Што више трпите и чутите, Србија ће бити маља, ружнија и неслободнија

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Ни седма сила није што је била

Миодраг Зарковић

четвртак, 21. мај 2009.

Коментари

Totalni bojkot

петак, 22 мај 2009 16:16

Kada boravim u Beogradu sa clanovima porodice ne ulazim u stanove ili sobe u kojima se slusa/gleda ‘najslobodnija srpska TV stanica’. Ne zelim da vidim ni njihov logo, ni vest, ni izvestaj sa sportskog nadmetanja. Ne zanima me kvalitet njihovog web sajta. Ne interesuje me njihova ekskluzivnost. Ne citam njihove blogove. Imam Internet, mogu da saznam ono sto me interesuje i bez njihovog podteksta – politike koja se vodi svim sredstvima.

Prekinuo sam sve kontakte sa ljudima koji rade ili pisu za novine u stranom vlasnistvu, i/ili domace, pod totalnom kontrolom neprijateljskog faktora. Imam dovoljno prijatelja i poznanika koji postuju osnovne eticke norme, koji su posteni i ne boje se rada, prepoznaju nepravdu i totalitarni duh. Oni drugi vise ne postoje.

Za mene je jedino resenje totalni bojkot svih koji konzumiraju ovu vrstu opijata i pristaju na ovu vrstu lobotomije. A vi se igrajte demokratije i glumite toleranciju dok srpski mediji vredjaju organizaciju koja je prozvana fasistickom i prave nevidjeni pritisak na sud (bas danas), cirkusom i javnom podrskom kakva ne postoji nigde u svetu. Sto vise trpite i cutite, Srbija ce biti manja, ruznija i neslobodnija. Sturim analizama, gradjanskom neslaganju i blagim osudama je odavno istekao rok. Vreme je za totalni bojkot.

Србија је водећа земља по контроли медија и несумњиви европски шампион у тенденциозном извештавању

Преузето са: Нова Српска Политичка Мисао

Ни седма сила није што је била

Миодраг Зарковић

четвртак, 21. мај 2009.

…

Шалу на страну, стање у овдашњим медијима толико је лоше да чак и они који су најодговорнији за њега не споре колике су размере катастрофе. А да је заиста реч о катастрофи, и то оној најгоре врсте – која саму себе даље шири – јасно је било коме ко и даље сваког јутра купује новине на киоску, или не пропушта вечерње термине информативних емисија. А још више онима који су се одвикли од штампе и дигли руке од разних „дневника“ и „вести у 7“. Таквих је, показују многа истраживања, све више, и то не само због светске економске кризе која је, да невоља буде већа, на целој планети погодила највише медије. …

Ипак, само ако медији у Србији постану истински слободни, независни, савесни и храбри, имаћемо јавност која зна шта хоће и како то да оствари. А онда ћемо већ подсећати и на озбиљну државу.

Коментари:

Padaaaaa Bastiljaaaaaa

10 петак, 22 мај 2009

Jedino korenita promena svojinskih odnosa u medijima kao i ponovna rasprava o dodeljivanju nacionalnih frekvencija mogu doneti Srbiji promene na bolje.

Lider u korupciji i druga zemlja po siromastvu u Evropi, Srbija je vodeca nacija po kontroli medija i nesumnjivi evropski sampion u tendencioznom izvestavanju. Zar treba da podsecam da se u ovoj zemlji manje cuvala ambasada jedine svetske supersile od jedne obicne radio i televizijske stanice, za vreme demonstracija povom proglasenja NDK? Zar postoji neko ko misli da ovo nije ucinjeno zato sto se u svet slala potrebna slika o nasem narodu i drzavi? U Srbiji ce se vise od vlasti, Skupstine, svih birokratskih i korporativnih centara moci, braniti medijski monopol. Ali pasce i on. Pasce, pasce Bastilja.

Посебан вид ограничавања слободе медија, зашто то не рећи, јесте спонзорисање из иностранства

Коментар пренет са: Нова Српска Политичка Мисао

Toma Savic

Prvo, mediji u Srbiji nikada nisu bili slobodni, niti sa aspekta smelosti da objave sve njima raspoložive informacije, niti sa aspekta pristupa svim informacijama potrebnim za uspešnu misiju informisanja javnosti. Ta nesloboda medija se odnosi na period od Miloševića, pa preko svih kasnijih vlada, a o ranijoj prošlosti da i ne govorimo. Zato se ovom autoru i ne može imlicirati da svu krivicu svaljuje samo na aktuelnu nam Vladu. Poseban vid ograničavanja slobode medija, zašto to ne reći, jeste sponzorisanje iz inostranstva koje ima za posledicu usmereno i selektivno izveštavanje. Uvek je borba za vlast prevashodno značila borbu za medije, odnosno njihovo „osvajanje“ od strane svih nivoa vlasti.

Što se tiče tvrdnje o „slobodi medija u Americi“, kako stoji u jednom od prethodnih komentara, sa tom generalnom ocenom nebih se nikako mogao složiti. Živeo sam u toj zemlji više godina, pratio aktivno njhihove medije, što činim i sada, imavši i direktne profesionalne kontakte sa njihovim novinarima i PR agencijama . Njihova vlada ima vrlo razrađen sistem usmeravanja medija, počev od onih transparentnih (tzv. „brifinga“), pa sve do onih manje vidljivih i vrlo sofisticiranih. Naravno, pored Vlade isto čine i razne uticajne grupe i lobisti, manje ili više javno eksponirani, a o PR agencijala i da ne govorimo (čitati: „plaćena istina„). U američkom novinarstvu ima svega: autocenzure, gole priopagande, poluistina, manipulacija, jednoumlja, stereotipa, mitova, predubeđenja, pa i „celih“ neistina. Opšta je pojava da novinari jednog lista, pišući o istoj temi, preuzimaju čitave fraze ili kvalifikacije svojih kolega iz drugih medija.

Uostalom, posledice satanizovanja najbolje su osetili sami Srbi (pa art. priprema sada se vrši putem medija). To što se povremeno publikuju i po neke afere vezane za predstavnike vlasti ne treba da zavara. To može značiti da su lobisti jedne uticajne grupe ili moćnika iz senke, prevladali druge. A ponekad je potrebno pružiti dokaze o „slobodi medija“