Значи, ми са обе стране углавном прихватамо оно најгоре

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Србија – машина за копирање

Миодраг Зарковић

субота, 11. јул 2009.

Непријатно сам се збунио претпрошле године, негде у летње доба, кад су ми познаници из Норвешке, који су први пут боравили у Београду, затражили да их одведем у неки ноћни клуб у којем могу да чују српску музику.

Чекај мало, зачудио сам се у себи: странци, а захтевају српску музику?! Не српске ратне злочинце, српску колективну кривицу или мултикултурно парче српске територије – с тим не би било проблема, такве робе имамо у изобиљу, увек спремне за све који је траже – него српску музику!

Океј, закључио сам, колико год ненормалан био њихов захтев, испунићу га, водићу их на такво место. Само, које?! У ком то београдском ноћном клубу пуштају српску музику? Постоји ли уопште српска музика прилагођена ноћном животу, панично сам се запитао…

Са истим тим проблемом који сам ја решавао пре две године, ових дана суочавају се волонтери на Универзијади. Оне хиљаде спортиста, пристиглих са свих крајева света, неминовно од својих домаћина траже да им покажу карактеристичне, оригинално овдашње знаменитости. Па и у ноћном животу. Поготово у ноћном животу! Могућности за добар вечерњи провод важно су обележје сваке метрополе, а они су све млади људи. Пожелеће да виде како се њихови вршњаци у Србији забављају кад падне мрак. Као и они моји луди Норвежани, затражиће од својих домаћина да их одведу у типично српски амбијент.

Они који су то већ урадили, мало се разочарали. Дневни лист „Блиц“ је пре неколико дана пренео утиске појединих такмичара, придошлих са разних страна света, на почетку боравка у Београду. Поред укусне хране и лепоте овдашњих жена, што су већ општа места, истакли су и ноћни живот. Али, пожалили су се да није превише аутентичан. Тако је један турски спортиста (који је инсистирао на анонимности како га тренер не би казнио), рекао да су се он и његови саиграчи већ прве вечери искрали из универзитетског села и упустили у провод:

– Осим стране музике, пуштали су и српску, која је слична нашој, па не можемо да је слушамо баш целу ноћ – искрен је био млади Турчин.

Аустралијски кошаркаш Нејт Томлинсон каже да је потпуно одушевљен сплавовима, јер никада раније није видео клубове на води. Ипак, и он има примедбу:

– Једина замерка је што сам слушао страну музику, коју слушам и код куће. Волео бих да сам чуо нешто ваше.

Искуства ова два академца заиста верно одсликавају овдашњи ноћни живот, најурбанију страну Београда (и сваког другог велеграда). Клубови у Београду деле се на оне у којима трешти турбо-фолк, и оне у којима грувају западни хитови. У једном од ових првих био је млади Турчин, па му је досадило да слуша песме које су накарадне копије музике његове земље. У једном од ових других обрео се млади Аустралијанац, па му је недостајало нешто што не може да чује и у својој земљи.

Музика која се слуша по ноћном Београду ни по чему није специфична, јединствена, оригинална. У реду, та чињеница, сложићемо се, није највеће зло које може да снађе један град и земљу којој је он престоница. Али, није ни пријатна, јер указује на озбиљније проблеме од губљења музичког идентитета. Рецимо, на свеобухватно одумирање националног идентитета.

У школству је преписивање регулисано на врло једноставан начин – забрањено је законом! Зато ученик који преписује може од тога да има неку корист само ако га наставник не ухвати, па се из петних жила труди како би његова илегална активност остала непримећена. У српској политици, међутим, ствар стоји потпуно другачије. Преписивање као да је не само дозвољено, него и пожељно. Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо. Срећни смо када нас неко похвали да смо добро преписали и очекујемо неку награду за уложени труд, најпре „бели шенген„, а касније и чланство у Европској унији.

Насупрот очекивањима, такво одрицање од својствености и посебности не доноси никакве користи, нити олакшице. Нико не воли плагијаторе. Још мање цени. Анонимни Турчин, кошаркаш Аустралијанац и остали спортисти који буду схватили да је српска урбана култура ишчезла не само из ноћног, већ и из дневног живота, а да нам је национални идентитет страдао у транзицији, неће нас због тога нимало више поштовати. Управо супротно. …

Darko Andzic

8 субота, 11 јул 2009

Pa nije sve sto je u ovu zemlju doslo sa zapada bilo apriori lose. Ako sam protiv omogucavanja gej brakova ili legazizacije narkotika, nisam protiv klasicne muzike, rock n roll-a, jazz-a itd. Ja bih ta pomalo fundamentalisticka shvatanja cenio samo kod onih ljudi koji se odreknu svega sto dolazi sa zapada, to su dosledni ljudi. Sa druge strane za istok smo vezani pravoslavljem, slovenstvom, mentalitetom, kulturom ali iygleda da se nista od toga sa istoka ovde nije primilo, kao komunizam i turski mentalitet. Znaci, mi sa obe strane uglavnom prihvatamo ono najgore.

Ne vidim nikakav problem da uzivam i u srpskoj autenticnoj muzici (STAROGRADSKE,IZVORNE, KAFANSKA BOEMIJA) i rock muzici. Sa druge strane dosta tih sto na taj nacin srbuju,slusaju muziku koja se moze podvesti pod „radio teheran“, i taj melos nije nas, vec od onih koji su nas 500 godina kinjili i ubijali.

„Једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света”

Извор: Политика Онлајн

Спектакл око мртвог Мајкла Џексона

Организатори европске турнеје профитирали од смрти главног извођача, а холандски пензионери се обогатили

Од нашег дописника
Вашингтон, 3.  јула – Мајкл Џексон одлази са овог света уз светски публицитет раван ономе који је имао Елвис Присли 1977, када је претворивши се у гротеску од хемијске смесе пилула и алкохола умро на клозету у четрдесетдругој години. Само што је смрт Џексона ојачана новом технолошком медијском револуцијом још много ударнија у сваком и најзабаченијем кутку планете. …

Зорана Шуваковић

[објављено: 04/07/2009]

Ништа чудно , 03/07/2009,

Американци су склони да зарађују било на чему. Што да не и на упокојеном Певачу. То је једна црта у америчком менталитету која изазива гађење код нормалног света.

Рођен к’о црнац ,умро к’о бела жена !

Dragan-Manhattan (Marketing)

26. jun 2009.

Rođen k’o crnac ,umro k’o bela žena !
Bio je talentovan muzicar a očajan ekonomista.
Prodao je 750 miliona albuma sirom sveta a ost’o duzan 500.000.000 $
Pola milijarde ?!?!?!
… proizvod propagandne masine „Tavistok” iz Londona,premijerne svetske institucije za ispiranje mozgova,bas kao i Bitlsi.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

И најбезазленије животне ствари стављају у оквире расног и верског питања

Шабанова удовица напушта Србију

Покојни супруг и ја живели смо мирно, не схватам зашто некоме сада толико сметамо само зато што смо Роми, каже Милица Бајрамовић

Т. Тодоровић

[објављено: 12/05/2009]

Мудрац , 12/05/2009,

Искрено сам задивљен како дежурне „космополите“ знају да је сав отпор мењању назива улице проистекао због расне нетрпељивости. Како то они знају? Да не читају можда мисли? Или је то само тренутно помодарство да се и најбезазленије животне ствари стављају у оквире расног и верског питања.

Тадић је отишао на сахрану Ш.Бајрамовића, претпостављам, по савету својих премудрих саветника, јер би то могло да позитивно утиче на његову слику према свету као преседника коме су сви једнаки (што би требало да буде тако). Од тада креће врзино коло. Како никоме није пало на памет да нпр. да некој улици име Томе Здравковића? По чему је он мање заслужан од Ш.Бајрамовића?

У Н.Саду је подигнут споменик Јаники Балашу, познатом вођи тамбурашких оркестара. Никоме нормалном није падало на памет да даје његово име некој улици. То није питање његовог порекла, већ само свођења ствари на праву меру. И, сад, Јаника Балаш има споменик, а једна Милева Марић (надам се да „космополите“ знају ко је она!?) само плакету на родној кући. Ко је сад ту луд?

Извор: Политика Online (коментари корисника)

AC/DC су увијек били екстра искрени

AC/DC

—

(asdf)

11. april 2008. u 20.03

Danas sam slusao na radiu intervju Brian-a i AC/DC sasvim sigurno izlaze sa novim albumom vrlo skoro. Trenutno su u Vankuveru i snimaju uveliko.

Бон Скот (1946-1980)

Inače promovisao je ovaj film za koji je radio soundtrack.

http://www.totallybakedmovie.com/

Stvarno jedva cekam da čujem taj novi album. Dosta sam ljubomoran na onu generaciju rođenu jedno 20 godina ranije, kada su od AC/DC dobijali albume svake godine.
Pitam se Angusu je sada već 53 godine, celav je i sve ono ostalo, ko li će izgledati kad obuce skolsku uniformu.
u scakome slučaju jedva cekam.
For those about to rock we salute you!

Rockon,

Mislim da je ta stara muzika i te kako još uvek dobra, pogledaj Highway To Hell i Back in Black su izasli još pre skoro 30 godina i svaka pesma i dalje ubija, i dalje zvuci sasvim aktuelno.
Steta je sto su ovoliko cekali, vidim da na njihovom zvanicnom sajtu acdcrocks.com, takođe piše da su usli u studio i da novi album izlazi krajem godine.

N_N_(Nista)

07. maj 2008.

AC/DC je najbolji rock bend svih vremena.

Danas sam prevalio 35, preslusao katastrofalno mnogo u pop-rock muzici (od Duran Duran do Sepultura do Radiohead), masu dzeza i klasike i po mom skromnom mišljenju procitaj prvu recenicu.

Sleepwalker_84 (Dipl. Pravnik)

12. jun 2008.

Ovo za stariju muziku velika je istina…Novo šta izadje, a da valja to su samo novi albumi starih, provjerenih bendova, upravo eto
AC-DC, ima tu još velikana Rock N Roll-a, koji se u poznim godinama još uvijek super drže i opet zvuce svjezije i bolje od ovih novih fazona, „neo rock-a”, ma ne znam ni sam kako bi ja to nazvao, sve je to neko nekvalitetno ponavljanje, ili nebuloziranje, cast izuzecima…to je bar moje mišljenje!!
AC-DC su uvijek bili extra iskreni, 100% će uraditi dobar materijal, nema sumnje, bas me zanima!! :)))
P.S. Šta se prica kad će krenuti sa zivom svirkom, promocijom i tako to, hoće biti singlica…nešto preliminarno!?

Stay Cool…Stay Heavy!!!
Pozz…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

„РЕЧ,ТОН,КРИК ;ЉУБАВ;ПОНОС;ЧАСТ..вечна вам слава и хвала на тако дивним делима… ”

Цане „Партибрејкерс“

Ко пере туђи веш или о мртвима све најгоре

Друштво дугује тим младим људима бар поштовање и достојанство које им није дало за време њиховог живота, а они су га имали од свих оних који су их пратили, слушали и волели. Овде није реч о идолопоклонству. Овде је реч о храбрости која се успротивила кукавичком друштву. Овде је реч о људима који су волели своју земљу више него што је она волела њих. Своју срећу делили су са свима, њихова несрећа је остала само њима.

Spiridon , 28/11/2008,

U postkomunistickom drustvu gde je forma jos uvek vaznija od sustine gde je podobnost znacajnija od kvaliteta, gde je sistematska i dugotrajna negativna selekcija proizvela milione prosecnih…nista drugo nije ni za ocekivati…Zalosno i tuzno i pomalo ruzno..

Medutim rekao bih par reci o delu Milana Mladenovica i EKV…DODIRNULI SU VECNOST..USPESNO I SVRSISHODNO IZVRSILI SVOJU VELIKU MISIJU bez obzira na kratak zivotni vek i ne sretan zavrsetak..REC,TON,KRIK ;LJUBAV;PONOS;CAST..vecna vam slava i hvala na tako divnim delima…koja ce se proucavati na umetnickim akademijama za nekih 200-300 godina..

Sa vasim Stvaranjem upoznacu i svoju decu jer zelim da uce,da budu ljudi dostojni zivljenja..

Извор: Политика Online (коментари корисника)

„Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други”

Рокфелер: Интернет је највећа опасност за нацију

abvgd (…)
23. mart 2009.

http://www.abovetopsecret.com/forum/thread448462/pg1

Ето, дошло је време да се лепо поздравимо…ускоро неће више бити овог немарног ћаскања, кад друг Рокфелер и другови Ротшилди лепо уреде интернет, да не буде више опасности…

‘Ајд’ у здравље, лепо је било :)

abvgd (…)
23. mart 2009. u 14.46

Каже друг Рокфелер да би можда било боље да се вратимо на папир и оловку, толико су опасни ови хакери…нападају на основне националне вредности. Јадан Рокфелер.

Иначе, из две државе стиже далеко највише хакерских напада на свету…није тешко погодити:
1. Израел
2. САД

loret (kvizer)
23. mart 2009. u 15.19

Slobodna misao i reč se ne da sputati.

Drecun (natikurovic)
23. mart 2009. u 15.19

cika roki i rotsild su još 90-ih odlucili da zaustave svaki tehnoloski i ekonomski razvoj kako bi sto lakse mogli da manipulisu ljudima.

iz knjige bivšeg britsnskog obavjestajca dzona kolemana koja se zove „hijerarhija zavjerenika i komitet 300″, a stampana je 1991.

plan iluminata i komiteta 300 (cika roki i rotsild su glavni iluminati):

1.svijetska vlada, novi svijetski poredak sa jednom jedinstvenom crkvom i jednim monetarnim sistemom, pod njihovom vlascu.

2. potpuno unistenje svakog nacionalnog identiteta i nacionalnog ponosa.

3.unistenje religije, posebno hrišćanske, sa izuzetkom samo njihove, gore spomenute tvorevine.

4. kontrola svakog pojedinca pomoću cipa- cipovanje.

5. potpuni prestanak industrijalizacije i prestanak koristenja nuklearne energije.
postojeci industrijski pogoni iz USA će se preseliti u zemlje treceg svijeta gdje ima robovske radne snage u izobilju koji će raditi tako reci za dzbe.

6. legalizacija droge i pornografije.

7.depopulacija velikih gradova prema ugledu na rezim pola pota

8. obustavljanje svakog naucnog razvoja.naročito u oblastima fuzije, medicine i elektrotehnike.

9.ogranicenim ratovima, izgladnjivanjem i sirenjem bolesti smanjiti broj stanovnika planete za bar dvije milijarde.

10.oslabiti moralnu osnovu nacije i demoralisati pripadnike radnicke klase.

11. svim ljudima sirom svijeta onemogućiti da odlucuju o sopstvenoj sudbini stvaranjem krize jedne za drugom, a potom upravljati tim krizama dok se ljudi ne zbune i ne demoralisu stoce dovesti do masovne malodusnosti.

12.uvodjenje novih kultova licnosti i naduvavanje postojecih među koje spadaju rok muzika, gangsteri poput prljavih i perverznih roling stonsa mika dzegera. gangsterske druzine koju posebno podržava evropsko crno plemstvo i svih rok zajednica koje je stvorio tavistok institut pocevsi od bitlsa.

13.prouzrokovati POTPUNI SLOM SVIJETSKE EKONOMIJE I TAKO STVORITI POTPUNO POLITICKO RASULO.

14.PREUZETI VLAST NAD SVEUKUPNOM SPOLJNOM I UNUTRASNJOM POLITIKOM USA

15. dati punu podrsku nadnacionalnim institucijama poput ujedinjenih nacija, MMF, svijetske banke, međunarodnog suda itd.

16.podrediti vlade svih država i u njima subverzivno djelovati iznutra kako bi se unistio integritet i suverenitet država koje te vlade predstavljaju.

17.organizovati svijetski teroristicki aparat.

18. preuzeti kontrolu nad obrazovanjem u americi u namjeri i sa svrhom njegovog potpunog i temeljnog unistenja.

ima još desetak tacaka, ali i ovo je previse za one koji razmišljaju svojom glavom.

ockap_
23. mart 2009. u 15.56

Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

TeslianA
23. mart 2009. u 16.44

>> Интернет се не може контролисати. Ако укину своје ДНС сервере, отвориће се неки други. Ниш не брини.

Camerika se može i te kako izolovati pa da postane totalno nepristupna za razlicite kanale komunikacije. Samo ja mislim da će oni sto vise da krenu u akciju kontrolisanja većih sajtova (Google, YouTube, itd.) kao sto kontrolisu vece medijske kuce.

Vidite, i pored interneta mi Srbi u opste ne uspijamo da prodremo bilo šta našim sirim masama u matici a i dalje vecina njih bleji na u92. Na neku ruku nas iskorastavaju kao rematolicki faktor (kroz upotrebu „JEWEA” i drugih ekipa) da bi podvalili b92 i ostale neprijateljske sajtove kao nešto normalno.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…

Богатим појединцима одговарају непросвећене масе

To be or not to be – 29. april 2007.

Rabitu, ..

Pominjes te uspesne, u vezi sa time podji do toga šta znaci biti uspesan danas. Kada kažemo da je neko uspesan, onda svi automatski misle na već koju znaš vrstu uspeha. To ti je kao sto i danas u dobrom delu našeg naroda kada vide nekog debelog, kažu za njega da ima para da jede, da je bogat.

Od prvog dana pratim ovu temu, dobro je osvezenje za razliku do dosadne i sujetne loše poezije koje pojedini plasiraju. Pravi je potez sto je tema izdvojena, jer kako je potrebno materijalno da bi egzistirali, još je potrebnije i duhovno.

Covek je duhovno biće kako i materijalno, jedno bez drugog ne ide,sa razlikom sto je duhovno uzvisenije.

Temu možemo i prevesti kao „materijalno vs duhovno”.

Duhovnost i materijalizam se vrlo često iskljucuju, posebno kada je jedno u vecoj kolicini. Preterani materijalizam sigurno da potire duhovna stremljenja. Svi ljudi imaju tu epsku ili lirsku potrebu. Samo se razlikujemo kako je konzumiramo. Neko to ostvaruje na najnizi način preko televizije, tabloida, holivudskih gadosti, preko popularne muzike. Najmanje je onih koji svoj duh obogacuju pomoću vrhunske knjizevnosti, filozofije, uz klasičnu muziku.

Ljudi su svuda u svetu veliki duhovni lenjivci. Razlike postoje od regiona do regiona, ali svuda gro ljudi traci svoje vreme najviše na čisto materijalne stvari, ili na jeftinu i vulgarnu zabavu koja duh još vise zatupljuje.

Svi smo svedoci da oni koji imaju najbolje uslove za duhovnu aktivnost, zapravo se oni time najmanje bave i najveci su zagadjivaci duhovnog omotaca planete. Koliko je bogatasa koji ne samo da nikada nisu nešto procitali, ni slusali sem Shabana ili Shakire, već nikada nisu dali ni dolar pomoći nekoj skoli, nekom talentovanom studentu ili umetniku, nikad izgradili neki dom za sirotinju.

Najvaznije je usvojiti neko dete iz Mozambika, vencati se u Zambiji, bezati od paparaca.

Poenta i jeste na ljudima koji imaju novac, vlast, uticaj, jer nije lako i za ocekivati da duhovnom radu se posveti sirotinja. Njima je prvo u glavi da zarade komad hleba,ali u celom zapadnom svetu, ma koliko neko bio siromasan, uvek postoji prostora za duhovnost. U Srbiji je godisnja clanarina u bibliotekama oko 5 (pet)eura, taman koliko kosta prosecna knjiga da se kupi.

Ni najcivilizovanija sredina danas, i kroz svu istoriju, ne može mobilisati siroke mase da čitaju Šekspira i Platona.

Ono sto mogu državne institucije, mediji, nosioci društvene vlasti, to je da se siroke mase prvo nauce osnovnoj kulturi svakodnevnog ponasanja. Kada se to savlada, onda su daleko vece sanse da narod u vecem broju se okrene i knjigama, pozoristu, lepoj muzici. Naravno mislim na Srbiju.

Platon je pisao, kakvu muziku jedan narod slusa, takav je taj narod. Šekspir bi slično rekao u svom Mletackom trgovcu, cuvaj se onog ko slusa ogavnu muziku.

Kakva se muzika u nas slusa znate svi. Ko cita dobre knjige, taj svakako slusa i duhovnu muziku, a na to se nadograduju i druge prave vrednosti. Kvadratura kruga, jasno kaže da ko se okrene duhovnom, dakle i citanju, samim tim se osamljuje. To je velika i logicna istina. To je odgovor cele teme, jer što se neko duhovno uzdize time je sve veci jaz između njega i vecine, svetine. I on ali i svetina su sve mrskiji jedni drugima, sve se vise izbegavaju. Taj put nije lak ali ko krene njime on ne odustaje.

Materijalizam je takav da tezi sirenju. Tacnije on sam sebi nije dovoljan i zato trazi utehu u umnozavanju, a to je jedan pakleni krug koji nema srećnog zavrsetka. Otuda materijalistima je uvek malo, uvek su nesrecni i kao narkomani sto vise imaju sve vise su od toga ovisni. Svi sociolozi se slazu da su bogatasi nezadovoljniji, depresivniji, a statistika jasno kaže da su samoubistva daleko cesca u bogatijim sredinama.

SvetlaSenka, na tvoje pitanje je lako odgovoriti. Kao sto postoje alkoholicari koji piju znaš šta i znaš kako. Tako postoje i kulturni ljudi koji piju dobro vino, dobar drugi alkohol, umereno, u odredjenim prilikama, i naravno kad popiju ne tuku ženu, ne povracaju i sl.

Čitatelj se postaje veoma mlad, ta sklonost dolazi od roditelja ili od nekog iz okoline. Moji roditelji nisu citali, to me je neko drugi naucio u detinjstvu. Citatelj i poklonik duhovnog covek može postati i u kasnom dobu, usled najpre nekih nevolja, bolesti, tamnice i sl.

Književnost je umetnost, dakle nešto sto možemo nazvati lepim. A Kant kaže sto su mnogi rekli, lepo je ono sto nam takvo izgleda bez interesa. Tu je takođe odgovor zašto malo ljudi cita, zašto malo njih se duhovno gradi. Naravno time se ne zgrcu novci. Većinom ljudi vladaju prosti sirovi nagoni, a jedan od tih kljucnih nagona je borba za egzistencijom.  Sto je covek siroviji, sto je materijalniji, njegovi nagoni su najmanje kontrolisani, kako ti egzistencijalni, tako i oni seksualni, oni koji regulisu agresiju.

Bogatim pojedincima odgovaraju neprosvećene mase, njima ne samo da se lakse manipuliše, već se njima i lakse prodaju skupi i nepotrebni tehnicki proizvodi. Takvi vise jedu nepotrebne hrane, takvi cine kupoholičarski mentalitet koji danas dominira u bogatim zemljama.

Taj mentalitet bi dominirao i u siromasnoj Africi samo kad bi tamo narod imao dobar standard. Stalna bolesna zelja za kupovinom je ništa drugo nego običan pokusaj da se nadomesti duhovna praznina koja je evidentna. Da se zacepi rupa koja zapravo materijalizmom sve se vise siri.

Ђорђе Балашевић пише у својој аутобиографији да слави Славу

„Moj maternji jezik je hrvatski”

Denni_spavac (степски вук)

17. decembar 2008.

salajcan (neradnik)

22. decembar 2008.

Dali je deda Djordja Balas-evic promeno ime 1941 ne mogu da poverujem. U to vreme Vojvodinom/ Backom/ su Madzari drzali u rukama vlast. On ako je promeno odnosno dopiso prezimenu /evic/ pre bi bilo posle rata.

Drugo Madzari imaju imena kao sto je. Derd /djerdj/ madjarski pisano gyorgy a srpski Djordje ili Djoka. Drugi primer Derdi /Djerdji/ a madzarski Gyoorgyi opet Djordje ili Djoka Tako velika mogućnost je da je njegov deda i ime promeno.

Djordje Balas-evic piše u svojoj autobiografiji da slavi slavu. Srbi Pravoslavci slave Slavu. Da on slavi slavu i da je pravoslavac kako se predstavlja, on nebi onako pogano ponizio Srbe sa izjavom: Da on govori iskvareni rvatski jezik koji se zove Srpski.  …

ALI sto ponizava Srbe sa izjavom da još govori iskvareni rvatski jezik koji se zove Srpski. U tome je stvar jer on i dan danas jede Srpski lebac u Novom Sadu/ salajci. Ja ga znam dosta dugo jer sam rođen na Salajci i isao sam u skolu Vuk Karadzic u Radoja Domanovica ulici. Uvek sam ga smatrao kao … koje je u stanju… Ako su mu rvati bolji zašto ne ide u rvatsku.

Ako neko želi vise da zna o Djoki idite na sajt: WWW.NOVINAR.DE- Naslov je Panonski mornar plovi kako vetar duva. Nacicete dosta zaboravljenih izjava Djoke.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Ако су емоције простаклук, онда човјек као врста треба да ишчили

Primjer pravog odgoja srpskog djeteta

Grenzer (осветник)

08. januar 2009.

Nema ovo viditi kod kilavaca ultra-Srbendi i njihovog kilavog potomstva.

Ovako se odgajaju junaci.

N_N_(Nista)

08. januar 2009.

„Taj instrument je toliko prost i jednostavan , da se može nauciti za dva sata!”

Moja prijateljica (Anglo-Kanadjanka) svira razne instrumente i kad se dočepala gusala oduševila se. Govori o emotivnosti, bliskosti sa instumentom, i fantastičnim vibracijama koje sviranje instrumenta proizvodi, koje se direktno kroz prste prenose u tijelo. Nesumnjivo ih je relativno brzo naučila svirati (naravno ne za dva sata), ali ona svira bar dvadeset instrumenata (i violinu).

Instrument sa jednom žicom je naravno jednostavan za sviranje, ali ne znam da li je prost. Ako misliš prost kao jednostavan, onda jeste – a ti koristiš pleonazme (Da li shvataš i razumiješ?). Ako misliš prost kao nekulturan, onda nije – a ti si emotivno nerazvijen. Gusle su emotivan instrument. Ako su emocije prostakluk, onda čovjek kao vrsta treba da iščili.

Извор: SerbianCafe (дискусије)