„Најчаснији међу Србима римокатоличке вјере“
Најчувенији Срби католици и њихова насеља
IG0R – 22. april 2005.
Најчаснији међу Србима католичке вере:
Никола Јуришић
Руђер Бошковић (од мајке Италијанке)
Conte (гроф) др. Медо Пуцић и његов мање чувени брат Нико Велики Пуцић
Др. Антун Пуљези
Матија Бан
Влахо Буковац
Др. Валтазар Богишић
Перо Будмани
Др. Лујо Бакотић и Игњат Бакотић
Др. Душан Баљак
Луко Зоре
Антоније Вучетић
Милан Решетар
Вице и Лујо Адамовић
Лујо Војновић
Франо Кулишић (из Сиња, политичар)
Марко Мурат
Марко Цар (вратио се Цркви мајци)
Перо Колендић
Хенрик Барић
Вид Вулетић-Вукасовић (Дубровчанин, ранији католички редовник, фратар новиц, касније етнолог, за многе породице Корчуле је пронашао православне претке)
Игњат Јоб
Ловро Павловић
Јозо и Никола Бона
Ђуро Вукотић
Стијепо Кнежевић
Иво Ћипико
Петар Касандрић
Мато Грацић
Антун Пасарић
Мато Шарић
Стјепан Стражичић
дон Јаков Групковић
Антун Вршић
Јово Метлићич
Викентије Бутијер
Мирко Трипало (политичар из Сиња, предак Мика Трипала, чини ми се деда)
Рудолф Сарделић
Никша Гради
Целестин Медовић
Иван Ђала
Никола Лепет
Ловро Монти
Нико Бартуловић
Драгутин Франасовић
Стјепан Кастрапели
Кристо Доминковић
Јосип Берса
Мароје Кабога
Антун Фабрис
Стијепо Кобасица
Др. Влахо Матијевић
Др. Игњат Бакотић
Дум Иван Стојановић
Многе нисам навео већ сам их заборавио, што случајно, што намерно, чисто да се види у каквом су броју.
Географске концентрације Срба-католика: Суботица, Сомбор и остала буњевачка насеља Бачке, Дубровник, Конавли, Цавтат, Пељешац и Стон, Корчула (посебно наглашавам Блато), Доброта, Тиват, Пераст, Прчањ, Шкаљари. Каштел код Сплита, Сињ, Врлика.
„Današnjo obćinsko vieće u Vrlici sačinjavaju 48 Srba pravoslavnih i 12 Srba katolika. Hrvatski odbor je tražio, da, naprama hrvatskog življa u ovoj krajini, u vieće bude pripušteno 17 Hrvata , a Srbima da ostane 19 viećnika s njihovim načelnikom. Srpski odbor nije na to pristao, već, iz poduljeg pregovaranja, ponudio im je 6 viećnika, ali uz uviet, da Hrvatu u svoju listu uvrste 9 između onih 12 današnjih viećnika Srba katolika.“
(Narodni list; XLIV br.50 od 24.lipnja 1905).
Лапсус, др. Игњат Бакотић је два пута наведен
Од концентрација Срба католика такође ваља навести Јањево, Летницу, Врнавоколо и Врнез. То су већински српска католичка насеља.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Сродне теме:
ГМО соја у Србији
Aljosha 17. januar 2009.
Jahac_Magle
17. januar 2009.http://www.tabloid.co.yu/clanak.php?br=99&clanak=19
===============================================
Jahac_Magle, hvala na ovom linku. Nisam znao da je ovaj globalistički retard, Ivana Dulić Marković stipendista Monsanta i da je kao ministar uvezla GMO soju u Srbiju!!! Evo linka do članka o tome:
Aljosha
17. januar 2009.
… Živim u Subotici. Domaći neoliberali iz DS-a su politički žrtvovali čitav jedan narod – Bunjevce, da bi ostali u dilu sa Hrvatima u Subotici. Hrvati su uslovili podršku tim strankama na severu Bačke, pritiskom na Bunjevce, one koji su još ostali nepohrvaćeni. Na taj način, odrekla ih se i matična država Srbija, jedina koju priznaju kao svoju, a u za korist hrvatskih stranaca poput Ivane Dulić Marković, koja nam je ovde dovela Antu Đapića!
Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)
Психологија срећног живота
„Psiholozi znaju gotovo sve o uzrocima depresije ali veoma malo znaju o tajnama srecnoga zivota“
..Stela – Mar 14, 2004
Mol, selo u Backoj, glavna ulica mala i jedina asfaltirana. Opstina, bioskop i gradska kafana su glavni centri sakupljanja omladine i onih malo starijih koji su se uvece okupljali, druzeci se i prepricavajuci price i dogadjaje koje su prezivljavali u toku dana. Mir i tisina, da ne poverujes.
Guske i patke slobodno setaju, samo ih po neki motor ili nemarni deran poremeti iziritira u svakodnevnoj setnji po selu. Kucica, srednje velicine, nalik na voz. Ulazis prvo u kuhinju a iz nje u prvu sobu, u drugu a treca je za goste. U trecoj sobi smo najvise voleli da spavamo jer je bio ogroman krevet sa velikom dunjom, izgubis se ispod nje a mekana je, ne osecas tezinu. Gostinska soba je imala “ KIBIC-FENSTERE“ i u svakom od njih, stajale su ljubicice, ljubicaste i bele, negovane sa mnogo ljubavi i zalivane samo ispod tanjira. Kroz kibic fenster, mogao si da vidis celu ulicu a da se ne naginjes kroz prozor.
Deda i baba, stari i cestiti ljudi, sve su nam dopustali, njihovoj toleranciji nije bilo kraja. Usisivaca nije bilo, mokrom metlom se cistio tepih, dva puta dnevno. Deda je ujutru isao da nam kupi bombone a baba je spremala dorucak. Spavali smo dokle smo hteli ali kada ustanemo, cekala nas je sveza kifla i toplo, cokoladno mleko na stolu.
Nikada mi nece biti jasno, kako je baba uvek znala kada cemo ustati jer smo ustajali u razlicito vreme a mleko je uvek bilo toplo. Deda i baba, izrodili su 9 dece a nas unucica, gomila jedna. Uvek im je kuca bila puna radosti i decijeg smeha. Svakom je ukazana paznja a za rodjendan smo od dede i babe dobijali na poklon kilogram meda, sok od malina koji je moja baba pravila, cokoladu i simbolicnu sumu novca.
Na selu kod babe i dede, budili su nas petli. Prvi i najglasniji petao se oglasavao kod komsinice Jule, najgrlatije zene u selu. Nakon petlova, cula se Jula sa svojim krestavim glasom, izdavajuci direktive svome muzu, za taj dan. Deda i baba su imali psa, zvala se Lola a kasnije su prisvojili i Culeta, seoskog avlijanera. Imao je deda i kozu i jarca, veliku bastu i vrcao je med. Taj ukus meda sa sacem u svakoj dunct-flasi, nikada necu zaboraviti. Niko, nikada nije naucio da kuva kao nasa baba valjda je za to potrebno mnogo ljubavi? Kada se nije imalo, baba je pravila ladnjacu. Testo kao za palacinke ali gusce umesano i zapeceno u rerni ili masti i hleba sa crvenom paprikom odgore. Mi, deca, ceo dan smo provodili u igri, napolju.
Vazduh i sesoki mirisi, mir i ona ljudska cestitost koju su seljani posedovali, nikada necu zaboraviti. A veceri…….., nigde se sunce ne spaja sa zemljom tako sporo kao na selu. Imas osecaj, da mozes zvezde da dohvatis. Televizor se palio tek uvece, baba i deda sede na „otomanu“ a mi, unuci izmedju njih.
Gledamo film a baba cita „title“ (prevod), na glas da i oni koji ne znaju da citaju jer su jos mali, shvate o cemu se radi. Nakon filma, deda nam prica neku pricu i ispituje nas geografiju. Na kredencu, neke cudne masne boje, nacickane slike svih nas a dunje, slatko i sokovi, poredjani jedni pored drugog u nizu kao ikebana. Noc i tisina, odlazimo da spavamo i dugo se kikocemo dok najzad ne zaspimo.
Извор: SerbianCafe.com (дискусије)
Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ? 
leave a comment