Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Ако нешто „МОРА ПОСТОЈАТИ” у односу према нечему другом онда је то релативно постојање

Posted in филозофија, SerbianCafe by Соларић on 3 маја, 2009

Filozofija života

DrCornelius (uncleDoc4You)

20. avgust 2008.

kako ono rece jedan pisac sa prostora bifse (SFRJ) (YU)

vilin konjic živi samo jedan dan i od jutra pa do mraka leprsa krilima i uziva u zivotu…
sad ja:
mi ljudi živimo po 365 000 dana i ne uzivamo a nemamo ništa u sebi lijepoga ili pametnoga da proširimo ili podarimo drugima …

pa pisac kaže šta bi on dao samo da može da živi još jedan dan :-)

šta je najveca radost zivota?

sloboda ? biti slobodan u pokretu u umu u djelovanju u razmišljanju u zivotu na zivotu?

nerazumem sada (pre sam bio sam slijep) zašto se ljudi pozatvaraju u ladice, zašto se ljudi lisavaaju sami svoje slobode?

zatvaraju se u religiju u državu u nacionalnost u grad u selo u ulicu u kontinent u fudbalski klub u boju koze u vrstu auta u spoljni pol u visinu u jacinu u oblik u formu u klasu u djelovanje u u u…

svako gradi neke ograde oko sebe i strahuje sam od svoje slabosti…

gdje su ti veliki filozofi koji mogu nešto stvarno da pokrenu i promjene?

nema ih ? naravno ih nema jer nema ideja u narodu…

zašto nema ideja u narodu?

nema ideja jer si ti, bas ti koji čitaš ovo, ti si kriv za ne pridonosenje ravnopravnosti ljudi i njihovoga bratstva i ljubimstva…

svo dobro pocinje u tebi i siri se dalje od tebe a tako i svo zlo...

zlo je ne pokusati ništa poboljsati…

zxcvb (na) 23. avgust 2008.


Ipak kada sam već ovde da dam i svoje mišljenje.

Svaki oblik, svaka slika, svaki opazaj, koji je kreirao razum, po svojoj sustini predstavlja određen stepen objektivacije metafizicke volje.
Dakle kada bi vilin konjic imao svest, kada bi ta svest imala moc ljudskog intelekta i kad bi taj intelekt sa posrednog saznanja objektivnog sveta bio „usmeren” ka neposrednom unutrasnjem svetu, onda bi vilin konjic imao dozivljaj volje. Dzovljas onoga nečeg sto nalazimo unutar sebe a sto je (iako razlicito ) ipak najblize stvari po sebi.
Pošto je sa druge strane volja neprestano stremeljenje i patnja a zadovoljstvo predstavlja samo kratkotrajnu i iluzornu negaciju patnje, onda ni on ne bi mnogo uzivao u svom jednodnevnom zivotu već bi osecao sve muke SPOZNAVANJA individualnog htenja olicenog u gladi, bolu, zedji, zalosti itd,itd.  znaci patio bi a ne bi uzivao jedan dan.

(more…)

..не постоји ништа .. да постоји и да у исто вријеме мирује..

Posted in мистика, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 30 априла, 2009

Paralelni svetovi

&Lunja& – Dec 27, 2003

Razgovaralo se na ovim stranicama o mnogim stvarima, zivotu i njegovoj sutstini, ustaljenim teorijama i novim razmisljanjima, predpostavkama i zeljama za promenama, razorima i zlu, dobrim mislima i novim ocekivanjima…

Sve je to filosofija, po malo psihologija, po malo fizika, i hemija, prirodna i ljudska.

Citajuci te strane, obogacivali smo ili dopunjavali ili tek samo, osvezavali svoj zivot, dolazili do novih zakljucaka, novih teorija i teza. Da li nas je to promenilo? Da li je to, nakon dugogodisnjeg bitisanja ovde, ovakvih kontakta, sada pocelo da ispunjava neke nove sfere u nama? Kada se nadjemo opet sami u onom „pravom“ zivotu, koliko je realniji, suptilniji, objektivniji, od ovoga ovde? Ako iz tog pravog zivota, donosimo argumente, konotacije, afirmisane stavove, apstraktne vizije, i jos mnogo toga, na ove stranice, odnosimo li odavde, makar jedan mali deo vidjenog, naucenog ili samo teza pod nakom pitanja, da im nasli mesto u onom pravom zivotu?

Pocetak i kraj ovih svetova je samo jedno..misao.

Misao je jaka, i kazu, neslobodna do otpustanja, do skidanja neke njene nevidljive uzice, da bi se razlila po kosmickom prostoru, odakle je i dosla. Zasto se misao odlucuje na toliko putovanje?

Jesmo li mi neki njeni perceptori? Sta je to tako snazno, nevidljivo, a mocnije od svega na ovom svetu, sto se upija u nas mozak, dolazi sa nekih nepojmljivih daljina, da bi se u nama oblikovalo i izaslo u vaseljenski prostor, kao ideja, delo, dobila formu i smisao?

U svoj tajanstvenosti svoga bivanja, da li je ta misao jaca sama ili tek sazreva u korelaciji sa mislima tudjih perceptora? Sta je u sustini, misija te misli?

Izmedju ova dva paralelna sveta, sa mislju kao pocetkom i krajem svega, koji od njih vise otvara smislenost, pravu prirodu one energije ciji smo postali perceptor, za njenu konacnost?

(more…)

Пример „живог” упознавања није јемство, да ће неко са неким остати

Posted in друштво, интернет, култура, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 30 априла, 2009

Можда Жене Знају Одговор!

FOCUS (Ing.) – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Cesto se ljudi sukobljavaju da bi se zblizili. Ponekad jedna strana nemoze odoleti drugoj zbog necega sto joj se kod nje dopalo.

Internet je fiktivna realnost ali zna itekako zbliziti ljude.

Desavale su mi se licno vrlo burne avanture zahvaljujuci internetu ali su po pravilu kratko trajale a ja sam opet po pravilu bio taj koji je odlazio mada po prirodi nisam takva osoba. Zasto? Neznam ali iskustvo mi govori da je medju zenama koje na ovaj nacin „varaju“ muzeve najvise onih iz tzv „Visokih krugova“, doktorke, kcerke generala, zene iz ministarstava, direktorke banaka,..u obicnom zivotu bas zadovoljne i one koje imaju sve.

Druga i to vrlo upadljiva stvar je da zene druge nacionalnosti imaju izrazenu zelju da dozive takvu avanturu. „Nikad to nisam radila sa Srbinom“ kaze Muslimanka ili Hrvatica npr.

I treca grupa koja kaze: „Zelela sam da probam kako to izgleda i da mi kazes kakva sam ustvari“

Kako objasniti ovu cinjenice koje su bar mene sto se tice 100% istinite!

FACTER – Dec 30, 2003 (регистровани члан)

Za nekoga sa ganc novim nikom, (koji usto pretenduje na analizu), ostao si defocusiran kod pitanja – sta je glavna dilema topika:

1. Slazete li se da se zene po pitanju flerta ponasaju drugacije od muskaraca?,

ili

2. Da li vi vidite kakav sam ja *ebach?

(more…)

Осећај, мисао, замисао, смисао…

Posted in мистика, уметност, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 30 априла, 2009

Osećaj

&Lunja& – Feb 11, 2004

Toliko razlicitih osecaja nam se radja, sa svakom misli, svakim dozivljajem, ispunjava se celo bice i predaje..otvoreno, suzdrzano, tesko, nekada..isuvise otvoreno, nekada, ta osecanja, zarobljena untrasnjim preprekama, ne mogu da se mrdnu iz tih okova, usleda strahova, kompleksa. Da li mi svesno ili nesvesno manipulisemo osećanjima i koliko smo ih zapravo, svesni?

Sta dolazi prvo? Osećanje ili misao? Ili je to toliko spojeno i isprepletano, da se tesko moze razlikovati i razdvojiti?…Ljudi su prepuni osecanja, teznji ka susret i kontaktu sa drugim bicima oko sebe ali se u tim kontaktima, u sustini, zaboravlja bas to prvo, osecaj. Ide se za nekicim drugim, nepredocenim i uobicajenim jer – razgovor je jedini nacin da se ljudi sporazumeju, a reci tako cesto igraju neku svoju igru.

Koliko su reci kontrolisane osecajima, da li su usmerene u svakom trenutku ka odredjenom osecaju ili svaka rec za sebe kombinuje u svom znacenju, poseban osecaj?

Zanimljiva observacija naizgled jednostavnog objasnjenja..Medjutim, da li je bas tako – jednostavno? U sustini, dok se razgovor odvija, vise se usmerava ka predmetu to jest, pojmu, tog trenutnog razgovora i ako unutar bica, odvijaju se istovremeno osecanja. Od tih osecanja zavisi konstrukcija i znacenja sledece recenice ali – da li se svest usmerava impulsivno ka osecanju ili je osecanje ta energija koja izaziva sve ostale reakcije?

Neko ce reci, naravno da jeste. To je ono uobicajeno objasnjenje, a osecaj u sustini, ide mnogo dalje od toga. Sa osecanjima se radjamo, a njihovo postojanje je do te mere neuskladjeno i razlicito u svakom bicu, ponaosob, da odatle nastaje misterija, ako smo svi ista ljudska bica, zasto su nam osecanja i naravi tako razlicite?

Gde je odgovor?

Bit ovih osecaja je njihova unutrasnja sloboda, otvorenost i osposobljenost „putovanja“ unutrasnjim bicem, da bi se tako obogacena ili osiromasena izrazila i predala spoljasnjem svetu.

Od cega najvise zavisi osecaj? Poznato je da to snazna energija, koja vrlo cesto upravlja nama, nego sto mi upravljamo njima? Slozenost ljudske psihe takodje igra ogromnu ulogu u svemu ovome, samo sto se o osecajima teze govori, nego o psihi. Strah od nepoznatog? Ili..trazenje oslobodjenja i odgovora na vecitost,

na razumevanje energije koje su postojale pre nas, one koje su nas stvorile. Ili..popuno prihvatanje jaceg i nerazumljivog…

Hocemo l ikada moci da nadjemo odgovor, odakle je ta energija koja nam dozvoljava dijapazone misli, osecanja, shvatanja, razmisljanja?

Da li je odgovor u nama samima, samo da se mi vrtimo u nekom krugu, uslovljenom sredinom bivanja, kliseima ponasanja i normi, cvrsto ustolicenih poredaka, pa ne vidimo odgovor, koji nam je, mozda,

dat bas tom sposobnoscu, osecanjima?

(more…)

Неселективно смо пренатрпани непотребним… у гомилама информација мало је знања

Diskusije i negativne reakcije

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009.

Skoro svugdje gdje se ljudi susrecu i vode bilo kakve rasprave dolazi do sukoba mišljenja. Cesto možemo vidjeti bez obzira na kulturu da se npr u parlamentu neke zemlje fizicki obracunavaju a o psovkama i međusobnom vrijedjanju da i ne govorimo.

Net forumi su posebno karakteristicni po „izlivu bijesa“ na protivnika jer ove vrste komunikacija stite napadace ili sukobljene da se fizicki priblize u D momentu pa se paljba oglavnom svodi na upotrebu ruznih rijeci kojima se sagovornik pokusava na sve moguće nacine poniziti i omalovažiti.

Osjećaji koji leže u pozadini ljutnje, zapravo nas čine ranjivima i slabima a ljutnja je odbrambena reakcija koja nas ojačava i daje nam osjećaj kontrole.

Šta je to u ljudima koji npr na ovom forumu imaju nizak prag tolerancije i vrlo brzo pocinju da koriste nepristojnosti ?

Kompleks, strah, unutrasnje nezadovoljstvo, ljubomora, zavist, zelja za dokazivanjem, nepodnosenje superniornije osobe,… ???

kuenstler-in 22. april 2009.

ne vidim svrhu svesne iritacije / provokacije bilo koga …

pisanje mozhe biti vid terapije i to veoma uspeshne, kroz potrebu da se oslobodimo sekundarne, aberirane, pervertirane, devijantne iritirane energije koja je nekada bila stopirana u nashem ciklusu potreba chime smo bili ometeni .

moguće da postoji i vid pervertirane agresije , shto nije adekvatna emocionalnost kao i shto somatsko ispoljavanje nije takođe adekvatna telesnost … chak ni radost bez razloga nije prava radost jer je posledica „super energije“ , neadekvatna …

stvari ne postoje bez osnove.

kao shto pazhnja sa bolesti mozhe biti preusmerena na zdravlje, tako je i sa ovom temom … Norde, izbaci „negativno“ iz postavke teme , shvatajuci da i u jednom bolesnom sistemu postoje zdrave stvari. svaka pojedinachna potreba mozhe biti manipulirana … svako od nas treba alat sam za sebe …

svako od nas vidi u DRUGOM CHOVEKU ono negativno shto se u njemu kao smece skuplja.

nasha vlastita pogodjenost se oslobadja na ovom mestu .kao refleksija.

mozhda bi bilo bolje da duvamo u ticeridu …

jer

neverbalni medijumi aktiviraju neverbalno vreme …

doprinoseci chishcenju jezgra hipotalamusa.

(medicinska zanimanja su već godinama prva na listi samoubilachkih, na drugom mestu su pedagozi. toliko o UMECU znanja)

neselektivno smo prenatrpani nepotrebnim … u gomilama infomacija malo je znanja.

zhelim ti jedan dan da osvanesh nenauchen Norde, veci poklon ti se teshko mozhe desiti.

kako tebi, tako u prvom redu sebi i svima nadalje .

jednako kao shto nas roditelji brzhe bolje nauche kako „se crta“ kucica pa posle muke Tantalove da tu kucicu zaboravimo , ne bi li kucicu UGLEDALI …

Nord-Eu (Inzenjer)

22. april 2009. u 09.30

kuenstler-in

Pozdrav za tebe ID !

Kada te sretnem uvjek pomislim da nije potrebno ništa reci jer sve smo ispricali u nekim drugim vremenima, tamo sada već nekih dalekih godina.

Uvjek se pitam zašto si ti toliko drago stvorenje a ne poznajem te. Zelja mi je možda bas zbog toga da te nikada ni ne upoznam.

Ono sto si pisala sam mislim procitao !

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Дедукцијом се не може доћи до нових информација, само индукцијом

Posted in образовање, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 14 априла, 2009

Indukcija i dedukcija – Mar 19, 2004

Induktivno zaključivanje je takav oblik zakljucivanja kod koga se polazi od empirijskih (iskustvenih) cinjenica, a zakljucak, koji se izvodi iz tih činjenica, prevazilazi granice onoga sto te cinjenice kazu.

Indukcija je pretpostavka. (Opazam /“znam“ da je A, na osnovu toga pretpostavljam da je i B. Jeste ? Nije ? Hajde da vidimo. Da pokusamo da nadjemo nacin da se uverimo da je B, kao sto smo se uverili da je A na osnovu cega smo i pretpostavili B. A ne garantuje B logicki, vec se mora proveriti empirijski.)

Deduktivno zaključivanje je takav oblik zakljucivanja kod koga se neki stav (koji zovemo zaključak) izvodi iz nekakvih drugih stavova (koje zovemo premise ili pretpostavke).

Za izvlacenje zakljucka nije bitno da li su premise istinite ili nisu. (Ukoliko je A onda nuzno mora da sledi B. To ne znaci da jeste A i da jeste B. To samo znaci da B govori isto sto i A /nema novih informacija/ samo na drugaciji nacin. Da li je A i da li je B, nije bitno za tvrdjenje u kome se kaze „ako A onda nuzno B“)

Primer:

1)Ako Pera ima 5 dinara i

2)Ako Mika ima 3 dinara

onda

3)Pera i Mika zajedno imaju 8 dinara

Da bi se diskutovalo o validnosti zakljucka 3) nije vazno da li Pera stvarno ima 5 dinara i Mika 3. Necemo da gledamo Peri i Miki u dzepove. Vazno je samo da li, ukoliko je to tako kako se iznosi u 1) i 2) onda nuzno sledi 3). Ukoliko sledi, zakljucivanje je ispravno, ukoliko ne sledi zakljucivanje nije ispravno (validno).

Zakljucak validne dedukcije nikada ne sadrzi vise informacija nego sto je sadrzano u pretpostavkama. Zakljucak indukcije uvek sadrzi.

To je razlog zasto dedukcija uvek sadrzi sigurnost i moze se logicki proveriti (nikada ne govori nista novo), a zasto je indukcija uvek u nekom pogledu nesigurna i ne moze se logicki proveriti vec samo empirijski.

Jos jednom.

Dedukcijom se ne moze doci do novih informacija, samo indukcijom.

Ako na osnovu iskustva donesemo zakljucak koji prevazilazi nase iskustvo, jedini nacin da se on proveri je opet (novo) iskustvo.

Ispitivanje novih informacija, dobijenih indukcijom se ne moze dokazati dedukcijom.

Indukcija moze samo biti jaka ili slaba, za razliku od dedukcije koja je sigurno ispravna ili neispravna.

Indukcija je pretpostavka, putokaz, upucuje na sta da se obrati paznja u sledecim iskustvima.

(more…)

Најбитније је да верујемо у то да она постоји и све се дешава „само“.

Posted in Срби у расејању, књижевност, породица, филозофија by Соларић on 14 априла, 2009

Mišljenje od iskusnijih

milos25 (knjigovodja)

18. februar 2009.

Pa ovako , u vezi sam već godinu i 7 meseci .
Veza je super , slazemo se znam da me voli , ali nekako ne mogu da predjem preko nekih stvari iz njene proslosti . Nikako da predjem preko toga sto je bila sa jednim tipom koji nije naše vere (crncom) skoro god dana . Mislim da nije uredu da se zavlacim i da je lažem da je sve ok kada nikako ne mogu da predjem preko toga . Nekako zaboravim na sve i pokusam ali uvek mi dodje to na kraju i srusi mi se sve .

Ako neko može da mi kaže neka slična iskustva ili ja možda previse razmišljam o glupostima koja su proslost .
Interesuje me mišljenje i sa muske i zenske strane .

hvala i pozdrav !

Anja-Maza (umetnik)

23. februar 2009.

Eh da, da se vratimo malo.
Postavljac teme rece da ne može da predje preko nekih stvari iz proslosti svoje devojke.

Strasna je stvar kada se nema snage u sebi da se predje preko neke predrasude ili da se slomi svoja sopstvena sujeta, iako se procitaju mnoge knjige i uspesno analiziraju mnoge stvari, steknu razne diplome…
I Ajnstajn je govorio da je teze razbiti atom nego ljudsku predrasudu, zar ne?

Iako covek vidi da mu se to lomi o vrat, on i dalje srlja u losem pravcu.

A tako malo treba da se ide boljim putem, da se misli lepse, da se ponudi osmeh umesto grimase, da se oseti sreća, pruzi sreća ili ljubav umesto mrznje, da se otvore vidici…

Kao što se oduvek govorilo: Coveka uvek samo slamka deli od ponora ili od uspeha ali: PREMA SVECU I TROPAR , i za kraj , ne treba se ljutiti ili zbacivati krivicu na Boga kad ne uspemo u svojim zivotima, jer: Niko nije kriv, COVEK JE IPAK SAMO, SAM KOVAC SVOJE SrećE.Ali…mnogima će to , nazalost, ostati lekcija zbog koje će ponovo guliti klupe u nekom drugom zivotu, sve dok ne nauce.
U tome i lezi razlika između svih nas.

Mi se delimo na one koji žele da uce i one koji umišljeno smatraju da SVE ZNAJU. Ja znam da ne znam sve i želim da ucim, a vi gde ste?

placam turu sada za sve :))

Živeli!

)

Pre nego sto ponovo popijemo, imam potrebu da kažem još nešto:

Sreća je oduvek bila i biće, nazalost , trn u oku onoga kome « izgleda » nedokuciva.
Kažem « izgleda » jer nikome nije nedokuciva , samo sto ljudi vole da tako veruju, nazalost po njih.

SVAKO ZASLUZUJE NAJBOLJE.

Ljubav se ne traži, ona se nalazi i kada se najmanje nadamo tome. Najbitnije je da verujemo u to da ona postoji i sve se desava „samo“. Kada verujemo da ona postoji, onda smo i sposobni da je prepoznamo kada se pojavi. U suprotnom, nasa licna ogorcenost i tvrdoglavost nam ne daju da samima sebi učinimo uslugu-opustimo se i uzivamo u svakom danu koji nam život donosi, kao da je poslednji- „CARPE DIEM“. Zaboravimo u svom egoizmu da svaki novi dan treba da se Slavi, i onako ogrezli u zavist, sebicluk, pakost i mrznju, i ne vidimo da nam se to samo vraca lošim.

Cudna je ljudska priroda nema šta.
Toliko prepucavanja i „pametovanja“, pobijanja tudje sreće, kritike tudje sreće, osuda drugih…borba sa predrasudama, trazenje nekog identiteta, lecenje svojih kompleksa na drugima i td…
Cemu?
Samo zato, jer se ne podnosi svoja sopstvena sudbina pa čak ni njena senka. Umesto da se radi na poboljsanju svega toga.
A tako je lako preci na drugu stranu, ostaviti tu , „ivicu“ na kojoj vlada samo adrenalin, i koja nam sluzi samo kao opravdanje za nas licni neuspeh.

I kada se nikome ne sugerise ništa, već se samo iznose mišljena, mnogi se osete PROZVANIM i pogodjenim. Dokaz, da nešto ne stima i da postoji neki kompleks. To prepoznavanje je pozitivno, jer ga, tada, tako prepoznatog, treba i razbijati.

Cuveni apsurd: „Da, ja volim „ivicu„ a u sustini, ceznem za SrećOM. “ Ne postoji covek koji ne cezne za srećom, postoji samo onaj koji, iz neke svoje ogorcenosti, ne želi to da prizna!

Minodora,

vama niko nije rekao da morate da volite moje,„cvjetne proplanke“, a još manje da oni „treba da budu“ sreća za vas. Time sto svoju sreću delim sa drugima (a pri tom sam na Romanticnom Kutku gde se o tome i piše, jel’), želim samo da učinim da ove diskusije budu obasjane i „suncem“, pozitivnom energijom. Zar je to greh po vama? Zar takve ljude, treba odmah „na lomacu“? Zar može nekome da ne bude drago kada cuje da LJUBAV ipak postoji? Po meni to može samo negativnoj osobi koja je na dnu svih dna (odmah da kažem da ne mislim na vas već uopsteno, da se ne bi osetili pogodjenom). Ja, takvoj osobi, želim da pomognem, bas time sto pricam o ljubavi, a i polazim od toga da oni koji pišu na RK ,ipak, su ljudi koji ceznu za toplinom Ljubavi, inače bi pisali na Politici, Filozofiji, Igrama bez granica ili ko zna gde već.
Dakle, pre ću o „cvjetnim proplancima“ nego o mrznji. O njoj neću i ne želim. To bi bilo kao da pocnem da pricam o djavolu a obozavam Hrista.  Zlu ne želim da dam prednost ni na koji način.

Drago mi je što se pratili mene i Polara na diskusijama, ali zar zbog toga, niste bas vi, utoliko vise bolje plasirani da vidite da moji „cvjetni proplanci“ zaista imaju jako prijatnu bazu? :)

Ja se izvinjavam ako sam bilo cime u gore pisanom, pokusala da vama „nametnem“ svoju „cvjetnu stazu“. To mi ni u kom slučaju nije bila namera, jer ja ne namecem ljudima ništa, samo mogu da pricam o tome, prvenstveno zbog same sebe, mada čak i u nadi da prenesem nešto dobro, ako može, a ako ne…Boze moj, svako je kovac svoje sreće, zar ne ?
U svakom slučaju, draže mi je da sirim pozitivnost nego egocentrizam, zaveru, zavist i mrznju, što se može, nazalost, cesce sresti kao i sto sami znate.

Svako dobro vam želim :)

Tura za sve , pa da nastavimo sa diskusijom

živeli!!!

Minodora (kustos)

24. februar 2009.

Ањи,
Хвала на разумијевању, човјек којешта каже ту и тамо.
А, пиће, па ко је још одбио пиће?

Наредну туру плаћам туђим стиховима:

Важно је, можда, и то да знамо:
човјек је жељен – тек ако жели,
и ако себе целог дамо
-тек тада можемо бити цели.

Сазнаћемо – тек ако кажемо
речи искрене, истоветне.
И само онда кад и ми тражимо
моћи ће неко и нас да сретне.
м.а.

Minodora,

čestitam na izboru stihova :))

…i jedna pesma… jedna, sada, moja USLIŠENA MOLITVA. Kada sam je pisala , duboko sam verovala da će doći ljubav i da će imati njegove oci…
Sada saljem svima onima kojima je potrebna još uvek. Verujte mi da ova pali :)

MOLITVA

Evo pred Tobom sada molim i klecim
Za noc svoju ne zalim se sada
Hoću samo da ovaj bol izlecim
I da mi se vrati i najmanja nada.

Pomiluj me miloscu svojom
Svetlost svoju po meni prospi
Dusu moju zali Svetom kapi kojom
I dozvoli da svo zlo,zauvek, u mojoj blizini zaspi.

Oprostaj molim suzom ovom
Za sve greške koje nesvesna pocinih
Za sve sne koje ukrasih bolom
I sve tvoje znake sto u proslosti zanemarih.

Molim te Oce, moje izvinjenje primi
Neka sve tuge nestanu sada
U novu Ljubav, sada mene ovako poniznu vini
I daj joj krila i moc da ne umre nikada.

Amin

Anja
A.M.M.T.

Извор: SerbianCafe.com (дискусија)

Ко је Бог и ко је њега створио?

Posted in образовање, религија, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 4 априла, 2009

trucko (sociolog)

14. mart 2009.

Da li je Bog stvorio djavola? Gomila pitanja se nadovezuje… Ali, ko je stvorio Njega?

Lions4lambs(.-.-.-.-.-) 14. mart 2009.

Trucko,

Možda najbolji odgovor na to pitanje ( ako kao izvor uzmem Bibliju)…daje Jovan ( jevandjelje po Jovanu):

1 U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.

Jovanovo jevandjelje je po oceni istoricara najmladje i da „odudara“ od prva tri. Autori jevandjja po Luki i Mateju su kao izvor koristili Markovo jevandjelje…Autor Jovanovog jevandjelja se oslanja na druge izvore i ima sasvim drugaciji stil pisanja…Najverovatnije je bio iz Aleksandije koja je bila jako uporiste gnostickih hrišćana…

Zato je njegovo pisanje drugacije…za izvore je imao tadasnju grupaciju hrišćana koji nisu bili militantni mada je i sam najviše napadao jevreje…Djavo se kod njega ne javlja direktno…već kroz ljude…

Ali da se vratim Bogu.

Možda je ova recenica jedna od mogućih objašnjenja na pitanje Ko je Bog i ko je njega stvorio? U jevrejskoj Bibliji ( Starom zavetu ) Bog postoji i to je de facto…nigde se ne pominje definicija tako jasna kao u Jovanovom jevandjelju…ili bar ne definicija koja postojanju Boga prilazi na filozofski način …

Reč ( misao, saznanje, svest ) je Bog i Bog je reč…Za POcetak potrebna je misao, svest, a kako je Bog reč…Bog je nastao od reci ( svesti, saznanja)…

Ovde sam govorila o Bogu kroz Bibliju ( a Bog prevazilazi te uske granice, zar ne?)…Nekanonska jevandjelja već imaju liberalnije poimanje Boga. O tome neki drugi put… :)

Pozdrav!

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Шопенхауер: О читању и књигама

Posted in култура, књижевност, медији, образовање, филозофија by Соларић on 4 априла, 2009

Артур Шопенхауер: О ЧИТАЊУ  И  КЊИГАМА.

Из „парерга и паралипомена.“

§. 290.

Незнање понижава човека само онда ако иде упоредо са богатством. Сиромаха обара његова сиротиња и невоља; у њега рад замењује знање, и занима његове мисли. Богат човек међутим, који је незналица, живи једино ради својих пожуда и личи на животињу: као што се то, у осталом, – може свакодневно видети. Њему још осим свега може да се пребацн и то, да богатство и доколицу није употребио на оно што њима даје највеће вредности.

§.  291.

Док читамо, за нас други мисли: ми понављамо само његов мислени процес. Ми у том случају личимо на ђака који. учећи писати, повлачи пером писмена која је претходно учитељ исписао писаљком. На тај начин нам јс при читању, рад мишљења највећим делом одузет. Отуда осетна олакшица кад, напуштајући самостално размишљање, пређемо на читање. Али за време читања наша је глава само поприште туђих мисли. Отуда долази да онај који веома много и скоро целог дана чита, а у међувремену се забавља стварима при којима човек не мора ништа да мисли, постепено губи способност самосталног мишљења – онако исто као што се од ходања напослетку одучи онај који непрестано јаше. То је мећутим случај с многим научницима, који толико читају док не заглупе. Јер непрестано читање, читање у сваком слободном тренутку, још јаче паралише дух но непрекидан ручни рад, при коме је још могуће мислити. Као што пружина која се једпако одржава под прптиском неког страног тела, мора једном да изгуби своју еластичност, тако и дух кад му непрекидно намећете туђе мисли. И као што се претераном храном кварн желудац, а тиме шкоди целом организму, тако се и дух претераном духовном храном може претоварити и угушити. Јер у колико се више чита, у толико оно што је прочитано оставља мање трага у нашем духу. Дух постаје као таблнца на којој се много једно преко другога писало. Зато се, ако се тако може рећи, и не долази до „преживања“: а само таквим процесом може се оно што се прочита учинити својим. Ако човек чита непрекидно, а не размишља доцније о ономе што је прочитао, оно не хвата корена и махом пропада. У опште с духовном храном бива то исто што и са телесном: једва педесети део оногашто у:себе уносимо буде употребљено: остало се губи испарењем, дисањем, или иначе.

Свему овоме ваља додати да су писане мисли у опште само као трагови пешака по песку: човек види пут којим је пешак прошао, али ако жели да зна и шта је пешак успут видео, он се мора послужити својим властитим очима.

(more…)

Тек кад почну своје међусобне односе да уређују по Знању и принципу узајамног помагања и сарадње, организација постаје трајно стабилна и чврста

Posted in друштво, економија, политика, филозофија, SerbianCafe by Соларић on 20 марта, 2009

Људска права и слободе

dulebg (posmatrach) – 7. novembar 2007.

Ето проведосмо крај 80-тих и целе 90-те, до 5.октобра, жудећи за људским правима и слободама. Лепо нам рекло са Запада – ел оћете права и слободе? е онда да оборите оног диктатора, ако нећете ви – ми ћемо, ево за почетак да вам напакујемо ратове, изолацију и бомбардовање.

Ал се наш народ не да опепелити – оће права и слободе од оних што га изолују и бомбардују, оних што му малдост развукоше, а пензионере у понижење …

Ево сад дошла права и слободе, ал отишла правда и једнакост! Шта ћеш – не може се све. Заборавили Западњаци да нам кажу да у свету права и слободе – нема правде и једнакости. Има права и слободе да будеш изнад, ако ниси испод. Изнад ће бити они, а испод има места и за нас.

Испаде да слобода кретања важи за оне што имају јахту, ил авион (они су се и раније комотно кретали), а нас остале баш не гледају радо – а и куд ћеш на толику скупоћу, седи ди си, и за ди си ниси!

Можеш да издајеш новине, или да лајеш преко телевизије – ако си тешки тајкун и то себи можеш да приуштиш. У супротном си смешан – нит те ко види, нит чује, нит зарезује. Новине си мого и под Слобом да издајеш и са телевизија да лајеш – онда су се макар чула 2 лавежа: државе и 5-те колоне, сад чујеш само 5-ту колону?!

Stiskavac (travka pobrljavka) – 7. novembar 2007.

Demokratija kao Znanje o obliku

drustvenog uredjenja organizacije

pomoću koje se ostvaruje sloboda

Kada u pojedinim državama sveta dodje do ugrozavanja ljudskih prava i sloboda, pristalice demokratije smatraju da je u tim državama potrebno uspostaviti demokratiju. Sudeci po tome, demokratija bi bila, dakle, Znanje o tome koji oblik organizacije zivota i rada (koji oblik drustvenog uredjenja) treba da bude uspostavljen u jednoj državi da bi u njoj mogla biti ostvarena ljudska prava i slobode.

Dva znanja – dve demokratije

Po Zakonu postojanja, prilikom vecitog pretakanja kroz svoja tri prirodna stanja Zivot je ciklično uvek iznova podlozan razvoju. Taj razvoj se svodi iskljucivo na pronalazenje najboljeg Znanja (recepta) po kojem će se stvoriti okolnosti koje omogućuju Zivotu da se neometano pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Na početku razvoja svakog ciklusa Zivot smatra da je borba najbolje (rešenje) Znanje, da u borbi jači prezivljava i da je pravo jacega njegovo prirodno pravo. Ovo Znanje podrazumeva da je sloboda bezgranicna i da su dozvoljena sva sredstva samoodrzanja.

Međutim, kada se ovo Znanje oproba u praksi, postepeno se dolazi do saznanja da Zivot teško opstaje u uslovima borbe i bezgranicne slobode, odnosno da borba i bezgranicna sloboda ne predstavljaju okolnost u kojoj Zivot može neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja, posto se pomoću njih ne ostvaruje cilj Zivota, red i Zadovoljstvo, već izaziva i produzava nered i Nezadovoljstvo. Zbog toga se ovakva demokratija kao recept samoodrzanja Zivota ne može prihvatiti, ni tumaciti kao Znanje, već kao laz, odnosno, neznanje.

Na visem stepenu razvoja Zivota, suprotno bezgranicnoj slobodi kao neznanju, je Znanje o uzajamnom pomaganju i saradnji. Po ovom Znanju, umesto bezgranicne slobode uvodi se ogranicena sloboda po kojoj je sve zabranjeno, sem uzajamno pomaganje i saradnja. U prvi mah može izgledati da sada slobode i nema, ali tek pomoću ovakvog oblika slobode moguće je stvoriti organizaciju Zivota, tj. okolnost u kojoj će Zivot moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja – sto i jeste potreba, namera i cilj Zivota – zbog čega tek ovakav oblik slobode treba smatrati istinskom slobodom, a recept po kojem se ona uspostavlja, istinskom demokratijom i Znanjem.

Dok god pojedinci unutar jednog drustva pokusavaju da uredjuju svoje međusobne odnose po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, organizacija njihovog Zivota i rada se neprestano i uvek iznova gradi i rusi. Tek kad pocnu svoje međusobne odnose da uredjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, organizacija postaje trajno stabilna i cvrsta.

Sve organizacije od kojih se Priroda sastoji, od atoma, nebeskih tela i njihovih sistema, pa do tela jednocelijskih organizama i tela visecelijskih organizama, kao sto su, na primer, tela biljaka. zivotinja i ljudi, su stabilne i cvrste, sto dokazuje da svet materijalnih oblika u Prirodi nije stvoren i ne postoji po Znanju i principu uzajamnog nadmetanja, nadmudrivanja konkurencije i borbe, već po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje. Ovo jedino ne vazi za organizacije Zivota i rada unutar ljudskog drustva, koje se neprestano, uvek iznova, grade i ruse. To dokazuje da je svest ljudi još uvek veoma niska, odnosno, dokazuje da se ljudi s ciljem svog opstanka još uvek međusobno bore.

Zavisno od toga da li pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu međusobnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe ili Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, zavisi i koji oblik podeljenosti pojedinaca će da bude u tom drustvu zastupljen.

Ako pojedinci svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog nadmudrivanja, konkurencije i borbe, to drustvo će biti podeljeno na pobednike i pobedjene tj. biće podeljeno po klasama. Pobedjena klasa će se deliti još po profesijama, tj. po proizvodnim zanimanjima i radnim zadacima koje je kao pobedjena klasa prinudjena da obavlja u korist klase pobednika.

Ako pojedinci u jednom drustvu svoje odnose uskladjuju po Znanju i principu uzajamnog pomaganja i saradnje, to drustvo će biti podeljeno samo po profesijama i proizvodnim zanimanjima u skladu sa podelom rada koja je nužna da bi se stvorila okolnost u kojoj će Zivot u zajednici, svih pojedinaca podjednako, moći neometano da se pretace kroz svoja tri prirodna stanja. Kao u ljudskom telu u kojem sem podele rada drugi oblici podeljenosti ne postoje. Sto vazi i za ostalu Prirodu, sem za ljudsko drustvo.

(more…)