Она која цени мале ствари је жена Јапанца

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Protivnici braka.

Trucko (sociolog)

22. jun 2009.

Je li brak propala institucija?

Izgleda da je sve vise i vise ljudi kojima brak ne da nije krajnji cilj, ni neka zelja, nego je nešto od čega svjesno bjeze…e sad ima onih koji bjeze od svake vrste vezivanja takozvani „commitmentphobic” tipovi…ali šta je s onima koji nemaju problema ni sa ljubavi, ni sa vezivanjem nego jednostavno ne žele brak?

ne vjeruju u njega, ne žele papir, ili im isti ništa ne znaci…ili nose u sebi utiske na losa iskustva iz blize i dalje okoline…

u koju grupu vi spadate? Nedavno pricali smo generalno o tome šta je brak…ali šta recimo da nabasate na nekog ko pripada ovoj grupi protivnika braka? recimo kao george clooney da li bi vam to bilo nešto što ne mozete prevazici?

prošle sedmice cherlize theron i sam townsend jednostavno OBJAVILI da su muž i žena…nije bilo nikakve ceremonije, vjencanja, papira, nisu to legalno ni religijski obavili, jednostavno su razmjenili prstenove i od tog dana smatraju da su u braku…

Ja sa ljubavi nemam nikakvih problema ali ima ona sa mnom ;)

ja nemam ništa protiv zajednickog zivota, ali mi se brak čini prevazidjen. možda je neromanticno, ali ja imam obicaj reći da potpis za kredit za stan vrijedi vise od potpisa kod maticara…?

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Ljudi mogu da znaju tek kad imaju i jedno i drugo iskustvo da uporede. Kako bi mogli da znaju kako je u braku oni koji nikada nisu bili u njemu? Mozete li znati kako izgleda koitalni orgazam ako nikada niste imali seks?

Druga stvar, ono sto ljudi rade to je da svoje trenutno stanje smatraju „normalnim” a kada im se stanje promeni, onda to sledeće stanje postaje „normalno”. Znaci oni koji su u braku to im je normalno, oni koji nisu to je njima normalno.

Gde je tu pravilo? Nema ga. Svako radi šta mu odgovora.

Moje lično iskustvo je da je svadba nešto čega se zauvek secas, a kako godine mog prelepog braka odmicu tako mi je datum kada smo stupili u bracnu zajednicu sve vazniji i vazniji.

Sa prakticne strane, da bi dokazao da si u braku treba ti samo jedan papir, a kada si defakto onda sto i jedan. Kada se sve sabere, mislim da papir vise daje nego sto uzima, pre svega jer ceremonija stupanja u brak može i ne mora da se odrzi. Znaci sa 400 svatova ili samo sa kumovima – izbor je na mladencima (i rodbini!) – papir je u mnogim zivotnim situacijama koje slede veoma prakticno imati.

tambura (prgrmr)

23. jun 2009.

Dajte više ne serite sa tim vasim stranim rijecima. „COMMITMENTPHOBIC TIPOVI”. Šta to sranje znaci? Ja nemam pojma, kao i sigurno masa ljudi na ovim diskusijama.Pišite na nasem jeziku, kad ste vidjeli da neko od stranaca upotrebljava nas jezik? Ali nasi bezveznjakovici koji odu na zapad brzo zaboravljaju šta su i ko su. I onda se prave vazni pa prateci ove diskusije upotrebljavaju masu stranih rijeci, najviše engleskih, kao da mi svi znamo engleski jezik!!! Zamislite kad bi mi svi koji živimo u raznim državama ove jadne zemaljske kugle ubacivali rijeci iz zemlje gdje živimo, na šta bi to licilo. To ne bi vise bile „SRPSKE DISKUSIJE” nego smucaj pa proli.Toliko od mene.

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Tambura, tvoj gnev je sasvim opravdan. Broj reci koje se koriste kao da su srpske raste iz dana u dan.
Na zalost, mnoge od njih nemaju prevod. Pošto je engleski svetski jezik a ne srpski ili holandski, mnoge se engleske reci prisvajaju kao da su srpske (a ne desava se obratno).

Ovde na diskusijama ti je samo kolateralna steta od onoga što se desava po srpskim medijima. Tu stvar bi pod hitno trebalo resavati na najvisem državnom nivou. Kad bi neko mario za jezik… puna im usta srbisanja (politicarima, ljudima koji vode zemlju), a za jezik ne brinu.

dulebg (posmatrach)

23. jun 2009.

Све то са нестанком брака и деце је прљава акција владара света. Њима је циљ да што лакше владају и што више профитирају. Рачунају да ће у скорој будућности све послове преузети роботи и онда су им људи углавном само трошак. Зато им је довољно 700 милиона људи – више за послугу и рад око робота, и ту типују на Индусе, као најмање захтевне.

Тако да већ добрих 50 година раде на растурању породице, а са циљем изазивања „беле куге”. Једно од најјачих средстава им је „слободна љубав” и опште доступан секс: знамо да мушкарци и иначе не журе у брак и обавезе, али да им је обећање секса некада било ефикасан мамац за потпис на све оно остало што брак подразумева. Данас мушкарци за тим немају потребе – секс нас гледа са сваког екрана, сваке рекламе, новина, сва мода је у еротичности. Женски часописи се секирају: колико оргазама треба за добар тен, а колико добар тен да бисте набавиле Бају за оргазме? да ли лећи прве вечери? шта ако му се не диже? смешка ми се колега?!

Уз ово свакако иду и друге смишљене деградације: традиције, морала, праведности, људскости, лепоте, стваралаштва, знања, образовања. Створено је ново биће „хомо-лудус” човек који би да се забавља, коме цео живот прође у пубертету. Како од њега очекивати да буде родитељ, када неће да одрасте? Па у Бг имате стотине хиљада пубертетлија у 30-40-тим. Прођите сплавове, теретане, ин-места, опнениге, хепенинге, сајмове пилетине – свуда проседи дечаци и олињале тинејџерке.

Они тврде да им Друштво није пружило прилику, да су их зезнули прво комунисти, а сада и демократи, да их хебе крштеница… Ускоро ће их похебати Црна Дама – можда се онда досете да им је рано за умирати, да нису одрадили посао због којег су рођени: да и они роде??!

—

не знам – бирајте своју судбину
невоља је што за поправни не буде много времена
и не буде увек следећа шанса

Trucko (sociolog)

23. jun 2009.

Jedini razlog zbog kojeg ja eventualno razmišljam o braku jeste taj sto nema teoretske …ene sanse da dodjes do stana za kredit a da dokazes da imaš stalnog partnera s kojim živis osim vjencanog lista. A i u tom slučaju osim toga sto moramo oboje imati pravo dobre plate moramo imati i tri ziranta koji imaju isto tako pravo dobre plate, staviti stan pod hipoteku i na kraju potpisati saglasnost o zapljeni istog.

I onda se neko priupita zašto neko želi da ide odavde… Dok se Brankovicima stanovi kupuju od MOJIH para a on ih otkupljuje za badava:(

Ne znam, brak je ipak hiljadugodisnja institucija i jedan od osnova ljudskog drustva. Ne mislim da treba smatrati brak prevazidjenim, jer ne vidim šta ga može zamijeniti.
Mislim da drustvo mora pomoći novim generacijama, jer sve je vise razvedenih brakova i frustracija pojedinaca (jedna od posljedica je usamljenost individue u drustvu) .Za odgoj djece su potrebna oba roditelja. Brak je vrlo prakticna formula, u starosti imaju jedno drugo, sto s obzirom na sve manje djece i sve manje porodice znaci dosta.

pozzz

LeaDiKaprio (shumska)

23. jun 2009.

Da li ljubav izbledi… Sigurno da ima onih koje izblede. Nisu svi brakovi od materijala koji traje doveka. Neki traju neki ne traju, to je fakat, takav je zivot.

Moja ljubav prema muzu nije izbledela. Svakako da se promenila i da nije ista kao kada smo bili tinejdzeri. Pa ništa i nije isto od tog vremena, ni mi, ni boja naše kose, ni ljudi oko nas, ni nasa klupa na kojoj smo sedeli, naše drustvo, roditelji, ni zemlja u kojoj živimo – ništa nije isto, normalno da ni ljubav nije ista. Ljubav nije konstanta koja se ne menja, ljubav je ziva. Neumitno se menja sa vremenom. Sto je dobro jer niko od nas ne može da udje u skolske patike koje smo nosili u 5 razredu. Ljubav raste sa nama.

Nasa ljubav je zajedno sa nama prošla kroz razne zivotne faze. Od hormonske eksplozije koja je karakteristicna za tinejdzersko doba, do sadasnjeg osecaja ispunjenosti toplinom. Moj centar sveta…

Jeste, treba imati sreće i naći osobu koja ti odgovara. A opet, svako iskustvo je dragoceno, pa makar bilo i bolno. Nama nas brak nije pao s neba. Sami smo ga napravili ovakvim kao sto je sada.

I mi smo imali sansu da od našeg braka napravimo zatvorsku jedinicu u koju se vracas uvece, nakon što si dan proveo na slobodi. I mi smo mogli da se svadjamo oko sitnica i da svako vuce na svoju stranu. I nasa familija je još pre svadbe pokusala da nas zavadi. Uvek smo se vracali na jedno jedino pitanje: šta je ovde bitno? I odgovor je uvek bio isti: ja i ti, mi. Izbor nije uvek bio lak, naročito kada je familija bila u pitanju. Uvek bi on pricao sa svojima a ja sa svojima i svi su vrlo brzo shvatili šta je nama najbitnije pa su nas ostavili na miru.

A mogli smo krenuti nekom linijom manjeg otpora u bilo kom trenutku. Tada bi prica verujem bila drugacija.

rintacica 23. jun 2009.

Lično su mi najsmesniji ( da ne kažem najtuzniji, sto je pravi izraz) „ momci” i „ devojke” od 40 ljeta, koji zaista misle da to jesu ( doduse po statusu da, ali po godinama…), mlate se po splavovima sa decom od 20, još uvek im ne pada na pamet da se vezuju – sto bi, pa ima vremena…
U stvari, to su sebične guzice ( izvinite na izrazu) i emotivni invalidi, kojima smeta dlaka u jajetu, koji nisu spremni ni na kakvu toleranciju i prihvatanje nekog ko ima bilo kakve mane ( a sami puni ko sipak). Takvi i treba da ostanu sami i da sebe ubeđuju da su najbolji, najlepsi, najuspesniji, i da za njih ne postoji niko pod kapom nebeskom.

Ringispil011 (profesor muzicke kulture)

24. jun 2009.

Nekada se od žene ocekivalo da bude zdrava, cista, uredna, ocesljana i da zna da kuva. Od muskarca se ocekivalo da bude zdrav, snažan, sposoban, vredan, da obezbedi krov nad glavom i izdržavanje svoje porodice i da zna da nešto poradi oko kuce. Danas se ocekuje od žene da bude uspesna u karijeri, obucena po poslednjoj modi, bez mrvice celulita,strije i sa grudima koje prkose zemljinoj tezi bez obzira na to koliko ima godina i koliko je dece rodila, sa savrsenom frizurom, i naravno sve da radi po kuci i oko dece. Ona inače mora da bude i najmanje psiholog a poželjno je i psihijatar da bi mogla do besvesti da razume i leci njegove traume i probleme. Od danasnjih muskaraca se ocekuje da povremeno dignu noge kad one usisavaju, jer je nemati posao prestalo da bude sramota za muskarca, a svoje slobodno vreme provode ili za kompjuterom ili u kladionicama, ili obe varijante, sljokajuci pivchugu koju im je ona kupila i još ocekuju da one shvate da je njima najteze kad je biju jer zaboga sama je to tražila..
Provod na moj racun? Ne hvala…

LeaDiKaprio
(shumska)

24. jun 2009. u 03.57

Ringispil… odakle da pocnem…
Zahtevi od žene i muskarca danas su veliki. Sa druge strane, pomenula sam da se danasnji brakovi razvode zbog prioriteta postavljenih na način koji ne pogoduje braku. I to je upravo ovo sto si ti opisao: ona vuce na jednu stranu, on na drugu. Tu od braka nema ništa… Ali ne zato što se „danas trazi” od njega ili nje ne znam ni ja šta, nego sto su on i ona sebi kao prioritet postavili neke druge stvari a ne njihov brak.

Dilema je ocigledna: od 24 sata koja imam dnevno, koliko ću ih posvetiti onome što se „danas trazi” od mene a koliko onome sto brak trazi.

Deca samo još vise zakomplikuju ovu jednacinu. Deca su veliki negativni udarac na brak kada se rode, jer zahtevaju svo moguće vreme. To nam niko nikada nije rekao, na primer. Svi kažu „deca ucvrscuju vezu”. POGRESNO. Veza koja nije funkcionisala pre dece raspadne se kada beba udje u kucu. Ono što se racuna da „drzi” vezu je opet „šta se ocekuje” od ljudi koji imaju decu a to je da ostanu zajedno „zbog dece”. Tako se dobije spoljasnja slika da je brak „spasen”, a brak je zapravo odavno mrtav…

051 25. jun 2009.

Ona koje ceni male stvari je žena Japanca.

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању

Труднице Србије без помоћи

Многе будуће мајке, због егзистенцијалних разлога, не користе боловање да не би примале само 65 одсто плате

Марија Којадиновић из Параћина, иако у шестом месецу трудноће, свакога дана одлази на посао и испуњава своје радне задатке, као и пре него што је остала у другом стању. Један од кључних разлога због којег је одлучила да не користи трудничко боловање, током којег се исплаћује 65 одсто личног дохотка, јесте плата.

Б. Малиш

[објављено: 23/01/2009]

Саша Петровић, 23/01/2009,

У вези са овим текстом постоје две неоспорне чињенице. ПРВА је да наша држава још увек не схвата да смо ми Срби народ који све брже нестаје. Није нам потребан никакав рат, за највише 50 година бићемо мањина у својој собственој земљи.

Уместо да држава предузме радикалне мере у циљу заустављања беле куге и подстицаја народног прираштаја у виду повластица и финансијских стимуланса за мајке, она приповеда младима бајке о Европи и „лагодном“ животу који нас тамо очекује. Питате се откуд новац! Погледајте само колико неудатих девојака и неожењених младића који троше своју младост седећи до јутра у мрачним и загушљивим кафићима.

Нису од користи ни Богу ни народу, већ себе трују алкохолом, дуваном и чак наркотицима.

Када би држава на такве ударила порезе, они би се удали оженили, мајке са децом би имале извор прихода и било би много више рада а мање туча и убистава по кафанама. Брат ми живи у Америци и сећам се када је причао да се тамо уопште не исплати бити момак: осигурање за ауто и кућу је скупље,а порез је много већи. Ово није случај само у Америци него у многим другим земљама.

ДРУГА неоспорна чињеницаје да сиромаштво није узрок пада наталитета. Сваки демограф и социјални аналитичар ће вам то потврдити. Погледајте на најсиромашније земље у свету – имају највећи наталитет. Узрок је морални пад у коме се налази наш народ. Код нас влада крајњи индивидуализам и егоистички хедонизам.

Људи не схватају да се живот заснива на љубави, односно на жртви, а не на уживању и ленствовању. Док се духовно не подигнемо и не вратимо се оним вредностима које су красиле нашу државу не тако давно (на почетку 20 века), нема нам напретка.

Неки се питају: па шта ми обични људи можемо да учинимо?! Контактирајте ваше народне посланике телефоном, писмом, лично и тражите од њих да се заложе за измену закона. Није Београд једино место где може да се живи и ради. Много је и премного неораних њива и запуштених воћњака по Србији. Није хлеб на калдрми ни слађи ни јефтинији!

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Три године организације Срби за Србе

SZSBeograd (Humanitarni rad)

27. novembar 2008.

Данас се навршавају тачно три године од када је група младих људи, одвојена даљином али не и срцем од мајке матице, започела рад Хуманитране организације Срби за Србе.

Случајно или намерно у време када је почињао Божићни пост. Три године нису дуг период у људском битисању, али су сасвим довољне да се од заборава отргну и међу Србе врате заборављене речи: племенитост, широкогрудост, дарежљивост, милосрђе, великодушност, човекољубље, братољубље, добротвор …

На тим речима смо окупљали Србе широм света, дубоко свесни Андриђеве изреке “да нам живот враћа само оно што дајемо другима, и мудрости наших светих отаца који су племенитост сматрали врховном људском врлином.“

Ми смо поменуте хришћанске врлине својим личним примером и конкретним делом поново вратили у јавни живот, градећи нашу организацију на темељима поштења и транспарентности. Учинили смо нешто што се пре три године чинило немогућим и невероватним.

Тврдичлук је корен свих зала, празна прича је недовољна, ћутање и затварање очију је опасно. Чистој и непоквареној души је потребно племенито дело. Само на тај начин, кроз акцију братољубља, човек може потврдити своје чојство, и наћи свој мир. И никако другачије.

Зар у животу није најважнија љубав, и пре свега, љубав према сиромашним, страдајућим, и унесрећеним. Ништа није угодно Богу као милосрђе, јер je тa особинa својственa Њему.

Несебично давати од себе другима, трудити се без личне користи – подстицати људе око себе да развијају добро у њима – то је племенитост. Највиши облик племенитости је жртвовање себе за добробит другог, и то пре него тај други пружи руку за помоћ. Племенитост кроз жртву постаје светост.

За ове три године смо пронашли и евидентирали преко 200 породица са петоро и више деце, нашим донацијама помогли смо директно 40 породица са преко 350 деце, народне кухиње на Косову и Метохији, старе, болесне, инвалиде.

Друге породице су добиле помоћ од државних органа или других удружења, али велики број породица остављен је на милост и немилост суморној садашњници и људској небризи.

Истовремено смо се трудили да текстовима на нашем сајту подигнемо свест и активирамо аларме у друштву због тешког социјалног стања у коме живе српске вишечлане породице широм Балкана.

Ширили смо свест о проблему беле куге, указивали са каквим се животним проблемима свакодневно сусрећу од свих напуштене мајке хероине, износили став да те породице морају бити адекватно награђене од стране државе, а не кажњаване.

Наш крајњи циљ јесте да им помогнемо да дођу у ситуацију да се самостално изборе за своју децу и њихову будућност, пошто социјална давања и новчана помоћ дају само краткорочне резултате.

У Србији данас преко 120 хиљада деце живи гладно или у тешкој неимаштини, а 60 хиљада деце у гету са бодљикавом жицом кога су прогласили „државом”, и то у духовном и световном срцу Србије.

У тренутку кад нам у сусрет стиже тешка економска криза која ће угрозити управо најсиромашнији слој становништва, не штедиме се. Проверимо себе колико смо дорасли немањичкој и котроманићкој круни, слави и традицији.

Помозимо ту невину децу у матици и српским земљама окружења која су на ивици опстанка. Не само због њих, већ због свог националног достојанства и порекла. Једино нам њих не могу отети ни империјализам, ни глобализам, ни хегемонизам, нити било која мрачна „светска” сила.

Имали смо у ове три године низ препреке, проблема, али нисмо поклекли, одустали, нити се предали. Наша највећа награда биће искрен дечији осмех, потврда да сав труд, време, енергију и новац које смо уложили није узалудно потрошен.

Позивамо Вас да нам се придружите и подржите, да наставимо борбу за лепшу будућност српске деце и њихових породица.

ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ!

Скупштина Хуманитарне организације Срби за Србе

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

www.srbizasrbe.org