Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Хришћанство садржи неке основне духовне мудрости које су свеважеће, и које не могу да застаре или постану превазиђене

Posted in друштво, религија, тајна удружења, SerbianCafe by Соларић on 28 априла, 2009

Neki razlozi za odbacivanje hriscanstva

R.U. – Aug 27, 2002

Evo, opet malo da ponovim

ono sto imam reci o hriscanstvu.

Hriscanstvo je sasvim zlokobna i nezeljena pojava, i sa individualne i sa socijalne tacke gledista.

Zbog toga je moje misljenje da

se hriscanstvo treba odbaciti i to sasvim, bez obzira da li se radi o jednoj naciji ili globalno,

i bez obzira o kojoj je podrgupi, tj. pojedinacnoj sekti hriscanstva rec.

druid – Aug 31, 2002

Ko o cemu, „anti-religiozan“ moderator o religiji. Naravno ne govori o svom favoritu, koga znamo od ranije.

Ko rukavac,…. (Mesa Selimovic). Otrgnut si RU od svoje rijeke (po rodjenju musliman, ali tu religiju si napustio), pa se trazis kroz ugriz svega sto nije „kompatibilno“ tvom mentalnom sklopu.

Stvarni covjek vrline je onaj koji ima moc da SEBE analizira, a ne druge.

I na kraju znas li ista drugo do o religiji.Cesce si na diskusiji religije.

Stranice su gola sapunica uz tvoje moderiranje. Samo tjerate normalan svijet sa diskusije filosofije.

Filosofija je mnogo sira, ako covjek razbije svoja ogledala.

Vigilius – Aug 28, 2002

Pa zar niko nista da kaze u korist hriscanstva, sramota!!!! Zar ste umorni muzike frulice !!!!! Pa na cijim temeljima se kultura i drustvo gradilo koje se sad postade nazadno! Od filozofije do slikarstva, poezije i nauke…koje su iz te iste vere nastale.Trebalo je moral i etiku i romantiku kroz vekove graditi, da bi se uopste imalo sta dalje razvijati. Pokradeno i prepisano iz drugih religija…pa i mene sokrate mnogo podseca na Isusava predavanja, vidis mnogi su hteli ali nisu smeli:)))) Ljubimac je ljubimac:))

Dali su paganske religije u svojim ritualima i verskim obicajima i moralnim shvatanjima bili humaniji sto prema zenama, sto prema deci, sto u odnosu prema prirodi, koja me i te kako ugrozava pa normalno da je i verski negativan prinzip tela !!! Brak zene i muskarca se i dalje smatra sacramentom, tako da ne cudi sto ima negativan stav prema svakom obliku ne-kontrolisanog ne-svesnog stanja duha koji tezi drugim prinzipima sem do onih telom datih. No slobodno smo drustvo, pa svako moze da naskace na sta god pozeli, samo gde najvise deca i zene stradaju od to Boze slobode i karaktera ljudskog razuma pokazuju statistike.Izmedju tolerancije i inferiornosti su opake odvratne ovog veka pokobne tanke linije…

Svaki argument protiv Hriscanstva je neodrziv, kao i sve sto bi se moglo u njegovu odbranu izneti, istorija od dve hiljade godina govori dovoljno, za razliku od mnogi mi smo se ipak odrzali, ali ko sto crni periodi pokazuju i gubili.

avtor – Sep 04, 2002

“ Hodite k Meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti“…

(Mat. 11,28)

I izgubljeni sin iz Hristovog kazivanja (Lk. 15,11-32) je osetio odvratnost prema „hrani za svinje“ (ovozemaljske stvari) i resio je da se vrati nebeskome Ocu.

Na pocetku budjenja stoji odvratnost. Ona je mozda neophodna na pocetku duhovnog zivota, medjutim ona u sebi krije i veliku opasnost: slabost i bekstvo od neprijatnosti i bola nas moze naterati da ponovo padnemo u san…

Svi oni sa predrasudama prema religiji i hriscanstvu, a sa ljubavlju ka „matrix-u“, mogli bi naci puno toga neocekivanog i interesantnog na sledecoj adresi:

http://awesomehouse.com/matrix/parallels.html

( P.S.- Obrati paznju na „Related Articles & Papers“ i na tekst „Generation Exile and Neo Restoration“)

www – Sep 04, 2002

authore, welcome back!

nisam bas ljubitelj filma matrix, a spomenuo sam tu rec zato sto je ljudima taj koncept blizi nego budisticki solipsizam.

Ideja u matrixu iako preuzeta iz budizma ipak nije solipsizam, jer matrix nije ‘sopstvena predstava/iluzija’

vec je u njega ‘uronjeno’ nekoliko svesnih entiteta, pa se ustvari zaista i moze izvesti paralela sa bilo kojom religijom.

Ali, kao sto sam rekao, sve mi je vec odvratno (a taj film narocito zbog svih onih kung-fu sranja).

New Age je ismejan i neshvacen, teozofija (o kojom smo jednom ovde davno diskutovali) je takodje u corsokaku, (i previse zamorna…), ma koliko panteisticka koncepcija bila u skladu sa naukom i njenim (buducim) razvojem…

U morficka polja tj. kolektivno nesvesno niko skoro istinski ne veruje. Ni u Boga, ni u postojanje duhovnog/nefizickog sveta. Ogromna vecina je danas istinski ateisticka, a dobar deo po refleksu licemerni lazovi, ili cak istinski satanisti (po svemu sudeci ateizam i satanizam se ne iskljucuju medjusobno…)

A u vezi Hriscanstva, ne smatram da je ono za odbacivanje, vec da je ustvari takodje neshvaćeno. Ovakvo kakvo je danas, tacno da je umnogome sramota, i da bi ga trebalo malo ‘osvestiti’ i ‘redukovati’ jer cesto prelazi u svoju idejnu suprotnost -satanizam, narocito kod katolicke i nekih ludackih protestantskih. Hrišćanstvo sadrzi neke osnovne duhovne mudrosti (kao i mnoge dublje) koje su svevazece, i koje ne mogu da zastare ili postanu prevazidjene.

A ne vidim ni neki poseban razlog za odbacivanje judaizma isto (cak manji nego za recimo odbacivanje mormonizma).

A zasto su (vecinom) jevreji preko freemasonry-a napravili od ove planete pakao, to mislim da je ipak druga prica.

Freemasonry je tu kriv, kao pokusaj dostizanja i odbacivanja Boga uopste, a ne nijedna religija.

(postavio je neke potpuno pogresne temelje, ekonomski uzdigao u nebesa neke koje nije smeo… sistematski onesposobio ispoljavanje istinske duhovnosti… i po svoj prilici doveo planetu u opasnost… I ova planeta kakva je, ne zasluzuje da opstane uopste… jer je odvratnija nego ikad u proslosti…ali zato je Visa Svesnost tu da reaguje kako treba… ja je samo opominjem na moju licnu odvratnost….).

A jedino sto je za odbacivanje (pored naravno freemasonry-a) su neki umobolni prevara-kultovi tipa sajentologija

(more…)

Након више тужби за узнемиравање, Јеховини Сведоци и Мормони су престали да узнемирују људе

Posted in Србија, друштво, религија, SerbianCafe by Соларић on 28 априла, 2009

Jehovini svedoci

Jelena – Jul 12, 2001

Vec duze vremena zivim u CAN. ali mi se danas prvi puta desilo da ne mogu da se otarasim dvoje jehovinih svedoka koji su mi dosli na vrata ,morala sam da ih pustim u kucu, iako to nisam zelela .Bila sam kao „hipnotisana“ skoro 3sata i ostla sam bez texta ….doci ce opet ….sta da radim ??

HELP PLZ……

Thanateros – Jul 13, 2001

Ako zivis u nekoj od zapadnih zemalja, sve sto treba da uradis je da kazes „Nisam zainteresovana, i nemojte mi vise dolaziti na vrata.

Nakon vise tužbi za uznemiravanje, Jehovini Svedoci i Mormoni su prestali da uznemiruju ljude koji im stave do znanja da ne zele da se upoznaju sa Hristom (ili to ne zele da rade kroz te konkretne crkve).

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

The Talmud of Jmmanuel

Posted in алтернатива, религија, SerbianCafe by Соларић on 21 априла, 2009

benin (student)

14. april 2009.

The Talmud of Jmmanuel

Još jedna u nizu prevara. Zašto ? Pa evo pogledajmo, pa sami zakljucite.

Tekst , delo „Bilija“ Eduarda Alberta Mayera, koji je rođen u gradicu Bulach u Svajcarskoj 1937.
Ovaj tekst ima sve osobine prevare. Originalan tekst NARAVNO nije dostupan i niko ga nikada nije video. Postoji, gle „cuda“, samo na modernom Nemackom jeziku. Takođe pun je predvidjanja dogadjaja koji su se već desili (uobicajeno za ovu vrstu „otkrovenja“).

Receno je da je spis nađen 1963 od strane „Grckog katolickog svestenika“, mada je moguće da je i Pravoslavan (nije potpuno jasno). Njegovo ime je Rashid. Spis nađen u veoma skrivenoj pecini. Ne treba napomenuti da nema osobe koja zna gde je ta pecina. U toj pecini, kaže Majer, on je otkopavao zajedno sa Rashidom. Navodno spis se sastoji od četiri dela na Aramajskom jeziku. Rashid je preveo većinu teksta i drzao do 1974 godine. Pošto je navodno bio proganjan od Jevreja i crkve Rashid bezi u Libanon. Boravio u Palestinskom odbeglickom kampu. Tamo napadaju Izraelci te spaljuju spise. Rashid nalazi utociste u Bagdadu i tamo navodno biva ubijen od (koga drugog) izraelskih agenata 1977 godine.

Niko o Rashidu ne može da potvrdi jedno slovo. Nema te crkve u kojoj je sluzio niti bishop kod koga je bio određen. Kako su se nasli on i Majer. Niko živi ne zna. Nema niti jedne fotografije dokumenta ( ili samog Rashida), tako važnog., mada ga je posedovao punih 11 godina.

Navodno dokument pisan od Jude. Zapravo cela ta knjiga je jevandjelje po Mateju uz bogatu fantaziju gospodina Majera.
U jednoj drugoj knjizi kaže Majer da su ga vanzemaljci vratili u vreme Isusa te je on lično razgovarao sa njim. Isus mu je rekao , ni manje ni vise, kako je on (Majer) na evolutivnoj lestvici napredniji od njega nekih 2000 godina…???????????????????????
Samo ad napomenem da u međuvremenu njegova žena, koja se rastavila od Bilija, svedoci da sve sto je ovaj uradio je laz. Kompanija Underground, koja se bavila izdavanjem njegovog filmskog materijala je objavila javno izvinjenje posle nepobitnog utvrdjivnaja da su njegove fotografije montaza. Covek je iza sebe stvorio veoma profitabilan kult i živi mirno u svom selu…i.t.d…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Када будемо бољи даће Бог и да нам буде боље

Posted in Србија, друштво, здравље, религија, родитељи by Соларић on 19 априла, 2009

čovek sa severa , 18/04/2009,

Dobrota i greh ne idu zajedno. U vremenu u kome živimo previše grehova je društveno prihvatljivo i posledice toga su vidljive. Najveći neprijatelj čoveka nije ni siromaštvo, ni neuređeno društvo, ni nepravda, ni bolestjedini čovekov iskonski neprijatelj je njegov lični greh, koji u njega unosi nemir, gnev, nezadovoljstvo, mržnju, bolest, tugu… i na kraju očajanje.

A previše grehova je u vremenu u kome živimo postalo nešto na šta se gleda sa opravdanjem, sa simpatijama. Kada se neko usprotivi gramzivosti, materijalizmu, sistemu vaspitanja koji decu uči da budu neposlušni roditeljima, promiskuitetu, hedonizmu, abortusu, razvodu, porobljavanju čoveka pomoću modernih tehnologija… on sе ustvari suprostavlja otuđenju, sebičnosti, laži, mržnjiali takav automatski postaje izvrgnut osudi i ruglu kao zatucani kozervativac.

Kako sejemo tako i žanjemo, vlast pa i ceo sitem je samo ogledalo sveopšteg duhovnog i moralnog stanja nacije. Kada budemo bolji daće Bog i da nam bude bolje. Ne mogu da čekam na druge, već danas ću se potruditi da makar malo budem bolji nego što sam bio do sada.

Извор:  Политика Online (коментари корисника)

Свет је упао у живо блато јер је игнорисао централни семафор а то је – МОРАЛ

Верујем – не верујем

(Никола Ојданић)

… Ако питање вере покушамо да раздвојимо од религије, као што љубав не можемо раздвојити од пријатељства, онда се, наравно, може веровати у све. Основна одлика садашњег времена је, међутим, одсуство вере у оно што афирмишу свете књиге и све религије на овом свету. Солидарност, милосрђе, праштање, љубав за ближњег и слабијег, представљају анахронизме каквима се данас подсмевају многи, а највише они који би тек требало нешто да науче у животу. Верује се у оно што је супротно хришћанској религији која успешно одолева тржишту већ две хиљаде година. Не верује се у морал и поштење, не верује се у образовање, у љубав и пријатељство, не верује се у прошлост, још мање у будућност.

Христ је васкрснуо да би нам дао наду, да не бисмо упали у безнађе. Кад се човек окрене око себе, међутим, 2000 година након Христа, види безнађе на сваком кораку. Индивидуализам, искључивост, нескромност вребају нас иза сваког ћошка наших дивљих насеља и неплански саграђених квартова у постмодернистичким паланкама које себе воле да зову градовима. Васкрс 2009. дочекујемо са надом да ће нас мимоићи пошаст која је већ захватила добар део света.

Српском друштву на почетку века, у рају транзиције на брдовитом Балкану, потребна је пре свега морална обнова, истинска вера у доброту, важност личног примера и осећај одговорности, па тек онда велики кредити и упутства са истока и запада. Кад будемо бољи људи, биће успешније и наше друштво.

Књижевник

Радоман Кањевац

[објављено: 17/04/2009]

Mil de Bakrus, 17/04/2009,

Ево, овакви текстови су нам потребни и овакви људи. Јер нема нам спаса, ни нама, ни глобално, ако се бар већина не пробуди и, одговорније и праведније не ангажује а, најпре, политичари и они који нам организују живот. Цео свет је ушао у живо блато, одакле можемо изаћи само смирени и напуњени надом и вером. Свет је упао у живо блато јер је игнорисао централни семафор а то је – МОРАЛ. Грешка је и што се десет Божјих (ја бих рекао библијских или Мојсијевих) заповести не поштују, управо, као саобраћајни путокази. Јер не могу да нашкоде али могу да помогну.

Извор:  Политика Online (коментари корисника)

Савонарола је био свечано спаљен усред Флоренције, уз клицање једне махните гомиле, која ни сама није знала шта јој је тај човек управо крив

М А К И А В Е Л И

Слободан Јовановић

Надахнућа за своје политичке списе Макиавели је могао добити или од политичких догађаја свога доба, или од књига које је читао.

Међу политичким догађајима његова доба, два су нарочито оставила дубок утисак на његове савременике. Један је појава Фра Ђиролама Савонароле у Флоренцији; а други, војно-политичка радња Чезара Борџије у Ромањи. Појава Савонаролина оставила је Макиавелија прилично хладна, докле је случај Борџијин, годинама, изазивао све нова и нова размишљања у њему. И једно и друго врло је карактеристично за Макиавелнја.

*

Савонарола је био један халуцинирани калуђер. Он је веровао да су његови савременици превршили меру грехова, и да ће Господ, ако се брже боље не покају, пустити на њих страшне казне, – глад, помор, рат. Он је говорио у великом стилу библијских пророка, као да се тек тргао из једног сна у коме је видео будућност са свима њеним ужасима. Његова предсказивања нису била просте реторске фигуре. Он је одиста имао предосећања и привиђења, – и то предосећања и привиђења од којих су се бар нека обистинила. Тај религиозни проповедник био је човек великих способности: у исто време, богословски писац, политички агитатор, велики говорник за народ, законодавац, итд.; али поред свега тога, у њему је било и једно зрно лудила, нешто ненормално и патолошко, нешто што опомиње на сомнамбулу.

Онакви калуђери који су позивали свет на кајање, нису били ретка појава у средњем веку. Али у Ренесансу, у Флоренцији под Медичима, Савонарола је већ изгледао један анахронизам. Ипак зато, њему је било суђено да игра већу улогу него ма који од његових претходника. Своју мисију он је био схватио врло дубоко. Он се није ограничио на проповеди противу опште покварености. Он је хтео да чупа зло из корена. По његовом уверењу, за општу поквареност била је крива сама католичка црква. Папе из Ренесанса са својим неморалниим животом давали су саблажњив пример и осталоме сцету: грех се био залегао у самој столици св. Петра, и одатле ширио као зараза. И пре Савонароле било је говора да треба цркву реформисати: али све се свршавало тиме што би се установио нов монашкн ред, који је строжом моралном дисциплином гледао да оживи старе хришћанске врлине. Савонарола је хтео да ту строжу моралну дисциплину проводе кроз целу католичку цркву, да је целу преуреди по примеру доминиканског или францисканског реда. Тада је, под именом Александра VI. седео на папском престолу Шпанац Родериго Борџија, без сумње најпокваренији од свих папа у Ренесансу. Из тог разлога Савонаролина агитација прво је добила значај једног личног напада на Папу. – н Савонарола почео изгледати човек који проповеда бунт противу папске власти. Да је Савонарола био обичан калуђер, који нема ослонца ван зидина свога манастира, Александар VI лако би био изишао с њиме на крај. Али, после пада Медича, Савонарола је био посгао у Флоренцији политичка личносг прввога реда. У том тренутку он се импровизовао народним трибуном, постао популаран код флорентинског пука, и као потпун господар политичке ситуације дао Републици онакав устав какав је он хтео. Иза Савонароле стајала је цела Флоренција, која је одушевљено сносила његову моралну диктатуру. Двобој између Родерига Борџије и Ћиролама Савонароле имао је да се бије у тој вароши, а не на другом месту. Или ће Папа успети да одвоји Флоренцију од побуњеног Фратра, – и онда овај није ништа опаснији но један обичан отпадннк; или ће фратар остати господар Флоренције, – и онда Папа нема противу себе само једног човека него целу једну државу. Ствар се свршила тиме што је Савонарола изгубио земљиште у самој Флоренцији. Ово је било готово неизбежно. Свој политички утнцај у тој вароши Савонарола је сматрао само као средство за извођење једног религиозног препорођаја. Он је хтео да промени нарави и обичаје у Флоренцији; да њен народ научи животу простом и побожном; да њену државу уреди као једно манастирско братство. Тако би се добила једна мистична република, престоница свију хришћанских врлина, – новн Јерусалим према Риму, који је већ био постао нови Вавилон. Он је био успео довести Флорентинце у једну моралну екстазу, – и док је та екстаза трајала, он је могао правити с њима све могуће религиозно-педагошке огледе. Али моралне су екстазе ретко кад дуга века; после готово хистеричног одушевљења за његовом науком, код Флорентинаца је брзо наступила реакција. Сада, њима је Савонарола био као мора тежак; тај калуђер бацао је тамну сенку на цео њихов живот; са својим клетвама, страшним предсказивањима и суморним проповедима, он им није давао да слободно дишу ни да уживају овај свет. Републиканска је партија такође била охладнела према њему; она се радо користила његовим утицајем на масу кад је требало засновати републику, али она није имала ни мало воље да на ову политичку реформу надовеже још и једну религиозну реформу. Под тнм промењеним приликама, Папа је имао само да захтева Савонаролину главу па да је и добије. После једног намештеног суђења, и пошто је прошао кроз тортуру, Савонарола је био свечано спаљен усред Флоренције, уз клицање једне махните гомиле, која ни сама није знала шта јој је тај човек управо крив.

Савонарола је био права апостолска природа, једна од оних ретких личности које су у стању да се целе, – не само умом већ свом душом, – уживе у један морални идеал. Његову моралну величину, његову велику и трагичну душевност, осетио је мање више сваки ко је с њиме дошао у додир. Не само да је маса ишла за њим као зачарана, него најинтересантнији људи међу његовим савременицима подлегали су његовој тајанственој моћи. Уметници фра Бартоломео, Дела Робиа, Лоренцо ди Креди, Сандро Ботичели, сам Микел Анџело били су под његовим утицајем. Неки су од њих постали сасвим други људи пошто су њега познали, – и никада се неће моћи знати колико је у своје фреске у Сикстинској Капели Микел Анџело унео Савонародине душе. Али не само ове упечатљиве уметничке душе, него и људи који иначе изгледају најдаљи од Савонароле и његовог хришћанског мистицизма, људи паганске културе, учени хуманисти, као Мареилио Фичино и Пико дела Мирандола, нису могли а да се не диве Савонароли. Пико је рекао да је сав дрхтао, и да му се коса дизала на глави, кад је слушао фратра… Најзад, политичари, као Карло VIII и Лоренцо Медичи, осећали су се нелагодно пред Савонаролом; они су разумели да у том човеку има нешто необично и велико, што измиче њиховој политичкој вештини и њиховој политичкој моћи: да се у њему крије једна невидљива снага, један демон, противу кога се они не могу борити својом војском ни својом дипломатијом.

Врло је карактеристично за Макиавелија да на њега Савонарола није имао никаква маха. Макиавели је био сувише паметан да не увиди да је то један редак и велики човек. Али оно што је у њему било највеће, његову моралну величину, он није осећао. Он је чуо његове проповеди, али, како изгледа, без дрхтања и без дизања косе на глави. Јер, после тога, он пише о Савонароли као о једном вештом, врло вештом диалектичару, али који се, иначе, повија за ветром, и није велики љубитељ истине. Укратко, софист, опортунист, и по мало варалица! Ово је речено у једном приватном писму, тако рећи, под непосредним утисцима. Макиавели је тада био млад човек: доцније, у зрелим годинама, он се враћа на Савонаролу у својим „Расматрањима“ и у свом „Владаоцу„. У „Расматрањима“ замера он Савонароли што није поштовао један закон за који је сам тражио да се изда. На другом опет месту  сажаљева, га што није успео  да изазове  покољ својих   противника. Он је уверен да је Савонарола на то циљао, и да је својим проповедима једнако дражио свет противу својих противника, али његови следбеници нису разумели његове мигове. У   »Владаоцу«   он   објашњује   да  је   Савонарола   пропао стога  што   је   био   »ненаоружан пророк«.   Успевају  само они реформатори   који су у стању  да своје реформе наметну силом, реформатори као Мојсије, Кир, Тезеј и Ромул, који   шире   нове идеје,   идући на челу једне   војске,   као »пророци наоружани«. Савонарола је ишао напред голорук; дејствовао само речју, хтео да се држи оном вером коју је људима  уливао. И зато, чим је једног дана та вера стала слабити, он се срушио као идол с ногама од иловаче. Ове рефлексије, саме по себи,   нису нетачне,   али је уопште погрешно то гледиште на које се Макиавели ставља кад говори о Савонароли. Он га не цени као апостола већ као политичара, – и онда се само пита зашто тај  човек, који је толико узбудио своје савременике,   ипак није постигао никакав  трајни политички   успех.   Посматрати Савонаролу с тог чисто политичког   гледишта,   значи   бити слеп  за оно што је главно код њега,   за његову моралну мисију. У политичком смислу Савонарола је одиста пропао, јер је на крају крајева дочекао да га спале у тој Републици којој је он дао устав. Али његов прави позив није био да постане   диктатор Флорентинске   Републике!  Његов је прави позив био да изазове потрес у души својих савременика,  да пробуди  савест у њима,  да их повуче собом на виши  морални ниво, па  ма,  на   крају  крајева,  морао тај покушај и главом платити… Замерати њему што није био  „наоружани пророк«,  што није поклао своје противнике, и што није мачем ширио своје идеје, има исто толико смисла колико замерати Исусу што је ушао у Јерусалим са дванаест апостола а не са четом војника,   и што   није побио фарисеје, пре него су они њега разапели.

Велика морална криза коју је савонаролина појава изазвала у Флоренцији, није се Макиавелија ни дотакла. Његова душа није била обогаћена никаквим новим осећајем: у њој није забујало ништа необично. Једино, његов ум био је обогаћен једним политичким искуством више. Из трагедије Савонаролине Макиавели је извео ту поуку, да се чисто моралним утицајем не може створити ништа трајно, и да овим светом влада мач а не вера. И за цело, такав коментар још никада нико није написао на живот једног апостола и мученика!

(Наставиће се.)

СЛОБОДАН   ЈОВАНОВИЋ.

Извор: Српски Књижевни Гласник

Ако нас живот не светли у облику добрих и истински милосрдних дела, постаћемо неупотребљиви у духовном смислу за своју околину и друштво уопсте

Posted in друштво, религија, SerbianCafe by Соларић on 13 априла, 2009

Živa Biblija najjače svedočanstvo

lionac (istrazivac)

06. april 2009.

Zivot bozjih sledbenika na najbolji način pokazuje njihovim bliznjima kakav je Bog. Ako to (praksa) izneveri,onda su sve diskusije oko vere zvono koje u prazno zvoni i praporac koji dosadno zvekece.

Fibljanima poslanica 2

12. Тако, љубазни моји, као што ме свагда слушасте, не само кад сам код вас, него и сад много већма кад нисам код вас, градите спасење своје са страхом и дрхтањем.
2 Кор. 2:9

13. Јер је Бог што чини у вама да хоћете и учините као што Му је угодно.
Јевр. 13:21

14. Све чините без вике и премишљања.

15. Да будете прави и цели, деца Божја без мане усред рода неваљалог и поквареног, у коме светлите као видела на свету.

Na jednom drugom mestu stoji: Da vide vasa dobra dela i slave Boga na nebesima.

»Jer umreste i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu. A kada se javi Hristos, život vaš, onda ćete se i vi s njime javiti u slavi.« (Kološanima 3,4.5)

Ako nas zivot ne svetli u obliku dobrih i istinski milosrdnih dela, postacemo neupotrebljivi u duhovnom smislu za svoju okolinu i drustvo uopste. Hristos je rekao: »Vi ste so zemlji, ako so obljutavi, čime će se osoliti? Ona već neće biti nizašto, osim da se prospe napolje i da je ljudi pogaze!« (Matej 5,13)

Sa druge strane, ako je Hristov Duh u nama, postacemo ljudi koji će odrazavati slavu svoga Gospoda. Čak će i najveci neprijatelji morati da priznaju da su oni koji ispovedaju veru Hristovu, vedre, plementie i strpljive osobe, uvek spremne da cuju poziv za pomoć i odgovore na njega bez premišljanja u obimu koji je u njihovoj moći.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Астрологија

Posted in алтернатива, мистика, образовање, религија, SerbianCafe, Uncategorized by Соларић on 5 априла, 2009

rigel – Jun 02, 2002

Ekatarina, odgovor na tvoje copy-paste ‘argumente’ glasi:

Istina
EKATARINA – May 31, 2002

Da li ste, dok jurcate za novinskim, knjižnim i drugim horoskopima
ili tražite nekog da vam uradi natalnu kartu, razmišljali o sledecem:

1. Astrologija je nastala kao sastavni deo mnogobožackog pogleda
na svet, i drevni astrolozi su verovali da su planete koje upravljaju
ljudskim postupcima, u stvari, bogovi. Zato su ih tako i nazvali:
Merkur (bog trgovine, proroštva, lopova), Venera (boginja požude),
Mars (bog rata), Jupiter (vrhovni bog), Saturn (Jupiterov otac), itd.
Istiniti Bog je Sebe otkrio u Hristu kao Svetu Trojicu: mi, koji posle
Hrista živimo, kroz Crkvu Njegovu imamo ne samo punotu
bogopoznanja, nego i bogoopštenja, pricešcujuci se Njegovim Telom
i Krvlju. Kako onda možemo verovati da planete upravljaju našim
postupcima znajuci da one niti su bogovi, niti imaju božansko
poreklo, i ako znamo da ih je Bog stvorio coveka radi, a ne coveka
njih radi?

1. I medicina i astronomija i religija su nastale nekada davno kao deo
mnogobozackog pogleda na svet, pa sve te nabrojene oblasti ne
osudjujes zbog perioda u kom su nastale i zbog tadasnjeg religijskog
pogleda. Bolesti su nekada smatrali delima raznih zlih duhova, pa
sigurno neces ocrneti medicinu zbog tog pocetnog stepena ljudskog
(ne)znanja. !? Astronomi su nekada davno verovali da je Zemlja
ravna ploca i da se oko nje okrecu i Sunce i planete, pa ipak ne
ocrnjujes astronomiju zbog tog pocetnog pogresnog verovanja.
Argument koji si navela je olicenje licemerja, po obicaju.
Niko ne tvrdi da je Bog stvorio coveka radi planeta, niti se taj
zakljucak moze izvesti, ali…odakle ti ideja da je planete stvorio radi
coveka? I coveka i planete stvorio je Bog. Ezotericni astrolog
posmatra celokupno postojanje kao da ono potice iz jednog centralnog
i prvobitnog izvora (Boga). Zvezde su samo jos jedna manifestacija
Bozanske moci i uticaja. Prema tome, Bog je izvrsio uticaj i stvorio
nas, a zvezde tj. zvezdana mapa su samo deo Bozje tvorevine u
kojima se mi i nasi zivoti ogledamo.

(more…)

Ко је Бог и ко је њега створио?

Posted in образовање, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 4 априла, 2009

trucko (sociolog)

14. mart 2009.

Da li je Bog stvorio djavola? Gomila pitanja se nadovezuje… Ali, ko je stvorio Njega?

Lions4lambs(.-.-.-.-.-) 14. mart 2009.

Trucko,

Možda najbolji odgovor na to pitanje ( ako kao izvor uzmem Bibliju)…daje Jovan ( jevandjelje po Jovanu):

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

Jovanovo jevandjelje je po oceni istoricara najmladje i da „odudara“ od prva tri. Autori jevandjja po Luki i Mateju su kao izvor koristili Markovo jevandjelje…Autor Jovanovog jevandjelja se oslanja na druge izvore i ima sasvim drugaciji stil pisanja…Najverovatnije je bio iz Aleksandije koja je bila jako uporiste gnostickih hrišćana…

Zato je njegovo pisanje drugacije…za izvore je imao tadasnju grupaciju hrišćana koji nisu bili militantni mada je i sam najviše napadao jevreje…Djavo se kod njega ne javlja direktno…već kroz ljude…

Ali da se vratim Bogu.

Možda je ova recenica jedna od mogućih objašnjenja na pitanje Ko je Bog i ko je njega stvorio? U jevrejskoj Bibliji ( Starom zavetu ) Bog postoji i to je de facto…nigde se ne pominje definicija tako jasna kao u Jovanovom jevandjelju…ili bar ne definicija koja postojanju Boga prilazi na filozofski način …

Reč ( misao, saznanje, svest ) je Bog i Bog je reč…Za POcetak potrebna je misao, svest, a kako je Bog reč…Bog je nastao od reci ( svesti, saznanja)…

Ovde sam govorila o Bogu kroz Bibliju ( a Bog prevazilazi te uske granice, zar ne?)…Nekanonska jevandjelja već imaju liberalnije poimanje Boga. O tome neki drugi put… :)

Pozdrav!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Није узалуд Бог дао својих десет заповести које етички уређују овај пали у мржњу огрезли земаљски свет

Posted in друштво, образовање, религија, SerbianCafe by Соларић on 4 априла, 2009

OKRUTAN poredak na nasoj planeti-jeste li sretni?

pobunjenik_1
03. april 2009.

Kada majka radja dete,ona mu daje zivot i dok odrasta tesi ga i mazi zeleci mu svu sreću i radost. Dete i masta o uspehu i svemu lepome sto zivot pruza i sto meze da zamisli, u masti je sve kao u bajci lepo.

Međutim, kako odrasta, to dete shvata da nije bas tako bajnovito ovde. Ono se susrece sa problemima koji se nedaju rešiti i radost se smanjuje dok ogorcenje i tuga sve vise i vise raste. Kako postaje starija i iskusnija osoba, sve vise shvata da zivot nije lak i da zahteva puno truda i mudrosti. Prvo se covek pomiruje da nema tako puno radosti ili nikako, a onda se zadovoljava ako može da živi bez bola, a radost bila ne bila. Kasnije kad ulazi u zrele godine, osoba shvata da ni to ne ide, i da je i to previse pa onda se krpi dan za danom kako zna i ume. Odraz na licu postaje sve ozbiljniji i ozbiljniji, kako starost stize i nastupa. Mnogima ili vecini je teško da se pomire sa cinjenicom da ovde ne vlada pravda i ljubav, nego na zalost nasuprot, nepravda, prevara, mržnja, gramzivost, pohlepa.

Dok to covek shvati i prizna sebi, obično već bude mnogo unakazen. A kada shvati i vidi stradanja svoja ili drugih oko sebe ili u istoriji, onda postane umoran od zivota i jednostavno u nemoci da nesta promeni u tom jadnom ciklusu želi da nestane sa ove planete. Zato i covek place kad dolazi ovde a smiren je u glavnom kad odlazi. Tako se nastavlja ciklus, iz generacije u generaciju. Instikt coveka goni da se mnozi i da ima porodicu iako zna šta ceka njegovu decu, a oni koji se ne povinuju većinom bivaju eliminisani zakonima prirode.

Kada se pogleda samo jedno zlo od mnogih dosta je već, na primer rat, nasilje, to je prisutno kod nas, kod naših predaka i biće i u buduce. Kada se samo pogleda u oruzje kojemu se vecina divi, i kad se pogleda cemu to sluzi i cemu vodi, uzas. Zar u jednom ubistvu nedužnog coveka ne stoji i najveca pljačka, krađa, jer krade se od coveka bas sve maksimalno sto može a to je i goli život. A koliko nevinih ljudi strada u ratovima samo zato što se zove ovako ili onako ili je ove ili one nacije.

Da se ne zanemari redovan ciklus koji traje i u mirno doba,gde iskoristava ko koga stigne i krade,vara i vredja koliko može.

iciparis (profesor)
03. april 2009. u 12.26

Po cenu da me proglase gluperdom i zaostalom, zatuanom bogomoljkom,
ja velim, nije uzalud Bog dao svojih deset zapovesti koje eticki uredjuju ovaj pali u mrznju ogrezli zemaljski svet, već celih tri milenijuma, koliko je covecanstvo izbrojilo vekova i era!

Zbog nepravde, pohlepe, mrznje i beskrupulozne trgovine dobrima i ljudima, propadaju c i v i l i z a c i j e , i narodi!

Pa ako je to b o z j i promisao neka tako i bude!
Možda i ne zasluzuje da opstane onakav kakav jeste!
Sa onakvim covekomrscima i mizantropima koji ga vode u propast i beznadje!

Dace dobri i mudri Gospod Bog, da u propast i nistavilo se survaju svi oni koji drugima i bespomocnima kopaju jame i propadanje!

Mrznju seju, mrznju neka zanju!
Bedu seju, bedu neka zanju!
Krv i nevolja nevinih na njihove obesne glave i na njihova obesna potomstva!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)