Да л′ тко и тебе, Соларићу, гледи ?

Троношки љетопис или Троношки родослов

Posted in повесница by Соларић on јул 17, 2009

„Историја о сербских царјех и краљех“,

названа у науци Троношки летопис или

Троношки родослов.

Advertisements

Како то да се градске власти нису досетиле да мало поврате сјај овом ремек делу модерне пред рат?

Posted in Србија, култура, политика by Соларић on јул 10, 2009

Преузето са блога БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ

… Kako to da se gradske vlasti nisu dosetile da malo povrate sjaj ovom remek delu moderne pred rat? Da nemaju neku novu namenu za taj plac i čekaju da ova zgrad postane ruina?! Ma ne, to samo ja tako pričam, to je prosto nemoguće, Zavod za zaštitu spomenika mora da je zaštitio ovu zgradu i nikom valjda ne padaju na pamet valjda neke ružne misli o ovoj zgradi?!

Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

Posted in НСПМ, Србија, друштво, политика by Соларић on јул 5, 2009

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Два града

Саша Гајић

понедељак, 29. јун 2009.

Честе су биле и масовне миграције између два града. Мало је познато да је након поновног заузећа Београда од Турака 1739. године више од хиљаду београдских породица мигрирало на простор Новога Сада, док је век касније, током револуције 1848. године, када је услед мађарског бомбардовања са Петроварадинске тврђаве Нови Сад био практично сравњен са земљом, а његово становништво десетковано, велики број пређашњих становника прешао у тадашњу Кнежевину Србију, тј. у Београд. Тако су заправо неке од најстаријих новосадских фамилија пореклом београдске, а неке од најстаријих београдских породица новосадске.

Чистоћа у оба града је приближно једнака, са тиме што је строги центар Новог Сада знатно уређенији и одржаванији, док Београд, нарочито по питању ресторана и сплавова, предњачи у „ноћном животу“. Културни живот је, гледајући наравно у пропорцијама, тј. односу броја становника и понуде, у Београду нешто интензивнији, али више квантитативно. Квалитативни ниво је у оба града приближан и варира између осредњег и отужног, а приче о велеграду или граду културе („Српска Атина“) данас су само фразе и бацање прашине у очи. Што се тиче функционисања локалних власти – оба града болују од истих бољки: од „ушанчених“ градских кланова, непотизма, системске корупције, веза са грађевинском и приватизационом мафијом, дивље градње, лошег градског превоза (уз чињеницу да је београдска саобраћајна инфраструктура у неупоредиво горем стрању) и несређених комуналних проблема у бројним градским и приградским насељима.

Менталитетске разлике суштински не постоје. Приче о новосадској „финоћи“ и београдској „неотесаности“ су пука преувеличавања. Менталитет грађана је практично исти, што се може најлакше проверити по истоветној енергичности којом управљају возилима и међусобно комуницирају. Разлика је пре свега у брзини, јер је Београд већи – па је тиме и динамика већа, а она изискује сталну јурњаву и борбу, па и лактање; у Новом Саду се све одвија спорије и опуштеније пошто за већом хитрином просто нема потребе и ствари се по правилу „завршавају на фињака“. Док Београд својим темпом и положајем подиже, узбуркава, Нови Сад више амортизује, примирује. Када се из Београда стигне у Нови Сад, он вам делује одмарајуће, готово „калифорнијски“ као у Л.А., док када из Новог Сада уђете у Београд, упадате у „њујоршку“ вреву. То се види и на позитивним и на негативним примерима – београдска предузимљивост је ужурбана, новосадска предусретљива али опуштена; београдски преваранти и јајаре покушавају да „одраде“ своје жртве „на брзака“, дрчно и са агресивном позом; новосадски хохштаплери то раде постепено, суптилније, са „културном жваком“, мање дрско, али подмуклије. Стил, приступ је заправо једина разлика између „бечке школе“ и „балканских правила“, као и свих прелазних међуоблика.

И суштински проблем оба градаонај псеудограђанских елита, њиховог отуђења и неоснованог монопола што паразитира, притиска и гуши и градове и грађане, а што узрокује један себичан, егоцентрични однос према ванградском окружењу, судбини народа и државе – јесте исти. Зато оно што Београд ради целој земљи Нови Сад такође чини њеном северном делу. Само што београдска малограђанштина кроз свој апстрактни грађанизам и космополитизам лечи своје комплексе ниже вредности и саможиве пориве према „великом свету“, док новосадска малограђанштина поред тога пати и од средњоевропских, „полупургерских“ провинцијалних комплекса, који су и главни мотивациони извор новосадског аутономаштва. Друго је све мање-више исто, са разликом што се „пристојност“, заправо затвореност, ускогрудост и поза у опхођењу у београдском окружењу више „цене“ него у Новом Саду, пошто се она тамо просто подразумева и зато јој се и не придаје већа пажња. Али зато новосадски грађанисти – аутономаши са презиром и мржњом гледају и своје београдске парњаке као наводне „балканске примитивце“, док ови у њима, погрешно и заблудело, виде истомишљенике. Штавише, псеудоурбани аутономаши, махом новокомпоновани дошљаци у Нови Сад прве и друге генерације, предњаче у односу на београдске „другарице и другове“ у својој затворености, ускогрудости и затуцаности, живећи у још већој испразности и узалудности него њихови београдски „близанци“, утувљујући при томе и себи и њима бајке о својој набеђеној „културности“ и „изузетности“, некој измишљеној посебности која заправо не постоји. Насупрот њима стоји огромна већина „обичних људи“ и грађана који нити примећују, нити праве међусобне разлике.

Гокси

понедељак, 29 јун 2009

Управо је ово велики проблем за Србију.Све више се код нас људи идентификују са градом,а не са државом,нацијом,вером.То управо и јесте циљ. Погледајте само Хрвате,и код њих постоји огромно ривалство,између Загреба,и Сплита,али Хрватска им је на првом месту. Да могу многи би се код нас изјашњавали да су по националности:Земунци, Дорћолци,Војвођани,…

„Моју сте бабу после дединог стрељања избацили на улицу са 5 малолетне деце”

Posted in Срби у расејању, друштво, повесница by Соларић on мај 26, 2009

Коментар пренет са Политика Online

Bozidar Cosovic Javorski, 24/05/2009,

„Nebih da se „istresam“ nad jadnom i nezasticenom staricom Jovankom Broz“ – Ali nemogu da da se ne-osvrenem i prokomentarisem neke od njenih reci iz teksta. – Jovanka se zali na to kako nema penziju Titovu? J.B.Tito nije imao platu. Tacno to je deo komunisticke propagande. Nista nije imao a imao je sve. To sto su je izbacili iz kuce u Uzickoj 15. Drugarica Joka bih da zivi u tudjoj kuci i da uziva na tudjoj muci….Sta je sa tvojom kucom u Lici ? Ko tamo zivi? – Kako su se ponasali Broz i Jovanka i njihovi partizani prema nama koji to nismo bili a imali smo kuce u Valjevu, Kraljevu, Beogradu, Nisu. Koliko ste „drugarice“ Broz vi(nemislim licno vi nego vasi komunisti), familija izbacili na ulicu? Moju ste babu posle dedinog streljnja izbacili na ulicu sa 5 maloletne dece.Bez igde icega. Na Badnje vece ste ih istarali iz sopstvene kuce koja je sticana u 3 generacije. Deda je ubijen bez suda, advokata i prava na odbranu, po zakonu komunista, zakonu kolta. Tako da to sto ste vi doziveli od svojih partijasa nije nista cudno. Oni samo rade ono sta su navikli svo vreme. – Da li ste se „drugarice“ Broz zapitali kako je bilo udovici moga dede sa 5 maloletne dece na ulici. Da li im je bilo hladno. Sta su imali da pojedu? Cime da se pokriju i gde da provedu noc? Da li su se mogli skolovati ? Ne „drugarice“ Broz. Vama je bilo toplo i lepo i vama i vasim pertijasima komunistima. Vi ste to sve radili u „ime naroida“. Ni dan danas niste vratili oteto i opljackano. I dan danas zivite u tudjim kucama i vilama. Komunisticki sinovi i unuci. – Neka mi Bog oprosti ako gresim. Ali samo rekoh ono sto je istina i sto mi je na dusi. Zelim vam dug zivot „drugarice“ Broz!

Srbin III generacija proterana sa sopstevene dedovine i iz sopstvene kuce.

PS: IV generacija sve manje govori srpski jezik. Ali vama to „drugarice“ Broz nista neznaci, pa vise niste se osecali kao Srbkinja ili Srpkinja i zato niste ni borili.

Nenad , 24/05/2009,

Moze li neko da pita drugaricu iz Seste Licke pre nego sto umre gde je moj dede nestao 28. oktobra 1944. kada su ga partizani iz Seste Licke sa Vracara odveli na “razgovor“ i niko do dan-danas ne zna sta se desilo sa njim. Molio bi da mi ona to kaze jer je sve vreme rata radio u svojoj apoteci i bio farmaceut, a to vama komunistima je smetalo sve obrazovano i sa mozgom u Srbiji i jos bi je pitao zasto ne vrati kljuceve te otete Vile na Dedinju predratnim vlasnicima postenim srpskim trgovcima familije Petrovic, sta ona Licanka radi u toj otetoj Vili na Dedinju. Neka ljubitelji lika i dela njenog muza joj od njihove donacije izgrade nesto a ne stalno da otimaju sposobnim i pametnim Srbima njihovom komunistickom negativnom selekcijom. Ona je iz Like a Lika je u HRVATSKOJ a ne Srbiji, neka je oni placaju penziju jer zahvaljujuci “Sestoj Lickoj“ ta avnojska drzava danas postoji.

Кнез Михајлова улица

Posted in повесница, фотографије by Соларић on мај 22, 2009

Фотографија преузета са блога: БЕОГРАД БЕЗ АРХИТЕКТУРЕ

Кнез Михајлова, Руски Цар

Кнез Михајлова улица, Руски Цар

Проблем је једноставан, држава је проблем, људи који су све распродали, проћердали тај новац и задужили се…

Posted in Србија, друштво, земљорад, политика, породица by Соларић on мај 19, 2009

Београд, Нови Сад и Ниш оазе у демографској пустињи

За свега три године брзина којом се смањује број становника наше земље утростручена је у односу на период 1991-2002, каже демограф др Владимир Никитовић

Колико је процес демографске диференцијације Србије на три урбана центра и изумируће реликте социјалистичке индустријализације узнапредовао, најбоље показује поређење између две демографске карте, које представљају промену броја становника по општинама Србије; једна у периоду 2002-2005. а друга у периоду 2002-2008. година.

Никитовић објашњава да прва карта показује да су готово све општине забележиле пад броја становника, осим оних које чине Београд, Нови Сад и Ниш, али и оних већински насељених албанском и бошњачком популацијом, које су лоциране на крајњем југу односно југозападу земље.

„Овакав развој демографске ситуације представља логичан одговор становништва на актуелну друштвено економску ситуацију у земљи, где становници у највиталнијем добу мигрирају ка преосталим економски активним центрима како би остварили личну егзистенцију. …

Н. Ковачевић

[објављено: 12/05/2009]

Zaharije Gligorijevic, 12/05/2009,

@Natalija , 12/05/2009, 16:18 Procitavski vas text i vase vidjenje uloge prethodnih rezima kao i delimicna kritika sadasnjeg uz pointiranje uloge nezavisnih organizacija dalo mi je bilo nadu da u Srbiji ima ljudi koji shvataju uzroke sadasnjih a mogu da predvide i buduca dogadjanja.

Medjutim procitavsi vas naredni text „– Mađari, Česi, Poljaci koji su naterani da žive u real socijalizmu budući da su imali pre toga građansku tradiciju prirodno sada su deo Evropske kulture.“ stekao sam sasvim drugu sliku o celom postu.

Zaista ne razumem vecinu vas koja konstanto prica o nekakvoj Evropskoj kulturi etc. O kojoj bre mi Evropskoj kutluri pricamo u Madjarskoj ako znamo da je ta zemlja isto kao i Srbija bankrotirala. Sta je to zapravo Evropska kultura. Iskreno iako imam vrlo visoko akademsko obrazovanje nikako nisam u stanju da shvatim ljude u Srbiji koji konstanto pricaju o tamo nekoj Evropskoj Kulturi ovih ili onih i o nama ka primitivicima.

Vi ste Natalija dobro poceli, rezimi su krivi i ovaj danasnji snosi vrlo veliku odgovornost za takvu situaciju. Da bi neko ziveo na selu mora da ima uslove. Uslov u prevodu znaci interes da se od svoga rada moze ziveti. Ljudi na selu podrugljivo su etiketirani “ seljaci“, njihove proizvode preprodaju preprodavci koji uzimaju profit deset puta veci od onoga sto seljaku moze da ostane.

Drzava otkupljuju psenicu od seljaka po “ nedefinisanim“ cenama, da bi mu prodala hleb po 10 puta vecoj ceni za isti ulozeni rad.

Problem je jednostavan, drzava je problem, ljudi koji su sve rasprodali, procerdali taj novac i zaduzili se ZA NAREDNIH OPET POKOLJENJA.

I onaj predratni poljоprivrednik sa najnizim obrazovanjem znao je da kada proda cacevinu i pozajmi novac njegova sloboda zavsena. Mozda bi vase politicare trebalo poslati na selo da bar prinudno 5 dana rade meseno. Bilo bi to korisno za sve.

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Људима бре до ноката догорева а ви ни пет шест него о саобрачају

Posted in Србија, економија, политика, SerbianCafe by Соларић on мај 14, 2009

250 neradnika, drzi u saci 2 miliona ljudi

serbianac (savetnik)

13.мај 2009.

Saobraćajni kolaps u Beogradu

Ko je u sredu pokušao da dođe ili ode iz centra Beograda suočio se sa nemogućom misijom!

Protest oko 250 bivših radnika Robnih kuća, ispred zgrade Vlade Srbije, napravio je potpuno saobraćajni haos u Beogradu.

Blokirana je raskrsnica ulica Kneza Miloša i Nemanjine, ali i sve okolne ulice. Trg Slavija je takođe bio gotovo neprohodan, a kad se tome doda da se i Resavska ulica već neko vreme renovira onda je jasno šta se događalo u sredu u glavnom gradu Srbije.

http://www.mtsmondo.com/news/vesti/text.php?vest=134497 – 46k

Pa šta radi policija,zašto ne skloni ove neradnike.

Šta hoće ti neradnici,šta to robne kuce prodaju,ko to kupuje u robnim kucama???????????

Alo bre,pa kako 250 neradnika da paralishe celi Beograd.

Drale2007 (Меганационалист)

13.мај 2009.

Zašto ovog serebijanca niko ne vole?
Izdajnik?
Kolaborant!
Placljivac?
Prevrtljivac!

maliperica1 (ing)

13.мај 2009.

Које је луче тајнкунче мазнуло имобилије РК Београд и оставило их празне и у корову да тако опођују капитал?

Који је ВЕЛЕЕКСПЕРТ осмислио такву приватизаицију која се свела на куповиму уништених предузећа за јефтине новце ради шпекулаиције на вредност имобилија или градског земљишта?

Како је индустријска производња пала на 20% у тако генијално смишљеној приватизацији, када је истовремено УСЛУЖНА ИНУСТРУЈА и посебно ФИНАНСИЈСКА скочила на 60% БДПа.

И како је у то време управо динар се фиксирао уз задужење у иностранству које оде на потрошњу и храњење управо услужно – финансијске индустрије?

Ето зашто народ из бивших РК Београд са правом демонстрира.

Да будем још јаснији, не доводи се у питање промена власничких односа ради дефинисање тржишних услова у једној правно уређеној држави, већ једна очигледна глупост у начину приватизације која није донела могућу унутрашњу динамику развоја ионако опустошене привреде, која је каква таква стајала на располагању за разлишите врсте корпорација и холдинга у домену своје основне производње са квалификованом радном снагом …

Овакву наметнуту структуру привреде не може ни Америка да издржи која има свој ГРИН-БЕК, ма шта и ма ко о тпме мислио, али га има.

Novica_Newer (radi se svasta)

13.мај 2009.

Opet ova spodoba (plakao sam i nije me stid) promolila svoj nos?

Dok ste vi palili skupstine, rusiti TV Bastilje, demonstrirali i blokirali tada vam dobro bese? A sad kao „ne mogu oni”? Ljudima bre do nokata dogoreva a vi ni pet ni sest nego o saobracaju. Stoko od stoke.

sronjo

13.мај 2009.

serbianac
(savetnik

Ти си слепац, на жалост…а нама би ти да описујеш предивне жуте слике из твоје главурде…и да те неко онда узме заозбиљно…после свега,после све жуте срамоте и преваре…ти нас вређаш чињеницом да припадаш нашем Српском народу…или само мајо лагиш…? да си Србин ?

Уф,то би ми најлакше пало…да мајо лагиш…него да знам да такав медиокритет Србин бити може.

patriota-b 14. мај 2009.

Juče sam imao zadovoljstvio da oprobam čari tog saobraćajnog kolapsa.
Bio je on i malo širi od centra.

isprva sam se strašno naljutio, jer nisam znao razlog kolapsa.
Uveče sam čuo o čemu se radi i nisam više bio ljut, iako sam izgubio puno vremena u tom kolapsu.

Ljudi su u pravu. veštački su im uništili firmu. Ako nemaš platu nemaš čime platiti stan, pre ili kasnije izletećeš na ulicu.
Ovi ljudi su samo malo ranije izašli na ulicu, da protestuju protiv onih koji su ih doveli u tu situaciju.

Kome to nije jasno ili je glup ili je provokator iz one iste zgrade pred kojom su protestovali.

Da sam znao o čemu se radi i ja bih se pridružio. …

Ja se u potpunosti slažem s gradonačelnikom da građani imaju pravo kretanja po gradu, ali ko je nama kriv što se vlada nalazi u Nemanjinoj? Zašto ne pređu u bivši SIV, pa bi bila brokirana smao jedna ulica, a ne centar grada?
Osim toga, danas su izašli radnici RK, sutra se svi mi možemo naći u toj situaciji. Ako danaa dozvolim da njih silom maknu s ulice sutra će nas isto tako maknuti.

Niko nije došao da protestuje od besa, nego od muke. Jer sudom i redovnim postupkom ne mogu da ostvare nikava prava. Zato su došli na protest…

neimar 14. мај 2009.

Па ако буду чекали економски колапс да изазову саобраћајни тешко да ће бити боље скорије.
Полиција поручује ‘Неће моћи још дуго тако’.

Да видимо колико дуго ће народ да трпи лопуже, да знају да нису криви не би се снебивали…

Извор: SerbianCafe.com (дискусије)

Никола Тесла није стари Београђанин а човјек толико познат у свијету и није причао екавицу

Posted in Uncategorized by Соларић on мај 3, 2009

Jovan bez zemlje , 10/12/2008

Zamisli gospodine Feđa, Nikola Tesla nije stari Beograđanin a čovjek toliko poznat u svijetu i što je još pogubnije nije pričao ekavicu. baš mi ga je žao što nije stigao „zvjezdane beogradske visine“.

Naravno da su za stanje u beogradu krivi stari Beograđani, pa vi vladate, vuis stanujete u „in dijelovima grada, dođošima su određene neke druge lokacije, ali im nije smetalo da budu sposobni obrazovani i dobri glumci (Glogovac, Trifunović, Ćetković), bezbrojni sportisti predvođeni Divcem iz nekog Prijepolja. …

Извор: Политика Online (коментари корисника)

Зашто су у Београду сервилни према сваком странцу а охоли према свом народу

Posted in НСПМ, Србија, друштво, политика by Соларић on мај 2, 2009

„Изазивање националне, расне и верске мржње“ и друга Србија

… Вероватно би се као клевета или увреда могла схватити и изјава Латинке Перовић, да се у Србији „дешава обнова идеологије фашизма и нацизма до нивоа претензија да он постане владајућа идеологија„. Фашизам у Србији владајућа идеологија?! Ух, заиста ружна клевета, и према Србији и према нашој јавности. Или изјава Павела Домоњија, да је питање пред којим Србија данас стоји:Хоће ли Србија бити пристојно уређена, грађанска држава (што ваљда није? – А. С), или ће Србија бити расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ (што ваљда јесте?!). „Расистичка, смрдљива и примитивна балканска мочвара“ – баш карактерситичан „другосрбијански“ опис ове земље!

У Србији је можда дошло време да се размисли и о оснивању својеврсне Антидифамационе лиге – удружења које ће упорно и систематски подносити пријаве против увреда или мржње изречене према српском народу. …

Слободан Антонић

четвртак, 23. април 2009.

Slovenac среда, 29 април 2009 20:53

Odgovorite mi. Zasto Srbi kada zele nekog da uvrede koriste rec seljak. Zasto Srbe sa Kosova zovu Siptari. Zasto ispravljaju svoju bracu koja govore ijekavicom. Zasto su u Beogradu servilni prema svakom strancu a oholi prema svom narodu.  Zasto iste uvek pitaju kako vam se svidjaju Srpkinje,  kao da ih prodaju.  Zasto poznaju ceo svet a ne ne znaju gde je Kosmaj ili Avala. Zasto je što južnije to tuznije a Beograd je svet. Zasto ne zele da kupuju robu proizvedenu u Srbiju. Zasto dve nedelje na moru u hrvatskoj predpostavljaju lepoti sopstvene zemlje. Zasto …, Ovakvih pitanja ima stotinu i mozda je u odgovoru na njih trag koji upucuje na osnovu razmisljanja ljudi koji mrze sopstveni narod.

Vladavina najgorih

субота, 02 мај 2009 01:18

Ako vec necemo o rodomrscima, onda da razjasnimo nesto drugo. O zverstvima nije trebalo razmisljati (samo) onda kad je ‘vodja lupao […] o sto’. O zverstvima, bilo cijim, valja razmisljati UVEK, i primeniti zakon zato sto zlocin – NE ZASTAREVA. To sto su neki placeni da razmisljaju samo o srpskim zlocinima je njihova sramota i greh koji se vuce generacijama. U Srbiji danas, kao i devedesetih postoji samo KAKISTOKRATIJA. VLADAVINA NAJGORIH.

Najbednija od svega je briga druge Srbije za Krajisnike, kosovske Srbe i druge. Gde ste bili za vreme splitskih i osijeckih divljanja, ‘Zadarske noci’ i zagrebackih cistki na sveucilistu – sve se dogadjalo pre pocetka rata? Onda ste govorili da SM manipulise prekodrinske Srbe? Zar vas nije sramota? Gde ste danas kada B92 u naslovima precutkuje divljanje nad neproteranim Srbima na Kosovu?! I dalje pricate o Kostunici??!! On baca sok bombe na suzavac na ‘demonstrante’? Koje demonstrante, cije demonstrante? To ne mozete da saznate iz NASLOVA B92.

Briga za dijasporu je najsmesnija. Kada su vodje DS-a ili LDP-a posetili Srbe u Americi, Kanadi i Australiji? Da dobiju (ne)zeljeni feedback? ili se sopstvene politike plase i kriju je kao zmija noge, dok kukaju o dijaspori o odlivu talentovanih i obrazovanih.

Ovo je biblijska hipokrizija. Nemate legitimitet. Drzavni udar ne donosi legitimitet vec relacije sile. SIROVE SILE protiv koje se obican, pokradeni radnik bori SAMOSAKACENJEM. Nemate moralno pravo. Rad u sluzbi stranog faktora vas lisava bilo kakvog argumenta u razgovoru sa Srbima, a pogotovu sa zrtvama terora sirom bivse SFRJ. Kao i sa zrtvama novog terora posle aneksije Kosova. Ili za zrtvama kradje (tranzicije) koje tek pocinju da traze pravdu.

Dosta nam je vasih lazi.

Извор: Нова Српска Политичка Мисао

Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати

Posted in Србија, повесница by Соларић on април 25, 2009

КНЕЗ МИЛОШЕВА УНУТРАШЊА ПОЛИТИКА.

СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ,

Српски Књижевни Гласник

Комплетан чланак:  solaric.wordpress.com/knez-milos/

Милош Обреновић (1848)

Милош Обреновић (1848)

… Какве су користи Срби имали од Милош-Марашлијине погодбе?

Њиме су учињени ови уступци:

(1) прикупљање пореза прешло је са турских органа на народне кнезове;

(2) поред муселима н кадије био је и један српски кнез, који је присуствовао кад се судило Србима;

(3) она сума која се везиру давала преко пореза, на издржавање ње-гове свите, утврђивана је договорно с народним кнезовима;

(4) један савет народних кнезова имао је бити установљен у Београду поред везира. Народни кнезови нису у ствари имали никакав други задатак него да спрече глобљење и угњетавање раје; да бране рају како од неправедног кажњавања, тако и од оних намета које би турске власти хтеле ударити на њу преко уобичајених пореза, тако рећи, без законског основа, чисто по својој. вољи. Србијом су управљале турске власти, и то по турским традицијама, али поред њих су постојали народни кнезови, као неки народни трибуни, који су имали да се одупиру њиховим злоупотребама власти. Њихова је улога била врло важна, али чисто негативна.

Један од српских кнезова, Милош Обреновић, постао је фактички господар Србије, поред  кога Султанов везир, са свим својим судским и полицијским апаратом, није значио ништа више. Услед чега је наступио овај преображај?

Његови су узроци многобројни. Пре свега, Букурешки уговор којим се Порта обвезала Русији да ће дати Србији једно аутономно уређење. Порта није ми-слила да ове обвезе изврши, али баш зато што није ми-слила да их изврши, она је желела мир у Србији, избега-вала све што би могло изазвати незадовољство у народу, и дати Русима повода да траже извршење Букурешког уговора. Отуда, место енергичних мера према Србима, које би истина у крви, али коначно, утврдиле њену власт над њима, њено вечито преговарање и погађање са Ср-бима, које је могло имати за последицу само раслабљавање а никако учвршћивање њене власти. Г. Гавриловић је врло лепо показао, колико нам је вредео Букурешки уговор, и ако неизвршен, – и колико нам је помогла руска интервенција, и онда кад само у латентном стању.

Турска-управа у Србији није, дакле, била тако јака како је изгледала. У ствари, то је била једна војска пала у непријатељску земљу, која још није стигла да покупи оружје од народа, и која је, из страха од дипломатских заплета, остала као закована на свом месту. Прилике за стварање српске управе биле су врло повољне. Питање је само на какав су се начин Срби користили тим приликама? Каква су била њихова средства и методе?

Г. Гавриловић је одговорио врло прецизно на ово питање; он је обелоданио све тајне путеве српске политике. Срби су се поглавито служили подмићивањем. Финансијска ситуација Марашлије и његових органа није била ни мало сјајна; они су вечито били у новчаној забуни, и Милош, који је то одмах осетио, закупио је од њих управу београдског пашалука, као што је био за-купио скеле и мукаде.

… Она пљачкашка експлоатација потчињене области, какву су иначе практиковали турски гувернери, била је у београдском пашалуку немогућна.

Пошто су му приходи били тачно ограничени, то је Марашлија био принуђен да и своје расходе држи у извесним границама. Али трошити са рачуном, пазити на сваку пару, имати реда у расходима, све је то била тешка ствар за једног турског гувернера, навикнутог на расипничко трошење источњачког господства. Нарочито, то је била тешка ствар за једног човека као Марашлију, који је био научио да држи велики двор, и био познат са своје ,,широке руке“. Редовни приходи које је имао у Србији, њему нису били довољни; он је врло брзо дошао у новчану забуну; морао да тражи своју плату „у напред“, чак с времена на време да се обраћа на Милоша за ма-териалну помоћ. Милош је радо помагао везира, али је за своје услуге умео да се наплати. У новчаној зависности од Милоша, Марашлија је морао трпети све Мило- шеве узурпације власти, све његове покушаје да турску управу замени српском. Фактичким господарем Србије  Милош је постао од прилике онако, као што један вешт каматник присваја себи имање једног лакомисленог пле-мића који се код њега задужио.

… Али, у београдском пашалуку, пљачкање раје било је немогућно, – и зато, кад су уступили већи део своје плате везиру, муселими су се у један пут нашли у таквој материалној беди да им није остало ништа друго него да се продају Милошу. Те оголеле турске војводе постају Милошеви плаћеници, његови потајни агенти; потпуно деморалисани да би могли стати на пут српској управи која се ширила на штету турске.

… Милош је постепено успео да изнуди од Турака све оне политичке уступке које су му биле потребне, исто онако као што је енглески доњи дом вештом употребом свог буџетског права дошао до своје данашње политичке надмоћности. Основана на пљачкању раје и нерационалном трошењу, турска управа морала је опадати и пропадати у београдском пашалуку, чим јој је пљачка ускраћена, и њеном трошењу постављене извесне границе.

Али, маколико њено опадање и пропадање изгледало фатално, оно је, у извесној мери, било изазвано и неким личним узроцима. Марашлија и Милош били су управо онаква два човека каква су, у овом случају, требала да се нађу један на турској, а други на српској страни. Докле је Марашлија био велики господин на турски начин, то јест без рачуна; са једним владалачким луксузом; свугде пре на свом месту него у београдском пашалуку, где су турски приходи били тако саревњиво ограничени, дотле је Милош био сељачки лаком на новац, бескрајно вешт и нескрупулозан у прикупљању свих земаљских прихода у своје руке; један од највећих капиталиста на целом Балканском полуострву онда кад су се турске власти у Србији, тако рећи, „пролетарисале“. Вук је писао о њему: „Човек, који се родио у највећем сиромаштву, одрастао чувајући туђе козе и овце и свиње и говеда, 1804 био сеиз код свога брата, а 1815 године није имао двеста дуката да избави свој живот из Турака, него је морао узајмити, с помоћу народа дошао данас до такога богатства, да не само дукате на иљаде просипа за сабље, за ножеве, за одело, и за све, што му срце иште, него је више од сто ока дуката дао за сам свој наследствени берат, близу двеста ока дуката за села у Каравлашкој, поградио дворе по целој Србији, и живи као какав прави земаљски Бог“. То је све тако; али, ипак, велико Милошево богатство било је једна срећа за народ: само с помоћу тог богатства, Милош је могао извршити откупљивање земаљске управе из турских руку, кад је Турцима дошла потреба да је продају.

Кнез Милош је имао два задатка: прво, да ослоболи земљу турског туторства; затим, да заведе самосталну националну управу. Тежину првог задатка увиђа сваки. Други задатак пак може многима изгледати доста лак. Јер, природно је претпоставити да је наш народ једва чекао да дође до своје самосталне управе, готов да јој служи с одушевљењем и благодарношћу.

После Гавриловићеве књиге, види се јасно да ни овај други задатак није био тако лак као што је изгледао. Колико је год Милошу требало вештине да истисне турску управу, толико му је исто требало енергије да на место ње утврди управу српску. У томе послу он је наилазио на не мале тешкоће код својих властитих сународника.

… Милош је, одиста, био у тешком положају. Он је имао да се бори на све стране: прво, са турским властима, које су још постојале у земљи, и које је, тако рећи, свакодневно требало сузбијати; па онда, са политичким противницима у свом властитом народу, који нису престајали ковати завере и дизати буне; најзад, са том хајдучијом која је водила народ право у анархију. По разноврсности и величини тешкоћа које је имао да савлађује, види се боље него и по чем другом колико је у Милошу било снаге духа и воље. Он је имао да издржи неумитне пробе и кушања; имао да одолева сили и да доскаче лукавству; имао на сто начина да посведочи да је одиста од онога несаломљивога кова од кога мора бити сваки господар људи.

Г. Гавриловић прикупио је доста нових података о Милошевој борби са оним противницима који су му правили опозицију путем завера и буна. На основу његовог излагања слободно је рећи, да је Милош побеђивао своје противнике, не само стога што у бољем положају од њих (јер он је како тако представљао законито стање), него још и стога што је био јачи човек од њих. Његова присебност у опасности била је страховита. И онда кад је стојао најгоре, био је у стању да посматра своју ситуацију као да би била туђа, да поред њених слабих страна уочи одмах и јаке, и да из ових последњих одмах сву корист извуче. Као што се није дао страхом збунити, тако се није дао ни гневом занети. Један од оних опасних људи чија је освета хладна, он није потезао на противника док му овај не би дошао под руку, али онда би га ударио једном за свагда. Он је био и саможив и немилостив, али на начин трезвен и методичан. Онда, пак, кад би од самог почетка ситуација била повољнија за њега него за његове противнике, он је радио брзо, без оклевања, с једном одлучношћу која је запрепашћивала. Његови ударци били су тада исто тако неочекивани као и коначни. Иначе, у обичном саобраћају, ведар, добро расположен, чак насмејан, велики „шаљивац и подсмејач“, – како би рекао Вук, – чинећи Султановим везирима утисак особито погодног човека, с којим се да радити…

… Исте те особине које је показао у борби са својим противницима, Милош је показао и у борби против хајдучије. Хајдучку дивљину он сузбија опет дивљином – тук на лук! – али дивљином намерном и систематском. Његове мере противу хајдучије, чак и један тако резервисан писац као Г Гавриловић мора да назове „језовитима“. „Имања хајдучка конфискована су, разграбљивана, домови сравњивани са земљом, породице расељаване па чак и прогањане у друге пашалуке„. Ухваћени хајдук или јатак кажњава се сверепо. На пример, Милош наређује да се један убица одведе на оно исто место где је извршио убиство, „и ту да га бију секиром донде док не умре“.

… И после свега овога Г. Гавриловић закључује:

„Строгом полицијом и сгрогим казнама Милош је најзад успео да истреби хајдучију, која је из године у годину опадала, тако да је ње готово нестало око 1826 године. Јоаким Вујић, који је путовао кроз Србију те године и који се иначе диви свакоме Милошевом делу, с правом је истицао безбедност на друму, у шуми и по варошима. ,,Што се тиче полиције, пише он, она је у Сербији тако строго установљена да у никаквој провинцији… Европе строжија бити не може… Што год се у Сербији украде то се мора наћи, ако не онај час, то после неког малог времена… У… серпскима варошима кроз које сам ја пролазио, видео сам на дућани само јелан гвозден кушак, и резу дрвену, па кроз резу метне се само једно дрвце, и ето то ти је цео затвор, пак опет зато нисам могао чути или видети да је кога трговца дућан похаран или покраден био“..

… У својој карактеристици Милошева режима, Г. Гавриловић нам открива тајну свих Милошевих успеха и неуспеха у унутрашњој политици. Милош је био јединствен за стварање државне власти, али не и за њено организовање. Саревњив на свој кнежевски ауторитет са свом подмуклом интенсивношћу једног азијског деспота, истрајан и упоран у прикупљању све власти у своје руке, на начин једног сељака који стопу по стопу шири и заокружује своје имање; са једним дубоко презривим погледом на народ, који је називао „неблагодарном кучком“ и „стоком без репа“, Милош је успео да утврди своју личну моћ у Србији, и да натера цео свет да га сматра за господара. Његова је власт била још груба и примитивна, али је тек била власт. Он је довео целу земљу под једну вољу и под једну руку, и навикао је да буде управљана, и то чврсто управљана.

… Али право је рећи да организовање власти, извршено после Милошевог пада, није било у тој мери тежак посао у којој стварање власти које је он извршио. Организовање власти извршили су, по готовим туђинским обрасцима, Срби из Аустрије, који су без сумње били људи и учени и родољубиви, али без икаквих Богом даних способности. Али створити власт у једној земљи која је тек изишла из буне, и која ни пре буне није била навикнута на власт у правом смислу речи; сгворити власт код једног народа са анархистичним склоностима, то је био један посао где никакви обрасци нису помагали, где се могло успети само личним генијем, и ничим више. …

СЛОБОДАН   ЈОВАНОВИЋ.

Сродне теме: