Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Како да се изврши морални препорођај друштва?

Posted in Србија, друштво, књижевност, образовање, политика by Соларић on 23 априла, 2009

Српски Књижевни Гчасник

Јован М. Јовановић: МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ

наслов издвојеног дела: Пол Готије, Испит наше савести: у оригиналу: Paul Gaultier, Notre examen de conscience

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

СТРАНА КЊИЖЕВНОСТ. – МОРАЛНА КРИЗА У ФРАНЦУСКОЈ.

… Из велике књижевности о моралној кризи Француске ми издвајамо, као дело вредно нарочите пажње, Испит наше савести од Пола Готија. Ту ce као главне махне и болести данашње Француске обележавају : претерани индивидуализам, говорљивост, ситничарство, немар, недисциплинованост, саревњивост, лакоумност, политичка циганија Сваки je Француз вешт да ce „извуче“ и из најтежег положаја: он je, од времена на време, y стању учинити и какво велико дело, али, по правилу, он мало мисли на опште ствари, и види их само кроз своје личне интересе. Политика je сва прожета тим индивидуалистичким духом. Друштвена солидарност и опште добро само су празне речи: личне амбиције и интереси, узајамним паралисањем, кваре сваки заједнички посао. Саревњипост и завист царују y истом друштву, истој партији, истој котерији. Француз никако не увиђа да је свачији лични интерес тесно везан за интересе друштвене заједнице, и да се нешто мора жртвовати од личних интереса општем интересу. Због
тога у државној управи влада неред и недисциплина, у политичком животу честе промене и кризе. Сваки Француз узет за себе вреди много више него узет у друштву с другим Французима; појединац је јачи него народ. У политици, у уметности, у књижевности, у војсци, у индустрији, у државној служби, Французи само крхају врат један другоме.

Леност је такође једна видна особина сувремене Француске. Леност је страх од напора и рада. Радник бежи од умора; рентијер се једино бави сецкањем купона; чиновник ради само колико мора; министар колико да се одржи на власти; индустријалци и трговци колико да добро живе; родитељи и учитељи колико да деца не буду сасвим рђава…
Свуда само трка за уживањем! Дужност, рад, напор, -тричарије! Уживање је све!

Француз је рођени критичар, критичар у рђавом смислу речи. Оговара пакосно, злобно, некад духовито, „у варницама,“ али понајчешће просто палаца. Охол, саревњив, славољубив, скептичан, Француз не пушта никога испред себе, свакога свлачи доле, никоме не признаје ништа. Највећи недостатак Француза то је саревњивост. Једнака и код сељака и код варошана, она је затровала све друштвене односе. Туђ комад земље, већа плата у другога, гризе Француза као рак. Индустријалац и трговац, пре ће се одрећи добре добити, но што ће је поделити с другим. Грађански рат
више занима људе него спољашњи, јер се у грађанском рату може учинити више пакости својим познаницима.
Туђу заслугу, туђу вредност нико не подноси. Пастера су, у своје време, звали убицом. У политици саверњивост превазилази сваку меру. Министру нико не опрашта што је сео на министарску столицу. Интерпелација за интерпелацијом, питање за питањем, – због какве ситнице, рђаво калдрмисаног пута или поквареног места, цела се влада узима, на одговор.

… Французи су невероватно површни. Разговори у високом друштву очајно су празни; у буржоазији и радништву налази се са мање отмености иста празноћа; жене, кад не оговарају, говоре о ситницама; учени људи, када су заједно, говоре о свему, али ни о чему не долазе до закључка. У министарским седницама није ништа озбиљније; зар пре рата један министар војни није јавно говорио, да више никада неће бити рата?

Погледајте о чему пншу новине: фељтони, дневне вести, извештаји из суда, полиције и позоришта. У енглеским и немачким листовима, напротив, налазе се многобројни чланци, озбиљно и стручно написани, о разним политичким и друштвеним питањима. Али Французу су озбиљне ствари досадне; он за њих нема никада времена. Зар да лупа главу о каналима, железницама, путевима, пристаништима, болницама, школама..

…С овим моралним особинама какве се виде код данашњих Француза не може се отићи далеко, – али како да се изврши морални препорођај француског друштва? Али, докле једни траже тај циљ у вери, други (међу ове с ада и Готије) траже га у пробуђеној и ојачаној друштвеној свести, која има свога основа у позитивним наукама.
Католици су ти који траже спаса у вери; социалисти ти која га траже у друштвеној свести. Али и једни и други слажу се у томе, да јединка сама за себе, – као земља у васељени, тако и она на земљи, – не значи ништа.

Ми свраћамо пажњу на ову француску кризу зато што је она у многоме и наша. Ми имамо, ако не све француске махне, а оно доста од њих. Сваки народ, чак и један тако велики и даровит народ као што је француски, има склоности ка назадовању. Он се од те склоности може отети само понављаним напорима. Зато је потребно чинити од времена на време овакав испит савести„, какав је за Французе учинио Пол Готије (Jean Paul Gaultier*) са толико немилосрдне увиђавности.
Само такав испит савести може нам показати, шта се у нашем народном карактеру почело да квари, и шта треба поправљати.

Целокупан садржај: Морална криза у Француској

Од нечега се мора почети па таман то нешто било ништа…

Posted in Србија, друштво, култура by Соларић on 30 новембра, 2008

Комесари

М. Бобић-Мојсиловић

[објављено: 14/11/2008]

http://www.mirjanabm.com

Spiridon , 15/11/2008,

Javljam se iz srca EU gde zivim vec 16 godina…Istina je da drustvo u kojem zivim ima odredene prednosti (ali i mane..) u odnosu na nase drustvo i sistem..kao i sve drugo u zivotu napred navedena cinjenica ima i svoje zasto i kako..

Civilizacijske norme i kolektivna svest su na vecoj razini i ta cinjenica sama po sebi isto tako ima svoju pred istoriju…Ono sto je najznacajnije sustinski svodi se na onu tako jednostavnu filozofsku „U SE I U SVOJE KLJUSE“

Pragmaticni nemci krecu uvek od lokalnog ka globalnom…od mikro ka makro ne obratno i ne suprotno i zahvaljujuci tom redosledu i metodici nemaju mnogih dilema sa kojim se mi srecemo i vrtimo u krug. Ovim navedenim zelim reci da daleko vise paznje rada i truda moramo uloziti u svom dvoristu, svojoj ulici, kvartu, gradu…

Zvuci sasavo i banalno ali cela istina i polemika za i protiv EU je manje vazna od toga dali cemo ili ne pozdraviti komsiju u prolazu, dali cemo podariti osmeh nekom u nasem dvoristu, dali nas haustor ima osvetlenje, ispravne saltere, da li mozemo da se organizujemo i zajedno da okrecimo nas ulaz..zbog nas samih..zbog nase dece..

Ljudi pocnimo da zivimo sada i odma, daj mo lep primer jer se dobro vraca dobrim..jer kolektivni duh nase ulice zavisi i od nas samih...Svaki dan uraditi nesto lepo, dobro i korisno bez obzira koliko je to malo znaci jednoga dana prizvati i privuci nesto znacajno i krupno u svoj zivot…

Secam se prvog postavljenog zadatka pred sebe…ovde u srcu Evrope koji je glasio zaraditi za jelo..i sobu..veoma tezak i ambicion plan sa obzirom na nepoznavanje jezika i ljudi koji bi mi mogli pomoci..Posle ispunjenog zadatka sledece je bilo kupiti jednu kosulju i tako redom jedno po jedno resavati..

Od necega se mora poceti pa taman to nesto bilo nista..Cilj ovog javljanja svakako nije prica o tome sta sam i koliko stekao vec spoznaja o tome sta je bitno a sta manje..Uvek i uvek probajmo prije svega misliti i delovati lokalno jer nemozemo nista ocekivati na globalnom planu ako neradimo lokalno…

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Нови светски поредак фронтално гура човечанство у ропство

Posted in друштво, политика, тајна удружења by Соларић on 20 новембра, 2008

plan omega , 07/11/2008,

Novi svetski poredak frontalno gura čovečanstvo u ropsto, kroz kontrole hrane, energije, kredita, finansija i ličnih sloboda, kako bi se ostvarila suština Novog svetskog poretka, da poremeti i destabilizuje ljudsko društvo, pritom konstantno puneći uši čovečanstvu kako je to za njegovo dobro, kako je to „civilizacija“, dok one koji im se suprotstavljaju žigošu, da su ekscentrici i bolesnici koji žive u svetu svojih fiksnih ideja o navodnom neljudskom poretku i globalnom nacizmu koji je pred vratima.

Svi koji žele da glasno kažu da se sa nečim ne slažu izvrgnuti su ruglu kroz mehanizme medijske manipulacije i sistem kriterijuma kojih ih predstavlja kao subverzivne i destruktivne osobe. Tako patriotizam i nacionalizam postaju arhaična i negativna svojstva karaktera, a odricanje od svega što je lično i posebno postaje obrazac nove filozofije življenja, gde je Evropa postala merilo svih stvari i cilj svih napora „zaostalih“ zemalja.

Novi kriterijumi etičkih vrednosti pretvorili su ove principe u šuplje ljušture, a reči kao što su „ljubav“ i „saosećanje“ su reči kojih se treba stideti. Kao lideri su nam se nametnuli ambiciozni egoisti, čiji su životni horizoni omeđeni težnjom ka bezobzirnoj dominaciji, a nelečeni kompleksi inferiornosti su opasan reagens kojim su spremni da zapale vatru osvetoljubivosti prema svemu što je drugačnije ili iznad njihovih diktata, ispunjavajući tako zadatak zbog kog im je i data moć.

Izvor: Политика а.д. (коментари читалаца)

Сродне теме:

Они тако хоће, да влада уверење да су они ти који одређују све, а није тако…