Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Beli Mercedes, 78 godiste, sa zavesama na zadnjem staklu

Posted in 1998, култура, хумор by Соларић on децембар 7, 2008

Sta je po vama vrhunac kica? (kitch)
WebGazda – Jun 29, 1998

Dakle tema je jednostavna, a do nje je doslo u razgovoru o video rekorderima (koje skretanje s teme).

Prethodno su pomenute sledece kic stvari:
– milje sa gondolom na TV-u
– Ajfelov toranj od sibica (uspomena iz vojske)
– pas sa glavom koja se klati

Evo ja dodajem par stvari iz kic kulture Kanade:
– autici i lutkice u automobilima vecine Azijata
– plasticno-zlatne krune u autima mnogih crnaca, a pogotovo u kombinaciji sa kutijom za papirne maramice napravljene od istog sjajno-zutog materijala, a eksponirane na zadnjem staklu

Red je na vas! Sta je po vama vrhunac kica u bilo kom pogledu?

Jelena-Eva – Jun 29, 1998
Hehe, ja imam licne favorite:

1. Luster i ventilator ujedno, zlatne boje…
2. Goblen „Tajna vecera“
3. Sako sa podvrnutim rukavima , a postava bela…
4. Beli Mercedes, 78 godiste, sa zavesama na zadnjem staklu
5.Zenske cipele sa zlatnom stiklom
6.pepeljara u obliku lavlje glave (heh, zamisli lava kako guta pikavce)
7.Bokserske rukavice na ogledalu automobila
8.Izgravirani Zipp-o upaljaci (viking, gladijator itd.)
9.Plasticni papagaji zakaceni na asparagus
10.Vestacka vinova loza iznad bara

prepadnuta – Jun 29, 1998

….namestaj i lampe sa najlonskim presvlakama.
-dugacak nokat na malom prstu ,
-bele carape i crne cipele
-muske sandale +carape,
-providne plasticne museme preko stoljnjaka (da se ne prlja…)
-izuvene zene na svadbama („..oteko cukalj… „)
-trogodisnjaci sa zlatnim nakitom
-„jedan hamendeggs sa sunkom i jajima“ tipovi..
„dame“ u dugim haljinama – izuvene
– tenis reket, pilotska kapa i playboy na zadnjem sedistu njegovog auta…
-heklani jastucici takodje na zadnjem sedistu automobila
i td, i td… :)))

Straobalan Primat – Jul 1, 1998

…hehehe…nakon nekijeh gornjijeh s kojima bih se itekako slozio…par slijedecih…
-nehumana smegma iliti spaz ispod pazuha debelih i znojavih teta u gradskom saobracaju sto je vec postalo masovna pojava u vrijeme dok sam jezdio istim po Yu
-golf(mahom dizel) kao sastavni dio „narodne nosnje“ na prostorima Yu,sto uzima maha i u ovim nekim Canadama
-„Smjerne“ domacice koje popunjavaju upitnike tipa „Da li ste spremni za brak…“?!?!
-Omoti albuma gore pustanih „umijetnika“ na kojima u prvom i krupnom planu je Mercedes zakrivljenog tocka na kome jednom nogom stoji Mitar Miric ili Bojanic ili svejedno ko,s obje ruke sheretski-nonsalantno naslonjene preko koljena gdje u oci upada iracko

-gastarbajtersko-pozlaceni Seiko-5,bijele chare u kabriolet-pelama sa zvoncicama,lahorane tole i svilena havajka sa vidno maljavim i muzevnim prsima latino-lovera,frizurom „omaleni Olaf Ton“(za neupucene repovi i siske,frizura koju su patentirale Svabe),i pogledom zagledanim negdje u daljinu(„u bolju buducnost“aggagg) …

Извор: SerbianCafe.com

Advertisements
Tagged with:

Nekoliko stihova Kabira (1440-1518)

Posted in 1998, књижевност, мистика, религија by Соларић on децембар 7, 2008

Kabir i Tagore…
covek, samo… – Jul 19, 1998

Ljubiteljima poezije Tagore zelim da podarim nekoliko stihova Kabira (1440-1518), neobicne misticne figure koja je u svojoj poeziji sjedinjavala stil i tradiciju velikih sufi pesnika Rumija i Hajama (cime , ujedno zavrsavam ovde ciklus „predstavljanja“ tri mozda najveca pesnika Istoka u Srednjem veku), sa hinduistickim poimanjem sveta, predstavljenim u Vedama. Kao licnost posvecena Bogu i ljubavi (koju je video kao sveprozimajuci sadrzaj ovog sveta) ostvario je neobicnu religioznu sintezu u svojoj licnosti, bivajuci istovremeno i bhakti jogin i sufi dervis, prevazilazeci na taj nacin svojim zivotom religioznu podvojenost i sukobe koji su vekovima postojali izmedju islama i hinduizma. U njegovoj poeziji moze se naci neverovatna snaga duha potekla iznutra, tj. zasnovana na ‘samoispitivanju unutrasnjosti’ i nalazenju vrela nepregledne i vecite ljubavi, sto je neprestano bilo u sukobu sa proklamovanim dogmama i pravilima svih organizovanih religija. Rabindranat Tagore je bio veliki postovalac njegove poezije i isticao da je ona bitno uticala na formiranje njegovog licnog pesnickog izraza. Dalja moja tumacenja, neka zamene stihovi samog pesnika…

„Kojoj ces se obali privoleti, srce moje?
Ispred tebe nema nijednog putnika, ispred tebe nema puta:
Gde li je pokret, a gde cas odmora na obali toj?
Tamo nema ni vode, ni camca, niti pak camdzije,
Tamo nema cak ni konopca kojim bi camac vezao,
Niti coveka koji bi ga privukao kopnu.
Ni zemlje, ni neba, ni vremena, ni obale ni zaliva
tamo nema!
Tu nema ni tela ni duha: a, postoji li mesto gde bi mogao ugasiti zedj srca svog?
U toj praznini neces nista naci.
Budi jak i udji u vlastito telo: jer te samo onde noge sigurno vode.
Prihvati ovaj savet najozbiljnije, srce moje! Ne idi nikuda drugde.
A, Kabir kaze: „Odbaci svoju mastu i cvrsto se osloni na svoju unutrasnjost“.

Kako bi se ljubav izmedju Tebe i Mene ikad mogla umanjiti?
Kao sto list lotosa pociva na vodi, tako si ti moj gospodar
A ja sluga tvoj.
Kao sto nocna ptica cele noci u mesec zuri, tako
sam ja
sluga tvoj, a ti moj gospodar.
Od samog pocetka, pa do kraja vecnosti, ljubav je
medju nama, i kako se takva ljubav moze ugasiti.
A, Kabir, kaze; „Kao sto reka utice u okean, tako
Se moje srce tebi priklanja.“

Telo i duh mi za tobom zude,
O Voljena! U moju kucu dodji.
Kada me ljudi tvojim zenikom nazivaju, posramljen
sam,
Jer mi srce nije dotaklo tvoje srce.
Sta ce mi, onda ova ljubav moja? Zelje za hranom
nemam
sna nemam, srce mi je uznemireno kada se nalazim
u kuci,
a i van nje.
Kao sto voda znaci zednom, tako i mlada zeniku svom.
Ko ce preneti misli moje Voljenoj?
A, Kabir je nespokojan: on bi zeleo da vidi samo njega.

O prijateljice, probudi se i ne snivaj vise!
Noc je protekla i otisla, zar ces i dan da izgubis
novi?
Ostali, probudjeni, primise dragulje,
O, zeno luda! Snevajuci sve si izgubila.
Ljubavnik ti je mudar, a ti si tako lakomislena,
zeno!
Nikada nisi spremila krevet muzu svom:
O, ludo jedna! U glupostima prolaze ti dani.
Mladost si procerdala, a gospodina poznala nisi,
Probudi se, o probudi! Vidi, krevet ti je prazan:
U snu te je napustio.
A, Kabir kaze: „Samo se budi ona, cije srce je
Pogodjeno strelom Njegove muzike.“

i jos puno toga…

Извор: SerbianCafe.com

Tagged with:

——0780—- (книн)

Posted in 1998, књижевност, SerbianCafe by Соларић on новембар 30, 2008

SANJA – Sep 9, 1998

Zovem 0780, svoj rodni kraj,
Javlja se zena, nepoznata meni,
Zvuci prebijena, sva izlomljena,
„dobar dan, ko ste vi, ako smijem da znam?“

Ja sporo pricam, da me bolje shvati
„Izbjegilaca sam ovdje preko bare,
to je moj dom, gdje zivis ti,
to mje moj krevet, gdje sanjate vi,
A gdje su rupe na zidu e,
Tu su ti moje slike bile.“

Cujem sum, na drugoj strani osjecam strah,
Plasi se nepoznata zena mene,
Tisine nema, hrci telefon,
Cuje zena da zovem iz daleka.

Ne govori nista, pusti ona
Da sumi tisina,
vidim da nece nista reci,
Pa joj onda opet kazem ja;

„Slusaj zeno, to je moj stan,
Sve razbijene stvari,
Svi tanjiri i case su nase,
Ne zelim ti nista, lijepose provedi,
SAnjaj da zivis u medini,
I ti si izbjeglica kao i ja,
Netko je i u tvom stanu, znaj
Rat je rat, ali vraticu se ja,
Nema tamo nitkog koga znam,
Ali jeb*ga zeno, to je moj zavicaj.“

Jos nesto da sklopim
da me stara nikad ne zaboravi,
Ali cujem klik, i nestaje zvuck,
Shvacam da nema nikog na liniji tu….

Dizem opet slusalicu (kod nas je mrak)
i s smjeskom na licu,
zovem 0780, moj rodni kraj,
i znam da tamo sad, u domu mom,
Zvoni uzbuna….
(niko se ne javlja)
a ja opet okrecem broj,
nek znadu moji ne pozvani gosti,
0780 je od moga zavicaja broj.

sanja p.

Извор: SerbianCafe.com

…и ево неких извода, цитата, из неколико књига Карлоса Кастенеде..

Posted in 1998, мистика by Соларић on новембар 28, 2008

covek, samo… – Jul 9, 1998

Ispunjavam obecanje dato (ko zna kad) i evo nekih izvoda, citata, iz nekoliko knjiga Karlosa Kastenede, po licnom izboru. Poklanjam to svima, neki da se prisete,… drugima za otkrivanje, prepoznavanje, kritike, pljuvanje, ignorisanje, zabavu … vec po volji vam.

Nije vazno sta neko otkriva a sta zadrzava za sebe. Sve sto radimo, sve sto jesmo, pociva u nasoj licnoj snazi. Ako je imamo dovoljno jedna rec je dovoljna da promeni tok naseg zivota. Ali, ako nemamo dovoljno licne snage i najvelicanstveniji deo mudrosti nam moze biti otkriven, a da nam to otkrice nista ne znaci…
Ako neko hoce da uspe u bilo cemu, taj uspeh mora doci postepeno uz veliki napor, ali bez stresa ili opsesije…
Unutrasnji dijalog je ono sto nas prizemljuje. Svet je ovakav ili onakav, ovo ili ono, jedino zato sto ga mi sebi tako predstavljamo. (…) Sustina magije je u tome da promeni nase shvatanje sveta. A da se to postigne jedini nacin je da se prekine unutrasnji dijalog. Sve drugo je nepotrebno…

Ima tri vrste losih navika kojima se stalno vracamo kada smo suoceni sa neobicnim zivotnim situacijama. Prva je ta da se ne obaziremo na ono sto se dogadja. Ili se dogodilo i da smatramo da se nikad nije desilo. Tako nesto prilici zatucanom coveku. Druga je da sve prihvatamo zdravo za gotovo i mislimo da navodno znamo sta se desava. To prilici poboznom coveku. Treca je da postanemo opsednuti nekim dogadjajem, jer ga ne mozemo odbaciti, niti svim srcem prihvatiti. (…) Ima i cetvrti, ispravan, ratnikov nacin…
Ratnik je uvek na oprezu…
Ratnik ne veruje; on mora da veruje…
Ratnik mora biti fluidan i mora se harmonicno prilagodjavati svetu oko sebe, bez obzira da li je to „svet razuma“ ili „svet volje“…

Bit magije je unutrasnji dijalog; on je resenje svega. Kad ratnik nauci da ga prekine, sve postaje moguce. Tad i najnedostiznije postaje dostizno…
Pojedinac moze jedino kao ratnik da odoli na putu znanja. Ratnik se ne moze jadati niti sme zaliti bilo sta. Njegov zivot je beskrajan izazov (…) Osnovna razlika izmedju obicnog coveka i ratnika je sto ratnik sve uzima kao izazov, dok obican covek sve prima ili kao neki blagoslov ili kao prokletstvo.
Jedan od ratnikovih postupaka je da nicemu ne dozvoli da ga pogodi. (…) Ratnikova kontrola mora biti besprekorna…

Vidjenje je u pocetku zbrkano i lako se covek u njemu izgubi. Kako ratnik jacha, jacha i njegovo vidjenje; postaje ono sto i treba da bude, neposredno znanje. Ratnik postavlja pitanje i kroz svoje vidjenje dolazi do nekog odgovora, ali on je jednostavan…
Za ratnika je iskustveno pravilo da donosi odluke tako pazljivo da ga nikakve posledice ne mogu iznenaditi, a jos manje iscrpsti njegovu moc. Biti ratnik znaci biti skroman i pripravan…
Jedino ratnik ima „pravi“ Tonal, a prosecan covek u najboljem slucaju moze imati „dobar tonal“. „Pravi“ Tonal je onaj koji je bas to, tj. koji je uravnotezen i skladan…

Tonal je ono sve sto mi znamo; ono sve sto jesmo; ono sve sto se recju da iskazati. Tonal je organizator sveta, drustveno bice, onaj koji stiti, cuvar-zastitnik koji se pretezno preobraca u strazara. On cuva nesto neprocenjivo, nase postojanje. Zato je odlika tonala da je prepreden i ljubomoran na svoja dela, koja su daleko najvazniji deo nasih zivota, pa od zastitnika postaje strazar. T. je sve ono sto oko vidi. On sam kroji pravila pomocu kojih shvata svet; na neki nacin, dakle, on tvori svet. On pocinje sa rodjenjem coveka, a okoncava sa smrcu.  Najbolje cemo ga opisati kao ostrvo; na tom ostrvu mozemo bas sve naci. U sustini to ostrvo je svet. Svako od nas ima svoj licni T. ali za sve nas postoji i kolektivni T.; dat u nekom vremenu postaje – T.vremena, koji nas cini slicnima…

Nagual je deo nas koji se ne moze opisati. N. je deo s kojim nemamo bas nikakve veze. U njegovo postojanje mozemo se uveriti, ali o njemu ne mozemo govoriti. On je oko ostrva, tamo gde moc lebdi. N. je svega svestan. Da bi o njemu mogli govoriti, mora se zajmiti sa ostrva T. , stoga je bolje da se ne razjasnjava, vec da se ogovori o njegovim dejstvima…

(more…)