Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

„Е то је Амерички сан, а и у Србији ће ти се десити слично”

Posted in родитељи, хумор, SerbianCafe by Соларић on 3 маја, 2009

Kozak – Mar 14, 2004

Kako biti srećan? Pre nego sto krenesh na posao nagutaj se nekoliko tableta prozaka, valijuma i neceg slicnog i sve je reseno.

Ne stvarno, ne zezam se. Pa kako inace mozesh biti srećan? Ako te pravi srecan da zavrsish fakultete, magistarske, doktorate, zavrsicesh ih. Onda treba da isplacujesh kredite i da vratish pare sto si ulozio u to školovanje, onda treba da pocnesh da stedish u nekakve privatne penzijske fondove.

Onda se udash, ozenish i treba da kupite kucu, onda dodju na svet male napasti kojima cesh sve zivo omoguciti, a oni nece imati nikakvo postovanje prema tebi i stalno ce pljuvati po tebi cim im pokazesh tracak dobrote.

Onda treba da stedish za skolovanje tih derana, pa malo po malo ce ti supruga/ug poceti da gubi postovanje (ako je uopste i postojalo) prema tebi i poce ce da te smatra za govno, a mozda te i ostavi za nekog boljeg (citaj bogatijeg) od tebe. U tom slucaju cesh morati josh da placash i alimentaciju i child support. Kada dodjesh u 50-tim ili 60-tim godinama, posle 30 godina stedenja u te privatne penzijske fondove, ta kompanija moze da propadne i onda ostanesh i bez toga. I na kraju te ti isti derani kojima si dushu dao ubace u neki raspali starački dom i dodju da te vide jednom godishnje.

E to je Američki san, a i u Srbiji ce ti se desiti slicno, sa tom razlikom sto cesh sa tim deranima ziveti u istom stanu dok oni napune 50 godina t.j. dok ti umresh.

Pa mi sada vi pricajte o tome kako postoji sreca i slicne govnarije.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Више је него очигледно да Србија сања сан индијанских племена из неких давно прошлих времена

Posted in Србија, Чворак, друштво by Соларић on 2 јануара, 2009

Cvorak , 29/11/2008,

Pre koju nedelju procitao sam bas ovde na stranicama politike u redakcijskim komentarima zanimljiv tekst o odnosima amerike koja je uporedjena sa rimskom imperijom i plemena koja su na rubovima te imperije iliti njenih interesa.

Poredjenje je zanimljivo mada Amerika nema bas mnogo zajednickog sa Rimom iako dobrano koristi simboliku istog. Postoje i pojedinci koji ameriku i njenu politiku uporedjuju sa britanskom imperijom sto joj automastki imputira i kolonijalizam kao jedno od dostignuca anglo-saksonske civilizacije tog vremena. Meni je usi zaparala skoro jedna informacija da srpska vlada odvaja 50.000 dolara da popravi sliku o Srbiji u americkom javnom mnjenju. Citavih 50.000 dolara.

Mene sadasnji odnosi Amerike i Srbije poprilicno podsecaju na odnose koje su prvi kolonisti uspostavljaljali sa lokalnim stanovnistvom. Onima sto ih mi u Srbiji poznajemo kao americke indijance. Tada su ti prvi kolonisti, osvajaci, kupovali vernost i materijalna dobra indijanaca za sarena stakla i ogrlice.

Indijanci su svoje zlato, hranu, kozu i kost menjali sa staklice i bezvredna ogledalca. Dok sa ogledalcima i staklicima indijancima nisu stigle boginje i vatrena voda. Citava ta civilizacija indijanaca sa severnog americkog kontinenta nestala je za manje od 200 godina. I danas su po zakonima americkih federalnih vlasti indijanci u rezervatima. Mada su se vremena promenila. Oslobodjeni placanja velikih poreza i doprinosa federalnim vlastima poseduju ogromne kockarnice koje su dupke pune bledolikih amerikanaca. Najbolje zdravstvo i skolstvo danas u americi imaju upravo indijanska plemena koja u svojim rezervatima drze kockarnice. Pune onih koji bi da odsanjanju svoj americki san.

Vise je nego ocigledno da Srbija sanja san indijanskih plemena iz nekih davno proslih vremena. A svemu je kriv taj virus boginja i vatrene vode. Imperijalna prica? Mozda samo u glavama nekih srpskih indijanaca iz plemena staklic aka ogledalce.

Извор: Политика Online (коментари корисника)