Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Где је захвалност и поносност према српском језику?

Posted in култура, књижевност, SerbianCafe by Соларић on 10 марта, 2009

Kako zvuci srpski jezik?

Sushipower – Feb 25, 2001,

Kako vama zvuci srpski jezik, bilo da se radi o melodicnosti jezika ili bilo cemu drugom sto ima veze sa auditivnim dozivljajem jezika? Kako nas jezik zvuci strancima? Kako zvuci u odnosu na druge slovenske jezike?

Ivan – Mar 20, 2001

Srpski jezik je jedan od najtezih jezika koje sam naucio. Ja sam odrastao koristeci engleski jezik, dok sam srpski jezik studirao i naucio na Beogradskom Fakultetu. Fundamentalno, srpski jezik ima iste fonoloske i foneticke mere glasa kao i mnogi slovenski jezici.

Isto tako, srpski jezik je konstituisan sa mnostvom germanski izraza, latinskih reci, grckih fraza, itd. Mislim da je srpski jezik u procesu degradacije autenticnosti, zbog intruzija drugih jezika. Ali i pored ovog, srpski jezik je jezik koji ima neograniceno bogatstvo izrazaja, i bezkrajnost lepote literacije, kako u pisanoj tradicijalnoj kulturi, tako i u usmeno-narativnoj delatnosti.

Ivan N., M.Ed.SD

IVAN – Mar 26, 2001

Citajuci razlicite komentare na ovom sajtu, ja nisam mogao preci preko cinjenice da je nesuglasnost misljenja postala elemenat neprijateljstva, derogacije, i nepostovanja. Od samog pocetka, kada sam procitao veoma prve komentare o ‘Srpskom Jeziku“ ja sam imao na umu da su komentari bili skocentrisani oko svih aspekta lingvistike, kulture, srpskih etnickih vrednost, socilalnih kontribucija, narativnog dejstva literacije, itd.

Ono sto je problem sa vecinom komentara (a mozda i sa nekim osobama) jeste da vecina komentara su ustranjena ka licnim osudama, interpersonalnim nezadovoljstvima, socijalnim divijacijama, politickim nepostovanjem, itd. Mislim da je originalan inicijator ove teme „Kako zvuci srpski jezik?“ verovatno imao na umu da akvizira informacije, licna misljenja, i ekspertne izvode srpskog jezika sa razlicitih strana: srba, stranaca, poliglota, itd.

Ja sam naucio srpski jezik na Beogradskom Fakultetu, i na srecu sam bio uveden u srspko jezicno bogatstvo sa polilateralnog aspekta, poceci od srpske pravoslavne crkve i studiranju enormiteta srpske literature, preko narativnog implemeniteta srpskog naroda u Srbiji, do magistratskog-naucnog nivoa jezika i srpske moderne literature.

Mislim da, posto ovde analiziramo srpski jezik, ja mogu reci da je moderni srpski jezik infestiran sa germanskim, muslimanskim, arapskim, i mnogim drugim jezicima. Cija je to greska? Nicija. Zbog same srpske istorije i socialnih promena, srpski jezik se metamorfozirao kroz hiljadu godina postojanja mnostvo puta. Ja verujem da svaka rec srpskog jezika oznacava srpsku istorijsku-kulturnu-etnicku-samodostojnu evoluciju i perzervitet, kojeg, moram priznati, je bilo tesko ocuvati u toku 1000 godina borbe poceci od turaka, preko, austro ugarskog carstva, hitlera, komunizma, republicke separacije, itd.

Gde je zahvalnost i ponosnost prema srpskom jeziku? Ja nisam srbin, jas sam jevrej, ali postujem i volim srbe, jer sam spoznao vrednost i determinaciju srspkog naroda da ocuva kulturnu i nacionalnu insigniju u svetu. Ja se nadam da ima onih koji bi spoznali, i to priznali, da je vreme za optimizam u sadasnjem vremenu, a ne u vremenu futura. Ima li ikog ko bi zahvalno podrzao srpski jezik, ili priloge komentara kao i svi ne-srbi, koji govorimo srpski iz ljubavi prema srpskom narodu i bogatstvu srpske nacije.

Ja sam ubedjen, i tako verujem, da ima srba koji ce misliti o trenturnom srpskom jeziku veoma pozitivno. Biti srbin ne znaci samo biti u srpskoj bioloskoj distinkciji etniteta. Biti Srbin znaci podrzati, odbraniti, voleti, i ocuvti srpstvo nezavisno od uticaja sveta i drugih jezika.

Ivan, Washington DC, USA

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Сродне теме:

Резултат је поплава доктора са Титулама ПРОФ, ДР, MR.SCI…

Posted in друштво, здравље by Соларић on 1 фебруара, 2009

Интервју: Томица Милосављевић

Милосављевић: Приватници воде кампању против мене

Једини који губе јесу власници приватних ординација, који су до сада паушално плаћали порез. Имали су много консултаната, а, осим хонорара, ништа нису плаћали, каже министар здравља

Оливера Поповић

[објављено: 09/12/2008]

Strucnjak , 09/12/2008,

Neko bi ovaj narod trebalo da obavesti da je LEKARSKA MAFIJA Najjaca.Tome neka posluzi cinjenica da naprimer katedra za internu medicinu na BU ima oko 180 zaposlenih a prosek u sveu je 6-8.

Rezultat je poplava DOKTORA sa Titulama PROF,DR,MR SCI a da isti nisu objavili niti jedan naucni rad u strucnom casopisu sto po zakonu moraju.

Svi ti Prof, DR, MR, SCI vas lepo poslepodne sacekaju u privatnim poliklinikama, ispricaju vam nebuloze i uzmu pare i odmah trce u menjacnice.

Drugi problem je brojno stanje pacijent/krevet u bolnicama. Hiljade pacijenata se fiktivno prima u bolnicu i za isto se naplacuje bolnicki dan od fonda. U pitanju su Milijarde dinara.

Извор: Политика а.д. (коментари корисника)

Апсурд технолошког развоја

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 31 јануара, 2009


ecolid19 (hemicar)

26. avgust 2007.

Ima mnogo vise, mnogi nikad nisu ni bili u evidenciji nezaposlenih.
Znam dva doktora hemije 50+ koji isto kao i ja već godinama ne rade ništa, nisu prijavljeni na biro, jedna je u inostranstvu sa stalnim boravkom domaćica, drugi u BG sa americkim doktoratom i postocom. Nekada smo zajedno radili u BG i svi mi redovno konkurisemo i ništa.

U vreme Djindjiceve vlade vise stotina istrazivaca je odpusteno sa beogradskog univerziteta zbog specijalizacija u inostranstvu, sve magistri i doktori, većinom mladji.
A na visokoskolskim ustanovama u Srbiji se dobija zaposlenje samo preko teskih veza. Beogradski univerzitet (fakulteti i instituti) imaju oko 30-40% viska zaposlenih, rad se ne može se uporediti sa zapadom. Nasoj idustriji takvi kadrovi nisu potrebni jer nemaju istrazivanje i razvoj, rade po stranim licencama.

No na zapadu situacija nije ništa bolja, SVUGDE SE TRAžE SAMO MLADI, kako u americi tako isto je i u EU. Čak ni doktorati sa najelitnijih univerziteta danas nisu vise garancija za miran i bezbedan radni vek. Imam jednog kolegu iz generacije u inostranstvu koji je sa doktoratom i postdocom sa Harvarda i 16 godina u elitnoj industriji dobio otkaz pre neku godinu, nije nasao posao u tom ogromnon gradu, morao je da se preseli u provinciju, u manju firmu i na slabiji posao.

Univerzitetima u svetu su potrebni magistranti i doktoranti da jeftino odrade mnoga naucna istrazivanja, a šta će oni posle to nikog nije briga. Ima dosta onih koji godinama rade neke postdoktorate, ali posao nikako da dobiju.

Idustrija mnogo bira, može, za svako visokostrucno radno mesto konkurise vise stotina kandidata iz celog sveta. Ako traže sa iskustvom onda industrijsko i usko strucno, i ne primaju ništa manje od odnog sto traže, često se vise puta obnavljaju isti konkursi, tarze se svakojaki uski najaktuelniji profili. A kad se posle reorganizuje vrlo lako se odpustaju radnici, i zaposljavaju neki mladi novi profili. Na primer Pfizer odpusta 10.000 radnika, vise R&D se zatvara.

Sa vrlo brzim tehnoloskim razvojem (kompjuterizacija), vremena su se drasticno promenila, tako strucni profili i iskustva brzo zastarevaju, mada zvanicno diplome važe. Mladi za penzije i stari za posao. Apsurd tehnoloskog razvoja. Sto je vise obrazovanje i uzi strucni profil utoliko je teze naći posao. Teško se dobija prilika za neku manju prekvalifikaciju ili usavrsavanje zbog ogromne konkurencije, samo preko teske, teske veze.

Recimo hemija je prolazna svugde u svetu bez problema, ali se puno traže novi profili: life science ili medicinal chemistry (mesavina hemije, farmacije i biohemije), zatim material science (hemija, ficika hemija i tehnologija), biotehnologija i još uze strucniji. Toga nije bilo u moje vreme, radila sam za dve oblasti ali samo deo, ne sve sto ti novi doktoranti rade.

Ja sam gotovo digla ruke od svoje profesije i strucnosti, dosta mi svega, 25 godina u nauci i to nikom ne treba, ali je nesreca da zbog tereta diploma i radnog iskustva ne mogu dobiti ni najobičniji posao gde se trazi samo srednja strucna sprema. Ako precutim iskustvo pitanje je sa mojim godina šta sam dosada radila, a preporuke od predhodnih poslodavaca? Nema nekog izbora. Muka mi je od svega.

To je moje vidjenje prirodnih i sličnih primenjenih nauka.

Eto ja nisam kao student ništa drugo radila osim studirala, zavrsila sam za 4 godine 10 semestra i sa 30 doktorirala, nisam imala potrebe ali ni vremena.
Sad odem u neku prodavnicu da se prijavim za prodavacicu, pa mi kažu veliki je nedostatak da uopste nemate nikakvog iskustva u prodaji (retail) u velika strucnost!? i ja ne dobijam, NE MOGU DA DOBIJEM BILO KAKAV POSAO, a prijavljujem se za sve moguće, verovatno ni za čistacu me ne bi primili jer nemam iskustva u toj oblasti ili zato što nisam u stanju da dizem terete od 10-20kg svakodnevno, i nemam preporuku i vezu. Pa ja treba od nečeg da živim, ja već 2 godine ništa ne zaradjujem.

DIPLOME I AKADEMSKO RADNO ISKUSTVO SU OGROMAN HEDIKEP ZA DOBIJANJE ObičnOG POSLA, a o ponizenju da ne govorim.

Извор: SerbianCafe.com (Дискусије)

Београдски универитет

Posted in образовање, SerbianCafe by Соларић on 16 јануара, 2009

Valja li taj Beogradski Univerzitet?

Ivan – Dec 10, 1998

Ovo je odgovor na post na topicu ‘valja li ta amerika’…

ali mislim da zasluzuje poseban topic. BlackAdder je pomenuo kako neko treba da bude zahvalan sto je studirao besplatno kod nas…

u odnosu na USA gde se to placa.

Terapeutista – Dec 11, 1998

Dobra tema.

Diplomirao sam na B.U. pre 15 god. sa prosecnim uspehom (u roku). Gimnaziju zavrsio i to onu staru, klasicnu (matematicki smer – hvala lepo – predzadnja generacija pred „usmereno“).

Vec 9 god. u Kanadi radim isti posao kao i u Beogradu.  Ovde polagao ispite i bio na obaveznoj praksi da bi dobio registraciju i verifikovao Diplomu. Ukratko, smatram da imam iskustvo za ovu temu.

Posto je Ivan pitao „Sta se trenutno desava sa B.U.?“ moj odgovor je NE ZNAM. Da se politizovao vise nego ikada je cinjenica. Da li valja kao sto je nekada valjao mislim da NE, ali sam siguran da je to posledica sistema a ne krivica B.U. Isto tako sam SIGURAN da oni ljudi koji imaju cilj u zivotu i dovoljno volje i ambicije da ga ostvare, mogu sa uspehom da ga zavrse (Univerzitet) i da budu jako priznati i poznati strucnjaci.

(more…)

Контрапродуктивно је бранити приватне факултете генерално

Posted in образовање by Соларић on 24 децембра, 2008

arnold_snarb

31. maj 2008.

Kontraproduktivno je braniti privatne fakultete generalno. Oni su dio jednog problema koji je siri od njih samih, a to je kvalitet visokog obrazovanja uopste. Taj kvalitet zavisi od motivacije predavaca i studenata, kao i od iskrene zelje jednih i drugih da se stvori jedna nova vrijednost. To varira od ustanove do ustanove. Takav je slučaj i sa državnim fakultetima.

Tehnicki uslovi koji ukljucuju i organizaciona pitanja NISU presudni za kvalitet visokog obrazovanja. Oni su presudni za kvalitet rada skole, ali obrazovni proces se odvija na visem nivou od prostog okupljanja jednog broja studenata u savremenom, dobro opremljenom objektu sa mladim i perspektivnim nastavnim kadrom, sto je okosnica marketinskih kampanja privatnih fakulteta.

Ministarstvo prosvjete postavlja sljedece uslove za početak rada privatnih univerziteta: najmanje pet fakulteta u sastavu univerziteta, toliko i toliko kvadratnih metara po studentu u objektu koji je u vlasnistvu ustanove ili osnivaca, biblioteku od najmanje 3000 naslova po fakultetu, 50% predmeta u jednoj godini pokrivenih stalno zaposlenim nastavnim kadrom, bankarsku garanciju za upis na godisnjem nivou i sl.

Kad covjek pogleda, formalni uslovi za početak rada jedne privatne visokoskolske ustanove se mogu zadovoljiti za kratko vrijeme. Isti uslovi se traže i za državne fakultete, samo sto je njihov osnivac država.

Problem nije u formalnostima, nego se radi o motivisanosti studenata da ista nauce dok su na fakultetima. To je problem i jednih i drugih.

Poseban problem predstavljaju putujuci profesori koji predaju paralelno na vise fakulteta, i privatnih i državnih. To su ljudi koji svugdje pricaju isto, kradu vrijeme, prebacuju nastavu na studente zloupotrebom koncepta interaktivne nastave, prodaju prepisane udzbenike i, sve u svemu, srozavaju kvalitet nastave kako na državnim, tako i na privatnim fakultetima.

Gdje je to srozavanje u manjoj, a gdje u vecoj mjeri, zavisi od konkretne ustanove, ali se radi o procesu srozavanja i ni o cemu drugom. Svi bitni pokazatelji govore o tome da nove generacije sve manje i manje žele da uce. Vremenom se tu stvorila prica o tome da je sada, zbog postojanja svjetske baze znanja (misli se valjda na Internet), potrebno samo usmjeriti studente na pravi put u trazenju informacija, ali je ta ideja izvitoperena zeljom predavaca da se izvuku od posla i zeljom studenata da se izvuku od obaveza. Naravno, teško je izvuci generalne zakljucke, ali ovo o cemu govorimo je svakodnevica. Državni i privatni fakulteti imaju veliki broj studenata koji nisu savladali pravopis i gramatiku svog jezika, barem u onoj mjeri u kojoj bi greške bile prihvatljive u okviru nekog novog konsenzusa o potrebnom nivou pismenosti.

Prije nekoliko mjeseci sam prisustvovao intervjuisanju kandidata za mjesto internog revizora u preduzecu koje je sada u vlasnistvu kompanije Arcelor-Mittal, proizvodjaca celika. Kandidati su bili svjeze diplomirani ekonomisti i sa privatnih i sa državnih fakulteta. Ljudi koji su ih intervjuisali bili su Indijci. Volio bih da je iko ko se bavi problematikom visokog obrazovanja bio prisutan jer bi mogao da vidi u cemu je stvarni problem. Jednak je bio tretman i jednih i drugih diplomaca, čak i sarkasticni komentari tipa „hajde da vidimo šta ste naucili u tim vasim skolama”. Selekcija uopste nije bila obavljena po principu najboljeg kandidata, jer niko nije bio najbolji kandidat! Niko ništa nije znao o aktuelnim standardima interne revizije koji su kao radni materijali dostupni u bazama znanja i strucnoj literaturi.

Niko se nije pripremio za intervju. Svi su dosli s nekom apstraktnom idejom o reviziji kakva im je predstavljena u nekoj skripti. Ona nije u skripti, ona je ovdje i sada. I šta je bio komentar – bio je tipa „svakako moramo zaposliti diplomiranog ekonomistu, pa ćemo uzeti onoga ciji je engleski najmanje los”.

Bespotrebno je prebacivati krivicu nekome, bio to državni ili privatni fakultet. Sve to na kraju zavrsi u istom kosu i s komentarom „hajde da vidimo šta ste to naucili u toj vasoj skoli”. Ili to ili uhljebljenje negdje na državnim jaslama.

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)