Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Наиме, 2009. у Србији очигледно је много мање опозиционих медија него у доба Милошевића

Posted in Србија, друштво, медији, политика, SerbianCafe by Соларић on јул 18, 2009

Што жути не кажу отворено Ко финансира Б92

PlaninskiVetar

14. jul 2009.

Што се у Србији не чују гласови неистомишљеника тј. опозиционих медија? Па нема их!
Наиме, 2009. у Србији очигледно је много мање опозиционих медија него у доба Милошевића, што је својеврсни апсурд и анулирање прокламованих медијских слобода.

А и то мало, тешко да ће опстати због економске кризе. Најава премијера Цветковића, саопштена изнебуха, о доношењу Закона о информисању, не слути даљу демократизацију медија.

NSO (Serbiator)

14. jul 2009.

Јадна ни ли је Србија, ако је то уопште телевизија.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Кад је Коштуница био на власти дилер није стајао на мом ћошку

Posted in НСПМ, Србија, економија, политика, породица by Соларић on јул 18, 2009

Извор: Нова Српска Политичкла Мисао

Ко сме данас да нас погледа у очи

Маринко М. Вучинић

уторак, 30. јун 2009.

(на) иван

19 уторак, 30 јун 2009

Читајући чланак закључио сам да је Коштуница био нека врста цара, апсолутни господара Србије, са влашћу на којој би му завидели и Фараони, а о ситној диктаторској боранији да и не говорим. Још само један овакав текст и потуно ћy зборавити да је ДСС увек био у мањини у тој власти, да су га избацивали чим су могли и примали кад су морали, игнорисали и радили шта су хтели, и на крају понизили јавним надгласавањем …

da, on sme

29 среда, 01 јул 2009

1. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, evro je bio 78 din. Danas je 94 din.
2. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, moja plata je bila oko 600 evra. Danas je oko 450 evra.
3. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, komunalije su mi bile 3700 din. Danas su 5000 hiljada.
4. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, markica za prevoz je bila 1400 din. Danas je 2200 dinara.
5. Kad je Kostunica bio na vlasti, struju sam placao 900 din. Danas je 1300 din.
6. Kad je Kostunica bio na vlasti, nosio sam flase vina za useljenje u novokupljene stanove na kredit mojih prijatelja. Danas vise nema razloga za to.
7. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji roditelji su kupili novo pokucstvo (frizider, sporet, tv, kompjuter). I dan danas ih zovu „novi frizider“, „novi sporet“…Danas, od penzije, to ne bi mogli.
8. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji prijatelji su se zaposljavali po stranim firmama. Danas dobijaju otkaze ili strahuju za posao.
9. Kad je Kostunica bio na vlasti, drzao sam novac na stednji u banci. U novembru sam ga podigao.
10. Kad je Kostunica bio na vlasti jedne godine sam letovao u Grckoj, druge u Egiptu. Danas sedim u svom stanu, na godisnjem sam odmoru i pisem ovaj komentar.

Posle svega, svaki napad na Kostunicu smatam ili spinom ili cinizmom.

Љиљана

32 четвртак, 02 јул 2009

1. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, evro je bio 78 din. Danas je 94 din.
2. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, moja plata je bila oko 1000 evra. Danas je oko 600 evra.
3. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, komunalije su mi bile 3700 din. Danas su 5000 hiljada.
4. Kad je Kostunica otisao sa vlasti, markica za prevoz je bila 1400 din. Danas je 2200 dinara.
5. Kad je Kostunica bio na vlasti, struju sam placao 900 din. Danas je 1300 din.
6. Kad je Kostunica bio na vlasti, nosila sam poklone za useljenje u novokupljene stanove, na kredit mojih prijatelja. Danas vise nema razloga za to.
7. Kad je Kostunica bio na vlasti, kupila sam nov sporet, tv i kompjuter, deca su se radovala, a ja se danas kajem, što ne platih keš, mogla sam a ne kreditom jer nikako da ga otplatim sa nepodnošqivo velikom kamatom banke.
8. Kad je Kostunica bio na vlasti, moji prijatelji su se zaposljavali po stranim firmama. Danas dobijaju otkaze ili strahuju za posao.
9. Kad je Kostunica bio na vlasti, drzala sam novac, namenjen školovanju dece, na stednji u banci. U novembru sam ga podigla i svi su izgledi da ću ga koristiti za tekuće potrebe, jer su primanja nedovoljna za porodicu.
10. Kad je Kostunica bio na vlasti jedne godine sam prvi put posle 24. god rada, letovala na Krfu. Danas se pitam smem li da rizikujem i odem u vikendicu, koja je na sreću od tate ostala, šta ću u septembru?

Ja znam da su ovo činjenice, a bilo bi dobro da svako odgovori na indentična pitanja, možda bi pomoglo.

Газда Груја

34 четвртак, 02 јул 2009

1. Кад је Коштуница био на власти, евро је био 78 дин. Данас је 94 дин.
2. Кад је Коштуница био на власти, због јасне подршке ДОМАЋЕМ приватном сектору и потреба посла, отворио сам себи фирму, лако и јефтино.
3. Кад је Коштуница био на власти, измиривао сам све комуналије без освртања на њихову цену. О лакоћи плаћања пореза, плата и доприноса за раднике, које сам имао тада, сада, данас – причам са оном истом сетом к`о сви „маторци“ о Трсту и фармеркама.
4. Кад је Коштуница био на власти, гориво је било јефтиније од 0,80 евра, па сам купио и ауто да не идем превозом и возио сам оним Вељиним, новим путевима.
5. Кад је Коштуница био на власти, струју сам плаћао око 1000 динара, а данас је 2000.
6. Кад је Коштуница био на власти, сви моји пријатељи који већ имају породице су или купили стан на кредит или су се распитивали за стамбени кредит. Ови млађи су се одвојили од родитеља и кренули да живе… Данас се враћају код родитеља, масовно. Док не „запале преко“.
7. Кад је Коштуница био на власти, моји родитељи су отишли у заслужене пензије, накуповали „свашта нешто“ од отпремнина и још им је остало вишка.
8. Кад је Коштуница био на власти, моји запослени пријатељи су купили аутомобиле и запослили се у страним фирмама, а многи су попут мене, отворили своје. Сад су или добили отказ или су одјавили своје фирме, или су у потпуном минусу. Опет причају о емиграцији.
9. Кад је Коштуница био на власти, сливао се новац ОД ПОСЛА, без муке на фирмин жиро-рачун. Није било „платићу ти – о светом газда груји“, него одмах сутра уплата. Понуда, предрачун, обављен посао, рачун, уплата. Цивилизовано. Легално. К`о човек.
10. Кад је Коштуница био на власти летовао сам у Грчкој. Водио и девојку,наравно – 15 дана. И данас ћу моћи, само краће и нећу ићи својим колима. Продао сам их.

11. Кад је Коштуница био на власти дилер није стајао на мом ћошку.

А онда је дошла слобода и „директне стране инвестиције“…
Није био идеалан, али је био бољи. Тачка.

Троношки љетопис или Троношки родослов

Posted in повесница by Соларић on јул 17, 2009

„Историја о сербских царјех и краљех“,

названа у науци Троношки летопис или

Троношки родослов.

Значи, ми са обе стране углавном прихватамо оно најгоре

Posted in НСПМ, Србија, друштво, култура, музика by Соларић on јул 16, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Србија – машина за копирање

Миодраг Зарковић

субота, 11. јул 2009.

Непријатно сам се збунио претпрошле године, негде у летње доба, кад су ми познаници из Норвешке, који су први пут боравили у Београду, затражили да их одведем у неки ноћни клуб у којем могу да чују српску музику.

Чекај мало, зачудио сам се у себи: странци, а захтевају српску музику?! Не српске ратне злочинце, српску колективну кривицу или мултикултурно парче српске територије – с тим не би било проблема, такве робе имамо у изобиљу, увек спремне за све који је траже – него српску музику!

Океј, закључио сам, колико год ненормалан био њихов захтев, испунићу га, водићу их на такво место. Само, које?! У ком то београдском ноћном клубу пуштају српску музику? Постоји ли уопште српска музика прилагођена ноћном животу, панично сам се запитао…

Са истим тим проблемом који сам ја решавао пре две године, ових дана суочавају се волонтери на Универзијади. Оне хиљаде спортиста, пристиглих са свих крајева света, неминовно од својих домаћина траже да им покажу карактеристичне, оригинално овдашње знаменитости. Па и у ноћном животу. Поготово у ноћном животу! Могућности за добар вечерњи провод важно су обележје сваке метрополе, а они су све млади људи. Пожелеће да виде како се њихови вршњаци у Србији забављају кад падне мрак. Као и они моји луди Норвежани, затражиће од својих домаћина да их одведу у типично српски амбијент.

Они који су то већ урадили, мало се разочарали. Дневни лист „Блиц“ је пре неколико дана пренео утиске појединих такмичара, придошлих са разних страна света, на почетку боравка у Београду. Поред укусне хране и лепоте овдашњих жена, што су већ општа места, истакли су и ноћни живот. Али, пожалили су се да није превише аутентичан. Тако је један турски спортиста (који је инсистирао на анонимности како га тренер не би казнио), рекао да су се он и његови саиграчи већ прве вечери искрали из универзитетског села и упустили у провод:

– Осим стране музике, пуштали су и српску, која је слична нашој, па не можемо да је слушамо баш целу ноћ – искрен је био млади Турчин.

Аустралијски кошаркаш Нејт Томлинсон каже да је потпуно одушевљен сплавовима, јер никада раније није видео клубове на води. Ипак, и он има примедбу:

Једина замерка је што сам слушао страну музику, коју слушам и код куће. Волео бих да сам чуо нешто ваше.

Искуства ова два академца заиста верно одсликавају овдашњи ноћни живот, најурбанију страну Београда (и сваког другог велеграда). Клубови у Београду деле се на оне у којима трешти турбо-фолк, и оне у којима грувају западни хитови. У једном од ових првих био је млади Турчин, па му је досадило да слуша песме које су накарадне копије музике његове земље. У једном од ових других обрео се млади Аустралијанац, па му је недостајало нешто што не може да чује и у својој земљи.

Музика која се слуша по ноћном Београду ни по чему није специфична, јединствена, оригинална. У реду, та чињеница, сложићемо се, није највеће зло које може да снађе један град и земљу којој је он престоница. Али, није ни пријатна, јер указује на озбиљније проблеме од губљења музичког идентитета. Рецимо, на свеобухватно одумирање националног идентитета.

У школству је преписивање регулисано на врло једноставан начин – забрањено је законом! Зато ученик који преписује може од тога да има неку корист само ако га наставник не ухвати, па се из петних жила труди како би његова илегална активност остала непримећена. У српској политици, међутим, ствар стоји потпуно другачије. Преписивање као да је не само дозвољено, него и пожељно. Већ девет година фотокопирамо од других све и свашта – законе, статуте, уставе, политичка уређења, економију, монетарну политику – али то уопште не кријемо. Напротив, хвалимо се на сав глас, из петних жила се трудимо да сви примете како преписујемо. Срећни смо када нас неко похвали да смо добро преписали и очекујемо неку награду за уложени труд, најпре „бели шенген„, а касније и чланство у Европској унији.

Насупрот очекивањима, такво одрицање од својствености и посебности не доноси никакве користи, нити олакшице. Нико не воли плагијаторе. Још мање цени. Анонимни Турчин, кошаркаш Аустралијанац и остали спортисти који буду схватили да је српска урбана култура ишчезла не само из ноћног, већ и из дневног живота, а да нам је национални идентитет страдао у транзицији, неће нас због тога нимало више поштовати. Управо супротно. …

Darko Andzic

8 субота, 11 јул 2009

Pa nije sve sto je u ovu zemlju doslo sa zapada bilo apriori lose. Ako sam protiv omogucavanja gej brakova ili legazizacije narkotika, nisam protiv klasicne muzike, rock n roll-a, jazz-a itd. Ja bih ta pomalo fundamentalisticka shvatanja cenio samo kod onih ljudi koji se odreknu svega sto dolazi sa zapada, to su dosledni ljudi. Sa druge strane za istok smo vezani pravoslavljem, slovenstvom, mentalitetom, kulturom ali iygleda da se nista od toga sa istoka ovde nije primilo, kao komunizam i turski mentalitet. Znaci, mi sa obe strane uglavnom prihvatamo ono najgore.

Ne vidim nikakav problem da uzivam i u srpskoj autenticnoj muzici (STAROGRADSKE,IZVORNE, KAFANSKA BOEMIJA) i rock muzici. Sa druge strane dosta tih sto na taj nacin srbuju,slusaju muziku koja se moze podvesti pod „radio teheran“, i taj melos nije nas, vec od onih koji su nas 500 godina kinjili i ubijali.

”Најбољи” шећери су у махунаркама (пасуљ, сочиво и сл.), интегралним житарицама и воћу (

Posted in здравље, кувар by Соларић on јул 11, 2009

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Жута превара, златна зарада

Енергетска вредност белог и жутог шећера је потпуно иста, једина разлика је што је овај други – три пута скупљи

Засладити кафу или чај белим или жутим шећером, дилема је која се одомаћила међу потрошачима. Угоститељи нам у кафићима увек уредно нуде обе врсте, а многи помодно бирају жути. И док трговци потврђују да бели почиње да губи трку откако је жути добио епитет здравијег, а томе умногоме доприноси чувена и застрашујућа теорија о три беле смрти – шећеру, брашну и соли, поставља се питање – има ли разлика између белог и жутог шећера, осим оне у цени? Жути је скупљи три пута, а да ли је стварно и здравији?

Јелица Антељ – Стефан Деспотовић

[објављено: 09/07/2009]

Ivan Jurkovic, 09/07/2009,

Auh…mislim da su zaboravili da pomenu da je ogromna razlika izmedju belog i zutog secera. Upravo je to marketinski potez da se govori o tome da imaju isto kalorija i da zuti ima samo malcice vise miderala, ali su zaboravili da pomenu da se upravo zbog toga sto je nepreradjen, zuti mnogo sporije razgradjuje.

Kao i integralno brasno tako i zuti secer. Uostalom, secer i proteini imaju istu kolicinu kalorija, samo sto se proteini toliko sporo razgradjuju, da se deo kalorija potrosi na samu razgradnju:) Zato je zuti secer zdraviji, zato sto dovodi do manjeg skoka secera u krvi. E sada, da li nama uopste trebaju kalorije ako samo sedimo i saljemo kojekakve komentare, to je vec pitanje samopostovanja.

Шећер као проблем , 09/07/2009,

Како је игром случаја код мене пре некако откривена тзв. ”инсулинска резистенција”, или ти предстадијум Дијабетеса 2, бејах приморана да се отарасим лоших навика у исхрани и да научим тако још по нешто... Шећер (онај који купујемо у продавницама бели или жути, свеједно) је сахароза. Она у телу веома брзо прелази у крв и подиже ниво шећера у крви. Веома опасан моменат за шећераше. Има такозвани високи гликемички индекс (ГИ) и као такав је ”неподобнији” за све нас, без обзира на здравствено стање.

Боља ситуација је са фруктозом или ти воћним шећером (ниски ГИ и спорији пораст шећера у крви). Постоје наравно и сви они заслађивачи које не подноси свако (уосталом као ни фруктозу), аспартам, сахарин итд. који такође имају ниски ГИ. Међутим није само оно што ми зовемо шећер проблем, него сви угљени хидрати (брашно, хлеб, пиринач, кромпир) који су заправо тзв. ”сложени” шећери. Њихов унос се такође мора озбињно контролисати, јер је све ”интегрално” боље (хлеб, пиринач на пример) због влакана. Најбољи” шећери су у махунаркама (пасуљ, сочиво и сл.), интегралним житарицама и воћу (наравно количина је одлучујућа).

Укратко речено, у модерним друштвима се ионако све конзумира у повећаним количинама, па и шећер. Све што нам је потребно да би задовољили дневну потребу за шећером је уравнотежена исхрана. Моја куповина шећера се свела на 1кг за можда 2 године, тек за госте који пију чај или кафу са шећером, имам још и жутог из периода заблуде! Верујте ми могуће је када немате другог избора. А када се некад зажелим колача (што је постала права реткост) купим воћни шећер и инегрално брашно… Мање шећера, веома мало соли, само биљна уља (незасићене масне киселине), више кретања и свима ће нам бити боље! Поздрав.

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали

Izvor: Nova Srpska Politička Misao

Умеће дифамације

Слободан Антонић

среда, 08. јул 2009.

Приказ књиге Мирјане Радојичић: Историја у кривом огледалу: Невладине организације Србије и политика интерпретирања скорије јужнословенске прошлости, Институт за политичке студије, Београд 2009, стр. 196.

Одавно је познато да онај ко држи кључеве за тумачење стварности господари људским понашањем. Ако некога убедите да сте му пријатељ, неће пружати отпор, чак и ако га све време варате и кињите. Ако некога уверите да су управо родитељи ти који му желе зло, он ће вас слушати као оца и мајку. Отуда је борба за интерпретацију стварности можда најважнији део друштвеног живота. Мирјана Радојичић у овој књизи објашњава како „другосрбијанске“ НВО – богате, моћне и утицајне – покушавају да јавности наметну једну, искривљену и манипулативну интерпретацију наше садашњости и ближе прошлости.

…Дакле, Бисеркова и остали наши душебрижници из „другосрбијанских“ НВО, чак и најелементарније настојање да се сачува српска културна баштина од вандализма и присвајања виде као „српски национализам“ и „клерикализам“, што је дисквалификација која је, у старом систему бирократског социјализма, као глупа и претерана, напуштена још почетком осамдесетих.

Како би се српска јавност и српска култура што више компромитовали и дисквалификовали, „другосрбијанске“ НВО, упозорава Радојичићева, конструишу и репродукују један феномен који практично постоји само у њиховим главама – антисемитизам.

…Да је антисемитизам, штавише, након 5. октобра у сталном порасту, види се и по томе што је један српски књижевни критичар објавио књигу у којој се критички осврће на литерарни опус једног писца јеврејског порекла. „Поменута књига“, тврди ХОС, „није случајно штампана управо у тренутку када је српски нацизам на врхунцу и очигледно је у функцији чишћења српске културе и књижевности од ‘страних’ утицаја“[18]. Заиста невероватно извођење, чак и за репутацију Бисеркове и њеног ХОС-а! Да се из једне обичне књижевне критике извлачи ни мање ни више него „жеља за (етничким) чишћењем“, као и „српски нацизам“. Стварно фасцинантно!

На страницима и страницама, све са фуснотама и изворима, Радојичићева ређа такве и сличне примере најогољеније пропаганде, која нема додирних тачака ни са анализом, ни са извештавањем, ни са елементарном истином. Та гротескна пропаганда можда и представљају неку врсту борбе против српског национализма. Али се та „борба“ очигледно води са, такође, националистичких позиција – са становишта хрватског, бошњачког или „косоварског“ етно-национализма и антисрпског шовинизма. Вредно скупљајући грађу, Радојичићева је направила прави хербаријум најотровнијег и најпогубнијег идеолошког растиња, које у својим медијима, књигама и на сајтовима негује „друга Србија“. Ову књигу треба читати са оловком у руци, подвлачити и чудити се. Докле све може да оде људска острашћеност, безочност и глупост?

Они који су и до сада могли да путују, путоваће нешто лакше, али то није најшира популација становништва

Posted in Србија, геополитика, политика, SerbianCafe by Соларић on јул 11, 2009

Jocko4 (observer-analist)

10. jul 2009.

Тема је о Шенген визи и ‘Дератизатор’ је у праву кад каже да велика већина у Србији од ње неће имати користи.

Сећам се да сам, док сам био студент, зависио од родитељског џепарца, понеких ситних зарада (студентска задруга) и касније од стипендије. Нисам путовао у иностранство, премда сам имао пасош.
Ситуација се променила кад сам се запослио.

Слично је и са Шенген визом – ако немате довољно новца да финансирате све тропкове путовања и боравка у страној земљи, та виза вам ништа не значи.

Сад је већ илузорно да се очекује да ће неко помоћу те визе моћи да оде у неку земљу ЕУ-е и тамо нађе посао, јер и тамо расте незапосленост, а многи гастоси планирају повратак у матичне земље. У најбољем случају ће да потроши неку своју уштеђевину и да се врати кући празнијег џепа.
Они који су и до сада могли да путују, путоваће нешто лакше, али то није најшира популација становништва.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!?

Posted in култура, повесница, политика by Соларић on јул 11, 2009

Извор: Политика Онлајн (коментари корисника)

Црногорски језик са 32 слова

Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће два нова слова – меко „ш” и меко „ж” и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 10. јула – Нови црногорски правопис, који је јуче представљен, имаће 32 слова и засниваће се на принципу „пиши као што збориш, а читај како је написано”. Досадашњи правопис је имао 30 слова, а два нова су умекшано „ш” и умекшано „ж”. За сада у латиничној варијанти слова ће се писати са цртицом изнад. Правопис, који је јуче потписао министар просвете и науке Сретен Шкулетић, урадила је трочлана експертска група, коју су чинили професори Миленко Перовић, Људмила Васиљева и Јосип Силић. Граматика и школски правопис још нису урађени.

Језици којима се по попису из 2003. године говори у Црној Гори су: српски 401.382 грађанина, црногорски 144.838, албански 49.456, бошњачки 29.380, хрватски 3.076, ромски 2.857 грађана.

Новица Ђурић

[објављено: 11/07/2009]


sana , 11/07/2009,

Crnogorci stvaraju svoj jezik po ugledu na Hrvate. Sada u Hrvatskoj rastu generacije koje ne pamte kako su ranije izgovarane neke reči kao zrakoplov i slično. U Crnoj Gori uvode i hrvatizme, vraćaju neke stare izgovore, arhaizme i lokalizme uobičajene za planinske zabiti i koje nemaju veze sa književnim jezikom. Ubacuju ijekavicu i ljekavicu tamo gde nikad nije bila. Ušao momak pre neki danu banku i kaže došao sam da vidim jesu li mi ljegle pare. To lj doneo je ko zna otkud, a profesori će ga moguće ubaciti u pravopis. Od zamešateljstva hoće da naprave jezik što različitiji od srpskog koji će zapamtiti buduće generacije. Najpre su u školama davali da roditelji prvaka popunjavaju anketu sa pitanjem koji jezik će učiti vaše dete, ali kad su videli masovne odgovore „srpski“ batalili su anketiranje.

Srbi imaju pravo na školovanje na svom jeziku i ja neću odustati da moje dete uči na srpskom. Sada je u opticaju „maternji“ i to znači da Srbi uče srpski, Crnogorci crnogorski, a svima se u svedočanstvu napiše da su učili onaj koji žele. Iako su učili isti. Sad će da upišu crnogorski i srpski, ali ja za ovaj prvi ne dam moje dete. Za ovaj njihov neka štampaju nove udžbenike ali će ih sigurno manjina kupiti. Bar za sada.

A kada mi moje djače dodje iz škole pa kaže mama šjedi da ti kažem što smo učili moraću da počnem da radim na tome da dete na više škole pošaljem u Srbiju. Hvala Bogu, kao i ja, pošto sam Srpkinja iz Srbije, ima srpsko državljanstvo. Znate li da na bankomatima Prve banke Đukanovićevih nude ukucavanje na crnogorskom, šiptarskom i još nekim jezicima, ali srpski nisam primetila.

Мудрац , 11/07/2009,

„100 godina samoce“-Нешто се не сећам да Аустријанци (и Швајцарци) не говоре немачки!? Зашто, када се ти језици ВИШЕ разликују него српски од „црногорског“ или „босанског“ (или већ како се зове). Зато што католичкој цркви, као главном заговарачу „осамостаљења“ балканских народа на СВАКОМ ПОЉУ, то не одговара, јер она зна да то разара народе. А ови несрећници и нису свесни да играју како Запад (САД) хоће. Западу одговара што већа смутња на Балкану, јер после може да се појави као „спасилац“ од нпр. крвожедних Срба. Ово са језицима још је један од начина да се мали народи Балкана скрену са животних проблема у својој земљи-са питања економије и опстанка.

Гледао сам пре око годину дана, мислим на Б92, емисију у којој су гостовали тадашњи амер. и британски амбасадори. На крају је британски рекао, уз смешак, да јеневероватно како се мали, новостворени балкански народи, упињу да искажу своју самосвојност, ПРЕ свега путем именовања језика и писма именом свога народа, иако је очито да је то ИСТИ ЈЕЗИК СА СРПСКИМ“.

Да ли ови паметњаковићи на овој страници који пљују нас Србе сматрају и да је овај Британац острашћени великосрбин?

Како то да се градске власти нису досетиле да мало поврате сјај овом ремек делу модерне пред рат?

Posted in Србија, култура, политика by Соларић on јул 10, 2009

Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ

… Kako to da se gradske vlasti nisu dosetile da malo povrate sjaj ovom remek delu moderne pred rat? Da nemaju neku novu namenu za taj plac i čekaju da ova zgrad postane ruina?! Ma ne, to samo ja tako pričam, to je prosto nemoguće, Zavod za zaštitu spomenika mora da je zaštitio ovu zgradu i nikom valjda ne padaju na pamet valjda neke ružne misli o ovoj zgradi?!

Сетимо се Николе Тесле без кога данашњи свет, цивилизација и наука никада не би достигли овај ниво развоја

Posted in Срби у расејању, образовање, повесница, SerbianCafe by Соларић on јул 10, 2009

Данас је рођендан Николе Тесле 10 јула пре 153 год

raspolozen (ing.)

09. jul 2009.

На данашњи дан је пре 153 године рођен наш светски и највећи геније модерног доба Србин Никола Тесла.

Чак су и оснивачи гугла који су обоијца велики поштоваоци нашег научника и проналазача Николе Тесле графички на данашњи дан прилагодили почетну страницу гугл претраживача пригодно и обележили тако рођендан нашег и светског најзначајнијег проназача наизменичне струје и електомотора и електрогенератора и магнетног обртног поља Николе Тесле.

Сетимо се Николе Тесле без кога данашњи свет, цивилизација и наука никада не би достигли овај ниво развоја о коме је он говорио и предвиђао га пре више од једног века.

teslasociety.com/biography.htm

Милутин Тесла

Милутин Тесла

Nikola Tesla was born on July 10, 1856 in Smiljan, Lika, which was then part of the Austo-Hungarian Empire, region of Croatia. His father, Milutin Tesla was a Serbian Orthodox Priest and his mother Djuka Mandic was an inventor in her own right of household appliances.

Davidenko (Bokser (pride))

10. jul 2009.

Рођендан највећег међу највећима!
Збиља и ово на Гуглу је фантастично, и говори да ће Тесле бити све више и више и да његово вријеме, у ствари, тек долази.

http://www.google.com/webhp?hl=en

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме: