi napredujemo malo, ko zna dokle će druge zemlje da stignu tada..

Ma hajde ljudi šta vam je to neko samo provocira ljude i to namerno samo da bi nam/vam se podsmevao na ovim diskusijama. Nismo ti mi neki složan narod pa da možeš nekome da otvoris svoju dusu ili ispovedis srce. Ti ljudi i nisu Srbi sto vise na ovim diskusijama a i ako su Srbi samo cekaju ovde kao gladni kerovi da cuju nešto i to ih odusevljava. To vam je otprilike balkanska jeftina filozofija:
„Bas mi je lepo da komsiji crkne krava ili bas mi je milo da čujem kako se moj bliznji pati“. Ti ljudi ili ta omladina to su vam sve urođene kukavice, neće sam da se otkrije ili da otkrije svoje srce ali mu je lepo da dodje ovde i opljuje drugoga. Ja sam sam bio velika budala pa sam u početku mislio da ovde dolazi ozbiljan narod.

Kad se meni javi neki slinavi deckic zove se Max Bunker i svasta me opljuje kao poslednju krpu. Pa šta ja koji živim svoj zivot castan i posten preko bare da dodjem ovde radi lepog druzenja i da me neki tamo mangupcic ili mamin sin izvredja koji ceo dan sedi po kaficima uzaludno. Šta ta deca iz Beograda znaju dalje od nosa? Mama i tata ga hrane, oblace, maze i paze i sad dosao tip da vredja mene preko bare. Preporucio bih svim ozbiljnim i sklovanim ljudima sa Zapada da izbegavaju ovakve provokativne teme jer neko leci svoje komplekse ovde namerno vas provocirajuci i oni se potajno smeju.

Kako ih nije sramota da stalno vrte te iste teme, bar da su vam prijatelji ili casni ljudi. Ovo vam je sve nezaposlena balkanska druzina ili omladina koju roditelji izdržavaju. Oni sve pišu i pamte o vama, to im je dusevna hrana.. Gluposti… ili bullshit.. Sve se vredja od velikana, politicara, izbeglica, ljudi sa Kosova itd. jedan nizak nivo svesti ljudi… Ma bezi i ne okreci se sine..

Buda Ovsiste
03. avgust 2007.

Slazem se sa tobom burazeru. Dosavsi na ovu diskusiju primetio sam da postoji grupa predvodjena Radnickim koji su „rođeni na asfaltu“ i brane Kragujevac od svake suse makar ona bila rođena u Topoli. Ej bre, pa gde u Sumadiji imaš „asfalt“ za kojim ovi zude? Možda u Beogradu. U isto vreme nije ih stid da „skoknu do sela po sir i meso. Moja tetka ih zove „curulasi“. Kaže, kad je pocela kriza i najveca „gospoda“ se setila da ima nekog u selu. I da vidis, ranije ih bilo sramota od sumadijskih opanaka, a sad svaki curule u gepek pa pravo u selo. Neće da prljaju cipele.  …

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Док Србијом управља елита (па и „елита“) из КРУГА ДВОЈКЕ,нема разумевања ни воље да се то нестајање, изумирање Србије заустави

Posted in Србија, друштво, земљорад, политика, породица by Соларић on 7 фебруара, 2009

Србија стари и самује

Истраживања статистичара су показала де ће до 2050. године више од четвртине становништва у Србији имати изнад 65 година, што подразумева и истовремено повећање броја усамљених и то у још већем проценту. Да ли ће држава дозволити да алтернатива суочавању с тим предвиђањима и даље буду све учесталије суицидне одлуке усамљених старина и исходишта попут Бранковог или Варадинског моста и таласа Саве и Дунава, на пример, или омче у некој сеоској шупи?

Славољуб Живковић

[објављено: 18/01/2009]

Скептик , 18/01/2009,

СРБИЈА СТАРИ И САМУЈЕ! То је тачно, али је још страшније што је то старење и самовање пречло у фазу. СРБИЈА ИЗУМИРЕ И НЕСТАЈЕ! Ако Србија није само територија, већ пре свега људи на њој,онда са сваким селом, сваким засеоком, а таквих већ има превише и сваким месецом из је још више, Србија ИЗУМИРЕ И НЕСТАЈЕ.

Деценијама српско село, највећи број нјих, препуно је трагичних судбина. Пре свега сиромашних људи и око четврт милиона оних који нису могли да заснују породицу, јер нису имали, из познатих разлога, са киме.

Комунисти су покренули замајац том изумирању и нестајању Србије, а после њих нико озбиљно није ни помислио, а где ли покушао да спаси што се може спасити.. Док Србијом управља елита ( па и „елита“) из КРУГА ДВОЈКЕ, нема разумевања ни воље да се то нестајање, изумирање Србије заустави. Надам се да бар делимично има могућности за то.

Више је него трагична судбина Срба на Космету, посебно сељака,али су по нечему у још горем положају сељаци, особито старци, широм Србије. Наиме, део сељака на Космету могао је (не мали број њих је то урадио) да прода Албанцима своје поседе, или део истих, за пристојне, понекад и сасвим добре, суме новца.

Широм Србије многи за све што имају, што су они и преци им стицали генерацијама, не могу да продају ни по најмизернијој цени. МНОГИ НЕ МОГУ ДА САЊАЈУ ДА ЋЕ ЗА СВЕ ШТО ИМАЈУ ДОБИТИ И НЕКИЛИКО ХИЉАДА ЕВРЕ, за колико се продаје ( 4ооо евра) метар стана који се, у огромним кућама, сада подижу на новобеоградским лединама.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Моба и Задруга

Posted in Србија, друштво, економија, земљорад, повесница by Соларић on 14 јануара, 2009

КРИЗА ЕТИКЕ И ЕТИКА КРИЗЕ

У савладавању данашње кризе све очи су упрте у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије

У савладавању данашње кризе све очи упрте су у економску политику. Могло би се догодити да је излаз из овог амбиса подједнако на страни етике колико и економије. Пословне и политичке елите полагаће испит, не само менаџерске и економске вештине, већ и испит људскости и мудрости. Ако је судити по реторици која ову кризу прати, највећи број западних, али и источноевропских друштва је неспреман за тај испит.

финансијски консултант

www.nkatic.wordpress.com

Небојша Катић


Teslagenerator-X , 01/01/2009

Dimitrije Ljotic znao je kad ikada u najbolji SISTEM koji je sprovodio i Kralja odusevio i ekonomski Srbija jacala velikim koracima a to je MOBA i ZADRUGA. Tosu Jevreji adoptirali i nazvali svojim imenom KIBUC i zatoje Izrajel napredan jer tosu bili TEMELJI Izrajelske ekonomije plus poziv jevrejske dijaspore da ucestvuje u Vladi i svim ostalim delovima.

Indusi i Jevreji i dalje praktiziraju metodu MOBE i ZADRUGE dokaz je dasu Indusi za nepune 3 godine izbacili Pizza Hot iz Indiskog trzista jersu „snimili“sistem Pizza Hot plus organizovalise u MOBE i Zadruge i instalirali svoje“Pizza Hot“ kompanije sirom Indije.

Kod nas drzi kopiraj Zapadni sistem koji prva prepreka trazi kredite investicije dok MOBA i Zadruge netrazu kredite i trazu SLOZNI RAD I SLOZNO ULAGANJE I SLOZNA RASPODELA zato Svetske Banke begaju kao djavo od krsta kada cuju MOBA i Zadruge jer tamo nema skidanja koze i kajmaka.

Drzava napreduje velikim koracima. Nas mentalitet nije Srpski da krene u Mobe i Zadruge jer odreklismose pravi Srba i dedova i prihvatili tudje navike koje samo vrat lome u dugove svak za sebe i niko nista nema. Ono sto imaju samosu dugovi.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Сродне теме: