Сви су се у ЦГ изјашњавали као Срби док није заведена страховлада
Kome su to jezik iscupali?
Srpkinjica_18. jul 2009.
… Pravopis „crnogorskog” jezika izradila je ekspertska grupa u kojoj su bili Milenko Perović, profesor filozofije u Novom Sadu, Josip Silić, lingvista iz Zagreba i Ljudmila Vasiljeva iz Ukrajine.
Najavljeno je da će „crnogorski” jezik dobiti svoj međunarodni kod koji dodeljuje Kongresna biblioteka u Vašingtonu.(RTS) …
Ove navodnike sam stavila ja, kad neće RTS.
Sve sami crni gorci radili na pravopisu.
A Srbi, čiji se jezik i pravopis krade, mudro cute i cekaju nebesku pravdu. Ili ih zabole patka kad će svi da govore „evropejski” posle 1 januara neke godine.
coofetime60 (pomazem komshiji)
18. jul 2009.
Ne vidim razlog da Crnogorci nemaj svoj jezik?
Ako je vuk karadzic izdajnik Crnogorskog naroda nisu svi Crnogorci protv svoje Države i kulture!
Jedino je to problem kod Srbijanaca sto su sebi zamislili da svi pravoslavci Balkana moraju da žive i da se žrtvuju za Srbiiju, a oni da s onom rabotom ne mrdnu!
Kad je Vuk mogao da proglasi Srpski jezik onda kad nije ni postojala Srpska država, zašto da to ne mogu Crnogorci kad imaju državu?
Prema tome Srpkinjice niko ne krade ničiji jezik vama i dalje ostaje poklon od Vuka Karadzica! Poklon koji vasi predci nisu bili u stanju niti ih je to itresovalo da naprave sami,
coofetime60
(pomazem komshiji)
***************************
ne seruckaj majke ti. Nikad se u CG nije pricao crnogorski niti je postojao crnogorski narod. Pa svi su se u CG izjasnjavali kao Srbi dok nije crvena marva zavela strahovladu pa pocela da stvara crnogorsku naciju! Ja sam iz CG pa dobro znam o cemu govorim. Ne trebaš ti da nam solis pamet kojim se jezikom prica u Cg, jer ti i onako pricas srpskim.
coofetime60 (pomazem komshiji)
18. jul 2009.
Da ne spominjem Bozicnu bunu i koliko je Srbijanska okupaciona vojska pobila Crnogoraca koji su pokusali da brane svoje!
******************************
Radovane kofitajm,
nisu ih ubijali Srbijаnci nego su se Crnogorci ubijali međusobno, kapish? To je bio rat kod nas kuci niti jedan oficir nije bio iz Srbije nego svi Crnogorci, to se naravno ne pominje. CG je tad bila podjeljenja i doslo je do rata kod kuce znaci kod nas a nisu Srbi dolazili da nas ubijaju. I znaš li kosu ti Crnogorci sto su „branili” svoje – to su ti bili brdski kriminalni i razbojnici koji su pljackali so CG.
I još nešto, reci mi ko je ubio 12 000 Crnogoraca u pohodu na Skadar? Jesu li tu Srbi(janci) krivi? Nisu Raso, nisu nego je kralju Nikoli zinula goozica, pa je digao narod u CG da bi poslije osvajanja Skadra morali da ga predaju Albaniji poslije 5 dana, na Berlinskom Kongresu čini mi se! To je najveca pogibija u Cg jer je tad cg brojala 100 000 ljudi! Ali ovo naravno niko ne spominje.
dituartu (eng) 19. jul 2009.
coofetime60 (pomazem komshiji)
Crna Gora nikad nije bila Srbija!
——————-
Za dvadeset godina preplavice vas Siptari po brojnosti i imacete zajednicu sa Albanijom.
Možda ste podsvesno to i hteli samo vam bilo teško da kazete.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
„Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила”
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
Напомена: Наслов, делове садржаја из колумне Еве Рас, коментаре и фотографију одабрао Соларић
Ексер у крушку југоносталгичара
Југоносталгичари не престају да величају друга Тита и његову државу дуготрајног мира, која је додуше једноумљем одржавана, и која се распала у страшним, братоубилачким ратовима. Много сам пута рекла, написала и објављивала да никада нећу опростити Западу што је деценијама подупирао комунистичког диктатора на рачун народа који су насељавали ту државу, људи, попут мене, која сам такође имала све лажне бенефиције; на пример, бесплатно здравство у којем сте могли да се лечите само ако сте имали дебеле везе, иначе су домови здравља били створени да вас прогласе здравима и кад сте били болесни и да вам не дају упут за виши ниво лечења. Тако сам изгубила мајку и мужа.
Поново смо безочно суочени са делом и ликом Јосипа Броза Тита, као да није био диктатор, штампају се књиге о њему, приказујутелевизијскe серије са недвосмисленим симпатијама као да је друг Тито био Свети Сава, а не хедониста чији је дом обухватао цео један архипелаг на Јадрану, а успут, широм земље још на стотине и стотине резиденција. „Није он то понео са собом у гроб, смирите се, госпођо!“ Заиста није, али је јасно показао свој себичан, саможиви став, да не говорим о томе да је за време своје владавине годишње бар пола године био на путу око света, да би имао о чему да обавештава Запад… На крају, мени ће, недужној, југоносталгичари да одрубе главу само зато што желим да ту епоху именујем правим именима.
…
Иво Андрић и Вељко Влаховић су умрли истог дана и тако збунили комунисте који су о свему бринули. Дуго су већали кога званично да ставеда је први умро, кога ће прво сахранити? Андрић је морао да причека јер је избор пао на Влаховића, а данас кад сурфујете Интернетом лако ћете наћи ко је све тога дана умро кад и нобеловац Иво Андрић, али Влаховића нема, из простог разлога – јер на тим списковима нема локалних политичара…
Ева Рас
[објављено: 17/07/2009]
Еразмо , 17/07/2009,
Поштована госпођо Рас, верујте ми да је Тито, феноменолошки, потпуно неважан. Да није био Тито, био би неко други. Америка је и прву Југославију створила као брану руском утицају на Балкану. Тако је било и сдругом, последругосветскоратном. Тито је био само извршилац, а Руси су били маестрално надиграни и изиграни. Такозвани Југословени добили су невероватан „друштвени систем“, у ком је све било лажно и вештачки одржавано захваљујући, пре свега, огромним америчким субвенцијама, у разним облицима (као што дају, рецимо, и даље Египту.). Кад је Русија поражена у дуготрајној борби која се еуфемистички звала „хладни рат“, Америка је ликвидирала Југославију као непотребан трошак, створила низ прозападних држави на Балкану, и једну проказану Србију, вечну „малу Русију“, али тако уништену и осакаћену да буде неважна и чак и Русима некорисна и неупотребљива. Тито је, дакле, био оруђе, а Срби су, и даље, жртве политике која је то оруђе користила. Не вреди се секирати због историје.
Хвала Ева, одлично! , 17/07/2009,
Молим Еву Рас да више непише овакве Погледе. Није то добро у овом замаху оптимизма. Србија је у идеолошкој реституцији. Визе само што нису а и „светла будућност“ поново је надомак. Постоје нека стања у којима само бајке пролазе а не овакве истине. Знате Ева, преценили сте овдашњу свест и то није грешка. Превенцију нико неволи. Кад загусти, читаће Вас поново. А дотле… Хвала Вам.
Miki Cg, 18/07/2009,
Pozdrav Evi,velikoj umetnici i coveku! Tito i njegovo vreme se opisuje kao vreme ekonomskog blagostanja iako je bolji standard nastupio 70tih sto je otprilike bilo na cetvrt veka njegove vladavine, pre toga je bilo jad i beda! Dobro ako mu i priznamo ekonomski razvitak, cinjenica je da je on bio u svih 6 republika, doduse u nekima izrazeniji, da li to znaci da su i ostali segmenti njegove politike bili dobri prema svim narodima u Jugoslaviji?
Cinjenica je da je on politicki unistio srpski nacionalni prostor, srpsku drzavu, i vratio je u doba pre balkanskih ratova 1912 god. i tako obesmislio sve srpske zrtve od 1912-1945.god i takva njegova politika kojoj je on bio kreator i po zadnjem ustavu 1974. a i pre od 1943.po Avnoju je dovela do krvoprolica 90tih!
A price da je on Staljinu rekao NE ’48 i da je tako spaso sve nas inace bi zavrsili kao Poljaci,Madjari,Cesi itd,a pogledajte de su oni a de mi posle njegovih „zakuvavanja“ na ovim prostorima! Ja mislim da to on nije uradio zbog nas nego zbog sebe, zbog vlasti, nije mu se vracala vlast Staljinu koji mu je istu dao ulaskom sovjetskih tenkova ’44, jer sta bi uradio da su Sovjeti napali?
Pa borio bi se do poslednjeg Srbina, kao sto je i ranije praktikovo, i onda napustio zemlju…otiso bi kako je i doso…Nije imao sta da izgubi,u svakom slucaju,osim vlasti…A nama na vlast bi doso neki SSSR kadar koji nas ne bi politicki unistio i ne bi morali ratovati ko ’90tih a mozda bi jos postojala druga Jugoslavija!
A o Titovoj Jugoslaviji se i danas pricaju bajke,sto o zivotu sto o ustrojstvu, a kraljevina Jugoslavija se zanemaruje a fakat je da se prva raspala stranom oruzanom agresijom spolja a druga sama od sebe,migom nekih stranih sila,koliko je bila na klimavim nogama ustrojena od velikog vodje sto je i uostalom i bio njegov zadatak kad je doso na vlast 1944.godine!
„Одавно колају приче у научној заједници…“
Извор: Нова Српска Политичка Мисао
Како је СПЦ појела војвођанске даброве
Слободан Антонић
петак, 10. јул 2009.
Једна од најбизарнијих и најопакијих организација у стаљинистичком систему био је Савез милитантних безбожника (Союз воинствующих безбожников). Као свесавезна совјетска организација, СМБ је деловао од 1925. до 1947[1]. Језгро ове организације чинио је часопис Безбожник (1922), а њен вођа се звао Јемелијан Јарославски (Емельян Ярославский). Подржан од стране тоталитарне државе и НКВД-а, СМБ је до 1941. нарастао на 96 хиљада ћелија и 3,5 милиона чланова. На Другом конгресу СМБ (1929) уприличен је и подмладак ове злокобне организације, под називом Млади милитантни безбожници (Юные воинствующие безбожники). ММБ је у свакој школи образовао кружоке младих безбожника (кружки юных безбожников), у које је већ за две године регрутовано два милиона деце[2].
Јарославски је сматрао да се у пропагандном рату са религијом Безбожници могу служити свим средствима. Не само научна критика религиозних догми и објашњења, већ и лажи, клевете, извртања и исмевања били су допуштени, па и пожељни. Рецимо, на једној од карикатура из «Безбожника», било је нацртано како Бог удахњује Адаму душу кроз црево за клистирање, право у чмар[3]. Пропаганда је подразумевала и забрану уметничких дела са духовним садржајем. Захваљујући Јарославском, забрањено је извођење духовне музике Чајковског, Рахмањинова, Моцарта, Баха, Хендла. Јарославски је такође саставио и списак непожељних књига, на ком су се нашла дела Платона, Канта, Толстоја, Достојевског. Ти спискови су били достављени свим библиотекама, у којима су књиге затим склоњене у нарочите магацине, или једноставно уништене[4].
…
Приче о стаљинским „безбожницима“, њиховој идеологији и методологији пропаганде, човек се и нехотично мора сетити када данас чита „другосрбијанску“ штампу. Ту се не само јављају једнако „надахнути“ карикатуристи, као у Стаљиново време, већ и по који „природнонаучни активиста“, који бескомпромисно раскринкава „религиозне заблуде“, „клерикализацију друштва“ и „ширење мрачњаштва“. Једна од таквих активисткиња је и стална сарадница „Пешчаника“ Биљана Стојковић. Ако „Пешчаник“ игра функцију совјетског листа „Безбожник“, онда ова доценткиња Биолошког факултета изгледа да треба да има функцију совјетског академика Јарославског. Она, у биографији на овом сајту, себе првенствено представља као неког ко „религију и мистицизам сваке врсте сматра највећим препрекама за развијање интелигенције“, а „светлију будућност види у секуларном хуманизму, (… )борби против клерикализације, ксенофобије и национализма“[10].
…
Ипак, врхунац методологије совјетског академика Јарославског вероватно је достигнут у последњем антирелигиозном спису Биљане Стојковић („Научни благослов“, Пешчаник, 29. јуни[30]). Ту она приповеда о извесним својим неименованим колегама, биолозима, који су се „пре неки дан вратили са теренских истраживања“. Они си изучавали шумске корњаче на неким неименованим острвима Скадарског језера. „Али авај“, пише Стојковићева, „на тим се острвима, скоро на сваком, налазе се манастири“. Е па, у том „свету клерикалних будалаштина“ обичај је да се пита за дозволу. Тако су ти неименовани природњаци затражили благослов игуманије једног, такође, неименованог манастира. Она је одбила чак и да разговара са њима, па се истраживачка екипа упутила на суседно острво на коме се налазио, опет, неименовани мушки манастир. Пошто је, је ли тако, познато да је СПЦ суштински мизогина организација, неименовани игуман је у инат неименованој игуманији дао благослов неименованим истраживачима, уз речи: „Женама уопште не треба веровати“ и „Мајка игуманија је у ПМС-у“! Зато су на треће острво истраживачи отишли кришом, и тако завршили посао. „Срећом, острво је било довољно велико да остану непримећени, иначе би страшна анатема била бачена на њих, корњаче, биологију и читаву науку“.
И не само да ову сумњиву, рекла-казала причу, Стојковићева преноси као сушту и несумњиву истину. Она на основу ње доноси још једну фантастичну генерализацију, на којој би јој и сам Јарославски позавидео: „Будите убеђени да описани догађаји уопште нису усамљена прича. Сличне ствари се дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“. Како сад, па то, наша научница зна? Колико је сведока о томе испитала? Колико је манастира сама обишла? Колико је података прикупила? Одговор је јасан – ни један. Али, нећемо се, ваљда, у овој нашој, светој, антирелигиозној борби бавити детаљима? Таман посла, ми ћемо закључак да се „сличне ствари дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“ извести чистом дедукцијом. Јер, пошто ми, научници, Пешчаниковци, ЛДП-овци, итд, знамо да је СПЦ мизогина, мрачњачка, назадна и, уопште, злотворна установа, ми ћемо из тог нашег знања једноставно дедуковати закључак да „мора да се сличне ствари дешавају и на другим местима где се налазе манастири СПЦ“, иако никада ни за један такав случај нисмо чули. Ето шта ти је наука! Ето шта ти је метода!
Али, најбоље тек долази. Стојковићој ова рекла-казала будалаштина очигледно да није била довољна, па је решила да СПЦ подвргне још жешћој „научној критици“. „Одавно колају приче у научној заједници“, самоуверено износи Стојковићева, „да је један од великих узрока нестанка даброва са територије Војводине, још пре скоро два века, управо православље.
… Тако вам је то са „мантијашима“. Уобразе нешто, понесу ножеве и покољу све даброве по Војводини! „Даброви су поново интродуковани у Војводину пре пар година“, теши нас на крају Стојковићева, „и надам се да их нико неће поново појести“. О томе ће се, наравно, побринути ЛДП, „Пешчаник“, Биљана Стојковић и остали наши поносни чувари војвођанских даброва.
Свашта сам у свом животу видео и чуо. Али, да неко ко себе сматра научником као аргумент користи исказ „одавно колају приче у научној заједници“ (којој? чијој), да би поткрепио једну чисто идеолошку клевету, е, то стварно нисам доживео. То мора да је неки методолошки новитет, за који ми, провинцијални научници, никада нисмо ни чули. Каква нам све открића из ове методе доказивања не следе: „Одавно колају приче у научној заједници да нилски коњи лете“! „Одавно колају приче у научној заједници да у Кини живе људи са три репа“! „Одавно колају приче у научној заједници да је Јарославски жив и да пише под другим именом“
…
Млади Џедај
@Москвич, Захвални читалац, П.И.Рачковски
Фасцинантно је како ради аутоцензура; како очигледне чињенице морају да се саопштавају немуштим језиком да се неко не би увредио и да не би уследиле оптужбе дежурних идеолошких комесара; ево и ово што ја пишем није много боље.
Ја дубоко верујем да сва српска несрећа у двадесетом веку потиче из три сродна интернационалистичка покрета, који су узели маха у Србији, сваки у своје време: масонски, у доба Краљевине Југославије; комунистички, у доба СФРЈ; и најновији, глобалистички. Идеализовање било ког од њих је по мом мишљењу погрешно јер су сва три била штетна и антисрпска. Сва три су била антинационална. Сва три су радила за туђи интерес. Сва три су ударала на СПЦ. А сва три су пропагирала идеологију братства и заједништва по цену жртвовања националног идентитета, традиције и сопствених интереса.
Троношки љетопис или Троношки родослов
„Историја о сербских царјех и краљех“,
названа у науци Троношки летопис или
Троношки родослов.
Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали
Izvor: Nova Srpska Politička Misao
Умеће дифамације
Слободан Антонић
среда, 08. јул 2009.
Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.
Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како „другосрбијанске“ НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.
…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из „другосрбијанских“ НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као „српски национализам“ и „клерикализам“, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.
…
Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, „другосрбијанске“ НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.
…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. „Поменута књига“, тврди ХОС, „није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја“[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него „жеља за (етничким) чишћењем“, као и „српски нацизам“. Стварно фасцинантно!
На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та „борба“ очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или „косоварског“ етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује „друга Србија“. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?
Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!?
Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)
Црногорски језик са 32 слова
Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће два нова слова – меко „ш” и меко „ж” и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”
Од нашег сталног дописника
Подгорица, 10. јула – Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”. Досадашњи правопис је имао 30 слова, а два нова су умекшано „ш” и умекшано „ж”. За сада у латиничној варијанти слова ће се писати са цртицом изнад. Правопис, који је јуче потписао министар просвете и науке Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Граматика и школски правопис још нису урађени.
…
Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађанина, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076, ромски 2.857 грађана.
Новица Ђурић
[објављено: 11/07/2009]
sana , 11/07/2009,
Crnogorci stvaraju svoj jezik po ugledu na Hrvate. Sada u Hrvatskoj rastu generacije koje ne pamte kako su ranije izgovarane neke reči kao zrakoplov i slično. U Crnoj Gori uvode i hrvatizme, vraćaju neke stare izgovore, arhaizme i lokalizme uobičajene za planinske zabiti i koje nemaju veze sa književnim jezikom. Ubacuju ijekavicu i ljekavicu tamo gde nikad nije bila. Ušao momak pre neki danu banku i kaže došao sam da vidim jesu li mi ljegle pare. To lj doneo je ko zna otkud, a profesori će ga moguće ubaciti u pravopis. Od zamešateljstva hoće da naprave jezik što različitiji od srpskog koji će zapamtiti buduće generacije. Najpre su u školama davali da roditelji prvaka popunjavaju anketu sa pitanjem koji jezik će učiti vaše dete, ali kad su videli masovne odgovore „srpski“ batalili su anketiranje.
Srbi imaju pravo na školovanje na svom jeziku i ja neću odustati da moje dete uči na srpskom. Sada je u opticaju „maternji“ i to znači da Srbi uče srpski, Crnogorci crnogorski, a svima se u svedočanstvu napiše da su učili onaj koji žele. Iako su učili isti. Sad će da upišu crnogorski i srpski, ali ja za ovaj prvi ne dam moje dete. Za ovaj njihov neka štampaju nove udžbenike ali će ih sigurno manjina kupiti. Bar za sada.
A kada mi moje djače dodje iz škole pa kaže mama šjedi da ti kažem što smo učili moraću da počnem da radim na tome da dete na više škole pošaljem u Srbiju. Hvala Bogu, kao i ja, pošto sam Srpkinja iz Srbije, ima srpsko državljanstvo. Znate li da na bankomatima Prve banke Đukanovićevih nude ukucavanje na crnogorskom, šiptarskom i još nekim jezicima, ali srpski nisam primetila.
Мудрац , 11/07/2009,
„100 godina samoce“-Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!? Зашто, када се ти језици ВИШЕ разликују него српски од „црногорског“ или „босанског“ (или већ како се зове). Зато што католичкој цркви, као главном заговарачу „осамостаљења“ балканских народа на СВАКОМ ПОЉУ, то не одговара, јер она зна да то разара народе. А ови несрећници и нису свесни да играју како Запад (САД) хоће. Западу одговара што већа смутња на Балкану, јер после може да се појави као „спасилац“ од нпр. крвожедних Срба. Ово са језицима још је један од начина да се мали народи Балкана скрену са животних проблема у својој земљи-са питања економије и опстанка.
Гледао сам пре око годину дана, мислим на Б92, емисију у којој су гостовали тадашњи амер. и британски амбасадори. На крају је британски рекао, уз смешак, да је „невероватно како се мали, новостворени балкански народи, упињу да искажу своју самосвојност, ПРЕ свега путем именовања језика и писма именом свога народа, иако је очито да је то ИСТИ ЈЕЗИК СА СРПСКИМ“.
Да ли ови паметњаковићи на овој страници који пљују нас Србе сматрају и да је овај Британац острашћени великосрбин?
Сетимо се Николе Тесле без кога данашњи свет, цивилизација и наука никада не би достигли овај ниво развоја
Данас је рођендан Николе Тесле 10 јула пре 153 год
raspolozen (ing.)
09. jul 2009.
На данашњи дан је пре 153 године рођен наш светски и највећи геније модерног доба Србин Никола Тесла.
Чак су и оснивачи гугла који су обоијца велики поштоваоци нашег научника и проналазача Николе Тесле графички на данашњи дан прилагодили почетну страницу гугл претраживача пригодно и обележили тако рођендан нашег и светског најзначајнијег проназача наизменичне струје и електомотора и електрогенератора и магнетног обртног поља Николе Тесле.
Сетимо се Николе Тесле без кога данашњи свет, цивилизација и наука никада не би достигли овај ниво развоја о коме је он говорио и предвиђао га пре више од једног века.
teslasociety.com/biography.htm
Милутин Тесла
Nikola Tesla was born on July 10, 1856 in Smiljan, Lika, which was then part of the Austo-Hungarian Empire, region of Croatia. His father, Milutin Tesla was a Serbian Orthodox Priest and his mother Djuka Mandic was an inventor in her own right of household appliances.
Davidenko (Bokser (pride))
10. jul 2009.
Рођендан највећег међу највећима!
Збиља и ово на Гуглу је фантастично, и говори да ће Тесле бити све више и више и да његово вријеме, у ствари, тек долази.
http://www.google.com/webhp?hl=en
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
„Stefan Nemanja has its origins from the Roman king Constantine I“
Linguistics and the new chronology
by Rados Bakic
Stefan Nemanja (St. Simeon)
This is the origin of Stefan Nemanја (his monastic name – St. Simeon), the founder of the medieval Serbian state, the father of the first Serbian king Stefan Prvovencani and his brother St. Sava (which was the first Serbian archbishop). Thus, it is the central person of Serbian history. Talking about the origin of Stefan Nemanja author refers to dozens of old documents, which provide information that Stefan Nemanja has its origins from the Roman king Constantine I, as with the fourth or fifth generation of his descendants (in the documents, there is a discrepancy as to whether he was a descendant of the sisters or daughters of the king Constantine I).
For example, the text of the ancestry of Hadji-Jordan: „The pedigree of the land lords Tribaloi, that is, Serbian (! RB), as will be seen, starting with St. Simeon … St. Simeon was the father of Tehomil, which has its origin from St. Constantine the Great.
Emperor Licinius
Tehomil (ie Tehomila – RB) was the father of Bela Uros (ie Bela Uroš – RB), and has a son Uroš tormentors Licinius, the sister of the king of St. Constantine. “ Given that Stefan Nemanja died in 1200, above the text is manifestly contrary to official history, but very consistent with the brief chronology Nosovskii and Fomenko. As previously mentioned, this lineage appears to have a dozen of old documents (see / 4 /). Recall that Constantine 1 was born in Nis, one of the largest cities in today’s Serbia. Professor Novakovic also leads several papers on the origin of Stefan Nemanja (whose number is less than the number of these documents) that do not contradict directly any official timeline or chronology of Fomenko.
(translated from Russian)
Source:
Carattere serviano della lingua antica Illirica
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment