Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Lichno sam Prihvatio Veru da je Bog LJUBAV

Posted in мистика, религија by Соларић on 11 децембра, 2008

Da li je religija štetna a vera pozitivna?!

FURIJAA (medicina)

02. decembar 2008.

Poštovanje svima,
Ovo pitanje sam postavila jer želim i od Vas da čujem šta mislite o svemu.
Da li je religija štetna a vera pozitivna??!!
Šta nam donose religije a šta vere i verovanja???
Zar nam religije ne donose smrt i ubijanja…ratove i krv..ratne pokliče u ime vere?!!
Zar nam vera ne donosi oporavak duše i smiraj, nadu i ljubav??!!
Kakvo je Vaše mišljenje o tome..
Iskreno
FURIJAA

AngryMishko (Cupavac)04. decembar 2008.

Lichno sam Prihvatio Veru da je Bog LJUBAV.

Iskreno da vam kažem i čitavo svedocanstvo o Isusu kao što se i veli ne bi bilo ništa da nije Ljubavi i da se ne radi o Ljubavi.

I dzaba bi nam bilo.

Da li bi ljudi Patili da NE ZNAJU ZA BOLJE??

E i to verujem

Da smo ZABORAVILI I da se VEROM U LJUBAV u SECANJE LJUBAVI Možemo Vratiti u LJUBAV.
A SECANJE Nije ništa drugo nego Vracanje Proslosti u Sadasnjost ( U unutrasnjem Carstvu u svakom od nas )

Verujem da iz DOBROG DOLAZIMO tako da se time DOBRIM Vracamo.

( za razliku od Naucnika koji MISLE DA ZNAJU da je Svemir nastao iz Haosa ili nekog Big Banga recimo???? )

Religija kao Institucija Moći itd…Politika ,i skoro sve ostalo ovde sto ima bilo kakve veze sa kontrolom , manipulacijom itd…???

Vera u Ljubav nam jasno svedoci da Ljubav odavno ne vlada ovde niti Van nas niti u Nama nego da je Ljubav Nebeska dala ovu Zemlju Siledzijama na upravljanje dok im se ne ispuni Mera i dok Zito koje je Ljubav Nebeska ( Struja , Sila ) ovde zasijala Među NAMA ne sazri.

A Verujem da Ljubav NE POZNAJE MRZNJU ALI POZNAJE GNEV TJ LJUTITOST.

Naspram Ubica I Belosvetskih Manijaka koji žive u Mrznji koji su često Hladnokrvno Inteligentni i Fini.

Spolja Cisti a Unutra Vuci.

Naspram Ribara Prostih koji spolja Smrde na Ribu ali Unutra su Cisti kao Dijamant.

E To već ne verujem da je Istina o Nama.

TO ZNAM Da je ISTINA.

:-)

Vidi se iz Aviona

:-))

Извор: SerbianCafe.com

Tagged with: , , ,

Ubjeđenja su Misli…Misli su u Razumu…MISLI SU ENERGIJA…dakle, misli su i LIJEK

Posted in здравље, мистика, филозофија by Соларић on 7 децембра, 2008

JelenaJela

15. maj 2008.

Ja koristim homeopatiju već osam godina i mogu sa sigurnoscu da kažem da to daje odlične rezultate ukoliko se koristi kako treba.

Homeopatija je vrlo komlikovana i malo ljudi znaju da je isparvno koriste. Ja sam imala sreću da naidjem na osobu (doktorku) koja je dobro poznavala homeopatiju, ali odkad sam se preselila, nisam vise uspjela da nađemnekoga ko je na istom nivou.

Elem, 2001 godine ja dobijam drugo djete. Poslije mjesec dana dobivam ogroman bronhitis, sa temp i sve. Doktor trazi od mene da prestanem da dojim da bi me lijecio antibiticima. JA odbijam i odlucim da tražim homeopata da vidim da li će da me izlijeci, iako ni sama u to nisam vjerovala. Raspitam se ko je najbolji homepata i salju me kod ove doktorke. Poslije tri dana mome bronhitisu nije bilo ni traga! K’o rukom odnijeto!

Prijatno iznenadjena, pricam joj o mome starijem sinu koji pati od bronhijalne astme. Svakog mjeseca je pod antibioticima. Ona me pita da ga dovedem. Prepisuje mu dug tretmen od osam mjeseci. Od oktobra 2001 do danasnjeg dana moj sin nikad vise nije imao bronhijalnu astmu!

Za upale grla sama uzmem PULSALTILU, i gotovo…

Naravno, homeopatija ima svoje limite i treba naći osobu koja ih zna i prizna; napr ova doktorka nikad nije lijecila upalu uha homeopatijom. Obavezno antibiotici!

Danas je to pomalo moda i mnogi se proglasavaju homeopatima. Treba da to bude diplomirani lijecnik specijalizovan za homeopatiju. I treba da je dobro pozna, jer je ona vrlo komlikovana disciplina.

Awake (slikar)

16. maj 2008.

****Poslije tri dana mome bronhitisu nije bilo ni traga! K’o rukom odnijeto!****

Ovo je interesantno rečeno…i vjerujem ti…

Jedino što moram da dodam na tvoj zaključak o tom fenomenu liječenja je…’nije te izliječio nikakav lijek kojeg si unijela u svoj organizam… izlijačilo te tvoje vjerovanje u taj lijek ili tog homeopata.’

Sve bolesti su posledica aktivnosti našeg Razuma, te ‘lijekovi’ tj. rješenja problema koje na prvom mjestu sami sebi stvaramo isto tako moramo tražiti u sebi. Naravno, to moramo činiti Svjesno, ali najčešće prema bolestima mi se ponašamo totalno Ne-Svjesno te zato ‘jurimo’ kod ljekara da nam pomogne, umjesto da se obratimo sami sebi… svojoj Svijesti…

Ako li bismo samo znali da… naša Svijest ‘PROJEKTIJE’ materiju tj. SVE što mi jesmo u ovoj dimenziji (tijelo i razum)…sve bi nam bilo lako, pa i samo liječenje…

Dakle, naša Svijest jeste Sve što ‘MI’ kao cjelina jesmo (projektovana Energija u ovoj dimenziji).

Kada znamo ovo, onda možemo gledati na sve ‘PROBLEME’ koje imamo u svom životu kao posledicu situacije, tj. posledicu activnosti našeg Razuma.

‘SVI’, baš SVI PROBLEMI KOJE IMAMO I KOJE ĆEMO IKADA IMATI SU POSLEDICA NAŠIH UBJEĐENJA…Ubjeđenja su Misli…Misli su u Razumu…MISLI SU ENERGIJA…dakle, misli su i LIJEK.

Energija je Sve što MI JESMO u ‘ovoj dimenziji’ (plus Svijest koja je i ovdje ‘TAMO’)…a naše tijelo je ENERGETSKO POLJE, kojem možemo da poremetimo njegovu ‘ravnotežu’ tj. balans…kada se ova ravnoteža poremeti onda osjećamo simptome tog poremećaja…Opet kažem, nismo svjesni uzroka naše bolesti jer smatramo, ubijeđeni smo, da nam dolazi spolja pa zato i tražimo pomoć, rješenje, SPOLJA.

Ni jedan lijek ti ne može pomoći dok u taj lijek, u tog doktora ne vjeruješ. Kada povjeruješ da te taj neko ili nešto može izliječiti tvoja bolesti tj. njeni simptomi (jer to je sve što bolest jeste), nestaje ‘KAO RUKOM ODNEŠENA’…I jeste, to je istina, doduše malo izvrnuta…Tvoja bolest nije ‘rukom’ odnešena nego tvojim UBJEĐENJEM…TVOJIM VJEROVANJEM…TVOJOM MIŠLJU.

Zato, dok ne uspiješ da se probudiš iz ubjeđenja da…’SVE što TI JESI je tvoj Razum u tvom tijelu, moraš ići ljekarima ili homeopatima da ti pomognu …

JER TVOJE UBJEĐENJE JE TO ŠTO TE ČINI BOLESNIM ILI PAK ZDRAVIM…I DOK VJERUJEŠ, DOK SI UBIJEĐEN DA TREBAŠ ‘NJIH’, DOKTORE, DA TI POMOGNU…MORAŠ IĆI, JER ZNAČI DA JOŠ NISI NA NIVOU DA VLADAŠ SVOJIM RAZUMOM KOJI TI NA PRVOM MJESTU STVARA TA UBJEĐENJA. (Ovo što vam kažem, ne govorim da bih vas grdio ako već niste na nivou ‘BUDNOSTI’, nego hoću da kažem… lijek je tamo gdje VJERUJEŠ da on jeste…za sada u ‘doktorovim’ rukama…).

O ovome znam mnogo, mnogo više, ako vas interesuje…

Извор: SerbianCafe.com

Tagged with: ,

Nekoliko stihova Kabira (1440-1518)

Posted in 1998, књижевност, мистика, религија by Соларић on 7 децембра, 2008

Kabir i Tagore…
covek, samo… – Jul 19, 1998

Ljubiteljima poezije Tagore zelim da podarim nekoliko stihova Kabira (1440-1518), neobicne misticne figure koja je u svojoj poeziji sjedinjavala stil i tradiciju velikih sufi pesnika Rumija i Hajama (cime , ujedno zavrsavam ovde ciklus „predstavljanja“ tri mozda najveca pesnika Istoka u Srednjem veku), sa hinduistickim poimanjem sveta, predstavljenim u Vedama. Kao licnost posvecena Bogu i ljubavi (koju je video kao sveprozimajuci sadrzaj ovog sveta) ostvario je neobicnu religioznu sintezu u svojoj licnosti, bivajuci istovremeno i bhakti jogin i sufi dervis, prevazilazeci na taj nacin svojim zivotom religioznu podvojenost i sukobe koji su vekovima postojali izmedju islama i hinduizma. U njegovoj poeziji moze se naci neverovatna snaga duha potekla iznutra, tj. zasnovana na ‘samoispitivanju unutrasnjosti’ i nalazenju vrela nepregledne i vecite ljubavi, sto je neprestano bilo u sukobu sa proklamovanim dogmama i pravilima svih organizovanih religija. Rabindranat Tagore je bio veliki postovalac njegove poezije i isticao da je ona bitno uticala na formiranje njegovog licnog pesnickog izraza. Dalja moja tumacenja, neka zamene stihovi samog pesnika…

„Kojoj ces se obali privoleti, srce moje?
Ispred tebe nema nijednog putnika, ispred tebe nema puta:
Gde li je pokret, a gde cas odmora na obali toj?
Tamo nema ni vode, ni camca, niti pak camdzije,
Tamo nema cak ni konopca kojim bi camac vezao,
Niti coveka koji bi ga privukao kopnu.
Ni zemlje, ni neba, ni vremena, ni obale ni zaliva
tamo nema!
Tu nema ni tela ni duha: a, postoji li mesto gde bi mogao ugasiti zedj srca svog?
U toj praznini neces nista naci.
Budi jak i udji u vlastito telo: jer te samo onde noge sigurno vode.
Prihvati ovaj savet najozbiljnije, srce moje! Ne idi nikuda drugde.
A, Kabir kaze: „Odbaci svoju mastu i cvrsto se osloni na svoju unutrasnjost“.

Kako bi se ljubav izmedju Tebe i Mene ikad mogla umanjiti?
Kao sto list lotosa pociva na vodi, tako si ti moj gospodar
A ja sluga tvoj.
Kao sto nocna ptica cele noci u mesec zuri, tako
sam ja
sluga tvoj, a ti moj gospodar.
Od samog pocetka, pa do kraja vecnosti, ljubav je
medju nama, i kako se takva ljubav moze ugasiti.
A, Kabir, kaze; „Kao sto reka utice u okean, tako
Se moje srce tebi priklanja.“

Telo i duh mi za tobom zude,
O Voljena! U moju kucu dodji.
Kada me ljudi tvojim zenikom nazivaju, posramljen
sam,
Jer mi srce nije dotaklo tvoje srce.
Sta ce mi, onda ova ljubav moja? Zelje za hranom
nemam
sna nemam, srce mi je uznemireno kada se nalazim
u kuci,
a i van nje.
Kao sto voda znaci zednom, tako i mlada zeniku svom.
Ko ce preneti misli moje Voljenoj?
A, Kabir je nespokojan: on bi zeleo da vidi samo njega.

O prijateljice, probudi se i ne snivaj vise!
Noc je protekla i otisla, zar ces i dan da izgubis
novi?
Ostali, probudjeni, primise dragulje,
O, zeno luda! Snevajuci sve si izgubila.
Ljubavnik ti je mudar, a ti si tako lakomislena,
zeno!
Nikada nisi spremila krevet muzu svom:
O, ludo jedna! U glupostima prolaze ti dani.
Mladost si procerdala, a gospodina poznala nisi,
Probudi se, o probudi! Vidi, krevet ti je prazan:
U snu te je napustio.
A, Kabir kaze: „Samo se budi ona, cije srce je
Pogodjeno strelom Njegove muzike.“

i jos puno toga…

Извор: SerbianCafe.com

Tagged with:

…и ево неких извода, цитата, из неколико књига Карлоса Кастенеде..

Posted in 1998, мистика by Соларић on 28 новембра, 2008

covek, samo… – Jul 9, 1998

Ispunjavam obecanje dato (ko zna kad) i evo nekih izvoda, citata, iz nekoliko knjiga Karlosa Kastenede, po licnom izboru. Poklanjam to svima, neki da se prisete,… drugima za otkrivanje, prepoznavanje, kritike, pljuvanje, ignorisanje, zabavu … vec po volji vam.

Nije vazno sta neko otkriva a sta zadrzava za sebe. Sve sto radimo, sve sto jesmo, pociva u nasoj licnoj snazi. Ako je imamo dovoljno jedna rec je dovoljna da promeni tok naseg zivota. Ali, ako nemamo dovoljno licne snage i najvelicanstveniji deo mudrosti nam moze biti otkriven, a da nam to otkrice nista ne znaci…
Ako neko hoce da uspe u bilo cemu, taj uspeh mora doci postepeno uz veliki napor, ali bez stresa ili opsesije…
Unutrasnji dijalog je ono sto nas prizemljuje. Svet je ovakav ili onakav, ovo ili ono, jedino zato sto ga mi sebi tako predstavljamo. (…) Sustina magije je u tome da promeni nase shvatanje sveta. A da se to postigne jedini nacin je da se prekine unutrasnji dijalog. Sve drugo je nepotrebno…

Ima tri vrste losih navika kojima se stalno vracamo kada smo suoceni sa neobicnim zivotnim situacijama. Prva je ta da se ne obaziremo na ono sto se dogadja. Ili se dogodilo i da smatramo da se nikad nije desilo. Tako nesto prilici zatucanom coveku. Druga je da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da navodno znamo sta se desava. To prilici poboznom coveku. Treca je da postanemo opsednuti nekim dogadjajem, jer ga ne mozemo odbaciti, niti svim srcem prihvatiti. (…) Ima i cetvrti, ispravan, ratnikov nacin…
Ratnik je uvek na oprezu…
Ratnik ne veruje; on mora da veruje…
Ratnik mora biti fluidan i mora se harmonicno prilagodjavati svetu oko sebe, bez obzira da li je to „svet razuma“ ili „svet volje“…

Bit magije je unutrasnji dijalog; on je resenje svega. Kad ratnik nauci da ga prekine, sve postaje moguce. Tad i najnedostiznije postaje dostizno…
Pojedinac moze jedino kao ratnik da odoli na putu znanja. Ratnik se ne moze jadati niti sme zaliti bilo sta. Njegov zivot je beskrajan izazov (…) Osnovna razlika izmedju obicnog coveka i ratnika je sto ratnik sve uzima kao izazov, dok obican covek sve prima ili kao neki blagoslov ili kao prokletstvo.
Jedan od ratnikovih postupaka je da nicemu ne dozvoli da ga pogodi. (…) Ratnikova kontrola mora biti besprekorna…

Vidjenje je u pocetku zbrkano i lako se covek u njemu izgubi. Kako ratnik jacha, jacha i njegovo vidjenje; postaje ono sto i treba da bude, neposredno znanje. Ratnik postavlja pitanje i kroz svoje vidjenje dolazi do nekog odgovora, ali on je jednostavan…
Za ratnika je iskustveno pravilo da donosi odluke tako pazljivo da ga nikakve posledice ne mogu iznenaditi, a jos manje iscrpsti njegovu moc. Biti ratnik znaci biti skroman i pripravan…
Jedino ratnik ima „pravi“ Tonal, a prosecan covek u najboljem slucaju moze imati „dobar tonal“. „Pravi“ Tonal je onaj koji je bas to, tj. koji je uravnotezen i skladan…

Tonal je ono sve sto mi znamo; ono sve sto jesmo; ono sve sto se recju da iskazati. Tonal je organizator sveta, drustveno bice, onaj koji stiti, cuvar-zastitnik koji se pretezno preobraca u strazara. On cuva nesto neprocenjivo, nase postojanje. Zato je odlika tonala da je prepreden i ljubomoran na svoja dela, koja su daleko najvazniji deo nasih zivota, pa od zastitnika postaje strazar. T. je sve ono sto oko vidi. On sam kroji pravila pomocu kojih shvata svet; na neki nacin, dakle, on tvori svet. On pocinje sa rodjenjem coveka, a okoncava sa smrcu.  Najbolje cemo ga opisati kao ostrvo; na tom ostrvu mozemo bas sve naci. U sustini to ostrvo je svet. Svako od nas ima svoj licni T. ali za sve nas postoji i kolektivni T.; dat u nekom vremenu postaje – T.vremena, koji nas cini slicnima…

Nagual je deo nas koji se ne moze opisati. N. je deo s kojim nemamo bas nikakve veze. U njegovo postojanje mozemo se uveriti, ali o njemu ne mozemo govoriti. On je oko ostrva, tamo gde moc lebdi. N. je svega svestan. Da bi o njemu mogli govoriti, mora se zajmiti sa ostrva T. , stoga je bolje da se ne razjasnjava, vec da se ogovori o njegovim dejstvima…

(more…)